Olovni akumulatori - svi detalji ; Lead Battery Unleashed

Veliko mi je zadovoljstvo da predstavim blog o akumulatorskim baterijama, naročito starterskim (olovnim). Više puta sam najavljivao da bi bar serijal tekstova mogao o ovome na blogu (i time dopunim potrebe vozača). Nije da ne bih mogao nadahnuto (kao i za ulja, a ovo je oblast u kojoj sam stručniji) ali bi mi trebalo 10 života (a ni mačke ih toliko nemaju) za to. Pogotovu što bih morao mesec-dva da se podsećam, pa još toliko da naučim (propušteno) pa još toliko da pročitam noviju (naučnu) literaturu ... ceo jedan (školski) raspust ... koji nemam.

No, na najlepši način, želja mi se ispunila. Ne moram čak ni da pišem, našao se čovek koji je VEĆ napisao!! Nadam se da je ovo samo početak davno napomenutog, da jedan čovek NE može sve da uradi. Pošto su mi kolege (naročito profani) prezauzete (poslednjih mesec-dva je i akreditacija na Univerzitetu, pa je prvi mogući datum nekog teksta kraj novembra, ali već više puta otkazano), a "uljari" (u industriji) pod "zavetom ćutanja", neobično mi je drago da "proširenje" delatnosti izvršim u saradnji sa već postojećim blogom (dokaz da bi blogeri koji imaju šta da kažu, a slične tematike, trebali malo da više sarađuju i da se upoznaju, mada je ova "fela" malo asocijalna, generalno).

Dakle, sve što ste hteli da znate a niste imali koga da pitate (kako i sam autor kaže) sada je na adresi:

http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/

Ujedno, pozivam članove i čitaoce ("moje") da direktno kontaktiraju autora pomenutog bloga.

Verujte, pomoći će vam bar koliko i ja u vezi ulja (a možda i više ako ste u njegovoj blizini).

Na ovaj način (udruženi smo jači), ova dva bloga zaista mogu da odgovore na (bar) 90% pitanja u vezi sa "potrošnom robom" za automobil, dakle svega što nije domen autoservisa, dakle u vezi sa preventivnim održavanjem (Miša je elektroničar, pride, a meni malko pomaž Ragazzoni kao maš. ing. "prve klase", retkost u našem okruženju).

I da ne dužim (i da uvod ne bude duži od teksta), uz odobrenje autora, navešću citate iz njegovih tekstova. Onih koji su mi se (na prvo čitanje) dopali, ali su to ujedno i oni koji vas mogu zainteresovati da pročitate više na samom blogu o akumulatorima, što je i osnovna ideja.

Malo ću (možda) biti dosadan sa znacima navoda, ali ne mogu drugačije, ako citiram, onda citiram.

Moji komentari su dati italik fontom (kurzivom) u uglastim zagradama.

Njegova reč se POŠTUJE. MNOGO.

[Reče Miša za nekog drugog, a ja za njega]

“A sad ono najvažnije.

Desulfatizacija.

Kako to radim...

Jedan put sam čuo, od meni bliske osobe, da bi bilo jako teško objasniti čoveku koji nikad nije probao čokoladu, kakvog je ona ukusa.

Slatko-gorko, otužno, rasteže se u ustima, lako se otapa...

Ali, toj osobi to ne bi ništa moglo da znači dok je konkretno ne proba.

Tako je i sa desulfatizacijom.

Kako da ti objasnim kako radim? Razumeš? Svaki akumulator je priča za sebe. Ne koristim svemirsku tehnologiju. Postoji tehnologija (elektronika) za oporavak olovnih akumulatora plus pripadajuća hemija, ali je to VEOMA SKUPO. Znam i gde ima, koliko košta, ko bi mogao da je dostavi...

Za mene, jako skupo.

Otkriću ti jednu tajnu, ako to može tako da se nazove. SVA tehnika koju posedujem, onu koju sam kupio i koju sam ja lično napravio NE VREDI onoliko koliko vredi moje:

1.Iskustvo

2. Znanje

3. I malo sreće

Uz sve to, ja postižem sasvim pristojne rezultate. A sve sam morao potpuno sam.Zamisli šta bih sve činio da imam "ono"... Pa, pogasio bih sve fabrike akumulatora u okolini ;))))

Kao što rekoh, znanje. Ja nisam završio elektrohemiju (mnogo zajebana nauka, izučava se na tehnološko-metalurškom fakultetu, imaju veoma jaku katedru,( Prof. Dr. Despić, Prof. Dr. M. Pavlović...).

[prim. Stalker: E jest’ zajebana nauka … poznato mi je … katedra je stvarno jaka, naročito je bila jaka do kraja osamdesetih, sa nekoliko akademika: Despićem, Dražićem … Tutundžićem (ranije) i puno drugih profesora (u moje vreme) od Vojnovića, Makse, Zeca i Krce ... pa do mnogih drugih da ne nabrajam jer bih nekoga izostavio, ovde navedeno samo „nastavno osoblje“ inače vrsni EH-ičari su i na institutu (IHTM, centar za EH), gde su rukovodioci projekata bili akademici, npr. Prof. M.Karšulin sa Sveučilišta u Zagrebu ... i čisto da spomenem da i komšije Bugari imaju jaku tradiciju i velika imena u oblasti EH i da je time ceo region bio jako poštovan u svetskim okvirima, makar u drugoj polovini XX veka ]

Ali sam JEDNOSTAVNO HTEO DA SVE OVO NAUČIM.

Prosto.

"Boj ne bije sijetlo oružje, već boj bije srce u junaka". Džaba sva tehnika i tehnologija ako ne postoji znanje.” “

…

“Sad vidiš zašto ne mogu da "konkretno, potez po potez i bez filozofiranja" objasnim postupak desulfatizacije.

Razumemo se?

Bilo bi potrebno mnogo vremena, prostora, truda, odricanja, i čega sve ne da bih ti sve to objasnio.”

…

“Pomogao sam stotinama ljudi. I dalje pomažem. Svima, bez razlike.

Pomoći ću i tebi.

Ali ne mogu da ti objasnim kakvog je ukusa čokolada ako je nikad nisi probao.

To moraš sam da iskusiš.

Bez ljutnje.

Svako dobro!”

[prim. Stalker: ne mogu da odolim ;-) ovo je ujedno i objašnjenje zašto neke teme Ne mogu da objasnim "korak po korak" i bez filosofiranja ... ovo poslednje je posledica nedostatka (naučne) osnove, pa onda moraš ili "od Kulina Bana" ili da malo "filozofiraš", trećeg nema; "instant znanje" je samo površno i često pogrešno. Uostalom da dopunim sjajnog Mišu Jovanovića svojim "potpisom" na CBC-u: MALO ZNANJA - OPASNA JE STVAR; naravno kada ste profesionalac ili pokušavate da radite na takvom nivou, u životu je i malo znanja bolje nego biti "tantuz-dibiduz"]

.

.

.

“Neću da kažem niša novo... Ništa što se već ne zna...

Postoje stvari koje novac ne može da kupi, pribavi, nadoknadi. Zdravlje, ljubav, lična sreća i zadovoljstvo... Ko živi u iluziji da se mogu kupiti ove i slične "stvari", taj je u debelom krivu.”

…

“Svakakve sam vozače (ljude) upoznao za sve ove godine. Od čoveka koji NE ZNA da bi trebalo doliti vodu u akumulator (a zašto bi znao, postoje fabrike i one nešto moraju da proizvode?), do čoveka koji "zna da bi trebalo dopunjavati akumulator i to radi dva puta godišnje, pred zimu i na proleće". Dve potpune krajnosti.

Ali, od svih ljudi koje sam upoznao tokom mog posla, najviše je onih koji imaju DUBOKO uverenje da ALTERNATOR PUNI AKUMULATOR.”

…

“Površinska napunjenost se može ukloniti na npr. dva načina. Jedan je da se akumulator, KOJI NIJE ODLEŽAO 24 SATA, optereti strujom od 1/3 kapaciteta (npr. 60Ah akumulator se optereti strujom 20A) akumulatora u trajanju od 5 minuta . To će mu smanjiti UKUPNI KAPACITET za samo 2-3 % ali će u isto vreme potpuno ukloniti napunjenost sa površine ploča. Glavna napunjenost će da ostane duboko unutar ploča posle nekoliko sati difuzije.

Drugi, mnogo praktičniji način je da se (ako postoji takva mogućnost, a za to su "k'o stvoreni" stari automobili) onemogući paljenje motora i anlasovati tri puta za redom u roku 3-5 sekundi.

I za mene najpraktičniji način je ugraditi akumulator u auto i odmah uključiti svetla nekih 3 minuta.

Nakon svega ovog ostaviti akumulator "da se povrati" 10 minuta pa TEK ONDA IZMERITI napon na klemama. Tek tada će se prikazati pravo stanje stvari, tj. napon koji odgovara trenutnom kapaciteu akumulatora.

SAM PO SEBI NAPON AKUMULATORA NE MORA DA ZNAČI NIŠTA. POZNATO JE DA VEOMA SULFATIZOVANI AKUMULATORI POKAZUJU NAPON KAO DA JE SVE U REDU SA AKUMULATOROM.

Postoji isti takav efekat, ali posle pražnenja akumulatora. Neposredno posle oprterećenja površine ploča imaju mnogo manju koncentaciju jona nego u dubini olovnih ploča. Potrebeno je odredjeno vreme, ali neuporedivo kraće od vremena koje je potrebno kod punjenja (odnos minuti-sati), da bi se dobila prava slika o stanju i naponu akumulatora.

Taj efekat se po neki put zove i površinska ispražnjenost.

Ovaj fenomen, površinska napunjenost, nije jedina nelinearnost kod olovnih akumulatora.

Druga nelineranost je takozvani Pojkertov zakon o kome sam detaljno pisao i potkrepio tablicom za izračunavanje kapaciteta akumulatora pod različitim strujama opterećenja.

Sve u svemu...

Traba zapamtiti da akumulator mora da odstoji neko odredjeno vreme da bi se dobila prava slika o njemu kao izvoru električne energije. Ili uraditi pražnjenje da bi se izbegla lažna slika i time sebe doveli u zabludu da je akumulator dobar.

Ko je razumeo, shvatiće.”

[Prim. Stalker: Na žalost malo njih razume; ovde bi se moglo malo diskutovati ali zašto kvariti nešto tačno i nadahnuto napisano, zarad nevažnih (u praksi) detalja; nešto slično je za tekst o ispiranju motora, Engine Flush, rekao Bocko, ing.maš – “ ko zna razumece ...., ko ne zna, nece .... “]

.

.

.

“Ali...

Vršena su istraživanja i došlo se do zaključka da tamo gde su visoke temperature akumulatori bar za trećinu vremena kraće traju nego gde je hladno.

Ovo je za neverne Tome što tvrde da zima uništava akumulatore.

NE!!!!!

Zima samo oslabi akumulatore, a leto ih uništava. Tokom leta se dešava najveći broj kratkih spojeva u ćelijama jer je sulfatizacija daleko brža na visokim temperaturama. A sledeći korak nakon velike sulfatizacije, ako se nešto ne preduzme u medjuvremenu, je kratak spoj.

To je kraj za 99% akumulatora.

Onaj 1% MOŽDA imaju mogućnosti da se spasu.”

…

“Jasnije, ako akumulator ima npr. 400 A na 25 stepeni, on će na 0 stepeni da ima za jednu četvrtinu manje snage-300 A. Zato akumulatori "stradaju zimi". Ne, oni ne stradaju, samo pokazaju svoje lice, tj. kako su održavani. Akumulator koji je održavan kako treba (manje ili više) NE SME  da otkaže ni na minus 20 stepeni. Pod uslovom da nije u pitanju loše punjenje alternatora, kratak spoj... Ljudi imaju pogrešno mišljenje da "akumulatori stradaju zimi".

NE!!!

Zima im ne škodi u tom smisli da ih oštećuje (hemijski ili električno). Šta više, ona im pogoduje!?

Odakle sad to?

Pa, i hrana se drži u frižideru da se ne pokvari.

Tako je i sa akumulatorima.

Akumulatore UBIJA TOPLOTA. To je VELIKA SMRT za njih.

Zašto?

Zato šte se sulfatizacija DUPLO brže odigrava na 35 stepeni nego na 25 stepeni.

Ovo je veoma malo poznat podatak.

Najprostije.

Toplota a ne hladnoća ubija akumulatore.

Dokaz:” [Prim. Stalker: e to pročitajte na blogu!]

…

“Mislim da je najmisterioznija karakteristika akumulatora-REZERVNI KAPACITET (RC). Verujem da mnogo ljudi nije ni čulo za tako nešto. A, to je možda i važnija karakteristika od kapaciteta (Ah).

Kod nas čovek kad kupuje akumulator kupuje prema kapacitetu. Kaže "takav mi je bio u kolima pre 10 godina". Loše razmišljanje.

Za tih 10 godina se mnogo što-šta promenilo u elektroinstalaciji kola. Ali, to je sad pa druga tema. Neću o tome.

Dakle, REZERVNI KAPACITET JE …”

.

.

.

[Prim. Stalker: na kraju ali ne i po značaju!]

“Sve ovo zato što kapacitet NIJE primarna karakteristika startnih akumulatora.

Najvažnija karakteristika tih akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA.

To pali kola, a ne kapacitet. Kapacitet omogućava na kolima koliko dugo, npr mogu da gore svetla, ili da vuče bilo koji drugi potrošač.

Napominjem!!!!

Startni akumulatori NISU predvidjeni za duboka pražnjenja.

A šta je sad duboko pražnjenje?”

http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/