Who is the best? Ovo pitanje
ostaje (i dalje) otvoreno. Ko je najveći? E, to je malo lakše odgovoriti.
U oba slučaja izvor podataka bio
je isti i to je Fuchs Petrolub SE.
Da se podsetimo, krajem prošle
decenije, kupovinom nekoliko kompanija (brendova), naročito u USA od kojih je
najznačajnija Quaker State, Shell izbija na mesto br. 1 i pomera “nedodirljivi”
Mobil sa dugo godina držanog prestižnog “no. 1”. Početkom ove decenije (2010)
situacija je izgledala ovako (TOP 15):
1. Shell 2.
Exxon/Mobil 3. BP(/Aral/Castrol) 4. Chevron (Texaco, Caltex) 5. Total (grupa,
Total/Elf/Fina) 6. Petrochina 7.
Sinopec 8. Lukoil 9. Fuchs 10. Idemitsu 11. Nippon Oil 12. Valvoline 13. Indian
Oil 14. Petronas 15.
Petrobas
Prilično jasno. Prvih 5 je ostalo prvih pet (za
deset godina, od početka novog, XXI, veka). Jedina promena je bila na mestu br.
1 kao što je već napomenuto. Ostali su se bili ušančili i čvrsto su držali
svoje pozicije. Kinezi su već dostigli maksimum u smislu no. 1 nacionalnih
kompanija, tako da su PetroChina i Sinopec zauzeli pozicije 6. i 7. Istisnuvši Lukoil
sa odlične pozicije VI i za sva vremena ih onemogućili „juriš u TOP 5“. Kako
god, osmo mesto Lukoil-a je i dalje impozantno i dostojno poštovanja. Još više
se to može reći za Fuchs koji je uspeo da se održi među prvih deset. TOP 10 je
zatvarao Idemitsu, br. 1 u Japanu (a ne Nippon Oil kako kaže čuvena (domaća)
reklama), ali se mora priznati da su ovde dve kompanije uvek „tu negde“, Nippon
je (svakako) br. 1 u distribuciji goriva. Valvoline je zbog rasta potrošnje
maziva u Aziji (2 kineske i 2 japanske kompanije) istisnut iz TOP 10 ali je i
dalje bio među „dvanaest veličanstvenih“ (kako bi se reklo). Indija kao ogromna
zemlja morala je da svojom najvećom kompanijom bude u TOP 15 a pravo je čudo
kako nije bila među prvih 10 ali ma kako bila velika Indija, treba uzeti u
obzir skroman izvoz a veliki uvoz maziva u tu veliku zemlju. Malezijski
Petronas je bio na 14. mestu, i upravo je otpočinjao novi ciklus investicija
(tada skorašnja kupovina Selenia-e i novih postrojenja za proizvodnju baznih
ulja vrhunskog kvaliteta, III i III+ bazne grupe) koje danas daju pun rezultat.
Listu je završavao brazilski Petrobras, vodeći u zemlji od 200 miliona
stanovnika a i solidnim učešćem u Južnoj Americi, nikakvo čudo; naročito ako se
uzme u obzir velika stopa privrednog rasta u Brazilu to doba i visoke cene
nafte.
Prošlo je 5 (4) godina (podaci su za 2014 ali
se ništa nije bitno promenilo ni u 2015) i šta se tu desilo? Na prvi pogled ne
tako mnogo, ali treba uzeti u obzir da je svaka promena na listi za relativno
kratak period sama po sebi značajna, iako su razlike između nekih mesta
praktično simbolične.
Lista TOP 20 je sada sledeća:
1. Shell 2. Exxon 3. BP 4. Total 5. Chevron
6. Petrochina 7. Sinopec 8. Idemitsu
9. Fuchs 10. Petronas
11. Lukoil 12. JX Holdings (JX
Nippon Oil & Energy) 13. Valvoline 14. Gulf Oil 15. Petramina
16. Gazprom Neft 17. Philips 66 18.
Indian Oil 19. Hindustan Petroleum 20. Petrobas
Pre analize ove liste, mora se
naglasiti šta se desilo u međuvremenu što se tiče potrošnje maziva po
kontinentima/regionima. Bliski istok i Afrika su zadržale svoj udeo u svetskoj
potrošnji, Južna Amerika i Istočna Evropa takođe (mali pad), Zapadna Evropa ima
najveći pad a prati je Severna Amerika. Sada Evropa i Amerika imaju skoro
izjednačen udeo od po približno 1/5 a zajedno manje troše (nešto manje) od
Azije bez Bliskog Istoka. Tako da je to dramatično uticalo i na listu. U
Zapadnoj Evropi je jasan trend pada potrošnje (i prodaje) jer su i za teretni i
za putnički saobraćaj izuzetno produženi intervali zamene a intenzitet
saobraćaja stagnira ili opada. Još je značajnija blaga recesija ili tapkanje u
mestu industrije. Slično i u USA (gde su intervali zamene kraći ali su značajno
produženi sa ranijih 3 ili 5 hiljada milja, a i Industrija nija bila baš u
nekom zamahu).
Analiza TOP 20 (2014):
1) U prvih 5 je najveća (i jedina)
promena u vidu izbijanja Total-a na 4. Mesto. Treba imati u vidu da je ta
razlika mala (između 4. i 5. mesta) a postignuta je najviše time što je Total
svoj brend Elf “prešaltovao” iz Premium klase u ekonomik i sada se (bivše) ime
iz F1 juri sa malim i srednjim kompanijama po Evropi i nacionalnim širom sveta.
I sam Total brend maziva ima najniže cene (u proseku) od TOP 5 tako da je u
uslovima recesije ili neznatnog rasta to bilo dovoljno za ovu promenu (uz
Chevron-ovu stagnaciju u ovom sektoru … posebna priča).
2) Dve najveće kineske kompanije su
i dalje na 6. i 7. poziciji i sve bliže TOP 5 ali Chevron još uvek drži
pristojno odstojanje. Kada bi Petrochina mogla da bude u TOP 5? Verovatno već
2020. mada zbog usporenja privrednog rasta Kine to nije potpuno izvesno. Nije
veliko iznenađenje to što je Idemitsu sada među TOP 10, pa čak ni osmo mesto.
Dinamičan (makar relativno i ne kao pre) rast pacifičkih ekonomija i proboj u
Evropi (makar preko OEM ulja) i globalno (USA) su uslovile ovu mogućnost koju
ovaj vodeći Japanski proizvođač nije ispustio. Pravo čudo je Fuchs koji je
zadržao svoju poziciju – sve čestitke (sa moje strane; nije lako “plivati sa
ajkulama”). TOP 10 zatvara Petronas; kao što sam rekao, velika ulaganja
(širenje poput epidemije u EU ali i globalno) što uključuje i marketing (F1 kao
najvidljiviji primer) daju rezultate. Osim toga, baza (proizvodnja baznih ulja)
je jako napredovala tako da sad Petronas stoji rame uz rame sa SK ili Neste-om,
možda još ne količinski ali kvalitetom je “tu negde” (po pojedinim pozicijama i
ispred). Ovde samo da naglasim da korejski SK na tržištu Pacifika blisko
sarađuje sa dva najveće japanska proizvođača i da imaju zajedničke pogone za
vrhunska bazna ulja III+ kategorije (kod nas poznata po Eneos-ovoj seriji
Sustina).
3) Pad Lukoil-a izvan TOP 10 je bio
neminovan i više je uslovljen političkim događanjima nego “realnom” ekonomijom.
Uz pad cene nafte (već je bio počeo ali naravno tek 2015. postao veliki problem
za sve proizvođače) to je bilo neminovno. Petronas je izgurao Nippon Oil sa 11.
mesta na 12. Osim promene mesta Nippon je promenio i ime, kao što je naglašeno
u listi. Valvoine je izgubio samo jedno mesto i to zahvaljujući rastu
Petonas-a. I dalje je (pod kompanijom Ashland) ovo veliki proizvođač a brend
najstariji i jedan od najuglednijih u svetu (sigurno bi zauzeo bolju poziciju
po tom kriterijumu). Gulf Oil (nekada među “sedam sestara”) je čudna priča
moderne ekonomije, i više je jak brend (tj. prodavac brendova) nego baš
proizvođač, ali eto uspeo je da se ugura na mesto 14. Ovo je više priča za
studente menadžmenta (ne čiste ekonomije) nego bilo šta drugo (Ultra, Mega,
Giga, Super, Hiper … itd.).
Petramina – nikakvo čudo. Državna
kompanija Indonezije. Nema šta više da se kaže.
4) Gazprom je napredovao (mada je
bio u ToP 20, mislim 18. i “tada”, 2010.). Priča sa Lukoil-om (naravno) važi i
za Gazprom ali je očigledno da što ste veći šteta uvek bude manja po vas.
Mislim da je samo to što je G noviji igrač (i bio u zamahu, i sad je ali ne
globalno, čisto zbog politike) u svetu maziva presudilo da G ne padne na listi
a Luk padne. Osim toga manji rast na manjem nivou se lakše prebrodi i
kompenzuje, a i na domaćem tržištu su zauzeli veći deo kolača (dok Luk
neminovno lagano gubi, one silne procente ruskog tržišta, ali je još uvek no.
1). To što G-a ima pogon u Italiji je najmanje od značaja (pogon je mali), jer
je Luk učinio i više na polju internacionalizacije, kupivši OMV maziva, i (ubij
me ako se setim) jednu Finsku firmu, pa pogone ima u Austriji i Finskoj (osim
poznatog u Rumuniji), što znači u 3 države u EU. Za maziva – impozantno.
Philips 66, bivši ConocoPhilips
(Philips Petroleum Company), je pod ovim imenom od 2012. Ništa novo, Teksašani
pre svega proizvode naftu, gas a u svetu maziva globalno poznatiji po baznim
uljima. Mislim da su bili i među prvih 10 tako da mesto u Top 20 i pored
globalnih “tektonskih” poremećaja nije nikakvo čudo, i tu će i ostati bar do
kraja ove decenije (iako su im maziva tek “sekundarni” biznis).
Indian Oil i pad za 5. mesta je malo
neočekivan razvoj događaja. Ipak, u apsolutnom smislu razlike između mesta 15. i
18. nisu velike tako da u narednim godinama bilo koje od imena lako može
promeniti 3 do 4 pozicije. Osim toga, za ovo je verovatno zaslužan i rast
državne kompanije Hindustan Petroleum (Indian Oil je javna kompanija).
Suštinski zajedno su na otprilike istom nivou (uz nešto veći rast od prosečnog
globalnog) kao i 2010.
Da Brazilu (više) ne cvetaju ruže i
da protesti protiv olimpijade (koliko god nama Rio odavde delovao kao idealan
grad za održavanje istih) nisu tek “šačica nezadovoljnih”, dokazuju (na moju
ličnu žalost, Brazil zaslužuje više ali očigledno nešto moraju da menjaju) dva
događaja (ne znam koji više): loš rezultat Brazila na fudbalskom prvenstvu
sveta (na kojima su bili i domaćini) i pad Petrobas-a (na listi najvećih
proizvođača maziva) sa 15. na 20. mesto.
Ko je od značajnijih “izguran” iz TOP
20? Eni … kao najpoznatiji (naročito u ovim krajevima). Repsol je bio “tu negde”
oko 20. (nisam baš siguran) tako da su oni sada “tek” među TOP 25.
Šta sve ono znači nama
(potrošačima)?
Jako malo. Dobro je znati da svi
iz Top 20 (svakako) dovoljno veliki i snažni da će uvek ispuniti standrade u
svojim mazivima uz veoma konkurentne cene. Najjače brendove ćete uvek malo
preplatiti, a “ekstra” kvalitet dobiti tek u posebnim serijama koje bitno
odskaču i cenama. Koja imena bih posebno izvdojio?
Idemitsu, Fuchs, Valvoline i
Petronas … podsetio bih na Lukoil i Gazprom … naravno prvih 5 je uvek o.k. ali
tu je već (dugo) sve poznato.
P.S.
Još dve zanimljivosti:
1) U Kini je upotreba HC baznih ulja
(grupa II) prestigla upotrebu mineralnih (grupa I). Ovo je značajan korak ka
opštem “hidrokreking”-u koji polako postaje dominantan način proizvodnje baznih
ulja. Ujedno i opomena Evropi da se osvesti već jednom. Dovoljno je što ima
nadimak “stari svet” ne mora to stalno i da dokazuje.
2) Sve smo bliži ozvaničene su novih
API kategorija za teretna vozila. To su API CK-4 i FA-4. O njima se već dugo
priča (naročito od 2013.) Zvanično startuju krajem ove (2016.) godine.
CK-4 je nastavak dosadašnjih
kategorija (zaključno sa CJ-4) i ova će ulja biti unazad kompatibilna sa
prethodnim (kao i do sada) i moći će da se koriste i u (nešto) starijim
vozilima (od Euro 3, realno). Ovaj standard je najavljen kao “robusnija”
verzija CJ-4 i trebalo bi da obuhvati sve OEM zaheteve zaključno sa onima za
Euro 5 motore. Ova ulja će ispunjavati zahtev: HTHS(V) > 3,5 mPa×s. Osim xW-30 (pretežno
5W-30) obuhvataće i više viskozne gradacije (“četrdesetice”, kao što su: 5W-40
i 10W-40).
FA-4 poznatiji pod radnim imenom
(PC-11) se pravi isključivo za najnoviju generaciju motora (u Americi ali i
globalno) koji odgovaraju Euro 6 normama. Verovatno će mnogi Euro 5 (i neki
Euro 4) motori takođe moći da koriste ova ulja, ali kompatibilnost unazad će
biti OGRANIČENA.
Osim čistijeg izduva, ova ulja
trebaju da omoguće i uštedu goriva kod teretnjaka uz sličnu (ili identičnu)
zaštitu kao i ulja CK-4 kategorije. Ovo će biti isključivo wW-30 ulja uz
vrednost HTHS(V)-a između 2,9 i 3,2 mPa×s,
slično ACEA C1 i C2 standardima za putnička vozila.
