Sedam godina bloga, Seven Years of the Blog

I tako, već je punih 7 (SEDAM) godina od početka bloga!!

Broj pregledanih strana je oko 912.000, a TOP 10 država po ovom kriterijumu su:

Srbija                                                   615.663

Hrvatska                                                76.175

Bosna i Hercegovina                            69.647

Makedonija                                           26.406

Crna Gora                                             22.778

Sjedinjene Američke Države              17.077

Nemačka                                               8.482

Rusija                                                    6.040

Slovenija                                               5.242

Ukrajina                                                5.045

(These are not decimal numbers, in continental Europe, decimal point and comma are inversely than in UK and USA)

Pojedinačnih poseta je nešto ispod pola miliona, a ukupno korisnika oko 268.000 (ovaj broj se najmanje povećao od prošle godine jer, naravno, ima mnogo stalnih čitalaca koji se ponovo vraćaju starim ili čitaju nove tekstove i postavljaju nova pitanja). Nije malo, grad veličine Niša (sa okolinom) ili Novog Sada (gradsko jezgro) je posetio blog za ovih sedam godina.

Ovoliko imaju, manje-više, i npr. gradovi:

Ahen (Aachen), Visbaden (Wiesbaden), Bon (Bonn), Kasrlsrue (Karlsruhe), Mehengladbah (Mönchengladbach), Grac (Graz), Nikozija, Verona, Strazbur (Strasbourg), Lester (Leicester), Ljubljana i mnogi drugi gradovi.

Veoma impresivno i na početku (svakako) neočekivano.

Kad sam počinjao bilo je “makar za jednog čoveka” ili makar za 12, 101 ili 1001 …

Ukupno je komentara oko 7500. Od ovoga treba oduzeti prave komentare (koji nisu pitanja) i odgovore, pa opet je oko 3000 direktnih odgovora i toliko ljudi kojima sam pomogao. Sa forumima (CBC, Honda forum Srbija, MyCity, VHS Mladenovac, Poljoinfo, Chevrolet forum Srbija, Saab, Toyota … ) verovatno je bilo i preko 10000 odgovora.

Veliki posao. I veliko zadovoljstvo.

Naročito želim da zahvalim na strpljenju i razumevanju zbog manjeg broja novih tekstova. Jednostavno posle tolikih godina (volonterskog) rada, mora se malo i posustati. Osim toga “one man show” ne može ići istim intenzitetom (čak i kada je plaćeno).

Jedna od retkih stvari kojom nisam zadovoljan je to što nisam uspeo da blog postane delo više autora (makar gostovanjima tipa “master class”, kolega sa univerziteta).

Najmanja je šteta za blog (ostaje bar lična autorska crta), ali moram da malo prozovem kolege koje se bave naukom da iziđu malo iz kabineta, laboratorija i jurnjave za što više predavanja … jeste donosi novac ALI ako nauka ostane odvojena od onih koji se njome ne bave ostaće i manje popularna, ostaće i manje shvaćena i na kraju krajeva i manje uticajna (ili još gore, više zloupotrebljavana).

Čega nema u javnosti (na net-u) to ili ne postoji ili nije uticajno. Ma kako briljantna istraživanja, ako ne izađu na “svetlost dana” sve će manje imati uticaja i sve će manje biti i finansirana.

Nije sve u naučnim i stručnim radovima, može se sve to lepo uprostiti i predstaviti široj publici.

Mnogi bi se iznenadili kakve sjajne ideje imaju ljudi iz potpuno drugih struka. Mene to nije mnogo iznenadilo (elektroničari i programeri (na blogu), poljoprivrednici (na poljoinfo) …), samo me je dodatno ohrabrilo i svemu dalo značaj.

Više puta sam se složio sa onima koji su postavljali pitanja, a često sam morao da priznam da sam čuo i bolje predloge od sopstvenih kao i da sam više puta bio ispravljan, što je sve najnormalnije i očekivano.

Po običaju, na kraju (ali svakako ne i po značaju):

Svim čitaocima i njihovim porodicama mnogo sreće i zdravlja!

(a za maziva ćemo (već) lako)