Iako ovaj blog nema težinu naučnog rada dajem sve od sebe da dam prave informacije. Kako bi rekle i mnoge firme, informacije koje ćete naći u blogu mogu se smatrati pouzdanim ali nikako nisu pravno obavezujuće.
No, čovek mora biti čista obraza tako da ću dati sve od sebe da budem i bolji od onih koji su se i zakonski obavezali pa to često možete okačiti mačku o rep (na primer prodali vam ulje, pa sad ili kao proizvođač, trgovac ili distributer ali ono nije što bi trebalo da bude. Možda negde u belom svetu i izgurate prava, ali uz svu pravnu zaštitu potrošača ... samo ne daj bože!).
Eto iako nisam dao ni jednu pogrešnu informaciju moram samo malo da budem precizniji.
1) Slučaj Mobil i mešanje ulja. Setio sam se u međuvremenu. Pominjana trojka (Mobil 1, Synth S i Super S) je posebno izvučena kao primer gde ne možete pogrešiti, a ne da bi Super M (mineralno) ispalo iz kombinacije. Uglavnom uz objašnjenje iz prošlog post-a trebalo bi da je jasno.
2) Golf II - kod Addinol ulja malo da preciziram. Ostaje u tekstu pominjana preporuka mineralnog Super Drive MV1546 kao ponajboljeg od pomenute firme za zadati auto (bar po odnosu kvalitet/cena). Ima SAE 15W-40 viskoznost, API SL/CF može se koristiti i do -20 a TBN mu je odličnih 9,8 (kataloška vrednost, u praksi je u proseku nešto više).
Međutim kasnije sam naveo da možete proći i jeftinije sa MV 1045 i 1545, što jeste tačno ali postoji i bolje rešenje. Naime ova 2 ulja sam spominjao kao Addinol-ova sa najmanjim TBN-om iz produkcije, te su kao takva idealna za GII benzin/plin a za dizel mogu da se koriste ali uz naš D2 bih sa 7500km (preporuke VW-a) to smanjio na 5000km za mešovitu vožnju ili dosta gradske vožnje. Za GII turbo dizel zapravo pravi izbor od Addinol-a su Super Diesel MD1045 i 1545, 10W-40 i 15W-40 respektivno, zavisno od zimskih temperatura gde živite. Ova ulja su API CF-4/SG te su uz generacijsku vezu i pogodnija za dizele naročito turbo a sa TBN-om od 10,7 izaći će na kraj i sa (lošim) D2 u celom intervalu zamene kao od šale.
3) Ceratec - iako implicitno nigde nisam direktno napomenuo: HBN (heksagonalni Bornitrid) je jako mek (kao i grafit) i po mosovoj (mohs) skali ne prelazi 1.
Tako da ako se neko plaši da je to abrazivan materijal nema potrebe. Znači teorijski vam ne može naneti nikakvu štetu metalnim delovima. HBN ne polira vaš auto već popunjava submikronske neravnine na metalnoj površini. Ceratec kao aditiv indirektno vrši neku vrstu hemijskog poliranja površine ali je to u toj meri da je i preciznim instrumentima teško izmeriti.
Naime "poliraju" se samo eventualna ispupčenja koja se taru jedna o drugo. Ovo sve u nanometarskim dimenzijama tako da negativnih efekata na motor ne može biti. Jedino što kod motora sa mnogo sati rada ne može imati efekat kakav se očekuje i za koji je sam aditiv projektovan a to je smanjenje trenja kombinovanjem čvrstih podmazujućih čestica i posebnih hemijskih supstanci koje stvaraju zaštitni klizni film (submikronski) na površini. Efekat je duži i traje nekoliko godina (zamena ulja) i do 50.000 pređenih km. Zbog toga i pored visoke cene od oko (skoro) 20 evra zapravo i nije mnogo skuplji od MoS2 ukoliko ulje menjate na 10.000km, no ukoliko je interval zamene 15 ili 20.000km stvar prelazi u korist "klasike".
Doduše i bez toga MoS2 kupujete zapravo "na rate" te i pored modernijeg i sveobuhvatnijeg dejstva Ceratec-a ovaj klasičan aditiv pruža bar isto za novac te je osim boje bar egal sa modernijim bratom. Nešto bolji učinak supermodernog Ceratec-a gotovo da i nije primetan u praksi tako da je više stvar afiniteta za koji se od ovih aditiva odlučiti.
Imam li šta dodati u delu o aditivima? Ponoviću dosta ovde pomenutog ali ima i to bar koliko sam do sad rekao o ovom aditivu, a za one neodlučne neka sačekaju i taj deo. Ništa nećete izgubiti ako odložitie kupovinu ovog aditiva. Možda zaključite i da vam ne treba pa uštedite novac. Iskreno iako sam pomalo na strani da nisu svi aditivi za ulja nepotrebni a pogotovu štetni, većina vozača zapravo nema suštinske potrebe da ih koristi, osim onih koji donekle popravljaju stanje motora za relativno mali novac u odnosu na intervenciju. Tu prednjače aditivi za zaptivke (u manjim koncentracijama ih ima u uljima za stare motore - LongLife, Maxlife i sl.) koji su prilično efikasni ne koštaju mnogo a često se radi samo u pukotinama u zaptivkama koje je teško uočiti te će intervencijom na motoru biti zamenjene i one koje su dobre (naravno ukoliko ulje kaplje vidljivo, pa čak toliko da se na šipci za ulje primeti već za nekoliko dana/nedelja, morate zameniti dihtung (gumicu) tu će vam teško pomoći aditiv).

A deo o pranju motora? Do kraja meseca ima još 2 dana uz malo sreće biće dotad.

Vrlo kratko.
"Listajući" sopstveni blog primetih dve stvari. Prvo: neki delovi su baš zakomplikovani. Obećavam da ću ubuduće bar malo uprostiti stvari. Mislim, kad moram i sam da pročitam po dva puta rečenicu (ili pasus) da ukapiram šta sam hteo da kažem ...
Drugo: našao sam puno sitnijih nepreciznosti ili nedorečenosti. Ipak nisu suštinskog značaja i uglavnom su posledica brzanja.
Na primer:
U delu o mešanju ulja spomenuo sam Mobilove dve sintetike i jednu polusintetiku i to da se mogu mešati u svim odnosima i bilo kojim redom. Jednostavno sam prevideo da sam uzeo dve sintetike a nijedno mineralno (sve je bilo na broju - 3 kao tri glavne vrste ulja). A zašto pa ne Mobil Super M, naročito 10W-40? Eto i četvrtog pa nije samo preferans već bridž - Sva četiri možete mešati međusobno pa čak i odjednom, što nije savet već samo mogućnost. Ovo pominjem više u smislu dolivanja ili dodavanja malo polusintetike ili sintetike u mineralno ulje kako se dalje u tekstu pominje a nadovezuje se na deo gde nema mineralnog M pa može biti zbunjujuće.
Čak ni 15W-40 nije izuzetak pa se može doliti u prethodna tri (četiri) ili obratno ali stvarno samo za dolivanje ili za zimski efekat ukoliko je ono osnovno.
Ceo ovaj post je da ne ispadnem "podgrevač" umesto "razbijača" mitova, a jedan od žešćih je da se mineralna i sintetička ulja ne smeju mešati jer će mešavina peniti i slične budalaštine.
Ipak iz ekonomskih razloga se ovo ne preporučuje te zato i izbegavajte. Mineralno u sintetičkom skraćuje vek izmene, a obratno ne povećava a poskupljuje (uprošćeno i kratko a složeno je i duga priča).
I još jednom kao papagaj: Mineralna ulja, naročito ukoliko ispunjavaju "više" API kategorije (SL/CF npr.) su idealni kandidati za mešanje sa svim drugim uljima. Mineralna SG/CD a naročito SF/CC ili (nećete verovati još je moguće naći, mada teško) SD/CB su po redosledu navođenja sve više za izbegavanje, prvo navedena još i nekako sa polusintetikama, a ostala naročito sa sintetikama - ne.
I još jedared: ubedljivo je najbolje mešati ulja istog proizvođača i problema neće biti.
I na kraju: pogledajte listu iz osnovnog post-a gde sam naveo (po proizvođačima) ulja koja su pogodna za mešanje sa drugim.
I posle kraja: poseban post biće o uljima koja nisu baš za mešanje sa drugim. Ima i takvih. Ima čak i onih kod kojih se čak i ispiranje motora savetuje, mada dobro odrađena zamena ulja je uglavnom dovoljna (ograničenja su max. 5% (ili 10%) drugog ulja u ulju koje nije pogodno za mešanje što znači 2-3dl prilikom zamene što uz promenu filtera i dobro oceđen motor obično biva ispunjeno. Malo više u tekstu o pranju (ispiranju) motora.

Kratko o nekoliko tema.

Kako mi je analytics prikazao da nekoliko čitalaca imam iz Hrvatske bar u jednom bi postu (objavi) trebao da koristim i njima poznatije "ključne reči" a kako sam odrastao uz mešovitu literaturu pokušaću se setiti glavnih izraza. Neko će smatrati dodvoravanjem ali ja bih to nazvao lepim vaspitanjem (odgojem) i pokušajem da se bude uljudan, pogotovu što ne mogu obećati tu "dvojezičnost" na duži rok iz praktičnih razloga.

Na kraju krajeva (koncu, konca) ionako pre ili kasnije prelazim na engleski pa ćemo se svi "bolje" razumeti kako su mi pre neki dan i rekli u Bugarskoj, ironično no tačno.

Još uvek me ljudi pitaju o uljima za LPG ili uljima za gas i u čemu je štos (kvaka).

Ulja za pogon na gas su jednostavno mineralna ili hidrokrekovana ulja (I, II ili njihova mešavina) posebno prilagođena pretežnom LPG (TNG) pogonu benzinskih motora. Iako bi vam svaka sintetika a i polusintetika jednako ili bolje odradila posao stvar je u tome da one koštaju više. LPG pogon ne traži visoke vrednosti TBN a ni sadržaj deterdženata ne mora biti posebno veliki. Jednostavno čisto gorivo manje prlja ulje i motor.

I čini se da bi obično mineralno ulje odradilo posao. Skoro tačno, ali ... Mineralna ulja nemaju baš izrazitu termičku otpornost, koja mora biti pojačana aditivima i posebnom selekcijom baznih ulja. Iako je tačka paljenja "plina" (LPG, TNG) niža od benzina, temperatura unutar cilindra (sagorevanje) je nešto viša; to ne znači da se motor više greje, naprotiv, samo da su vrele tačke (hot spots) motora na malčice višim temperaturama te kratkotrajna otpornost na visoke temperature puno znači.

Takozvano (a nezvano) "suvo" sagorevanje je puko razmetanje u reklamne svrhe. Navodi da LPG tip ulja posebno štiti motor od takvog nečega je doista neozbiljno. Naravno da gasna goriva izrazito "suvo" sagorevaju što samo znači da sagorevaju potpuno jer i benzin bi u teoriji trebao da suvo (suho) sagori jer se pale benzinske pare a ne sama tečnost (tekućina) te se sve svodi na višu temperaturu gorenja mada se kao pleonazam navodi i jedno i drugo.

Često se zbog veće potrošnje plina u odnosu na benzin previđa da on zapravo po masi daje cca. 5% više energije ali mu je gustina prilično manja (cca. 0,55 naprema cca. 0,74) te je po litru goriva situacija skoro 30% u korist benzina što i uzorkuje 10-20% veću potrošnju TNG-a u litrima (litrama).

I poslednje, pare ovih ulja sa gasovitim gorivima prave jako sagorljivu smešu (povratni vod) što pogoduje naročito malo starijim karburatorskim motorima.

Tema 2: Jedan me je čitalac (čitateljka) našao na google-u po upitu "da li se adblue dodaje u gorivo" pa kako je među prvih 100 napraviću izuzetak pa ću odgororiti na pitanje koji nije direktno vezano za temu.

Adblue je vezan za izduvni sistem (sustav) i služi kao izvor amonijaka koji vrši neku vrstu neutralizacije NOx (azotnih (dušikovih) oksida) u sistemu prečišćavanja gasova i jedini je sistem koji može ispuniti Euro V i više norme dok je Euro IV moguće postići i bez njega mada je u praksi preovladao adblue do preko 90% kao VHS svojevremeno. Nisam baš u materiji ali 101% bih rekao da ne ide u gorivo. Koliko me sećanje služi ovaj aditiv je prost rastvor (otopina) uree u vodi. Da, da, obična urea koja služi i kao veštačko đubrivo (umjetno gnojivo) i baca se na njivu i obična voda, tj. H2O. E sad, ni jedno ni drugo zapravo nije obično već je urea izuzetne (p.a. otprilike) čistoće a voda demineralizovana i to da provodljivost bude ispod 1 ili čak i manje mikroS/cm.

Urea čini oko trećine a voda dve trećine ovog "tajanstvenog" aditiva. Voda baš i ne ide u naftu i cilindre, zar ne?

U malome gradu družim se sa raznim a naročito starim (i najboljim) majstorima za motore. U potaji sam izvršio "ispitivanje stručnoga mnenja" tako što sam "špijunirao" koja ulja ima kod njih. Ljudi uglavnom rade sve automobile do najnovijih punih elektronike što znači: Golf I, II i III zatim Opel do pred kraj devedesetih, Zastave, Fordove i sl. Iako ne smatram da baš majstori najbolje znaju ipak mi je bilo zanimljivo šta koriste.

Bio sam poprilično iznenađen i to prijatno. Evo i zašto. Bilo je Mobil-a, Optime, Valvolina ali svi i baš svi su imali bar jedno Liqui Moly ulje, najčešće Touring High Tech (mineralno) 15W-40 i poneko "Low Friction" (Laichtlauf) 10W-40. Takođe su od ulja za menjače imali Mobil, Valvolin i Liqui Moly i to pretežno poslednje navedeno.

U prvom trenutku sam bio malo zbunjen ali rezultat "ankete" je bio očekivan. Liqui Moly je zapravo popularniji kod "stare škole" i ljudi koji se bave motorima još od 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Iako je kompanija visokotehnološka ona je zapravo kod mlađih ("japi") generacija zapravo manje poznata, pogotovu što sada ima manje pravih zaljubljenika u motore i automobile, pogotovu od kada je elektronika (kompjuteri) preuzela primat nad mehanikom bar u smislu održavanja, štelovanja i kontakta sa automobilom uopšte.

Video sam i jedan Motul koga hvale i drugi ali zameraju mu (kao i ja) "carsku cenu" koju je teško pratiti.


Elem videh na jednoj polici (rafu) Mobil S Synth po ceni od cca. 9,5E/lit. i Motul 6100 po bezmalo 11.

Kako sam ranije već pomenuo, Motul 6100 je možda (verovatno) najbolje polusintetičko ulje koje postoji. Osim toga sredinom 60-tih (to nisam spomenuo u glavnom tekstu) Motul je prvi i izbacio na tržište polu-sintetiku i može se reći da ju je izmislio. Sve je to lepo, osim toga Synth S je (ipak) jeftinija sintetika ... Ali, sintetika je sintetika, a ni Mobil nije mačji kašalj pa ako i nije bio prvi sa sintetikom bio je među prvima a i od Mobil 1 početkom 70-tih je sintetika i zaživela u narodu te ako je Motul otac polusintetike Mobil je bar ujak sintetike.

Da je cena ista ili malo u korist Motul-a bila bi mrtva trka ovako mora da bude (makar i tesno) pobeđen od Mobila i to ne zato što je sintetika uvek bolja (nije) nego što ima bolji odnos cena/kvalitet.

I na kraju kao uteha za ljubitelje Motul-a (u koje i sam spadam) poređenje i nije baš potpuno jer Mobil je 5W-40 a potonji 10W-40 ili 15W-50 te ako ređi Motul i može da se poredi (isti automobil) onda ovaj drugi viskozniji ne te ako vam treba veća viskoznost onda Motul 6100 može da pobedi npr. Mobil 1 iste jer iako je drugi bolji on je pa tek skuplji pa makar i zadržao odnos kvalitet/cena suma koju treba izvdojiti je veća te je tu više nerešeno a neko će zbog finansija izabrati baš Motul-a.

Može li API SH ulje umesto SF? Da, naravno.

Još nisam stigo do mitova ali sam već pominjao ovaj a to je da novija ulja ne idu u starije motore. Ništa gluplje i dugovečnije. Pominjao sam i to da pre svega obrunuto nije dobro ali da kratkotrajno neće upropastiti motor. Čak iako smatrate da je SL preskupo za motor sa preporukom SG, jedan API više ne samo da neće mnogo više koštati nego je možda i prava mera ukoliko želite da se ne rasipate. 2-3 API kategorije mogu biti još bolje rešenje. Ovo pogotovu što je sve teže naći čak i mineralna ulja ispod API SJ kategorije. I konkretno za postavljeno pitanje: Ukoliko vam je motor sa preporukom za SF ulja uzmite bar SG ili SH. Uzgred, SG je prvi API koji je uključivao 5 testova motora dok su zaključno sa SF specifikacije standarda bile više "hemijske" i odnosile su se na aditive i to za koju namenu i u kojoj količini. SH je bio takođe poseban po tome što je uključivao sertifikaciju za svaki pogon ponaosob a ne na kompaniju kao celinu. SI ne postoji a od SJ-a preko SL-a do SM se preciznije definišu testovi koji uključuju i habanje bregaste osovine, otpornost na stvaranje taloga i druge značajne osobine.

Možda ste primetili a možda i ne da sam preskočio Kroon, ali nisam. Ovu holandsku kompaniju ću čak puno lakše obraditi nego li Castrol i Fuchs jer na samom sajtu imaju sve osnovne tehničke informacije. Moguće da će sve tri kompanije biti u jednom postu ili će Holandezi ipak biti razvdnojeni od Nemaca, videćemo već.

Ceratec aditiv. Pošto do aditiva ne mogu stići pre kalendarskog leta, reč-dve o (bar ovom) aditivu. Ceratec je vrhunski aditiv baziran na Heksagonalnom Bor Nitiridu koga svrstavaju u podmazujuće keramike (odakle mu i ime) iako je keramika samo u (hiper)modernom značenju; zapravo HBN je sličniji grafitu a hemijski je alotropska modifikacija BN-a koji je tek neznatno mekši od dijamanta (kao i grafit-dijamant a oba su čist ugljenik). U odnosu na grafit ima svojstva koja ga čine boljim izborom za motorna ulja. Poznato je to odavno ali je tek od skora cena prihvatljiva. Šta on radi? Delom deluje kao pesak prilikom gradnje piramida ili oblice prilikom guranja kamenih blokova. Ima sličan ili čak manji koeficijent trenja od MoS2 što je čak i do dvostruko manje od koeficijenta trenja ulja (idealno hidrodinamičko podmazivanje). Veličina čestica je u proseku 300nm a maksimalno 500nm što ga čini 120% kompatibilnim sa svim (pa i najnaprednijim) sistemima filtracije ulja. To je red veličine (i više od toga) manje u odnosu na tolerancije i "ravnost" površina u savremenim motorima.

Može se reći da je Ceratec korak dalje u odnosu na MoS2 i da je najmoderniji modifikator frikcije (trenja), organnski kompleksi Molibdena su negde između ove dve kategorije.

Ceratec sadrži i hemijske modifikatore trenja te se grubo može reći da je "light" verzija aditiva tipa"Motor Protect" istog proizvođača (Liqui Moly) koji smanjenje trenja postiže laganim "uglačavanjem" grubih površina uz submikronski "zaštitni" sloj (bolje reći podmazujući, koji ostaje i bez prisustva ulja).

I da ne idem dalje ima još dosta da se kaže. Mislim da je glavna greška što ljudi pogrešno koriste ovaj aditiv ili imaju pogrešna očekivanja od njega. Ceratec vam neće poboljšati kompresiju (ili nešto malo hoće ali to je samo sekundarno i posredno a ne direktno dejstvo ovog aditiva) i nije za motore blizu generalke već više za motore u "pik" fazi (životnog doba) na npr. 80-150.000km pa čak i novije, praktično čim istekne garancija ili godinu-dve nakon toga. On pre svega smanjuje trenje, neznatno potrošnju i buku, i doprinosi nešto boljem radu pri visokim obrtajima i (pre svega) pruža duži životni vek motoru. No ako ga kasno koristite doprinos će biti mali ili nikakav, a i negativno dejstvo (nikako havarijskog tipa) nije nemoguće pa su čak i razočaranja iako retka ipak pojava koja postoji. Za motore kojima već pada kompresija namenjeni su drugi aditivi ali nijedan od njih ne može zameniti "generalku" već je samo odložiti. Još jedna od glavih odlika je smanjenje trenja u fazama rada motora pre hidrodinamičkog trenja između metala po kojima struji mazivo. Dakle pri startu (hladnom ili "mlakom") kao i u prvim minutima (gde se najviše uništava ili bar haba motor) on vam to sprečava vršeći smanjenja trenja u uslovima suvog i polusuvog (suhog i polusuhog) trenja, gde je ono najveće, i velikog trošenja (metalnog materijala koji se podmazuje) a neznatno smanjuje trenje u području hidrodinamičkog trenja gde je ono u principu jako malo i trošenja praktično nema. Ovo se najbolje vidi na Stribeck-ovoj krivi (krivulji) koju sada ne bih prikazivao, može se naći u drugim izvorima i prevazilazi opšti prikaz o uljima i aditivima.

Poznanici me često pitaju koje ulje u njihov auto? I zašto ne pišem o tome? Zato što neću živeti hiljadu godina niti mogu život staviti u jedan dan. To bi bilo veoma, veoma široka tema i iako je praktična traži previše vremena i neuklapa se u osnovnu ideju blog-a. Osim toga nemam tehnička uputstva (a i oni koji me pitaju) za sve automobile. Zato savet: pogledajte sami koju viskoznost i API i/ili ACEA kvalitet preporučuje proizvođač motora (automobila) pa posle tražite po blogu.

Ajd' da napravim izuzetak. Ima puno Golf II turbo dizela, npr. 1.6. Koje ulje? Pa evo nekoliko:

Liqui Moly: Diesel Synthoil 5W-40, Diesel Leichlauf 10W-40 i ponajbolje mineralno Touring Hihg Tech Super SHPD Motoroil 15W-40. Mobil Special S 10W-40 (polusintetičko), Addinol Super Drive MV 1546 (15W-40 mineralno), Motul 4100 turbolight, Prista Leader (a što da ne? CH-4 je kategorije), neko od Lukoil dizel varijanti (ima čak i CI-4 kategorija, mineralnih, po niskim cenama) ili još bolje Fuchs Titan Unic Plus MC 10W-40!! Poslednje je CH-4 kategorije a ulja Fuchs-a su često fabričko punjenje VW-a. I naravno mnoga pominjana ili još nepomenuta.

Ne bih izuzeo ni ulja INA, Galax, FAM i Optima (možda uz malo kraći interval zamene) a naravno Valvoline Turbo V Diesel je takođe vrlo dobar izbor. Castrol Magnatec 15W-40 i naravno bilo koje od (još nepominjanih) Havolin-a, Total-a, ... koje se uklapa u preporuku iz uputstva dobijenog uz automobil (doduše često ćete morati da uzmete stepen ili dva višu API kategoriju jer se niže više ne proizvode).

Ukoliko želite da uštedite možda ponajbolje: Super MV 1045 ili Super MV 1545 od Addinol-a koja su "samo" API SG/CD ulja ali su generacijski najbliži baš Golf-u II.

Mitovi će biti posebno obrađeni no u tom postu će biti ukratko objašnjeni pa ću usput pomenuti nekoliko.

Sledeći post će biti o pranju motora (sredstvima za ispiranje motora). Srednje dužine ali ne baš koncizno u stilu pros&cons (za i protiv) već kao i dosad u blogu u obliku kratke priče. Priča je ono što čoveka razlikuje od mašina, mašine nikada neće ispričati dobru priču, a ovaj blog je pre svega novela (roman, zbirka priča) o uljima.

Pričajte priče, pište priče, makar većini bile dosadne, uvek će se naći neko kome će se svideti a makar jedan čovek koga neznate a svidela mu se vaša priča znači da je vredela.

Počeo sam sam da kasnim i ne ispunjavam obećanja. Naravno, ne može se sve stići.

Namere su sledeće:

Prvo moram da završim ulja po proizvođačima. Sledeći su na redu nemački proizvođači Fuchs i Castrol. Odmah za njima AMSOil. Kasnim i zbog toga što prvi dvojac a i većina onih koji slede kriju tehničke specifikacije kao zmija noge; ni boljih ulja ni gorih informacija!

Usput sam primetio više sitnih grešaka i jednu veću i suštinsku pa bih je sada ispravio ne ulazeći u prethodne postove, neka ostane kako je bilo da ne pričam da nisam i ja ponešto odvalio.

Nije nešto posebno strašno pogotovu što je simpatično.

Naime ne znajući kako da prevedem izraz coking ("koksovanje") i da ga bliže objasnim, a u međuvremenu sam skinuo stranicu u kome je greškom ovaj izraz bio napisan kao cooking ("kuvanje"), počeo sam da koristim ovaj drugi pogotovu što mi se činilo da bolje objašnjava pojavu. Na cca. 200 stepeni celzijusa sva motorna ulja prilično isparavaju i u stanju su kao voda na npr. 80, jer većina njih ključa na oko 300 stepeni. To zaista liči na stanje "krčkanja" te sam potpuno zaboravio na grešku. Posle već objavljenog posta mi je delovalo prilično logičnim (tekst i kontekst) te sam tako i ostavio.

Dakle kada sam opisivao Eneos i Mobil Racing tipove ulja, i otpornost na "kuvanje" zapravo je trebalo da stoji otpornost na "koksovanje".

Meni lično taj izraz deluje poprilično pogrešnim jer se koksovanje odvija pod značajno drugačijim uslovima, i odnosi se u užem smislu na pretvaranje kamenog uglja u koks (čvrsto gorivo sa skoro 100% sadržajem ugljenika) tako da na srpskom nije odgovarajući izraz.

Coking je pojam koji označava izdvajanje ugljeničnog čvrstog ostatka iz ulja. "Carbon residue" po Korasonu je podatak koji se standardno daje u detaljnijim specifikacijama mineralnih ulja. Na visokim temperaturama se iz svakog ulja izdvaja manje ili više ugljenika koji je jedan od najgorih depozita koji mogu ostati u motoru. Radi se praktično o čađi koja prlja motor i ometa mu rad.

E sad, prvo: polusintetička i sintetička ulja imaju mnogo manju tendenciju ostavljanja ostataka u obliku ugljenika i to i do 10x u odnosu na mineralna. To im je jedna od glavnih prednosti. Drugo: Na normalnijim temperaturama npr. 150 stepeni cel. ni mineralna ulja ne ostavljaju mnogo čađi ali na npr. 200 čak i sintetička to čine ma koliko to malo bilo. Sve u svemu: iako se kod sintetičkih ulja podrazumeva coking otpornost ona je temperaturno ograničena i zato je kod ovih tipova ulja to naglašeno.

U praksi to ima značaj samo kod trkačkih uslova, jakih opterećenja tipa vuče prikolice i kod turbo mašina (bilo benzinskih bilo dizel) gde i pored hladnjaka za ulje ono standardno ima 160 do 180 a pri oštrijim uslovima i svih 200 stepeni pri čemu u trenucima može da ima i par desetina više (ukoliko imate termometar ulja on će pokazivati nešto veću temp. od trajne srednje što je urađeno baš da bi moglo da se reaguje pre nego što temperatura zaista pređe u "crvenu zonu".

Kod proizvođača ću pred kraj morati da dodam još jednog značajnog a to je Kuwait Petroleum, sa robnom markom Q8. To su zaista kvalitetna ulja i imaju sasvim konkurentne (umerene) cene tako da zaslužuju preporuku. U apsolutnom smislu nisu baš jeftina ali relativno poprilično. Veliko znanje i jeftini resursi uz izuzetnu tehnologiju (nisu pitali pošto je nego da je najbolje) čine da ova robna marka siguno spada u sam vrh svetske produkcije. Nisam ih do sada spominjao jer sam smatrao da iako ih po EU ima da nisu zastupljena čak ni u svim zemljama članicama a pogotovu ne bliže zemlji Srbiji. To nije baš tako ali sam tek skoro saznao da ih ima u Sloveniji i Bugarskoj (dakle na "brdovitom Balkanu" čak) i to sasvim sigurno. Moguće da ima manjih dilera i u drugim okolnim zemljama ali u pomenute dve prisustvo nije samo simbolično i u to sam se uverio iz prve ruke.

Nakon ove informacije smatram da ih makar u manjem obimu moram spomenuti kao najpoznatijeg i u svetu najdostupnijeg i raširenijeg brenda iz Zaliva, mesta gde je polovina sirove nafte (bar do skora) tako da bi bar jednog predstavnika odatle morao da obradim, pogotovu proizvođača koji može kvalitetom da izađe na crtu svim evropskim i američkim proizvođačima.

Čitajući početne post-ove moram da dam još jedno objašnjenje. Mislim da sam malo previše ispljuvao dizel mašine a nisam imao tu nameru. Iako je dizel zaista loše gorivo, ipak je zahvaljujući višoj tački paljenja superiorno u odnosu na benzin u smislu iskorišćenja energije što se odražava na potrošnju, manja potrošnja manje i zagađenje. E sad nije tako prosto te dizel je uvek veći ekološki problem a i dizel mašine se ne mogu tako lako prepraviti za alkohol ili slična goriva. Ipak, deo nafte se mora preraditi u dizel. Drugo ipak su najvovije Euro IV i V norme poprilično popravile stvar a filter čađi omogućio (kod skupljih automobila) čak i ugradnju katalizatora te iako je situacija još uvek daleko od benzinskog katalizatora a pogotovu od LPG-a, hibrida i alkohola ipak postaje podnošljiva.

I tako dalje ...

Pošto sam malo zanemario dizel aspekt (mada ne u potpunosti, čitajte malo pažljivije) pokušaću da se odužim dizelašima sa posebnim tekstom o uljima za turbo-dizel mašine. Ovo pogotovu što sam čuo da mnogi povezuju kvalitet ulja sa čestim otkazivanjem turbine naročito kod nešto starijih (polovnih) vozila. Najčešće se ne radi o tome ali jeste blisko povezano i svakako da će kvalitetnije ulje održati i turbinu duže ispravnom ali to ne znači da odmah kupite i najskuplje ulje koje nađete. Dakle iako ulje nije primarni razlog jedan tekst o tome ne bi bio loš.

Toliko za sada,

ne mogu čvrsto obećati ali bih do kraja maja trebao (bar) da stignem do domaćih (i geografski bliskih) proizvođača i da do jula završim sa glavnim tekstom (konkretna ulja po proizvođačima) te da pređem i na namenske tekstove o posebnim temama vezanim za motorna ulja.

MEŠANJE MOTORNIH ULJA

Prvo treba naglasiti: većina proizvođača automobila preporučuje i naglašava da se doliva ulje koje već jeste u motoru ili u smislu dolivanja ulje koje je iste specifikacije kao osnovno. Retki preporučuju ulje samo po specifikaciji (a ne svog favorita) a još manje njih naglašava da je kod dolivanja bitno samo da je ista specifikacija (API ili ACEA). Mešanje u startu i ne spominju ali su (sasvim sigurno) unapred protiv toga.
Pomenuću i kasnije: litar ulja koje vam je već u motoru kupite još pri izmeni i stavite u prtljažnik, za vanrednu situaciju tu je a i kad posle nekoliko hiljada km treba da dospete par dl biće vam pri ruci. Ovo spada u dobre navike i svakako je preporučljivo.

Drugo: proizvođači ulja su malo liberalniji i u smislu dolivanja dozvoljavaju, prilično razumno, slična ulja, uglavnom iste specifikacije ali ne obavezno i iste vrste, čak ne obavezno ni samo iz svoje produkcije. Mešanje u startu ili ne spominju ili ne podržavaju (mada ne negiraju da je moguće naročito iz svoje produkcije) navodeći da za tim nema potrebe i da čak i ako ne izgubite (bar ne mnogo) na kvalitetu nećete mnogo ni dobiti, čak ni dolivanjem sintetike u mineralno ulje; dodavanjem 40% ili više sintetike u mineralno, ili obratno, samo „kvarite“ sintetiku, a sa 20-25% koliko solidnije „polu“ sintetike imaju rezultat je: za nijansu lošiji kvalitet od fabričkog blenda i za nijansu skuplja varijanta.
Toliko od proizvođača. Tu bi priči bio kraj ali zato i postoji ovaj blog da proširi horizonte.

Mešanje ulja je vrlo, vrlo moguće i skoro da ograničenja nema. Druga je stvar koliko je to preporučljivo, uglavnom nije i pretežno iz ekonomskih a ne tehničkih (tehnoloških) razloga.
Prvo nekoliko mitova vezanih za ovo pitanje:
1) Mešanje sintetičkih, polusintetičkih i mineralnih motornih ulja je zabranjeno – MIT.

Biće i u sekciji mitovi, manje je glupo od toga da se motor mora isprati pre promene vrste ulja, ali tu je negde. Polusintetička ulja su fabrički izmešana sintetička i mineralna ulja. Doduše mešaju se bazna ulja pa dodaju aditivi ali nema suštinske razlike.
2) Mešanje raznih klasa viskoziteta je zabranjeno – Polumit;

moguće je, no retko preporučljivo i samo u par slučajeva ima svrhu. Ovo je više pod kategorijom „Ne radite ovo kod kuće, mi smo profesionalci!“. U smislu dolivanja i naročito vanrednih situacija nemojte se plašiti, pogotovu ako nema istog viskoziteta.

Ako se bavite ovih „hobijem“ amaterski vodite računa da ne preterate te npr. 15W-40 mešajte maksimalno sa 10W-40 ili 15W-50. Ovo ne znači da bar jedna vrednost mora biti ista moguće je i 0W-40 u npr. 5W-30.

No, zašto biste ovo radili? Možda da zimi date dodatnu sigurnost pri hladnom startu? Najsigurnije i jedino ispravno kod novijih motora je da gornja SAE viskoznost bude ista tako da se mešaju 0W, 5W, 10W i 15W-40 ili 0W, 5W i 10W-30 ili 10W, 15W i 20W-50. Ovakve kombinacije mogu biti i sa učešćem dolivne komponente i preko 20% (start-up mešanje) ali kako ćete videti bolje je samo za dolivanje gde manja komponenta ide do 10 ili maks. 20%.
3) Mešanje ulja različitih proizvođača nije dozvoljeno – Polumit;

Moguće je ali malo opreza nije na odmet. Ako jedna Selenia to ne preporučuje onda sigurno nije baš totalna glupost. Savet autora:

- Bez dovoljno iskustva i bez čitanja punih tehničkih specifikacija ulja izbegavajte ovo da radite. Pod dva: mešajte ulja za koje sami proizvođači navode da su mešljiva sa drugim uljima. Uzimajte kao pravilo da mešate ulja iste API kategorije (vidi kasnije u tekstu pod 4) i iste klase viskoznosti pogotovu dok ne steknete iskustvo, koristite to i na dole navedenim uljima iako su ona takva da se svako sa svakim može mešati u svim mogućim odnosima no treba proceniti šta je ono što baš vama treba pa zato i one dve napomene. I naravno, mešajte ulja više u smislu dolivanja. Nije ni to bauk ali čak i kad puno znate često nemate dovoljno informacija da bi sami napravili blend koji će prevazići ili bar ne mnogo pokvariti fabričku formulaciju (malo više u budućem poglavlju „Put ka savršenstvu“). Neka od tih ulja su:

Addinol Light MV 0546 PD (SL/CF, polusintetika, 5W-40), Liqui Moly Leichtlauf (10W-40, SL/CF, „polusintetika“, bazna grupa II i/ili mešavina II/III, I/II ili čak I-II-III), Liqui Moly SynthOil High Tech (SM/CF, 5W-40, sintetika), LM touring HT (15W-40, SL/CF, mineralno) još nekoliko naročito mineralnih ulja i naravno „najmešljivije“ od LM-a: Nachfüll-öl („nalivno ulje“) 5W-40, SM/CF, polusintetičko.

Motul, gotovo sva ulja ovog brenda (vidi pod „Motul“ u glavnom tekstu).

Mobil M, Special S (polusintetika, SL/CF, 10W-40) i Mobil 1. Naročito polusintetika.

Valvoline Synpower (u raznim viskoznim gradacijama) kao i Durablend, polusintetika istog proizvođača.

Castrol Magnatec, praktično cela serija, proizvođač naročito naglašava značajni dobitak na kvalitetu kada Magnatec polusitnetike dodate u mineralna ulja.
4) Mogu se mešati samo i isključivo ulja iste API kategorije – skoro tačno.

Prvi deo da se mogu 100% tačno a isključivo ne baš.

Bazna ulja prve do četvrte grupe mešaju se neograničeno, brzo i potpuno u svim mogućim kombinacijama i odnosima. Za petu, za iole modernije ulje je to isto tačno. Uopšte se sintetička ulja čak i ona koja se ne koriste kao motorna (manji procenat sintetičkih ulja se koristi za motorna, većina ne!) su uglavnom mešljiva, poneko je osrednje mešljivo i postoji svega par izuzetnih koja se ne mešaju (ili loše mešaju) sa mineralnim mazivim uljima.Problem je naravno pre svega u kompatibilnosti aditiva. Zbog toga je jedino sigurno ako se mešaju ulja iste kategorije. Ovo je čak i zakonska obaveza proizvođača. Kod nas je ograničeno i na istu kategoriju ulja (mineralno, polusintetičko i sintetičko plus ista API kategorija). Ipak u oba slučaja to vam je ZAKONOM GARANTOVANO, što ne znači da je jedino moguće.

Neophodan je oprez te ako se ne radi o hitnom slučaju (na putu ste a ulje vam je na minimumu) možete mešati ulja različite kategorije pre svega ako su istog proizvođača, što većina njih i tvrdi (garantuje). Mešanje različitih kategorija istog a naročito različitog proizvođača je uslovljeno oprezo u vidu: mešajte samo ulja bliskih API kategorija, tj. da razlika ne bude više od jedne gore ili dole, npr. SJ sa SH ili SL ili SL sa SM i SJ.

Iako je moguće čak i mešanje pojedinih SG ulja sa čak SL to nije previše preporučljivo a još manje je isplatljivo. Ipak u slučaju da nemate bolje rešenje u smislu dolivanja bolja je bilo koja kombinacija nego voziti na minimumu ili ispod a trebate da pređete veliki broj km do kuće (servisa).

Iako je čak i ovo moguće: izbegavajte mešanje super modernih („low SAPS“) ulja sa klasičnim jer su ona formulisana na prilično drugačijim osnovama (ne baš potpuno kako ELF kaže) i prilično se razlikuju u aditivima. Malo više kod tabela gde su baš iz tog razloga razvojena „High Tech“ od „Super Modern“ ulja. Verovatno je: drastični pad kvaliteta smeše ulja u odnosu na bilo koju od komponenata, drastično kraći preporučeni interval zamene, skraćenje veka katalizatora za više puta, povećanje potrošnje, veće habanje motora i čak pojava retkih (ne težih ili fatalnih) problema sa motorom (uglavnom traže samo zamenu ulja to jest mešavine, a na DUŽI ROK i kod pojedinih motora mogu čak da dovedu i do kvara). Ali čak i takve mešavine su u kritičnim situacijama bolje od manjka ulja, a i postoje sasvim O.K. kombinacije ali je bolje bez preke potrebe ne praviti ih te će čak i autor ovog bloga taj deo preskočiti (ili možda, ali samo možda pomenuti u delu „ovo vam nisam rekao“).

Mešanje ulja je komplikovan posao ukoliko to radite pri samoj (pre same promene) promeni ulja i prevazilazi informativni blog. Moguće su neke kombinacije sintetika-polusintetika ili mineralno-polusintetika naročito istog proizvođača no retko ćete izvući više od fabričkih blendova.
Tu nije samo u pitanju znanje već formulator fabričkog blenda ima slobodu dodavanja aditiva a vi već imate gotovu formulaciju i u većini slučajeva ćete pre pogoršati glavnu komponentu nego je poboljšati.

Jedna od mogućih varijanti je:

LM SynthOil HT 5W-40 sintetika sa:

1. LM Race Tech 10W-60 sintetika;odnos zavisan od stanja mašine i načina vožnje, manje od vremenskih uslova. Mešavina 50-50 (inače nepreporučljiva osim za takmičenja) je pumpabilna do -30 i ponaša se blizu 5W-50 uljima. Optimalan odnos za relativno nov ali razrađen motor čija je specijikacija xW-40 je 90% default i 10% Race ulja, za sportsku vožnju 80-20 ili čak 75-25, no ipak više od 15% Race ulja ukoliko vozite i po gradu (npr. više od 20% pređenih km) ne bi savetovao.
2. LM MoS2-Leichtlauf SAE 10W-40;
Više ljudi se hvali odnosom 50-50 (razni automobili) sa ili bez dodatnog MoS2 aditiva (manje pakovanje). Nisam baš siguran da je to optimum. Čak nisam baš ni siguran da je ovo ulje idealan kandidat za mešanje. U svakom slučaju ova kombinacija prolazi ali blizu 50% sintetike ili čak više od toga? Onda jednostavno dodajte MoS2 u sintetiku. Doduše za to vam opet treba jak razlog a ne samo znatiželja. Možda bi kombinacija MoS2-polusintetike i jedne četvrtine do jedne trećine sintetike bilo idealno rešenje. Čak i 1/5 nije loše. Dobićete na smanjenoj viskoznosti na niskim temperaturama kao i nešto poboljšanu termičku i oksidacionu sposobnost uz umereno veću cenu. Ipak sipati jedno pa drugo posebno u dva ciklusa a oba dolivati nalivnim uljem (istog proizvođača) mi izgleda mnogo logičnije i jednostavnije.
3. Leichtlauf (običan, dizel ili specijal) SAE 10W-40;
Ovo je bolja kombinacija od obe prethodne. U slučaju da ste sintetičko kupili u kantici od 5l pa dolivali do pola intervala promene (recimo 7500km) nastavite sa dolivanjem gore navedenim uljima ili ako menjate filter na pola, dopunite 3-4dl ovim uljem, taman odlično da na zameni nemate „bačeno ulje“. Mogu se i u startu mešati a bolje je npr. 2/3 ili ¾ mineralnog (polusintetike) i ostatak sintetike. Još se više isplati 80:20 dok manji udeo sintetike više nema smisla. I opet: kombinacija je O.K. dobićete nešto na kvalitetu, interval zamene nećete (ili bar ne mnogo a svakako napamet) produžiti i na kraju finansijski proći lošije.
Kod svih navedenih imate i sledeći nedostatak: Pomenuta sintetika (High Tech) je API SM a sve su mešavine kategorije lošijeg ulja (po API-ju) te u 1. i 3. slučaju dobijate SL mešavinu što ako vam je propisano u automobilskom uputstvu nije loše a i katalizatori su već samim SL standardom dobrano zaštićeni, no u slučaju 2. već može iskrsnuti problem (skraćenje trajanja katalizatora za npr. 10-30%) jer SM plus SJ će pre biti SJ+ nego SL.
Drugo: viskoznost nije aritmetička sredina pa da 5W-40 i 10W-60 u odnosu 50:50 daju „7,5W-50“ ili tako nešto. Znači imate prilično nepredvidljivu klasu viskoznosti koja se samo merenjem može utvrditi. Približno za „pola-pola“ imate nešto kao:1. „7W-47“, 2. i 3. „8W-40“ ali računajte ih kao 10W-50 i 10W-40 sa svim dobrim i lošim stranama toga. Slučajevi drugačijih odnosa su još komplikovaniji.

Ne mogu a da ne pomenem da je jedna od najboljih varijanti Mobil 1 i Mobil Special S ili Synth S u viskozitetima 0W-40, 10W-40 i 5W-40 respektivno koje možete mešati kojim god hoćete redosledom i u kojim god hoćete odnosima pa i sva tri istovremeno. Drugo je pitanje šta time postižete. Synth S je već „Kec“ optimizovan po ceni, dodatak „starijeg“ brata ga samo približava svojoj ceni i to više nego što doprinosi kvalitetu. Doduše obe sintetike će od „polutana“ napraviti „super polu-sintetiku“ od njega no cenom će dostići ili čak preći Motul 6100 te ako već hoćete više od polusintetike kupite lepo Synth S, jedini razlog da to ne uradite je da prijatelja koji vozi (možda i) bolju polustinetiku bacite u prašinu no to i nije neki razlog. Jedini realan je da pred zimu napravite miks ili bar dolijete par dl sintetika u 10W-40 ulje (a da ne potrošite para kao za čistu sintetiku) a u kraju ste (Sjenica) gde je velika verovatnoća da će često biti ispod -20 a dugo ispod -15°C.

Jedna napomena:
Čak i pojedini proizvođači ulja proturaju jednu poluistinu u vidu sledeće tvrdnje:Dolivanje je bolje vršiti uljem manje API katerorije (ako nemate katalizator) ili nekim sa manje aditiva, da ne bi došlo do nekompatibilnosti (?!) a i povećanja koncentracija istih pošto ulje isparava a ovi ne (kuku!!), tj. razgrađuju se ali ne tako brzo. Iako ima malo istine u ovome ovo je baš jadno i možda i može da važi za traktore i kosilice ali vrlo malo za automobile.
Doduše poštenja radi ima nečeg u tome ali aditivi se troše i njih možda i više treba nego isparenog ulja, osim ako je motor star pa dobrano troši ulje.
Ako vam je motor nov, dobar ili bar relativno nov možda je za dolivanje najbolje koristiti (na žalost retka) ulja za dolivanje koja su optimizovana za tu namenu a imaju visoke API kategorije i obično su sintetička ili polusintetička. Naravno u prvoj polovini intervala zamene ukoliko uopšte postoji potreba (a najčešće da makar u malim količinama) dolivajte pre svega uljem koje ste sipali prilikom zamene, pogotovu što obično ostane količina od par decilitra posle zamene. Naravno možete i to isto kupiti još litar ili dva i to je i najlogičnije osim ako vam motor troši malo više ulja kada je relativno neisplativo ukoliko se radi o skupom ulju (sintetičkom); doduše skupo ulje se po pravilu i ne doliva u dotrajali motor osim u slučaju da imate para za bacanje.

Možda ću se delom ponoviti u delu o mitovima i „ovo vam nisam rekao“ ali nije loše čuti i više puta:
Jako je teško naći dva ulja koja su nekompatibilna toliko da bi se raslojavala ili penila, što je skoro nemoguće kod iste ili slične kategorije ali pri velikim razlikama ne toliko (nemoguće).
Mit je i nastao tako što su mešana najjeftinija i stara mineralna sa sintetičkim pa rezultati preuveličani. Dakle šta je autor teksta sve pokušao ne bi li našao „fatalnu kombinaciju“?
Gore pominjane Liqui Moly i Mobil kombinacije pa još unakrsno (Mobil sa LM-om i obratno) pa mućkaj, neke čak i (starim) mikserom, stavljaj u zamrzivač, iz njega direkt u ključalu vodu i druge „šok terapije“ i ... ništa!! Niti se bilo šta raslojilo niti penilo. Doduše morate imati na umu da se neka od ovih ulja naročito ukoliko su (jako) različitih viskoziteta relativno sporo umešavaju i daju blagu opalescenciju na početku umešavanja i posle „šok tretmana“ ali se sve brzo (u par sekundi) vraća u bistrinu (osim kad je mešavina blizu tačke tečenja ali onda se i nemešano ulje ponaša slično). Nakon toga je u manjem broju kombinacija dodata je i Valvoline polusintetika i opet isto. Nije loše pomenuti da je Valvoline – Mobil kombinacija (polusintetike, 10W-40, SL/CF) isprobana u praksi, automobilu, (cca. 1/3 prema 2/3, još približnije 30:70 u korist Mobil-a) i dala solidan rezultat u toku celog intervala izmene koji nije bio skraćen.

Uskočilo je onda (na žalost ne u svim kombinacijama, mnogo vremena treba) i nekoliko mineralnih ulja niže API specifikacije koja je do tada (osim MoS2 koji je SJ) bila SL i ponekad SM i uvek CF. Rezultati i dalje jako dobri, SJ mineralke su se odlično slagale sa sintetikama SL i SM a naročito polusintetikama, čak je i specifično „Optima LongLife“ (SAE 20W-60, API SJ/CF-4), dobro prošlo sa dosta sporim umešavanjem, dobranim povećanjem viskoznosti drugog ulja na umerenim temperaturama, sa tačkom tečenja pomerenoj više na stranu ovog ulja i sa povremenim „linijama“ neidealne smeše naročito posle niskih temperatura. Ipak sve ukazuje da bi par nedelja i hiljadu ili nešto više kilometara izdržalo sa većinom pomenutih ulja što samo potvrđuje više puta spominjano da u kritičnim situacijama bolje je sipati i bitno različito ulje nego nikakvo.

Uzgred, „Optima LongLife“ i Mobil Special (Super) S, su i pored različite kategorije i viskoziteta jako kompatibilna i dobra su i stabilna kombinacija, te bi se u smislu dolivanja ova kombinacija mogla preporučiti. Na primer: leti (s proleća) dodatak gušćeg u ređe, zimi obratno.
Da li sam uspeo da napravim i lošu kombinaciju? Naravno! Ali je čak i ona potvrdila prethodni zaključak (da je u hitnim situacijama sve bolje nego voziti sa uljem ispod minimuma).

Dakle negativni rezultat sam dobio sa jednim starim SF/CC 15W-40 mineralnim uljem u kombinaciji sa sintetičkim uljima gde se vrlo sporo umešavalo, čak i nepotpuno (blago raslojavanje ali odradilo bi posao za par stotina km) a dešavalo se da se pri mućkanju dobije i pena. Pena nije zauzimala značajnu zapreminu, sasvim sigurno ispod standarda, no bila je prilično stabilna i trebalo je i nekoliko desetina minuta da se na sobnoj temperaturi izgubi. Nije baš bilo kao koka-kola ali svakako izvan standarda i nikako dobro (i više nego osnova za mit).
Ipak moram da naglasim da osim niske API specifikacije uz veliku razliku u odnosu na druge komponente i solidnu razliku u viskoznosti ovo ulje je bilo i staro više od 5 godina i iako nekorišćeno već delom oksidirano i sa stanjem ni blizu novog. Osim toga sa drugim mineralnim i polusintetičkim se dobro mešalo bez neželjenih efekta ili uz pojavu pene ali u blažem obliku od gore spomenutog.

Zaključak (naravoučenije):
Na putu u hitnim slučajevima dolivajte dostupno ulje pa makar bilo koje. Pokušajte da na prvoj pumpi nađete što približnije a dobar je običaj da uvek imate u prtljažniku litar ulja koje već imate u motoru kao rezervu u ovakvim slučajevima.Lošu naviku da ne proveravate nivo ulja pokušajte da korigujete te čak i ako imate moderan automobil i sigurni ste da ne troši ulje, pred svaki veći put proverite nivo kao i bar jednom mesečno ili na 1000km šta prvo istekne.
Dolivanje ulja vršite uljem koje ste već sipali a u drugoj polovini intervala zamene možete koristiti neko jeftinije ulje naročito istog proizvođača i iste API kategorije.
Premix ... da ali ... principijalno neisplativo, i kvalitet sumljiv i interval zamene. Finansijski je u većini slučajeva neisplativo. Malo polusintetike u mineralno ili malo sintetike u polusintetiku i nije loše, mada se držite intervala zamene kao za glavno ulje. U tom slučaju ste naravno u startu poskupeli ulje a sumljivo je da ste iole dobili na kvaliltetu.
I na kraju ali ne i po značaju: iako su ulja mešljiva nije ekonomski isplativo praviti bilo koju kombinaciju osim u smislu dolivanja a ukoliko se radi o renomiranim proizvođačima i istoj API kategoriji problema neće biti. Logično je da je najbolje dodavati već sipano ulje ili bar istog proizvođača. Viskoznost birajte istu ili što sličniju uz isti gornji SAE broj viskoziteta i isti ili malo manji W (donji) viskozni broj. Takođe bez preke potrebe nemojte mešati mineralna i sintetička ulja već radije mešajte mineralno sa polusintetičkim a potonje sa sintetičkim i obrnuto. Nije da ne može ali ovim imate dodatnu dozu sigurnosti u tehničko-tehnološkom smislu i povoljiji finansijski rezultat. Birajte ulja za koja sam proizvođač navodi da su mešljiva sa drugima naročito ukoliko su tvrdnje da je mešljivo sa svim komercijalno dostupnim uljima (vidi gore navedena a ona nisu sva, još neka ćete naći u budućim tekstovima bloga; ni sve značajne proizvođače nisam naveo). Ulja za dolivanje su čak i ponajbolje rešenje. Polusintetike su principijalno ponajbolje za dolivanje jer taman traju malo manje od sintetika u koje ih dolivate (a već je deo intervala potrošen) dok kod mineralnih vrše „doping“ istih omogućavajući im da ceo interval zadrže slične osobine, i naravno u samim sebi (polusintetikama) je baš logično rešenje mada u njih možete dodati i mineralna i sintetička zavisno od toga želite li uštedeti ili malo žrtvovati novca.