MEŠANJE MOTORNIH ULJA

Prvo treba naglasiti: većina proizvođača automobila preporučuje i naglašava da se doliva ulje koje već jeste u motoru ili u smislu dolivanja ulje koje je iste specifikacije kao osnovno. Retki preporučuju ulje samo po specifikaciji (a ne svog favorita) a još manje njih naglašava da je kod dolivanja bitno samo da je ista specifikacija (API ili ACEA). Mešanje u startu i ne spominju ali su (sasvim sigurno) unapred protiv toga.
Pomenuću i kasnije: litar ulja koje vam je već u motoru kupite još pri izmeni i stavite u prtljažnik, za vanrednu situaciju tu je a i kad posle nekoliko hiljada km treba da dospete par dl biće vam pri ruci. Ovo spada u dobre navike i svakako je preporučljivo.

Drugo: proizvođači ulja su malo liberalniji i u smislu dolivanja dozvoljavaju, prilično razumno, slična ulja, uglavnom iste specifikacije ali ne obavezno i iste vrste, čak ne obavezno ni samo iz svoje produkcije. Mešanje u startu ili ne spominju ili ne podržavaju (mada ne negiraju da je moguće naročito iz svoje produkcije) navodeći da za tim nema potrebe i da čak i ako ne izgubite (bar ne mnogo) na kvalitetu nećete mnogo ni dobiti, čak ni dolivanjem sintetike u mineralno ulje; dodavanjem 40% ili više sintetike u mineralno, ili obratno, samo „kvarite“ sintetiku, a sa 20-25% koliko solidnije „polu“ sintetike imaju rezultat je: za nijansu lošiji kvalitet od fabričkog blenda i za nijansu skuplja varijanta.
Toliko od proizvođača. Tu bi priči bio kraj ali zato i postoji ovaj blog da proširi horizonte.

Mešanje ulja je vrlo, vrlo moguće i skoro da ograničenja nema. Druga je stvar koliko je to preporučljivo, uglavnom nije i pretežno iz ekonomskih a ne tehničkih (tehnoloških) razloga.
Prvo nekoliko mitova vezanih za ovo pitanje:
1) Mešanje sintetičkih, polusintetičkih i mineralnih motornih ulja je zabranjeno – MIT.

Biće i u sekciji mitovi, manje je glupo od toga da se motor mora isprati pre promene vrste ulja, ali tu je negde. Polusintetička ulja su fabrički izmešana sintetička i mineralna ulja. Doduše mešaju se bazna ulja pa dodaju aditivi ali nema suštinske razlike.
2) Mešanje raznih klasa viskoziteta je zabranjeno – Polumit;

moguće je, no retko preporučljivo i samo u par slučajeva ima svrhu. Ovo je više pod kategorijom „Ne radite ovo kod kuće, mi smo profesionalci!“. U smislu dolivanja i naročito vanrednih situacija nemojte se plašiti, pogotovu ako nema istog viskoziteta.

Ako se bavite ovih „hobijem“ amaterski vodite računa da ne preterate te npr. 15W-40 mešajte maksimalno sa 10W-40 ili 15W-50. Ovo ne znači da bar jedna vrednost mora biti ista moguće je i 0W-40 u npr. 5W-30.

No, zašto biste ovo radili? Možda da zimi date dodatnu sigurnost pri hladnom startu? Najsigurnije i jedino ispravno kod novijih motora je da gornja SAE viskoznost bude ista tako da se mešaju 0W, 5W, 10W i 15W-40 ili 0W, 5W i 10W-30 ili 10W, 15W i 20W-50. Ovakve kombinacije mogu biti i sa učešćem dolivne komponente i preko 20% (start-up mešanje) ali kako ćete videti bolje je samo za dolivanje gde manja komponenta ide do 10 ili maks. 20%.
3) Mešanje ulja različitih proizvođača nije dozvoljeno – Polumit;

Moguće je ali malo opreza nije na odmet. Ako jedna Selenia to ne preporučuje onda sigurno nije baš totalna glupost. Savet autora:

- Bez dovoljno iskustva i bez čitanja punih tehničkih specifikacija ulja izbegavajte ovo da radite. Pod dva: mešajte ulja za koje sami proizvođači navode da su mešljiva sa drugim uljima. Uzimajte kao pravilo da mešate ulja iste API kategorije (vidi kasnije u tekstu pod 4) i iste klase viskoznosti pogotovu dok ne steknete iskustvo, koristite to i na dole navedenim uljima iako su ona takva da se svako sa svakim može mešati u svim mogućim odnosima no treba proceniti šta je ono što baš vama treba pa zato i one dve napomene. I naravno, mešajte ulja više u smislu dolivanja. Nije ni to bauk ali čak i kad puno znate često nemate dovoljno informacija da bi sami napravili blend koji će prevazići ili bar ne mnogo pokvariti fabričku formulaciju (malo više u budućem poglavlju „Put ka savršenstvu“). Neka od tih ulja su:

Addinol Light MV 0546 PD (SL/CF, polusintetika, 5W-40), Liqui Moly Leichtlauf (10W-40, SL/CF, „polusintetika“, bazna grupa II i/ili mešavina II/III, I/II ili čak I-II-III), Liqui Moly SynthOil High Tech (SM/CF, 5W-40, sintetika), LM touring HT (15W-40, SL/CF, mineralno) još nekoliko naročito mineralnih ulja i naravno „najmešljivije“ od LM-a: Nachfüll-öl („nalivno ulje“) 5W-40, SM/CF, polusintetičko.

Motul, gotovo sva ulja ovog brenda (vidi pod „Motul“ u glavnom tekstu).

Mobil M, Special S (polusintetika, SL/CF, 10W-40) i Mobil 1. Naročito polusintetika.

Valvoline Synpower (u raznim viskoznim gradacijama) kao i Durablend, polusintetika istog proizvođača.

Castrol Magnatec, praktično cela serija, proizvođač naročito naglašava značajni dobitak na kvalitetu kada Magnatec polusitnetike dodate u mineralna ulja.
4) Mogu se mešati samo i isključivo ulja iste API kategorije – skoro tačno.

Prvi deo da se mogu 100% tačno a isključivo ne baš.

Bazna ulja prve do četvrte grupe mešaju se neograničeno, brzo i potpuno u svim mogućim kombinacijama i odnosima. Za petu, za iole modernije ulje je to isto tačno. Uopšte se sintetička ulja čak i ona koja se ne koriste kao motorna (manji procenat sintetičkih ulja se koristi za motorna, većina ne!) su uglavnom mešljiva, poneko je osrednje mešljivo i postoji svega par izuzetnih koja se ne mešaju (ili loše mešaju) sa mineralnim mazivim uljima.Problem je naravno pre svega u kompatibilnosti aditiva. Zbog toga je jedino sigurno ako se mešaju ulja iste kategorije. Ovo je čak i zakonska obaveza proizvođača. Kod nas je ograničeno i na istu kategoriju ulja (mineralno, polusintetičko i sintetičko plus ista API kategorija). Ipak u oba slučaja to vam je ZAKONOM GARANTOVANO, što ne znači da je jedino moguće.

Neophodan je oprez te ako se ne radi o hitnom slučaju (na putu ste a ulje vam je na minimumu) možete mešati ulja različite kategorije pre svega ako su istog proizvođača, što većina njih i tvrdi (garantuje). Mešanje različitih kategorija istog a naročito različitog proizvođača je uslovljeno oprezo u vidu: mešajte samo ulja bliskih API kategorija, tj. da razlika ne bude više od jedne gore ili dole, npr. SJ sa SH ili SL ili SL sa SM i SJ.

Iako je moguće čak i mešanje pojedinih SG ulja sa čak SL to nije previše preporučljivo a još manje je isplatljivo. Ipak u slučaju da nemate bolje rešenje u smislu dolivanja bolja je bilo koja kombinacija nego voziti na minimumu ili ispod a trebate da pređete veliki broj km do kuće (servisa).

Iako je čak i ovo moguće: izbegavajte mešanje super modernih („low SAPS“) ulja sa klasičnim jer su ona formulisana na prilično drugačijim osnovama (ne baš potpuno kako ELF kaže) i prilično se razlikuju u aditivima. Malo više kod tabela gde su baš iz tog razloga razvojena „High Tech“ od „Super Modern“ ulja. Verovatno je: drastični pad kvaliteta smeše ulja u odnosu na bilo koju od komponenata, drastično kraći preporučeni interval zamene, skraćenje veka katalizatora za više puta, povećanje potrošnje, veće habanje motora i čak pojava retkih (ne težih ili fatalnih) problema sa motorom (uglavnom traže samo zamenu ulja to jest mešavine, a na DUŽI ROK i kod pojedinih motora mogu čak da dovedu i do kvara). Ali čak i takve mešavine su u kritičnim situacijama bolje od manjka ulja, a i postoje sasvim O.K. kombinacije ali je bolje bez preke potrebe ne praviti ih te će čak i autor ovog bloga taj deo preskočiti (ili možda, ali samo možda pomenuti u delu „ovo vam nisam rekao“).

Mešanje ulja je komplikovan posao ukoliko to radite pri samoj (pre same promene) promeni ulja i prevazilazi informativni blog. Moguće su neke kombinacije sintetika-polusintetika ili mineralno-polusintetika naročito istog proizvođača no retko ćete izvući više od fabričkih blendova.
Tu nije samo u pitanju znanje već formulator fabričkog blenda ima slobodu dodavanja aditiva a vi već imate gotovu formulaciju i u većini slučajeva ćete pre pogoršati glavnu komponentu nego je poboljšati.

Jedna od mogućih varijanti je:

LM SynthOil HT 5W-40 sintetika sa:

1. LM Race Tech 10W-60 sintetika;odnos zavisan od stanja mašine i načina vožnje, manje od vremenskih uslova. Mešavina 50-50 (inače nepreporučljiva osim za takmičenja) je pumpabilna do -30 i ponaša se blizu 5W-50 uljima. Optimalan odnos za relativno nov ali razrađen motor čija je specijikacija xW-40 je 90% default i 10% Race ulja, za sportsku vožnju 80-20 ili čak 75-25, no ipak više od 15% Race ulja ukoliko vozite i po gradu (npr. više od 20% pređenih km) ne bi savetovao.
2. LM MoS2-Leichtlauf SAE 10W-40;
Više ljudi se hvali odnosom 50-50 (razni automobili) sa ili bez dodatnog MoS2 aditiva (manje pakovanje). Nisam baš siguran da je to optimum. Čak nisam baš ni siguran da je ovo ulje idealan kandidat za mešanje. U svakom slučaju ova kombinacija prolazi ali blizu 50% sintetike ili čak više od toga? Onda jednostavno dodajte MoS2 u sintetiku. Doduše za to vam opet treba jak razlog a ne samo znatiželja. Možda bi kombinacija MoS2-polusintetike i jedne četvrtine do jedne trećine sintetike bilo idealno rešenje. Čak i 1/5 nije loše. Dobićete na smanjenoj viskoznosti na niskim temperaturama kao i nešto poboljšanu termičku i oksidacionu sposobnost uz umereno veću cenu. Ipak sipati jedno pa drugo posebno u dva ciklusa a oba dolivati nalivnim uljem (istog proizvođača) mi izgleda mnogo logičnije i jednostavnije.
3. Leichtlauf (običan, dizel ili specijal) SAE 10W-40;
Ovo je bolja kombinacija od obe prethodne. U slučaju da ste sintetičko kupili u kantici od 5l pa dolivali do pola intervala promene (recimo 7500km) nastavite sa dolivanjem gore navedenim uljima ili ako menjate filter na pola, dopunite 3-4dl ovim uljem, taman odlično da na zameni nemate „bačeno ulje“. Mogu se i u startu mešati a bolje je npr. 2/3 ili ¾ mineralnog (polusintetike) i ostatak sintetike. Još se više isplati 80:20 dok manji udeo sintetike više nema smisla. I opet: kombinacija je O.K. dobićete nešto na kvalitetu, interval zamene nećete (ili bar ne mnogo a svakako napamet) produžiti i na kraju finansijski proći lošije.
Kod svih navedenih imate i sledeći nedostatak: Pomenuta sintetika (High Tech) je API SM a sve su mešavine kategorije lošijeg ulja (po API-ju) te u 1. i 3. slučaju dobijate SL mešavinu što ako vam je propisano u automobilskom uputstvu nije loše a i katalizatori su već samim SL standardom dobrano zaštićeni, no u slučaju 2. već može iskrsnuti problem (skraćenje trajanja katalizatora za npr. 10-30%) jer SM plus SJ će pre biti SJ+ nego SL.
Drugo: viskoznost nije aritmetička sredina pa da 5W-40 i 10W-60 u odnosu 50:50 daju „7,5W-50“ ili tako nešto. Znači imate prilično nepredvidljivu klasu viskoznosti koja se samo merenjem može utvrditi. Približno za „pola-pola“ imate nešto kao:1. „7W-47“, 2. i 3. „8W-40“ ali računajte ih kao 10W-50 i 10W-40 sa svim dobrim i lošim stranama toga. Slučajevi drugačijih odnosa su još komplikovaniji.

Ne mogu a da ne pomenem da je jedna od najboljih varijanti Mobil 1 i Mobil Special S ili Synth S u viskozitetima 0W-40, 10W-40 i 5W-40 respektivno koje možete mešati kojim god hoćete redosledom i u kojim god hoćete odnosima pa i sva tri istovremeno. Drugo je pitanje šta time postižete. Synth S je već „Kec“ optimizovan po ceni, dodatak „starijeg“ brata ga samo približava svojoj ceni i to više nego što doprinosi kvalitetu. Doduše obe sintetike će od „polutana“ napraviti „super polu-sintetiku“ od njega no cenom će dostići ili čak preći Motul 6100 te ako već hoćete više od polusintetike kupite lepo Synth S, jedini razlog da to ne uradite je da prijatelja koji vozi (možda i) bolju polustinetiku bacite u prašinu no to i nije neki razlog. Jedini realan je da pred zimu napravite miks ili bar dolijete par dl sintetika u 10W-40 ulje (a da ne potrošite para kao za čistu sintetiku) a u kraju ste (Sjenica) gde je velika verovatnoća da će često biti ispod -20 a dugo ispod -15°C.

Jedna napomena:
Čak i pojedini proizvođači ulja proturaju jednu poluistinu u vidu sledeće tvrdnje:Dolivanje je bolje vršiti uljem manje API katerorije (ako nemate katalizator) ili nekim sa manje aditiva, da ne bi došlo do nekompatibilnosti (?!) a i povećanja koncentracija istih pošto ulje isparava a ovi ne (kuku!!), tj. razgrađuju se ali ne tako brzo. Iako ima malo istine u ovome ovo je baš jadno i možda i može da važi za traktore i kosilice ali vrlo malo za automobile.
Doduše poštenja radi ima nečeg u tome ali aditivi se troše i njih možda i više treba nego isparenog ulja, osim ako je motor star pa dobrano troši ulje.
Ako vam je motor nov, dobar ili bar relativno nov možda je za dolivanje najbolje koristiti (na žalost retka) ulja za dolivanje koja su optimizovana za tu namenu a imaju visoke API kategorije i obično su sintetička ili polusintetička. Naravno u prvoj polovini intervala zamene ukoliko uopšte postoji potreba (a najčešće da makar u malim količinama) dolivajte pre svega uljem koje ste sipali prilikom zamene, pogotovu što obično ostane količina od par decilitra posle zamene. Naravno možete i to isto kupiti još litar ili dva i to je i najlogičnije osim ako vam motor troši malo više ulja kada je relativno neisplativo ukoliko se radi o skupom ulju (sintetičkom); doduše skupo ulje se po pravilu i ne doliva u dotrajali motor osim u slučaju da imate para za bacanje.

Možda ću se delom ponoviti u delu o mitovima i „ovo vam nisam rekao“ ali nije loše čuti i više puta:
Jako je teško naći dva ulja koja su nekompatibilna toliko da bi se raslojavala ili penila, što je skoro nemoguće kod iste ili slične kategorije ali pri velikim razlikama ne toliko (nemoguće).
Mit je i nastao tako što su mešana najjeftinija i stara mineralna sa sintetičkim pa rezultati preuveličani. Dakle šta je autor teksta sve pokušao ne bi li našao „fatalnu kombinaciju“?
Gore pominjane Liqui Moly i Mobil kombinacije pa još unakrsno (Mobil sa LM-om i obratno) pa mućkaj, neke čak i (starim) mikserom, stavljaj u zamrzivač, iz njega direkt u ključalu vodu i druge „šok terapije“ i ... ništa!! Niti se bilo šta raslojilo niti penilo. Doduše morate imati na umu da se neka od ovih ulja naročito ukoliko su (jako) različitih viskoziteta relativno sporo umešavaju i daju blagu opalescenciju na početku umešavanja i posle „šok tretmana“ ali se sve brzo (u par sekundi) vraća u bistrinu (osim kad je mešavina blizu tačke tečenja ali onda se i nemešano ulje ponaša slično). Nakon toga je u manjem broju kombinacija dodata je i Valvoline polusintetika i opet isto. Nije loše pomenuti da je Valvoline – Mobil kombinacija (polusintetike, 10W-40, SL/CF) isprobana u praksi, automobilu, (cca. 1/3 prema 2/3, još približnije 30:70 u korist Mobil-a) i dala solidan rezultat u toku celog intervala izmene koji nije bio skraćen.

Uskočilo je onda (na žalost ne u svim kombinacijama, mnogo vremena treba) i nekoliko mineralnih ulja niže API specifikacije koja je do tada (osim MoS2 koji je SJ) bila SL i ponekad SM i uvek CF. Rezultati i dalje jako dobri, SJ mineralke su se odlično slagale sa sintetikama SL i SM a naročito polusintetikama, čak je i specifično „Optima LongLife“ (SAE 20W-60, API SJ/CF-4), dobro prošlo sa dosta sporim umešavanjem, dobranim povećanjem viskoznosti drugog ulja na umerenim temperaturama, sa tačkom tečenja pomerenoj više na stranu ovog ulja i sa povremenim „linijama“ neidealne smeše naročito posle niskih temperatura. Ipak sve ukazuje da bi par nedelja i hiljadu ili nešto više kilometara izdržalo sa većinom pomenutih ulja što samo potvrđuje više puta spominjano da u kritičnim situacijama bolje je sipati i bitno različito ulje nego nikakvo.

Uzgred, „Optima LongLife“ i Mobil Special (Super) S, su i pored različite kategorije i viskoziteta jako kompatibilna i dobra su i stabilna kombinacija, te bi se u smislu dolivanja ova kombinacija mogla preporučiti. Na primer: leti (s proleća) dodatak gušćeg u ređe, zimi obratno.
Da li sam uspeo da napravim i lošu kombinaciju? Naravno! Ali je čak i ona potvrdila prethodni zaključak (da je u hitnim situacijama sve bolje nego voziti sa uljem ispod minimuma).

Dakle negativni rezultat sam dobio sa jednim starim SF/CC 15W-40 mineralnim uljem u kombinaciji sa sintetičkim uljima gde se vrlo sporo umešavalo, čak i nepotpuno (blago raslojavanje ali odradilo bi posao za par stotina km) a dešavalo se da se pri mućkanju dobije i pena. Pena nije zauzimala značajnu zapreminu, sasvim sigurno ispod standarda, no bila je prilično stabilna i trebalo je i nekoliko desetina minuta da se na sobnoj temperaturi izgubi. Nije baš bilo kao koka-kola ali svakako izvan standarda i nikako dobro (i više nego osnova za mit).
Ipak moram da naglasim da osim niske API specifikacije uz veliku razliku u odnosu na druge komponente i solidnu razliku u viskoznosti ovo ulje je bilo i staro više od 5 godina i iako nekorišćeno već delom oksidirano i sa stanjem ni blizu novog. Osim toga sa drugim mineralnim i polusintetičkim se dobro mešalo bez neželjenih efekta ili uz pojavu pene ali u blažem obliku od gore spomenutog.

Zaključak (naravoučenije):
Na putu u hitnim slučajevima dolivajte dostupno ulje pa makar bilo koje. Pokušajte da na prvoj pumpi nađete što približnije a dobar je običaj da uvek imate u prtljažniku litar ulja koje već imate u motoru kao rezervu u ovakvim slučajevima.Lošu naviku da ne proveravate nivo ulja pokušajte da korigujete te čak i ako imate moderan automobil i sigurni ste da ne troši ulje, pred svaki veći put proverite nivo kao i bar jednom mesečno ili na 1000km šta prvo istekne.
Dolivanje ulja vršite uljem koje ste već sipali a u drugoj polovini intervala zamene možete koristiti neko jeftinije ulje naročito istog proizvođača i iste API kategorije.
Premix ... da ali ... principijalno neisplativo, i kvalitet sumljiv i interval zamene. Finansijski je u većini slučajeva neisplativo. Malo polusintetike u mineralno ili malo sintetike u polusintetiku i nije loše, mada se držite intervala zamene kao za glavno ulje. U tom slučaju ste naravno u startu poskupeli ulje a sumljivo je da ste iole dobili na kvaliltetu.
I na kraju ali ne i po značaju: iako su ulja mešljiva nije ekonomski isplativo praviti bilo koju kombinaciju osim u smislu dolivanja a ukoliko se radi o renomiranim proizvođačima i istoj API kategoriji problema neće biti. Logično je da je najbolje dodavati već sipano ulje ili bar istog proizvođača. Viskoznost birajte istu ili što sličniju uz isti gornji SAE broj viskoziteta i isti ili malo manji W (donji) viskozni broj. Takođe bez preke potrebe nemojte mešati mineralna i sintetička ulja već radije mešajte mineralno sa polusintetičkim a potonje sa sintetičkim i obrnuto. Nije da ne može ali ovim imate dodatnu dozu sigurnosti u tehničko-tehnološkom smislu i povoljiji finansijski rezultat. Birajte ulja za koja sam proizvođač navodi da su mešljiva sa drugima naročito ukoliko su tvrdnje da je mešljivo sa svim komercijalno dostupnim uljima (vidi gore navedena a ona nisu sva, još neka ćete naći u budućim tekstovima bloga; ni sve značajne proizvođače nisam naveo). Ulja za dolivanje su čak i ponajbolje rešenje. Polusintetike su principijalno ponajbolje za dolivanje jer taman traju malo manje od sintetika u koje ih dolivate (a već je deo intervala potrošen) dok kod mineralnih vrše „doping“ istih omogućavajući im da ceo interval zadrže slične osobine, i naravno u samim sebi (polusintetikama) je baš logično rešenje mada u njih možete dodati i mineralna i sintetička zavisno od toga želite li uštedeti ili malo žrtvovati novca.