Galax, Selenia, Valvoline (mala dopuna, little addendum)

Pre FAM-a, Optime, INA-e, Priste, LukOil-a i Totala (ovim redosledom najverovatnije) malo teksta za koga nije bilo mesta u osnovnim člancima.

Posle par kritika na tekst o Galax (RBN) uljima ponovo sam pročitao tekst i to dva puta.

Nije bilo baš toliko komentara da bi bili statističke zasnovanosti no bilo je i za i protiv i uzdržanih.

Mišljenja da sam bio prestrog su u manjem broju dok veći deo prijatelja (i čitaoca) misli da sam im previše popustio. No ima i mišljenja koja su približna onome što ću u sledećem pasusu i navesti.

Rafinerija Nafte Beograd je po patriotskoj liniji dobila blagi popust ali ne u meri da bi revidirao već napisano. Gledanje kroz prste je taman toliko koliko da ne bude preterano a logično je da ne samo domaći brendovi nego (po redosledu navođenja opada i "popust") i proizvođači iz okoline, pa iz manjih zemalja i srednje velike svetske kompanije budu blago favorizovani. Veliki su (mada manje nego kod trgovine) u ovoj branši ionako superiorni, dominantni i teško dostižni iz mnogo razloga, a budite uvereni da nije velikog broja malih potpuno bi pobesneli i čvrsto sam uveren da bi terali i duplo veće cene uz čak i manji kvalitet po principu kako se i tržišta malih zemalja osvajaju - dogovorom i stvaranjem kartela, u ovom slučaju super-kartela na svetskom nivou.

Dobro, de tu je i nacionalna politika malih ali uticajnih zemalja odigrala ulogu no od stvarne konkurencije nema boljeg za potrošača.

Dakle, tekst ostaje a imajte u vidu da je domaći proizvođač dobio simpatije unapred.

I pored sigurnih varijacija u kvalitetu koje su veće nego razlika u apsolutnom kvalitetu u odnosu na svetski renomirane proizvođače i još ponekih faktora ostajem pri stavu da je manji kvalitet koji nije sporan ipak dobar ili bar zadovoljavajući i u okviru specifikacija koje pojedino ulje zadovoljava ili ima odobrenje.

Uopšte je karakteristično da ne samo u Srbiji nego i uopšte u zemljama CEE postoji blago potcenjivanje domaćih proizvoda na sopstvenu štetu (opštu). Što zapadnije i severnije ova pojava opada. Zemlje Zapadne Evrope karakteriše baš "jak nacionalizam" gde npr. Italijani precenjuju italijanske, Francuzi francuske ... i naravno Nemci nemačke brendove.

Iako oni imaju više razloga za to smatram da ni mi ne bi trebali da se ponašamo drugačije.

Naravno ukoliko se pretera sve gubi smisao. Mislim da za sada nisam.

Ovde je dobro pomenuti i test motornih ulja objavljen u SAT reviji s kraja 2006. gde jesu ispitivane samo osnovne osobine ali je uzimano po 5 uzoraka sa različitih prodajnih mesta i uzorci su bili šifrirani.

U osnovnim osobinama (od kojih neke vrlo bitne) Galax Sint je imao možda i najuravnoteženije osobine bez ijednog kiksa, sve oko zlatne sredine i u ukupnom skoru u gornjem delu od 20 proizvođača od kojih 15-tak svetskih brendova.

Naravno kao što sam već i rekao radi se o inicijalnim i osnovnim osobinama, ukoliko bi se dublje zagrebalo verovatno bi pomenuto ulje izgubilo koje mesto no sasvim sigurno bi ostalo ne samo zadovoljavajuće već i dobro ulje ako ne i više od toga i pored jake konkurencije (svetske).

Uzgred, loša iskustva iz 90-tih kada je iz poznatih razloga kvalitet bio slabiji ne bi trebalo da utiču na sagledavanje kompanije u današnje vreme.

Zanimljivo je da u FAQ (često postavljana pitanja) RBN na pitanje da li je preporučljivo mešanje mineralnih i sintetičkih ulja odgovara(ju) da nije (zaista i nije mnogo preporučljivo, ali kako već znamo vrlo je moguće) i to zbog toga što se može stvoriti masa slična gelu tj. doći do geliranja ulja. Ovo je jedinstven odgovor na ovo pitanje. Neću ovo proglasiti totalnom neistinom ili glupošću (iako skoro da zaslužuje) nego da malo pojasnim.

Ovo nije nemoguće i u retkim slučajevima se i dešava. Međutim ovo je više stvar (daleke) prošlosti (od pre 20 ili 30 godina) ili "čačkanja mečke" u vidu (nekih) sintetika sa baznim uljima V grupe, naročito baziranih na polialkil glikolima (PAG) koji se ne mešaju sa mineralnim (i uopšte parafinskim uljima). Estarska ulja (V grupa) se odlično mešaju sa mineralnim, alkilirani naftaleni su negde između prethodna dva (ekstrema, u nemogućnosti i mogućnosti mešanja) ali i tu nije preporučljivo mešanje (i iz drugih razloga a ne samo rastvorljivosti). Ipak preko 90% sintetičkih ulja današnjice su PAO i estarska a što je još značajnije izuzetno je teško naći PAG ulja u širokoj prodaji (skoro nemoguća misija). Jedina olakšavajuća okolnost za odgovor su ustvari nova "low SAPS" sintetička ulja koja imaju drugačiji koncept aditiva te se ne preporučuje mešanje sa konvencionalnim (mineralnim) uljima. Ipak odgovor je više u stilu "ima jedna pećina stroga u kojoj živi babaroga", ali primeren domaćem (i šire balkanskom) tržištu koje nije uređeno, manjak informacija očigledan a pažnja kupaca na niskom nivou te na zapadu skoro nemoguć događaj (da se kupi PAG motorno ulje a da se nezna šta je to) ovde iako ne mnogo verovatan ipak je moguć. Verovatno se pošlo od toga da i pored par slučajeva godišnje ili jednog u par godina, bolje je naplašiti ljude nego da oštete motor i da optužuju njih zato što su rekli da je mešanje sintetičkih i mineralnih ulja moguće.

Uh, ... pretera ga.

Ajd' malo do Italije i Selenia ulja.

Odavno sam obećao da ću malo više obratiti pažnje na ulja specijalno namenjena dizel motorima.

Iako postoje dizel varijante već postojećih ulja postoje i ulja potpuno specijalizovana za dizel motore koje sam spominjao kod Castrola, Addinola i Fuchs-a u ranijim tekstovima sam ih malo zapostavio.

Selenia wr SAE 5W-40

Ovo je ulje koje bi se moglo podvesti od mineralnog do sintetičkog zavisno od ugla gledanja. Proizvođač napominje da se radi o sintetskom ulju što se obično tumači kao sintetičko ulje. Iako nije daleko od toga, ipak se radi o SHC osnovi te bi najbolje bilo da ga svrstamo u synthetic technology ulja čija je osnova III bazna grupa. Ali ne lezi vraže, nije čak ni to već mešavina II i III grupe (HC i SHC ulja). Pošto se nezna tačan odnos moguće je da je ovo (čak) i pretežno HC ulje no ne treba biti previše maliciozan; ukoliko Selenia tačno navodi da je mešavina sintetičkih ulja i uzevši u obzir da je SHC (ipak) HC u opštem pogledu (u hemijskom sastavu) moglo bi se reći da je ovo čisto SHC ulje ili da u baznoj osnovi ona preovlađuju u odnosu na II baznu grupu.

Ono što je bitnije od klasifikacije ovog ulja je njegov kvalitet.

Namenjeno je za dizel motore i to pre svega jtd (multi jet) turbo dizele Fiat grupe.

Naravno kao takvo je pogodno za sve modernije common rail motore.

Ovim Selenia tvrdi da je prilagođeno za velike (naročito za dizel svet) obrtaje i specifičnu snagu po zapremini.

Za razliku od ne tako spektakularne ali kvalitetne osnove (bazna ulja) sadržaj aditiva je vrhunski. Osim alkil aril amina sadrži i Ca-salicilate kao ultra moderne detergentske aditive.

SAE 5W-40 ulje, ispunjava ACEA B3/B4 i API CF, Fiat 9.55535-N2, MB 229.3, VW 502 i 505 kao i GM-LL-B-025.

Pogodno za korišćenje od -30 do +40. Uz sve osobine (smanjena potrošnja, oksidacija itd.) posebno se naglašava specijalna formula koja pogoduje hidrauličnim podizačima ventila.

Tehnički podaci:

Gustina 855 (vrlo sintetička no i SHC ulja imaju tu negde, ovim dokazuje da su "obična" HC ulja u manjini), ind.visk. 175, tačka paljenja 230 (poslednja dva su u okvirima viskozne klase ali na gornjoj granici), penjenje praktično ne postoji (tragovi, odličan rezultat), tačka tečenja -40 cel. (uobičajeno za 5w-40 sintetike ali ne i za sva SHC ulja što znači da je natprosečan rezultat).

Na kraju ali ne i po značaju: TBN - 11. Izuzetno dobra vrednost koja će pogodovati i nešto starijim turbo-dizel motorima koji koriste D2 (loš) dizel.

Selenia Sport 5W-40

Ovde navodim ovo ulje kao varijantu prethodnog (ili obratno). Sastav aditiva im je gotovo identičan uz minimalne razlike. Prvo ima nešto više aditiva u sastavu ali ne toliko da bi bilo bitno različito (gledano sa stanovišta aditiva).

Glavna razlika je osnova. Ovo ulje za razliku od prethodnog se sastoji od sintetičkih parafinskih ulja, tj. smeše istih. Znači osnova je IV bazna grupa mada se nigde direktno ne pominje da je PAO ulje te ne mogu 100% da tvrdim.

Ipak sasvim je sigurno da je potpuno sintetičko.

Šta nam donosi druga osnova i neznatno promenjeni paket aditiva?

Pogodnost i za benzince pre svega i pogodnost za ekstremnije uslove rada i posebno naglašenu osobinu da čuva turbine i benzinaca i dizelaša i sprečava stvaranje depozita na njima. Izuzetno je termički stabilno te iako je deklarisano kao sport što bi trebalo da znači "racing -light" nije daleko od pravih rejsing ulja.

Ispunjava ACEA A3/B3/B4 i Fiat 9.55535-Z2.

Specifikacije potvrđuju ono što sam više puta ponovio: teško je reći da je jedno ulje bolje od drugog u apsolutnom smislu ako su ista klasa, zavisi mnogo od toga o kojem motoru se radi.

I pored sintetičke osnove po osobinama je prethodno ulje bolje, no ukupan kvalitet je češće bolji kod "sport"-a ali ne i uvek.

Gustina (sintetičkih) 850, tačka tečenja -33 (lošije od -40) što je rekordno loše za ovu klasu viskoznosti i sintetičku osnovu, ind.visk. 165 što je takođe najlošije za viskoznu kategoriju, ne peni i ima tačku paljenja veću od 220 (no ne navedenu tačnu vrednost). TBN mu je 11 čime spada u ulja vrlo pogodna za "brzohodne" dizel mašine.

I pored nekoliko lošijih rezultata ukupno gledavši ovo ulje nije loše i iako nije u rangu "sintetičke sabraće" (kako sam nazvao 5W-40 sintetička ulja nekoliko proizvođača) spada u ulja dobrog do vrlo dobrog kvaliteta mada i dokazuje da sintetika ne mora uvek da bude bolja od SHC klase.

Selenia turbo diesel 10W-40

Ovo je "100%" polusintetika. Sadržaj aditiva osrednji no nikako loš. Synthetic based kako navodi proizvođač je pomalo pompezno i preterano no tipično za ovu industriju uopšte (izuzimajući možda jedino nemačke proizvođače). Namenjeno za nešto stariju generaciju motora (automobila). Pogodno i za benzince (takođe starije generacije).

Prevashodno je dizel motorno ulje (kako mu i samo ime kaže) i ispunjava ACEA B3, API CF/SG i Fiat 9.55535-D2 (uz još par proizvođačkih standarda).

Interval zamene: 20.000km za motore sa direktnim ubrizgavanjem i 10 hiljada za motore sa indirektnim ubrizgavanjem goriva (sa pretkomorom za sagorevanje) za koje je pogodno.

Gustina (mineralnih) 878, ind.visk. (solidnih) 155, fleš point 210 (ukazuje na specifičan sastav baznih ulja, relativno malo za 10w-40 no nikako loše), praktično ne peni, tačka stinjavanja -30 cel. što je u skladu očekivanja za 10W ali ne i izuzetan rezultat. TBN osrednjih 7,4 što je čudno za "turbo dizel" odrednicu i pogodnost pre svega za motore iz devedesetih prošlog veka koji pretežno koriste starija dizel goriva (D2 kod nas) sa više sumpora.

Sve u svemu dobro no nikako izuzetno ulje.

Valvoline (Ashland)

Tu je zaostalo još dosta toga da se kaže pa ću samo proleteti.

SynPower ENV C2 SAE 5W-30

Ovo je low SAPS potpuno sintetičko ulje. Varijanta je SynPower-a ali posebno namenjeno Peugeot, Citroen, Honda i Toyota vozilima koja zahtevaju ACEA C2. Ispunjava i preporučuje se i za ACEA A5/B5 i API SM/CF. Spada u super moderna motorna ulja.

MaxLife serija

U Evropi se sastoji od: ML diesel 10w-40, ML FE (Fuel Efficient) pored ostalog pogodno za Ford-ove motore, 10w-40 (Standardno) i ML 5W-40.

MaxLife 5W-40 je potpuno sintetičko ulje za motore sa mnogo pređenih kilometara. Tako da Mobil 1 nije jedini niti usamljen u ovoj kategoriji. Izuzetnog je kvaliteta i uz Mobil i najbolje u ovoj specifičnoj klasi. Ispunjava ACEA A3/B4 i API SL/CF.

Turbo serija

Postoje "samo" turbo verzije ali i turbo diesel serije u raznim viskoznim gradacijama.

Već sam spominjao ova ulja no nije zgoreg mala dopuna. Izgred da kažem da specifikacije za sve varijante nisam našao kao da je strogo čuvana tajna.

Sve u svemu ovo su vrhunska konvencionalna motorna ulja. Osnovu čine bazna ulja I grupe ili mešavina I i II grupe. Paket aditiva je bogat tako da su sva ova ulja među najboljim konvencionalnim uopšte. Cena doduše nije niska tako da nisu ni best buy zasigurno. Pogodna pre svega za motore (automobile) iz devedesetih XX i samog početka XXI veka. Tu su: Golf II i III, Opel Astre, Fieste i Corse iz devedesetih itd.

Serija se sastoji od: Turbo 10W-40, 15W-40, 15W-50, 20W-50 i Turbo Diesel 10W-40, 15W-40. Diesel varijante su sa dodatnim aditivima za dizel mašine inače su iste osnove kao i ostala.

Ispunjavaju API SL/CF osim 15w-50 (ispunjava samo ACEA A2/B2 i VW 505) i dizel varijanti koje su samo CF; tu je i ACEA A3/B3 i naravno dizel varijante samo B3, VW 505.00 i MB 229.1.

I da ne bude bez podataka evo ih za Turbo V 20W-50 verziju:

Gustina 0,89 (tipično za 20W-50) indeks viskoznosti 128 (varijanta za JAR 120), tačka stinjavanja -25 (-21) celzijusovih što baš i nije impresivno; na -15 ima uobičajenih i propisanih 9500cPs (max. dozvoljeno 9600) i tačka paljenja (neočekivanih) 215 što baš nije primereno mineralkama 20W-50 viskozne gradacije. Na 40 stepeni uobičajena viskoznost od 150 kao i 18 na 100 stepeni celzijusa.

Po karakteristikama ne baš izuzetno ulje no sasvim dobro za standarde i preporuke.

Može da dobije umerenu preporuku a za više bi mu trebala malo niža cena.

Na pitanje da li su ista ulja u različitim regionima drugačija, gore pomenuto odgovara sa DA.

Dok evropsko ispunjava API SL/CF dotle (južno) Afričko ispunjava API SJ/CG-4.

Naravno nije mi promakla najnovija i veoma efektna, Valvoline (Ashland) marketinško genijalna:

GARANCIJA NA 300 HILJADA MILJA (približno pola miliona km) uz stalno korišćenje odgovarajućeg Valvoline motornog ulja.

O ovome poseban tekst a ovde samo najava istog.

I malo o sintetičkim uljima.

Već sam dosta o njima pričao, želim samo da koncizno izrazim već rečeno:

Sintetička (motorna) ulja se proizvode iz nafte. Možete reći i sintetišu ali sasvim sigurno iz nafte ili prostijih derivata. Ogromna većina se sintetiše iz konvencionalnih (mineralnih) baznih ulja (I grupe). Ona koja se ne dobijaju na taj način su marginalna u tržišnom smislu. Osim toga bazna ulja V grupe, potpuno sintetička (koja ne pripadaju parafinskoj grupi) ako nisu dobijena od mineralnih baznih ulja onda i ne predstavljaju pravu osnovu (bazu) ulja, već se dodaju (mešaju, blenduju) sa drugim sintetičkim ili SHC uljima pri čemu se u krajnjem proizvodu (motornom ulju) nalaze u malom procentu obično ispod 20% a često i ispod 10%. Iako nisu aditivi u pravom smislu zbog količine i funkcije su vrlo slični upravo uljnim aditivima iako to zapravo nisu.

I ovo je samo najava za pravi dodatak (addendum) za ovu temu.

Više o osobinama i uporednom kvalitetu HC ulja i raznih sintetičkih u posebnom tekstu.

Bez zalaženja u previše detalja ali sa pojedinim podacima pokušaću da izvučem zaključke koji pokazuju viši kvalitet sintetičkih ulja u odnosu na obična ali i male varijacije zavisno od vrste sintetike (PAO, PAG i dr.); naravno pojedine za druge vrsta ulja nedostižne karakteristike sintetičkih ulja nisu uvek i za sve primene neophodne u toj meri tako da dobar deo superiornosti nema skoro nikakvog uticaja u praksi naročito u standardnim režimima vožnje i standardnim intervalima zamene. Pokušaću da akademsko suvoparne i na visok nivo podignute tekstove studija prilagodim da budu zanimljivi i za širi krug ljudi pre svega korisnika ulja koji su pre svega zainteresovani za praktične aspekte analiza i naučnih ispitivanja.