GALAX motorna ulja

Zašto prvo Galax (RNB)?

Mogao je prvo biti i FAM ali informacije koje Rafinerija Nafte Beograd ima na svoj sajtu su presudile. Čak i u apsolutnim merilima ovaj sajt je jedan od boljih unutar industrije motornih ulja. Većina su manje-više koorporativni sajtovi, jednostavni no korektno urađeni. Po jednostavnosti korišćenja i opštem utisku čak iznad proseka. Valvoline je malo šareniji dok je prosek dosta „siv“. Mobil-ov je najkomplikovaniji, najskuplji pa možda i najbolji no ne ni preterano lep ni jednostavan. Priliči da druga svetska kompanija uopšte i ubedljivo prva u branši odskoči i u ovom domenu no nekako su se pogubili i vidi se da je sajt morao da pomiri različite koncepcije i da je pun kompromisa. Možda ga i nije radio isuviše veliki tim ali se vidi da je puno ljudi učestvovalo u ispunjavanju sadržaja.

Motul ima malo moderniji no slabo informativan sajt, Liqui Moly ima klasičan ali jako upotrebljiv.

I u konkurenciji najvećih sajt RNB-a ne mora da se stidi. Iako jednostavan, pleni lakoćom upotrebe i brzinom kojom se stiže do pravih informacija. Po tome nema premca i drugi bi se dali ugledati na njega. Ima tehničke nedostatke ali npr. Selenia je po tom pitanju još gora a potrebno je više ekrana da bi došli do tehničkih podataka uz nepotrebno šarenilo.

Iako RNB vuče korene iz prve polovine XX veka (1934.) ne bi se moglo reći da u industriji motornih ulja ima baš 75 godina tradicije (uzgred marketing im je zatajio potpuno jer nigde ali nigde nisam čuo ovaj podatak, čak ni na sajtu video, već sam ga morao „izračunati“).

Naime sve do početka sedamdesetih ova kompanija i nije bila prava rafinerija već se bavila hemijskom industrijom (maziva i antikorozivnih sredstava i hemijskih proizvoda) i polako se transformisala u savremenu rafineriju.

Tek osamdesetih ulaskom u Jugopetrol i devesesetih u NIS, rafinerija dobija na značaju i postaje prava i moderna. Doduše sada je pomalo tehnološki zastarela ali deo koji je ovde interesantan ne toliko. Blending je poprilično savremen pogon naročito „novi“ većeg kapaciteta (doduše predimenzionisanog). Znanje stručnjaka je na zavidnom nivou kao i organizacija uz vrlo dobru laboratoriju. Unutar firme postoji za prostore Balkana verovatno jedinstveni pogon za rafinaciju korišćenog (rabljenog) ulja, baziran na francuskoj tehnologiji iz osamdesetih i na žalost slabo upošljen.

Krajem 2006. uspešno privatizovana prelazi u vlasništvo grčke kompanije Neochimiki pri čemu postaje konkurentnija i sa većim ulaganjima (po ugovoru pa čak i malo preko) u samu opremu i proizvodnju no što bi mogla sama.

Čak sam i ja napravio lapsus izrekavši netačno da je RBN u rukama Prista Oil-a jer je ista kompanija izgubila na tenderu (činimi se da je bila treće plasirana od 5-6 ponuđača).

Ipak RBN jeste u neku ruku, ali ne vlasnički, u rukama Priste. Naime krajem 2007. potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu. Ovo je jedan od najboljih poteza većinskog akcionara i može se samo pozdraviti. U suštini je to zajednički razvojni projekat koji je u početku treba da da rezultate u logistici (nabavka sirovina pre svega) a kasnije u marketingu i poboljšanju tehnologije. Usavršavenje formula(cija) je najzanimljivije za ovaj sajt. Tu su naravno i cake iz oblasti prodaje kao širi asortiman i jačanje brenda. Već je skoro 2 godine prošlo a ugovor je na 5 godina. Za to vreme distribuciju i kompletan marketing Galax-a radi Prista. Prve godine spolja gledano nije bilo velikih pomaka dok druge se već vidi identična ambalaža (smanjenje troškova) Pristin amblem na Galax uljima i sl.

Činjenica da Pista Oil pomaže RNB-u da podigne nivo i standarde na evropski i svetski nivo, nije toliko šamar ovom brendu jer Galax i nije bio daleko od toga no bez novih ulaganja sve bi se teže držao korak jer korak iza postao je korak od 7 milja.

Oba brenda (kompanije) su zadržale samostalnost a cilj je naravno održati sopstvena (domaća) tržišta (20-tak % srpskog Galax i 60% bugarskog Prista) i da nakon toga Galax iskoristi svoje kapacitete većim izvozom a Prista još više ojača u regionu (Balkan, Ukrajina, Turska ...).

Prista Oil je inače priča za sebe i izuzetan primer uspešne strategije i poslovanja u ovoj inače „tvrdoj“ branši. Sve pohvale njima a Galax ima od koga da uči i postane i bolji a ionako nije bio nimalo loš.

Jednostavno asortiman je malo „zastareo“ (ništa strašno no ipak primetno) i morao je da se povuče jak potez.

Galax (motorna ulja, engine oils)

Galax Syntec SAE 5W−30

Najmodernije i verovatno najkvalitetnije ulje iz Galax produkcije.

Namenjeno savremenim automobilskim motorima (od 2000-te na dalje), sintetsko na bazi estara, kaže proizvođač, što je zapravo vrhunsko „Syntec“ (Synthetic Technology) ulje.

Bazirano je na III baznoj grupi (hidroizomerovana bazna ulja) uz dodatak ulja V bazne grupe (estri) te strogo gledano nije „čista sintetika“. I pored toga uporedivo je čak i sa sintetičkim a još je bliže modernim i vrhunskim (često i skupljim od „sintetike“) uljima iz ove kategorije.

I naravno bolje od većine polusintetičkih ulja.

Nema API kategorizaciju ali bi SL trebalo glat da prođe i verovatno čak i SM no da ne nagađam izvesno je da ispunjava ACEA A3/B4 (kako 98 tako i 02 verzije) i par proizvođačkih standarda među kojima najznačajniji DaimlerChrysler MB 229.5 gde ima i zvanično odobrenje. Po ovome sliči Fuchs Titan Supersyn SL iste viskozne klase.

Na −30ºC ima manju viskoznost od proseka dok mu je tačka stinjavanja (respetabilnih) −40ºC što nije sam vrh ali je uobičajeno za hidroizomerizovana ulja 5W-30. Indeks viskoznosti 175 je bolje od proseka za klasu viskoznosti i dobar je rezultat.

Ono što ovo ulje čini izuzetnim su TBN od 10,5 i isparljivost po Noacku od 7% što je u klasi 10W-60 Racing ulja. Ovo je toliko dobar rezultat da sam prvo pomislio da je štamparska greška i da je TBN – 7 a isparljivost 10,5% što bi i dalje bilo vrlo dobro. Ako nije greška (i dalje mi je sumljivo ali nije nemoguće) onda je ovo izuzetno motorno ulje i opravdava epitet vrhunskog kako sam proizvođač kaže.

Galax Racing SAE 5W−40

Potpuno sintetičko po proizvođaču i američkim standardima (i zakonima) no ipak „samo“ SHC ulje sa bogatim paketom aditiva. Zadovoljava API SM/SL/CF i ispunjava ACEA A3/B4-04 kao i MB 229.3 a tu je i GM LL-B-025 što ga čini pogodnim za priličan broj GM vozila „srednje generacije“ (5 do 10 ili malo više godina).

Ima sintetičku gustinu od 851 (0,851), tačka sitnjavanja kao i kod prethodnog −40ºC, pumpabilnost do −35ºC a na −30ºC je za nijansu manje viskoznosti od prethodnog. Indeks viskoznosti mu je 170, što je jako dobro (ono ni previše ni premalo). Isparljivost po Noacku mu je 10,4% što je sasvim solidno i u granicama proseka klase viskoznosti.

Uz veću viskoznost i daleko veću tačku paljenja (čak za 16 stepeni celzijusa) vrlo je neverovatno da ima lošiji rezultat isparljivosti od prethodnog no nije i nemoguće.

Lično mi se ovo ulje sviđa (čak i više od prethodnog „terminatorskog“) no epitet Racing je pomalo preteran. Doduše poslužilo bi za kraće brdske etape nekog manje zahtevnog relija.

Sve u svemu vrlo dobro ulje.

Galax Sint SAE 10W−40

Ovo je polusintetičko (polusintetsko) motorno ulje, mada je sintetička komponenta zapravo bazno ulje III grupe (SHC).

Odobreno za standarde: MB 229.1 i VW 505 (postoji i verzija 502 koja ispunjava i VW 502).

Zadovoljava: API SL/CF i ACEA A3/B4 iz 2002.

Ovo je jedno sasvim solidno ulje. Karakteristike su mu zlatna sredina za viskoznu klasu. Ne iskače nigde ali nije ni na grancama standarda već uvek u proseku te bi ga tako i svrstao: prosečno polusitetičko ulje viskoznosti 10W-40.

Tačka stinjavanja −30ºC, na −25ºC ima 5800mPas, indeks viskoznosti: 145 (kataloški, verovatno u praksi nešto i više) što je malo ispod prosečnih 150 do 155 (za klasu viskoznosti) no sasvim je zadovoljavajuće kao i rezultat penušanja 10/0, 50/0 i 10/0 (ovo ću i posebno objasniti u nekom od sledećih tekstova). Totalni (ukupni) bazni broj – 8,4 vrlo dobar rezultat.

Iako ne objavljuje podatke proizvođač navodi da ovo ulje (i sigurno predhodna dva) ima veliku otpornost na smicanje (shearing), tj. minimalni pad (pretpostavljam par procenata, recimo do 5%) viskoznosti usled smicanja na visokim temperaturama.

Iako ne vrhunsko ovo ulje može da se poredi sa svetskom produkcijom polusintetičkih ulja viskoznosti 10W-40. Nije za veći interval zamene od 15 hiljada km a ako igde ima slabu tačku (u odnosu na zvučnija imena) to su osobine pri kraju intervala, recimo posle 10 hiljada km a dotle bi razlike trebale da budu jako male. Ovo je naravno diskutabilno i ne mora da bude tako (zato i koristim kondicional). U svakom slučaju teško dokazljivo i prave informacije na tu temu ne postoje (nešto indirektnih i nepouzdanih). Cena konkurentna sa natprosečnim ali ne i vrhunskim odnosom kvalitet/cena.

Dakle ako imate automobil iz devedesetih godina XX veka, možete umesto Mobil-a ili Valvolina probati i ovo ulje naročito ukoliko prelazite cca. 10.000km godišnje.

Neki će ovo smatrati favorizacijom a neki podcenjivanjem “domaćeg” (pošto to zapravo i nije) brenda, no zaista smatram da je tako iako ne mogu baš i da dokažem.

Zaista su predrasude da su ulja Galax ili FAM mnogo lošija od strane konkurencije.

Ovo ulje ne zaostaje mnogo za svetskom produkcijom no ipak je nešto nižeg kvaliteta.

Zašto? Bazna ulja (uvozna i ona koja naravno koriste i „zapadnjaci“) su nešto (za nijansu) ispod “top” polusintetika; aditivi takođe zaostaju u kvantitetu i kvalitetu pa maker jako malo. Formulacija je zaista solidna no dizajnirano je da bude vrhunsko u (ipak) nekom ranijem vremenu (pre jedne decenije manje-više).

Ipak uz nešto nižu cenu reklo bi se da ima sličan odnos kvaliteta i cene kao i najjači svetski brendovi.

Galax Sint 15W−50

Polusintetsko, multigradno motorno ulje – prethodno opisano samo u drugoj viskoznoj klasi.

To znači: tačku tečenja (stinjavanja) od −27ºC, viskozitet od 5700mPas na −20ºC i potpuno isti ind.vis. od 145. TBN je 8,2 što je takođe praktično identično prethodnom.

Lepo je zanati da postoji polusintetičko ulje u ovoj gradaciji viskoznosti a da nema astronomsku cenu (kao Motul). Inače većina 15W-50 ulja pripada grupi mineralnih (BP, Selenia itd.) uz već spominjan „fenomen“ u vidu Mobil 1 sintetike.

GALAX GLX 5 SAE 15W−40

Mineralno motorno ulje solidnog kvaliteta. Jako staro u smislu postojanja pod istim imenom no tokom godina inovirano, modernije i sa višim API-jima nego kada je ugledalo svetlost dana. I nekada a i sada prva preporuka za DMB motore u Zastavinim vozilima (900, 1100 i 1300 kubika, Yugo i „kec“). Iako možete ići i na malo bolji kvalitet uz zamenu na 8 do 10 hiljada km (koliko ne bi trebalo preći za ova vozila) teško da biste time išta dobili osim rupe u novčaniku. Naravno prava konkurencija za ovaj tip vozila su: Prista, FAM, INA i Optima, pri čemu druga dva imaju nešto veću cenu dok prva dvojka sličnu uz sličan kvalitet (ili za nijansu bolji, mada je više za akademsku raspravu) te se tu završava krug jakih preporuka, osim ukoliko vozite na plin kada su „Gas“ verzije mineralnih ulja čak i bolji izbor jer su čak i nešto niže cene od „premium“ mineralki vizkozne klase 15W-40.

Zadovoljava API SL/CF i ACEA A3-02/B2-98 i2. Ovo znači da je pogodno za sve benzince iz devedesetih i početka XXI veka a čak i za neke aktuelne (po kvalitetu i standardu, doduše savremeni automobili nemaju 15W-40 kao preporuku osim kada pređu više od polovine radnog veka) dok je malo manje pogodno za dizele novije generacije mada pokriva sve iz devedesetih kojima je ACEA B2 ili API CF zadovoljavajuće.

Mada proizvođač ne napominje, po standardima koje ispunjava i opštem kvalitetu ovo ulje zavisno od vozila može da izgura i do 15 hiljada km ali je prava preporuka (autora teksta) da to ne pređe jednu godinu i 10 hiljada km a u slučaju težih uslova rada ipak 5 do 7 i 6 meseci.

Karakteristike ulja su solidne ili bolje reći baš dobre.

Gustina 877 akademski manja od uobičajenih 880 indirektno ukazuje dobar izbor baznih ulja mada bi zluradi rekli da je to zbog manjeg sadržaja aditiva. Iskreno ne mora da bude ni jedno ni drugo (0,3% objektivno ne kazuje ništa) no ja tipujem na prvo.

Indeks viskoznosti od 137 tek malo ispod za 15W-40 rekordnih 140(145), tačka stinjavanja (tečenja) −27ºC ukazuje upotrebljivost i koji stepen ispod -15, recimo bar do -18. TBN mu je 8 (veoma moderna i odmerena vrednost) što ga čini izuzetnim za benzin i dobrim i za dizel i za LPG (trebalo bi da sulfatnog pepela nema mnogo iznad 1%).

Postoji i 20W−50 verzija ovog ulja. Pogodno za motore koji kao novi zahtevaju 15W-40 ili 10W-40 a imaju puno pređenih km, i/ili za temperature od preko 35 celzijusa.

Ispunjava iste standarde (naravno jer ima isti paket aditiva) i razlike su uslovljene samo većom viskoznošću korišćenih baznih ulja.

Gustina 885, indeks viskoznosti 127 (jedan od najboljih za 20W-50), TBN=8 i tačka tečenja (vrlo dobrih) −25ºC, što ukazuje na mogućnost korišćenja i do -12 pa i -15.

Galax GAS SAE 15W−40

Mineralno motorno ulje prilagođeno pogonu na TNG (LPG). Zapravo je varijanta prethodnog. Paket aditiva neznatno promenjen, bazna ulja većim delom ista sem što se u Gas verziju dodaj-e(u) i bazna ulja sa manje pepela da ukupno njegov sadržaj ne pređe 1% (mada je deo sadržaja pepela i iz aditiva).

Ispunjava potpuno iste standarde kao GLX 5, API SL/CF i ACEA A3-02/B2-98 i2.

Postoji (ili bar do skora) samo u pakovanju od jednog litra no mislim da bi i 4lit. trebalo da bude „odmah iza ćoška“. U svakom slučaju možete njime dolivati prvo punjenje GLX 5 ili obratno. Iako ovo bitno ne poskupljuje zamenu ulja razlika od oko 100 dinara nije baš mala.

Gustina mu je 880, viskoznost na radnoj temp. 14,8 što ga svrstava u umereno gušća ulja unutar klase (prethodno je 14,7). Indeks visk. 138, tačka stinjavanja −27ºC, a paljenja 230 (identično prethodnom). Malo je manje bazno sa TBN od 7,5 što je samo fino podešavanje za pogon na plin. Za benzinske motore ima istu preporuku kao prethodno uz malo manju pogodnost za dizele jer i pored CF standarda sam proizvođač ne naglašava tu mogućnost. Ovo je više uslovljeno marketinškim nego tehničkim pravilima jer 99% ljudi ne bi sipalo LPG ulje u dizelaša bez iole zasnovanijeg razloga osim neznanja i opravdanog „straha“ od lošeg dizela.

Ne navodi se preporučen interval zamena ali verovatno je 10/15 hiljada km (benzin/plin) no pošto nije naglašeno zadržite se na 7 do 8 za benzin i 10 do 12 za gas što je moja preporuka za takva ulja uopšte za naše uslove (lošiji kvalitet svih goriva, možda plina ponajmanje).

Galax UNIA SAE 15W-40

Evo jednog veoma modernog i kvalitetnog ulja za mešovite vozne parkove (mixed fleet).

Po koncepciji i kvalitetu ne odudara mnogo od svetskog vrha. Spada u mineralna motorna ulja no to je uobičajeno za ovu kategoriju, vrhunska su obično HC a retko (ne mogu se setiti sad ni jednog) su polusintetička. Doduše M1 Truck je možda i sintetičko ove kategorije ali strogo gledavši to ipak nije Mixed Fleet ulje niti ga Mobil tako svrstava.

Kada se pojavilo bilo je API SG/CG (ili CF-4 nisam baš siguran) a u međuvremenu je osavremenjeno i sada zadovoljava: API CG-4/CF-4/CF/SJ kao i ACEA A3/B3/B4/E2.

Ovo ga čini vrlo upotrebljivim uljem za mešovite vozne parkove. Pogodno je za benzinske motore (do 2000.), dizel motore putničkih automobila (po standardima), laka dostavna vozila pa čak i kamione manje nosivosti.

Ima odobrenje za standarde MAN 271 i Volvo VDS a ispunjava još nekoliko standarda proizvođača (npr. MB 228.3) što samo potvrđuje njegovu univerzalnost.

Pre par godina (dok je bilo SG kategorije) bilo je preporučeno od Zastave za jugo i keca. Sada je ta preporuka još jača jer je i ulje još kvalitetnije tako da GLX 5 nema mnogo prednosti, čak je za motore sa više pređenih km Unia malo i bolja zbog većeg sadržaja deterdženata. Iako se može koristiti i u slučaju TNG pogona nije za to baš idealno te Gas i GLX 5 tu imaju znatnu prednost i preporuka ide baš navedenim redosledom.

Gustina 880, viskoznost na 100 stepeni 14,9 (oba ukazuju na sličan sasatav osnove, baznih ulja, sva tri mineralna ulja), indeks viskoznosti vrhunskih (za 15W-40) 140. Tačka paljenja 225 je nešto niža od prethodna dva te iako nije zasnovano i više je nagađanje potencijalno ukazuje na moguću mešavinu prve i II bazne grupe ulja, ili da ako je slučaj kod prva dva na veći sadržaj HC ulja. No kako proizvođač ovo ne naglašava moguće je da je to „samo“ zbog različitog paketa aditiva ili osobina korišćenih mineralnih baznih ulja.

Tačka stinjavanja −27ºC a TBN od 9,5 je prava mera za Mixed Fleet ulja (9 do 10,5 je svetski prosek i nepisani standard).

Ulje pogodno za dizele naročito turbo dizele koji fabrički ne traže sintetička ili polusintetička ulja, izuzetno pre svega za van vozila i kombije od klasičnih nosivosti 1,5tone pa do onih sa 3 i više. Kod automobila preporučio bih ga za dizele i benzince starije i srednje generacije. Od popularnijih i zastupljenijih svi GI, GII i GIII kojima ova viskoznost odgovara kao i Opel-i iz osamdesetih i devedesetih naročito dizel varijante.

Galax GLX 2 SAE 15W-40

Ulje za motore starije generacije. Praktično za automobile iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Može se koristiti u npr. Golf-u I i II (benzinci), Kadetu „kocki“ pri čemu treba koristiti interval izmene za oštre uslove vožnje u svakom slučaju ne više od 7500km. Pogodno je naravno i za zastave sa DMB motorima ali uz interval zamene na 6 meseci ili 5000km uz preporuku da to bude čak i nešto manje pređenih km (3-4 hiljade).

Kao takvo je i pored niske cene malo isplatljivo. Doduše ima priličan broj ljudi koji godišnje ne prelaze više od 5 do 6 hiljada km i to su kandidati za kupovinu ovog ulja. Takođe je pogodno kao sezonsko ulje, naročito letnje za starije motore. Može i isto da se menja dva puta godišnje ili da se zimi koristi neko 10W-40 mineralno.

Nije za turbo dizele a i slabo je upotrebljivo kod dizela uopšte. Mogu ga koristiti vlasnici starijih lakih dostavnih vozila ili kamiona manje nosivosti (do 5 tona) ali i onda samo u lakim režimima vožnje.

Objektivno je ovo ulje niže kategorije, po starim i zastarelim standardima i uopšte skromnog kvaliteta. Ipak ispunjava API SF/CC kao i Fiat 9.55535 (bez dodatnih sufiksa novijeg datuma) i kao takvo je pogodno kako sam naveo gore.

Skromnije specifikacije i kvalitet vide se i iz tehničkih karakteristika:

Viskoznost na 100 celzijusa: 13,5-16,3 (taman na rubu specifikacija a i interval je preširok i gotovo da pokriva celu SAE 40 specifikaciju, 12,5 do 16,3). Ovo naravno vuče ka tome da posle nekog vremena ili teških uslova vožnje može doći i do pada viskoznosti na SAE 30 a još je verovatnije zgušnjavanje ulja (koje je verovatno po isparljivosti takođe na granici dozvoljenog) i prelazak u SAE 50 specifikaciju.

Ind. Visk. je 135 što je uobičajeno za 15W-40 i svakako ne loše. Temperatura stinjavanja je solidnih −25ºC uz upotrebljivost do −15ºC. TBN je skromnih 6 ali za kraće intervale zamene uz benzin ili plin kao goriva može da prođe.

„kamionska“ Galax ulja

Ovde ću ukratko opisati 3 ulja, koja svakako zaslužuju pažnju.

GALAX EURO 4 low SAPS SAE 10W-40

Je moderno sintetičko ili tačnije rečeno „sintetsko“ motorno ulje, bazirano na baznim uljima III grupe (SHC). Pripada tzv. kvalitetnu grupu: XHPDO (eXtra High Performance Diesel Oil). Namenjeno je za teške uslove eksploatacije komercijalnih vozila koja zadovoljavaju Euro 4 standarde emisije sa ili bez filtera čestica. Moderno formulisano sa aditivima i baznim uljima koja zadovoljavaju „low SAPS“ (niski sadržaj sulfatnog pepela, fosfora i sumpora) koncepciju, koja je i neophodna za (dizel) motore sa obradom izduvnih gasova.

Viskozna klasa je baš za moderne motore komercijalnih vozila, ispunjava ACEA E6-04 i E4-99 i3, zadovoljava nekoliko standarda proizvođača od kojih bih izdvojio MB 228.5 i 228.51 što znači da pod izvesnim uslovima (zavisno od režima vožnje i ako su duge relacije u pitanju) interval zamene i do 80.000km u pojedinim mercedesovim kamionima.

Treba naglasiti i MAN 3477 standard za koji ovo ulje ima i odobrenje.

Tehnički podaci vrlo dobri:

Gustina 855, ind.vis. 147, viskoznost na −25ºC: 6740 (ovo bi moglo i bolje da bude, no nije tako loše radi se o zaista nijansama), tačka stinjavanja −35ºC što je bolje od proseka, TBN – 10 za euro dizel i moderne motore baš idealno i više nego dovoljno i sulfatog pepela 0,95% (ne tako dobar rezultat taman da zadovolji „low SAPS“ za kamionska ulja dok bi kod automobila to bilo tek „mid SAPS“).

GALAX EXTRA HPD SAE 10W-40

Je moderno polusintetičko (polusintetsko) motorno ulje za komercijalna vozila.

Iste je viskozne gradacije kao prethodno a namenjeno je za podmazivanje EURO 3 motora.

Zadovoljava API CF i ACEA E4-99. Ne tako impozantno ali za namenu zadovoljavajuće. Nekoliko specifikacija proizvođača od kojih treba istaći MB 228.5 što ga svrstava u jako kvalitetna ulja. Inače kao i prethodno pripada grupi XHPDO.

Gustina 860, ind.visk. 150, tačka stinjavanja od −30ºC su standardne vrednosti, no TBN od 14,5 je već vanserijska vrednost čime se ovo ulja približava Addinol, Fuchs i Castrol uljima za kamione sa Euro 3 motorima.

GALAX SUPER LONG PLUS SAE 15W-40

Je mineralno ulje ali vrhunskog kvaliteta. Spada u grupu SHPD - LONG LIFE ulja. Namenjeno je za podmazivanje četvorotaktnih dizel motora velikih snaga (sa i bez turbo

grupe) teretnih vozila, vozila gradskog i međugradskog prevoza pa čak i za građevinske mašine. Posebno se preporučuje za CUMMINS motore komercijalnih vozila.

Od standarda (specifikacija) zadovoljava:

API CI-4/CH-4/CG-4/CF-4/CF (što znači sve osim najnovijeg i specifičnog CJ-4) i ACEA E7/B4/B3/A3. Ovo je sve izuzetno i vredno poštovanja. Ima odobrenja za Cummnis 20076/77/78 i npr. MAN M3275 a zadovoljava niz drugih (npr. MB 228.3); za mineralno ulje sasvim dobro i natprosečno.

Od tehničkih karekteristika treba navesti: Ind.visk. od 140 (jako dobro) i tačku stinjavanja od −27ºC i TBN od 11.

Sve u svemu, RNB ima stručne kadrove pa i opremu da drži korak sa svetom. Ranije je bila na korak iza a sada možda i dva. No to nije tako strašno. Uz novog vlasnika i plus strateškog partnera razlika se smanjuje. Nedostaje malo znanja naročito iz specifičnih oblasti, malo modernija postrojenja, veća tehnološka disciplina, standardizacija i stroža kontrola, no tu su razlike podnošljive, ono gde su slabi(ji) je logistika, brendiranje, podizanje standarda, distribucija, marketing i sl. Primetan je nedostatak PAO baznih ulja (IV grupe) kako u automobilskom tako i u teretnom programu. Hidrokrekovana ulja su takođe malo zastupljena (do skoro i ne), tako da se proizvodni program bazirao (i još uvek) na baznim uljima I i III grupe, što nije loše ali nedovoljno za trku sa evropskom i svetskom konkurencijom. Iako i Selenia ima sličan koncept, priča ima drugu stranu zbog: većeg asortimana proizvoda, jačeg brenda i nenormalno jakog (velikog) novog vlasnika (Petronas).

Zaključak (u jednoj rečenici):

Renomiran proizvođač, solidan brend, povoljne cene, dobar kvalitet i vrlo dobar odnos kvalitet/cena.