Lakotečljiva motorna ulja

Lakotečljiva motorna ulja u odnosu na "standardna" i mogućnost korišćenja ulja viskozne gradacije drugačije od podrazumevane (default)

Ulja viskoznih klasa 0W-30, 5W-30 i 10W-30 imaju zapravo takozvanu „istu težinu“ to jest sva su zapravo 30-tice jer se na radnoj temperaturi ponašaju kao SAE 30 ulja. Na 40 celzijusa (temperatura ulja) postoje razlike ali su one male, najveće su na temperaturama ispod nule. Moguće je da se i HTHS viskoznost nešto razlikuje što može opredeliti korisnike ka nekom od njih. Kod SAE 30 (i svih multigradnih koja se završavaju sa 30) je po SAE J300 zahtev za sva (pa i monogradno SAE 30) da ova vrednost bude veća od 2,9 mPa·s tako da sva ispunjavaju ovo samim tim što su tridesetice. ACEA pak definiše ovo malo drugačije, ali kako klasifikacija ide po ACEA kategorijama (klasama) ulja iste ACEA grupe (A, B ili C) imaju iste zahteve za HTHS bez obzira da li su 0W ili 10W.

Proizvođači motora imaju i malo specifičnije zahteve. VW, Mercedes-Benz i Ford. Ford čak i nema baš čvrsto definisane zahteve (koji bi odstupali od SAE i/ili ACEA) ali ima sopstvene specifikacije za koje samo oni znaju zašto su takve. Toliko su zakomplikovali stvari da su čak i velike proizvođače ulja „naterali“ da prave Ford specifična ulja (na primer: Shell Helix F).

VW ima približno ACEA zahteve s tim da ima par sitnih odstupanja. MB je najlakši slučaj oni traže ≥ 3,5mPa·s i „ende“, „schlub“ ...

Ipak u principu su sva ta ulja dovoljno dobra za isti motor koji ima npr. 10W-30 ili 5W-30 preporuku. Izbor se svodi na stvar ukusa a o njima kao što znamo ne vredi raspravljati.

U većem delu Evrope i 10W je dovoljo dobra vrednost za zimu tako da 0W ili 5W izgleda još manje za raspravu. Ipak 5W-30 će se uvek zimi bolje pokazati od 10W-30 makar i ne bilo neophodno. Hladni start će uvek biti bolji sa lakotečljivijim uljem i motor će od toga imati samo koristi. Vodite računa da zimski hladni start (posle cele noći ili par dana od prethodne vožnje) može pohabati motor kao pri vožnji na radnoj tempreraturi od 100 i više kilometara!

O ovome više u nastavku teksta „do meseca i nazad“.

Drugo ne manje važno: po pravilu su 0W-30 motorna ulja najvišeg kvaliteta od pomenuta tri te je kod iole novije konstrukcije motora ono (bar trebalo biti) najčešći prvi izbor.

Slično je kod 0W-40, 5W-40, 10W-40, 15W-40, 20W-40 i 25W-40 što je najduži niz u praksi.

Doduše sličan niz imaju i x(x)W-50 ulja (x je 0 ili 5) s tim što 0W-50 postoji jedno jedino – Eneos (i košta 20-tak € po litru).

I naravno sva su ulja „četrdesetice“ i mogu se koristiti kod bilo koje x(x)W-40 fabričke preporuke. Ipak ovde treba biti za nijansu obazriviji, jer su zahtevi za HTHS viskoznošću različiti sa većim odstupanjima nego kod 30-tica.

Da ne bih odužio uprostiću maksimalno: za 0W, 5W i 10W-40 po SAE J300 zahtev je više ili jednako od 2,9mPa·s dok je za 15W-40 pa do monogradnog SAE 40 zahtev ≥ 3,7mPa·s.

Ovo znači da za prva tri nema nikakvih problema kod promene (u praksi ipak 10W-40 obično ima ovu vrednost malo veću) dok za 15W-40 zahteve treba imati i ovaj podatak.
Najsnalažljiviji po pitanju kompromisa raznih zahteva je Mobil koji ima nekoliko ulja sa HTHS vrednošću između 3,5 i 3,7 što znalcima mora da upadne u oči.

U principu veća HTHS vrednost više prija i štiti motor („jači“ uljni film) i čest je slučaj da sintetička 5W-40 ulja imaju vrednost preko 4. Čak i 3,5 i više neće štetiti za 3,7 i više zahteve.

U praksi za 15W-40 su 90% 10W i 5W-40 ulja pogodna a kod 0W-40 treba biti oprezan.

Mnoga 0W-40 ulja imaju manje vrednosti HTHS. Mobil 1 0W-40 ima baš 3,7 i sigurno je pogodan za mašine koje zahtevaju 15W ili 20W-40. Nije sigurno jedini ali podaci su nedostupni ili nisu dovoljno pouzdani (bar one koje autor ima) te za druge ne bih smeo da navodim preporuku te bi ih (zasada) izbegavao.

Samo još jedan primer: stari tip Liqui Moly Energy 0W-40 je imalo vrednost 3,8 dok nova (SM) verzija ima 3,5 te je nezgodno tvrditi da je 100% dobro za sve SAE 40 zahteve.

Inače LM ima uglavnom više vrednosti HTHS-a kod svih osim lakotečljivih 0W-xx ulja ili nekih koja su specifična (TOP 4x00 serija).

Njihovo High Tech Synthoil 5W-40 ispunjava sve ostale (10W, 15W do 25W-40) zahteve i uopšte je sintetika pogodna i za nešto starije konstrukcije motora.

Motul je poznat (i hvali se time) da ima (unutar specifikacija) veće vrednosti ove viskoznosti te njihova 10W-40 ulja imaju preko 4, dok 5W-40 ukoliko nisu po ACEA C takođe imaju više od 3,7 i mogu se koristiti za 15W-40 fabričke preporuke.

Kod „tridesetica“ se mogu koristiti i ulja sa radnih SAE 40, kao i kod „četrdesetica“ ona sa radnom viskoznošću SAE 50 katerorije.

Ovo je naročito moguće u slučaju visokih spoljnih temperatura ili izuzetno teških uslova rada motora kad veća viskoznost i „jači“ (deblji) uljani film dobro dođe. Ipak treba imati na umu da osim veće potrošnje goriva i manje snage motora (pa makar i za 1% i naravno zbog većeg trenja između motornih kliznih površina, delova motora) gušća ulja i slabije rashlađuju motor.

Objašnjenje je u manjem protoku viskoznijeg ulja što lošije utiče i na sam proces podmazivanja tako da je ono uvek za nijansu lošije ukoliko je ulje viskoznije.

Mogućnost da se koristi ulje 5W-30 za preporuku (npr.) 10W-40 nije za potcenjivanje. U zimskim mesecima to je potpuno O.K. ali je moguće i za celogodišnju primenu ili bar jesen-zima-proleće bez leta zavisno od motora i načina vožnje. Naravno veća potrošnja ulja je neminovna ali ako je ona mala (1 do 2dcl na 1000km ili manje) i ako poraste čak i za 50% to još uvek nije od većeg značaja. Naravno ako je potrošnja blizu 0,5lit. to je već velika razlika i od preporuke nema ništa pogotovu što kod starijih automobila može doći i do curenja na nekim zaptivkama što može i da udvostruči (ionako veliku) potrošnju ulja.

Postoje i izvesni konstrukcioni zahtevi koji malo ograničavaju gore navedeno. I dok proizvođači ulja (naravno) sasvim ispravno imaju gore naveden stav, proizvođači motora su mnogo uzdržaniji. Ko je u pravu? Lično više verujem „uljarima“ ne zato što su moje kolege već zato što je to bliže istini (činjeničnom stanju) i svakako zvuči logičnije.

Duga je priča zašto je to tako. Pri konstrukciji se već ima u vidu približna viskozna klasa. Tokom testiranja motora ona se preciznije definiše. Proizvođač motora bira viskoznu klasu koja je uopšte gledavši najpodesnija i najbolja za motor. Naravno i one bliske toj nisu mnogo lošije i od prvog izbora ih dele samo nijanse. Donekle je slična situacija i kod automobilskih pneumatika i dimenzija istih. Širi pneumatici će dati bolje držanje pravca na autoputu i bolje prijanjanje u krivinama na suvom ali na kiši a pogotovu snegu gube bitku sa fabrički ugrađenom dimenzijom koja je izabrana da u proseku bude najbolja a svakako nije jedini izbor.

Shodno tome deluje kao najrazumnije birati manja odstupanja od preporuke iz servisne knjižice, tako da za 15W-40 birajte isto ili 10W-40 (leti do 20W-50) dok kod 10W-40 možete leti ići i na 15W-40 (ili 15w-50) a zimi (ili cele godine) osim default-a na 5W-40 ili 0W-40. I na kraju najlakši slučaj: 5W-40 što može biti 0W-40 ili 10W-40 bez imalo dvoumljenja i to tokom cele godine.

I na kraju ali ne po značaju: ionako se viskozna gradacija motornih ulja multinacionalnih kompanija prilagođava tržištu zbog klimatskih uslova. I preporuke proizvođača motora (automobila) se razlikuje u zavisnosti od klime. Neki proizvođači sada (ranije češće) navode i više viskoznih gradacija pogodnih za motor i to ponekad veoma različitih (od 5W-30 pa do 10W-60). Poneki su jako uzdržani. Većina je umerena, na primer (skorašnji u blogu) Fiat.

5W-30 za jaku zimu i 10W-40 za sva godišnja doba. Zašto ne 5W-40? Svakako da može, Fiat samo smatra da ne mora. Ipak do -30ºC jednako su pogodna i 5W-30 i 5W-40. Zašto onda ne 5W-40? Nije li radna temperatura radna te SAE 40 upravo to, idealno za radnu temperaturu.

Ovo je mala finesa Fiat-ovih inženjera. Prvo na ispod -20 je teško nagurati „radnu temperaturu“ nego je ona čak i za očišćen put (kada ipak vozite tek 60 do 80km/h čak i na autoputu) pre nešto niža (npr. 60 do 70 umesto 80 do 100ºC); dakako ako se čupate iz snega možete i da „usijate“ ne samo vaš antifriz već i motorno ulje. Ipak postoji i još jedna sitnica. Na tako niskim temperaturama ređe ulje se sporije „steže“ i uopšte se bolje ponaša u uskim kanalima makar na ekstremno niskim temperaturama imalo istu viskoznost.

Ima još par sitnica ali ovo je glavno.

Umesto zaključka: 90% motora može da koristi ulja i niže i više viskoznosti od stroge fabričke preporuke. Što se W oznake tiče novi motori (svi) mogu da koriste jedan stepen niži broj; (većina) dva niže i ogroman broj i svih tri ili četiri. Što se radne temperature tiče i „gornje“ SAE oznake bar zimi može jedan stepen niže (naročito novi motori), i bar leti jedan stepen više (naročito malo stariji motori).

I najvažnije: ukoliko vozite umereno i normalno nemate potrebe da posebno menjate fabričku preporuku ali ukoliko vozite u teškim uslovima osim češće zamene prilagođavanje viskoznosti je isto jedna od mera zaštite motora (prelazak na veću viskoznost najčešće ili na manju u slučaju ekstremno niskih temperatura ili kratkih takmičarskih relacija).

Kao i uvek: ne postoji apsolutno najbolje ulje za vaš automobil. I fabrička preporuka je samo ono što će biti najbolje za većinu. Naravno, ne treba sebe po svaku cenu smatrati posebnim. Manje od 5% vozača ima pravu potrebu za promenom standardne viskoznosti, većina samo to umišlja i sebi (pogešno) daje značaj a zapravo čini medveđu uslugu. Budite iskreni makar prema sami sebi jer u današnje vreme to je najteže a najčešće i jedino što možete učiniti.

Ovaj tekst je još jedan mali jubilej: 50-ti tekst po redu.

Ne znam za druge, za mene je veoma impresivno.
Da mi je neko na početku rekao da ću za godinu dana stići do brojke od 20 ne bih mu verovao.