Razni (dostupni) testovi ulja, Various (available) Oil Tests

Možda ne zaslužuje poseban tekst ali ja sigurno zaslužujem jedan takav (da ne bude da ne pišem celu nedelju a da mi preostane vremena da “dišem”).

Brojni testovi ulja na Dynojet (Dinanometarski) samo potvrđuju teoriju i ono što (već su proverili na istim mašinama ne sekirajte se) proizvođači maziva tvrde.

Racing ulja (obično takva) koja sadrže modifikatore trenja kao posebno dodate aditive mogu da povećaju snagu motora za 1-3% ukoliko je njihova viskoznost jednaka ili slična “običnom” ulju (bez tog tipa aditiva) u odnosu na koje se upoređuje.

Može se tu i tamo nešto i prigovoriti metodologiji testiranja ali su u principu ovakvi testovi (na youtube) uglavnom realistični i skoro zasnovani. Tu i tamo neki test pokaže i 5% veću snagu i to uz istu gradaciju no to je već mnogo (kao i 3% u odnosu na nižu) i uglavnom je posledica greški u izvođenju eksperimenta.

Ne bih u detalje ali bih prilično mogao da prigovorim kako se testiranja izvode, mada priznajem da je to jedini način da to bude u nekom realnom vremenu i ne košta mnogo.

Najveća zamerka ovim testovima je što se testiraju samo nova ulja te to i nije bog zna kakva informacija, iako je greška u poređenju tada najmanja i najmanje zavisi od tipa ulja, jer bi obezbediti identične uslove rada motora u toku 100 časova bilo izuzetno skupo i zahtevno u svakom drugom pogledu.

Sa druge strane, samo smanjenje viskoznosti (pominjano više puta na blogu a i na drugim mestima) doprinosi povećanju snage motora i to za 2 do 5%.

U ekstremnom slučaju: 0W-20 vs 10W-40 ili 15W-40 (moguće testiranje na nekim modelima Honde) moglo bi se očekivati čak i svih 5 % (možda i 7% ako se uporedi sa 20W-50) a u ostalim slučajevima tek 2-3%.

Naravno, ne treba smetnuti sa uma da viskoznija ulja imaju jači i deblji uljani film te da su sigurno pogodnija u smislu zaštite motora naročito ako je konstrukcija takva da nije prilagođena super-lakotečljivim uljima (0/5W-20 ili čak 0W-10 koje samo što nije).

Kombinacija prethodna dva faktora bi u teoriji mogla da da i 10% povećanje snage ali je “surova realnost” takva kakva je te je to obično do 5-6% ili eventualno 7-8%.

I naravno, takvo poređenje je već sumnjivo zasnovano jer niti su klasična mineralna ulja za trkačke automobile niti su super-lakotečljiva Racing ulja za obične automobile, tako da je takva vrsta poređenja više zanimljivost nego nešto što ima veze sa realnošću.

Postoji poseban tip testova motornih ulja baziran na testovima koji nisu namenjeni njima. To su testovi koji se baziraju ili na TIMKEN ili na testu 4 kugle. Oba su prvenstveno namenjena ČVRSTIM MAZIVIMA (mazivim mastima) a svoju primenu imaju i kod menjačkih (transmisionih) ulja. Za motorna ulja su potpuno irelevantna. Naravno i ti rezultati nešto kazuju te je bolje imati ih i takve nego nikakve ali da ponovim: nikakve (blage) veze sa kvalitetom motornih ulja oni nemaju. Eventualno nešto znače kod motociklističkih ulja (mada i tu mogu da se spore) jer se ona koriste i kao menjačka i naravno kada se motorna ulja koriste kao menjačka. Jedno prosečno ulje za menjače će sigurno (lako) potući vrhunsko motorno. Radi se o tome da ovi testovi pokazuju (ukazuju) na sadržaj EP aditiva a kako je već na blogu više puta navedeno, EP aditivi se ne dodaju u motorna ulja (uslovno rečeno njihovu ulogu vrše AW aditivi). U neka se i dodaju pa postižu mnogo bolje rezultate u ovim testovima. Još bih dodao da i viskoznost doprinosi boljim rezultatima testova tako da viskoznija ulja bolje prolaze (i dokazuju da je istina da imaju jači uljani film). Kad smo već kod „jačine“ uljanog filma, da naglasim da su ekstremno dobre vrednosti (red veličine veće) ovih testova potpuno nepotrebne za funkcionisanje motornog ulja. Jeste da ovi testovi delimično ukazuju na ovu činjenicu ali je to zapravo nepotrebna informacija i nepotrebna osobina.

Bolje rezultate postižu zapravo lošija (ili sličnog kvaliteta ali drugačije formulisana) ulja. Po pravilu „starinska“ ulja (mineralna ili PS) će uglavnom pobeđivati (inače) superiornija sintetička ulja (po svim drugim osnovama). U vezi sa ovim je dobro primetiti da ne treba ići baš na sintetička ulja (5W-40) kod menjača koji koriste motorna, osim ako proizvođač to ne naglašava ili ako ste na severu Evrope. Uglavnom su ta ulja (MTF) 10W-40 i starijih API-ja (ako se uopšte spominju) te tako treba birati i „obična“ motorna ulja. Naravno ovo je opšta preporuka ali 5W-40 ulja nisu samim tim diskvalifikovana kao menjačka ulja. U toplijim krajevima (naravno) „stara dobra, dinosaur“ ulja (15W-40) itakako mogu da se upotrebljavaju. Makar do -10 cel. (i naravno i do -20cel. s tim što će se ponašati slično 80W-90 ili čak 85W-90 menjačkim uljima).

EP aditivi će se ponašati kao pravi doping tako da ulje sa lošim rezultatom uz MoS2 može da ima i nekoliko puta bolji rezultat. Ujedno ovo jako (jako, jako ...) indirektno ukazuje da bi PS i mineralna ulja još uvek mogla da imaju nekakvu (bilo kakvu i minimalnu) prednost u odnosu na fensi sintetička (iako po singl osobini) KOD motora starijih konstrukcija. I naravno ne znači da su takva ulja bolji izbor od sintetičkih već da bi mogla da budu i vrlo malo ispod (inače sigurno boljih) sintetičkih uz osetno nižu cenu, te da su u većini slučajeva BOLJI (ISPLATLJIVIJI) IZBOR. Čisto tehnički mala prednost ostaje na strani sintetičkih osim ako se ne radi o automobilima starijim od 30 godina ili konstrukciono starijim od 40.

Ne treba smetnuti uma da su ovi testovi (bar oni šire dostupni na net-u) IZRAZITO patriotski (USA) nastrojeni što više ukazuje na različitost „američke“ (klasične, novija je zapravo jako bliska sledećoj) i „evropske“ škole u smislu formulisanja ulja. Da se razlike tope i nestaju dokaz su i izrazito loši (u istom rangu sa evropskim) rezultati sintetičkih ulja, naročito (velikog i „zlog“) Exxon Mobil-ovih.

I naravno može se reći da su ulja sa boljim rezultatima u ovim testovima možda i pogodnija za starije konstrukcije automobila u Americi ali da sigurno nisu kod iole novijih (posle 2000.) kao i kod evropskih automobila.

Na kraju ali ne i po značaju, naveo bih testove ulja koje je sproveo ruski (internet) časopis „autodela“.

Ako su Amerikanci pri testiranju postupili kao čisti mehaničari, mašinci, fizičari ... onda su pak Rusi u svojim testovima čisti, čistijati hemičari. Ne valja preterivati ni u jednom ni u drugom smeru ali mi je drugi pristup zasnovaniji (ne zato što sam i sam hemičar) i stručniji. Naravno i skuplji.

Rezultati su rezulatati te ih kao i kod prethodnih neću dovoditi u pitanje. Ko to hoće, mora da izvede iste pa onda da se javi. Ipak moram naglasiti da se radi o uljima za Rusko tržište, o uljima koja su tamo bila pre nekoliko godina te da je pitanje mogu li se rezultati (tako lako) prenenti i na druga područja.

Patriotizam ni njima ne nedostaje jer su ruska ulja uglavnom prolazila jako dobro što teško da može biti slučajnost. Sama metodologija nije baš ubedljiva ali je ne bi komentarisao, prvenstveno jer je moguće da neke detalje zbog jezičke barijere nisam razumeo (do kraja). Ipak, ovo je verovatno najbolje a da je „nezavisno“ bar od onoga što se lako može naći. Svaka čast Amsoil-u i njegovim belim knjigama ali je očigledno da se tu teško može zadržati objektivnost.

Dakle, osvrnuo bih se na test sintetičkih ulja.

Iako sam ovaj tekst zamislio bez spominjanja imena, ovde jednostavno to moram da učinim inače će biti prazna priča. Još bih da dodam da je test 0W-40 API SJ ulja praktično izgubio (u potpunosti) na značaju jer je ovakvih ulja sve manje na tržištu i mogu se nabrojati na prste jedne ruke (u zapadnijoj Evropi, gde spada i Istočna) tako da je više zanimljivost nego nešto značajno. Takođe su i druga ulja malo drugačija mada je test 5W-40 obuhvatao ulja od kojih su neka još uvek aktuelna.

Kao što ćete (ili ste već videli) videti i sami, na testu je najbolje prošao Valvoline. Kako 5W-40 tako i 0W-40. Iznenađenje? Pa i ne baš. Ipak, to ne znači toliko njihovu superiornost koliko da se treba obratiti pažnja na njih. Kao što znamo, regionalizacija je čudo, tako da ovo (čak i da je tako kako je) ne znači da bi ovakve rezultate postigli i na drugim (svim) tržištima (osim možda američkog).

Shell (Ultra) na drugom mestu. Očekivano? Prilično. Pokazalo se jako dobro a naročito se ističe za iole duže intervale zamene kao i za gradsku vožnju (nije li to ono što i sam proizvođač naglašava?). Jako dobro ulje u svakom slučaju i svakako u vrhu. Da li je baš na drugom mestu i da li je to svuda, teško je reći ali da je kvalitetno potvrđuju i laboratorijska ispitivanja ovog časopisa.

Ako su prethodna dva dobila „tri zvezdice preporuke“ respektivno, onda po jednu imaju Total (sa Quartz 9000, 5W-40) i Liqui Moly Energy 0W-40. Nebitno ko je baš treći (neka bude i podeljeno). Ovo je nešto što bi moglo da bude i na drugim tržištima i u skladu sa očekivanjima. Zanimljivo da LM Synthoil HT nije dobio tu jednu zvezdicu iako je komentar bio povoljan a ulje pokazalo visoku otpornost na oksidaciju. Šta više rezultati su bliski (iako malo lošiji) onima koje ima Valvoline Synpower osim znatno lošijeg rezultata za povećanje kinematičke viskoznosti posle 1h (u oksidacionim uslovima na visokoj temperaturi). Verovatno zbog tog jednog rezultata i nije dobilo preporuku. Inače imalo je najbolji rezultat po pitanju disperzionih svojstava. Jest jedno od mojih omiljenih ulja pa malo sam možda i subjektivan ali mislim da su prema njemu bili malo preoštri. Uostalom kako su naveli ovo ulje ima u sebi i PAO bazna ulja po čemu je verovatno bilo jedinstveno na testu uz (možda, verovatno) Mobil Synth S (nije navedeno u tekstu).

Mobil je prilično loše (zapravo osrednje) prošao na testovima (po mišljenju autora istih) a najviše se Synth S ulju zamera loša oksidaciona sposobnost (?!). Iskreno ni Shell u ovom segmentu nije sjajno prošao (sredina tabele). Malo su kriterijumi bili čudni ali o tome ćemo nešto kasnije. Kako god ulje nije ocenjeno kao loše ali kao favorit, sa (o)srednjim rezultatom, jeste iznenađenje.

Autori testa su ovu promenu viskoznosti (u prvom satu testa) povezivali sa stabilnošću polimera (za povećanje indeksa viskoznosti), mada nije baš jasno zašto onaj na tri sata nije relevantniji (uz naravno to da se uzme i vrednost na jedan sat, koja opet ima svoj značaj), no verujem da su imalil svoje razloge. Ovo pogotovu što je otpornost na oksidaciju posmatrana pre svega (ispravno) iz ugla povećanja kiselinskog (TAN) broja tokom oksidacionih uslova.

Mannol ovde nije sjajno prošao iako je u 0W-40 grupi bio među (naj)boljima. Comma je pokaza solidan kvalitet uz loš rezultat oksidacione sposobnosti (možda što koristi Exxon Mobil bazna ulja - ?).

Chevron je loše prošao kao i Havoline u 0W-40 grupi. Neočekivano.

Elf je prošao negde kao i Mobil, solidno ali bez preporuke. Njemu je pak zameren malo lošiji (ali još uvek dobar) indeks disperzije posle 3 sata „prženja“, upravo ono gde je Mobil (a i LM) bio najbolji. Sa druge strane oksidaciona postojanost je bila na sredini u odnosu na druga testirana ulja i vrlo slična Shell-u.

U drugom tekstu (testu) 0W-40 ulja, bez „zvezdica“, za API SL ulja (a ne SJ), BP Visco 7000 je ocenjeno kao vrlo dobro ulje i među vodićima kao i Castrol Edge 0W-40. U trećem testu (raznih sintetičkih ulja) Castrol Magnatec 5W30 je pak jako loše prošao (kao bos po trnju) iako nije bio ocenjen kao loš već je bio negde na sredini a očekivalo se više od njega. Mobil 1 0W-40 je ocenjeno kao iznad prosečno (možda tik uz prethodna dva) ali ne i kao vodeće u grupi. Shell Ultra 0W-40 za razliku od pobratima 5W-40 ovde je prošlo tek kao osrednje. Zanimljivo da Lukoil u verziji 0W-30 nije ocenjeno kao dobro a da je Addinol MV 046 (Ultra Light) bilo opisano kao ulje sa veoma kontradiktornim i kontroverznim rezultatima jer je u pojedinim briljiralo a u drugim bilo među lošijima. Ovaj je test dao malo drugačije svetlo na vodeće brendove (i malo manje bio patriotski). Kao i za 0W-40 API SJ ulja, opšta zamerka je da su takva ulja veoma regionalna ili da se radi o starim zalihama (naročito kod SJ). Kako god, test API SL ulja (0W-40) je zaista malo drugačiji od drugih jer je em korišćena malo drugačija metodologija em je komentare davao nezavisni stručnjak.

Još bih se osvrnuo na Ford i GM ulja koja su u testu raznih sintetičkih ulja (raznih viskoziteta i standarda) prošla jako dobro (Ford) i jako loše (GM). GM je bilo sedmo u grupi od osam ulja a Ford drugo.

GM je zaista loše prošao jer nije ni imao jaku konkurenciju (uglavnom robne marke namenjene posebnom proizvođaču automobila, motora). Zaključak da ulje zadovoljava te da može biti solidno makar za vrsu vozila kojima je namenjeno iako je tek pristojnog (ispunjava norme) opšteg kvaliteta. Još je lošije (čudnije) po GM robnu marku jer se radilo o „Super Synthetic“ ulju (a ne PS varijanti).

Ford je sa druge pokazao zavidan kvalitet i ukupno zauzeo odlično drugo mesto. No i da je tako (a pitanje je) više se radi o tome da Ford ozbiljno shvata rusko tržište te da na njega šalje najbolji kvalitet jer je u igri mnogo veći novac (sami automobili). U pitanju je Ford Formula SD ulje.

__________________________________________________

Da podvučem crtu, te dam ukupni komentar na testove časopisa „autodela“.

Teško je oceniti verodostojnost rezultata. Pre svega je ČINJENICA da analize nisu bile kompletne. Tumačenje je (osim u slučaju „gostujućeg eksperta“) takođe malo (previše) subjektivno a zanimljivo je da su pojedini pojedinačni rezultati (bilo dobri bilo loši) često dosta odlučivali o konačnom plasmanu. Doduše mora se priznati da su Shell 5W-40 i Liqui Moly 0W-40 svoje „zvezdice“ dobili pre svega zahvaljujući uravnoteženim osobinama iako po pojedinačnim rezultatima nisu briljirali.

Ovi testovi su značajni pre svega zbog toga što takvih na zapadu nema (ne tako obimnih ili neutralnih, makar i „autodela“ možda nisu u potpunosti). Osim AMSOIL-ovih ozbiljnih testiranja ostalo je još nepotpunije i najčešće se radi o pojedinačnim uljima čije rezultate nije lako porediti sa onim dobijenim za druga ulja.

Dakle pre svega zameram da su tako ambiciozni testovi rađeni po relativno malom broju parametra, te su rezultati i pored visokih troškova ipak skromni. Bolje je uraditi jedan detaljniji nego više manje detaljnih testova, naročito kada je kod pojedinih ulja bilo kontroverznih rezultata. Baš je te (ekstremno dobre ili loše) rezultate trebalo proveriti drugim metodama.

Statistička zasnovanost je takođe pod znakom pitanja iako su sami autori povremeno komentarisali da su baš za istu vrstu ulja za različite uzorke dobijali različite rezultate, što je (NARAVNO) povlačilo lošiju ocenu za to konkretno ulje. Ipak, koliko sam čitao (koliko se sećam i koliko sam pred tekst listao) ne sećam se da su naveli koliko je ulja testirano niti kako su uzimana za test.

Na kraju krajeva, kao što sam napomenuo, ni sve detalje nisam baš (zbog jezičke barijere) razumeo do kraja pa ne bih dalje.

_______________________________________________

Još jednom podvučena crta.

Koliko su rezultati ovih testova uticali na moj stav o određenim brendovima?

Vrlo malo. Neke su stvari potvrdili a neke doveli u sumnju. Ipak, ostajem pri svemu što sam do sada naveo a ostavljam svakom od čitalaca da sam izvuče svoje zaključke.

Iako na većinu testova (rezultata) koji se navode na net-u treba gledati sa velikom dozom opreza ako se pažljivo čitaju (i tumače) nešto se i da zaključiti (naučiti). U svakom slučaju, bilo da je test sa rezultatima ili samo opis ulja, ne treba previše žuriti sa zaključcima, to je opšte pravilo. Testovi su verovatno zanimljiviji i deluju zasnovaniji (neko je ipak nešto analizirao, merio). Svi oni imaju neku manu, a čak i najbrižljivijim (kakvih nema, barem ne šire dostupnih i besplatnih) bi se uvek mogla naći zamerka u nepotpunosti ili statističkoj zasnovanosti. Naravno da su i takvi vredan izvor informacija.

Jedno je sigurno – ne treba im slepo verovati!

Uzgred, da se osvrnem i na starije tekstove na blogu.

Suštinski nemam šta sebi da zamerim, iako sam nalazio (i nalazim) sitne greške (većina u kucanju i tek poneka suštinska ali ne u meri da je nezasnovano) i neke nepreciznosti (naročito njih). Većinu tekstova bih sada napisao nešto drugačije ali ih ostavljam kao trag vremena. Kako su i dalje zasnovani, više je stvar dopuniti ih jer ih u većoj meri (ni dan-danas) ne bih menjao.

Zato samo napomena da su tekstovi zaista odoleli zubu vremena (makar dve ili dve i po godine) i da su i dalje dobar izvor informacija te da neće biti korigovani. Neke od njih sam dopunio dodatnim tekstovima na šta treba obratiti pažnju. Neki od njih su dopunjeni komentarima. To je (naravno) teško pratiti i naći ali uz „search“ na samom blogu nije nemoguće.

U sledećih nekoliko (par) tekstova, vraćam se na temu – kupujmo originalno.