Kako kupiti dobro (originalno) motorno ulje? How to buy good (an original) motor oil?

(Ako ne živite u Zapadnoj EU; if you do not live in Western EU)

Prvo pitanje, šta je to originalno ulje?

Šta? Pa, ovo je prosto ... tuc-muc ... tandara-mandara-broć. Uh! Nije baš tako.

Originalno ulje je ono koje je proizveo „nosilac prava“ (imenovani proizvođač).

Nije loše.

Šta to dalje znači?

Možete kupiti isto od proizvođača ili od njegovih distributera. A možete i od (drugih) VELETRGOVACA.

Naravno.

Šta je onda najbolje ako ne živite u zemlji Zapadne Evrope i visokih standarda, uključivši o one o zaštiti potrošača?

Onda je najbolje kupiti kod uvoznika ... kog?

Mož'bit' jednih, mož' bit' drugih ali teško kod ovih trećih.

Najbolje je naravno da uvoznik ulja dobija direktno od proizvođača (dela koji radi distribuciju) ili makar ako se radi o mejdžorsima od što većeg (regionalnog) distributera.

Ako se pitamo originalnost, šta je to? Moramo znati da originala ima više vrsta, za razna tržišta.

Naravno da su originali za zapadno evropsko tržište najnovije verzije sa najvišim standardima i da su (nekako) najbolja ta ulja, ali nije uvek slučaj, naročito ako vam automobil nije mlađi od 5 godina.

Različitost viskoziteta je već ređa pojava a i lako je uočljiva jer prvenstveno gledate viskozitet ulja (a ne bi baš ni trebalo, nego tek pod 2, ali krupnijim slovima je obeleženo od standarda koji bi morali da se gledaju pod 1). Ovo je još uvek prisutno ali je sve više do razlike u preporukama za isti automobil gde može biti i 0W-30 i 5W-30 kao i 5W-40 umesto 5W-30. Naravno sve je češći slučaj (i postaje pravilo) da se ne daje JEDNA JEDINA viskozna gradacija kao fabrička nego da se navodi više njih u zavisnosti od klimatskog područja.

Blaga zastarelost originala (ako je ima) u smislu starijih odobrenja i/ili standarda motivisana je starijim voznim parkom u zemljama sa nižim standardom. Lepo se uklapa i niža potrošačka moć stanovništva jer onda makar malo niža cena dobro dođe. Ako se pošteno razmisli, ono što je na bogatijim tržištima bilo pre par godina pa sad dolazi na siromašnija, nije velika prevara niti bi trebalo to tako tretirati. Ulje je dobilo noviju (savremeniju) verziju i mali pomak u kvalitetu, ali je i prethodna verzija O.K. Naravno vlasnici sasvim novih automobila se sa ovim neće baš složiti ali njih je malo, obično tek 1% tržišta ili tek par %.

Vratimo se na UVOZNIKA.

Očigledno da je najbolji tip uvoznika koji direktno uvozi ulja od proizvođača i sa njim ima dugoročne ugovore ili makar godišnji ugovor sa unapred (makar okvirno) utvrđenim količinama koje se periodično (nedeljno, mesečno, kvartalno ili više puta u pomenutim intervalima) isporučuju na unapred poznatu adresu (skladište) ili na jedno od (u ugovoru) pomenutih.

Ovo svaki proizvođač najviše voli jer može da planira proizvodnju. Doduše mala tržišta kao što su na Balkanu (i šire CEE) nisu kao pojedinačna značajna u tom smislu mada se više njih može već tretirati kao ozbiljna stavka u planovima.

ExxonMobil je možda prvi počeo sa smanjenjem broja svojih distributera te ako je slučaj da ih je u Nemačkoj tek dvadesetak to znači da ih u manjim državama može biti tek par ili obično tek jedan.

Ovo su sledili i drugi mejdžorsi (proces od početka milenijuma pa na dalje).

Oni koji su imali sreće da uvoznik i/ili distributer (u drugoj državi i uvoznik, jer se roba uvozi) i da taj status zadrže su zapravo NAJBOLJI KANDIDATI za idealnog prodavca.

Dodatni problem je distribucija unutar zemlje ali o tome samo ukratko i na kraju priče.

Ako ste „ugovorni“ distributer („ovlašćeni“) onda imate ne samo sjajne cene (koje doduše mogu i da se potuku, na razne načine, doduše ne u većoj meri) nego (i što je bitnije) i PODRŠKU, pre svega TEHNIČKU ali i onu druge vrste. Podrška od proizvođača je „najbolji tip“ originalnosti.

Naravno i od velikih distributera možete dobiti (dobru) tehničku podršku. Većina njih imaju svoju tehničku službu i/ili post prodajno odeljenje. Što znači i inženjere prodaje i primene (maziva).

Ipak, kupovina od (vele)trgovaca se najčešće svodi na čistu transakciju pri čemu se traži najbolja cena i ništa drugo. Naravno neki % cene možete ušteti ako ne koristite pogosti tehničke podrške, obuke osoblja i slično. To je na žalost najčešći vid kupovine i dobijanja “sjajnih cena”. Često se koriste servisni kanali (kupovina preko velikih lanaca servisa) što nije fer igra (ako je uopšte legalna) mada je sreća u nesreći što se obično radi o velikim pakovanjima (burenca od 20, 30 i 60 lit. kao i velika burad (bačve) od 200 ili 208 litara). Naravno uz to ide i deo manjih pakovanja (litarska i kantice od 4 ili 5 litara) koje servisi takođe dobijaju ili gratis ili izuzetno povoljno kao prezentaciju koju takvu dalje koriste ili za dolivanja bez otvaranja novih bačvi.

SVE U SVEMU

Original jeste ono što proizvede vlasnik robne marke ali je original pre svega, ulje sa direktnom podrškom proizvođača. Ne postoji neko ko je za bilo koje tržište više zainteresovan od proizvođača, a to da li će se on odlučiti da prodaje ulja starijih specifikacija i/ili proizvedenih u zemljama jeftinije radne snage, je stvar njegove procene.

Naravno stvar je procene svakog (individualnog) kupca kako će vrednovati stav proizvođača (vlasnika robne marke). Starija odobrenja (approvals) i ispunjenje starijih standarda je O.K. dokle god vam se to uklapa u zahteve vašeg motora (vozila). Da li je to dovoljno za kupovinu (takvog ulja)? Zavisi i od konkurencije. Ako konkurencija ima istu cenu a novije standarde, prednost prelazi na njihovu stranu. Može li to nadoknaditi snagu brenda, procenićete svako za sebe.

Ono na šta VIŠE treba obratiti pažnju je zemlja porekla ulja.

Nesumljivo je da su Zapadno Evropske zemlje ovde u velikoj prednosti. Ne treba posebno objašnjavati zašto. Zemlje Istočne Evrope (ako se navode, a obično ne, dobar primer je Shell koji navodi Poljsku, kao uslovno “istočnu”, makar kao bivšu socijalističku zemlju) ili zemalja van EU (primer, Mobil, Turska) je čak O.K. ukoliko je cena zbog toga niža. Ovakve stvari su zvanične i ako se poklapaju sa navodima proizvođača onda je sve u redu. Upravo su data dva dobra primera (iako je Mobil od 2011. treba da dolazi iz Italije, verovatno još ima količina iz Turske, koje su ipak O.K.). Bolje je i ovo nego sledeće:

“Made in EU” ili “Made in E.E.C.” je nešto od čega treba bežati glavom bez obzira!

Već u samom ovome leži (velika) podvala a kad vas slažu za zemlju porekla (sugerišući Zapadnu Evropu a nije) zašto vas ne bi slagali i za sve ostalo?

Dakle, možda su Poljska i Turska nešto što povlači neke nijanse u kvalitetu naniže ali je to i dalje „tu negde“ i makar „90%“ kvaliteta Zapadno evropske produkcije.

Naravno, ulja iz Francuske, Nemačke, UK ili zemalja Beneluksa je nešto što je veliki plus za njih. I naravno za ovako nešto vredi dati neki dinar (evro) više. Italija i Austrija zvuče malo manje dobro te su neka sredina između prethodnog i „Zapada“ osim kod Mobil-a. Zašto? Zato što jedino ExxonMobil od većih kompanija (osim Italijanskog ENI-ja i Tamoil-a, računam poznatija imena u svetu maziva) ima rafineriju (zapravo dve) u Italiji. U Austriji ih nema niko (osim OMV-a) a blendara Shell-a je od ove godine ugašena. Mejdžorsi (TOP 5 i šire TOP 10 kompanija) da prave ulja gde nemaju logističku bazu, neće (nema šanse) ili su to manji pogoni privremenog karaktera (kao Chevronov u Bariju, Italija, koji je prodat Gazprom-u kao potpuno besperspektivan).

Ne navodi se kao zemlja proizvodnje ali je često izvor kupovine: Mađarska. Činjenica je da se nametnula kao regionalni trgovački centar za ovu vrstu robe i da se tu mogu naći dobre cene. Ipak to je sekundaran kanal uz eventualno bolje cene nego iz centrale ali uz druge negativne strane. Naravno ovo se više tiče uvoznika i distributera nego krajnjeg korisnika koji ovu informaciju obično i nemaju (ne znaju). Ima i svojih dobrih i loših strana. Dobra je uglavnom cena a sve ostalo loše. Kako god, trgovci imaju razloga da koriste ovu vrstu kanala dok bi oni koji pokušavaju nešto ozbiljnije da urade (pa to liči na Sizifov posao ili Don Kihotovsko jurišanje na vetrenjače) će uvek težiti da stupe u direktan kontakt sa centralom.

Dakle to što kupujete direktno od proizvođača vam ne garantuje najniže cene kada ste na malom tržištu (Srbije ili neke od susednih država). Ovoga trebaju da budu svesni i kupci. Ipak neki % veća cena vas ne bi trebala odvratiti od firmi koje posluju direktno sa centralom proizvođača (ili kontinentalnog, Evropskog, distributera).

Dobar način da saznate ovu informaciju je internet gde se ove firme navode na samom sajtu proizvođača uz link na lokalni sajt ili nekad samo u listi distributera sa (dugoročnijim) ugovorima.

Ovo vam je IPAK najbolja garancija da kupujete originalno ulje, ako je ono iz uvoza i ne distribuira ga proizvođač direktno.

Listu ovih firmi možete napraviti i sami (ako imate vremena i uporni ste) ili bar proveriti za konkretnu robnu marku. Ovde će u sledećim tekstovima biti predstavljeno nekoliko njih. Za sada podsećam na prvo prijavljene sponzore: Kedara d.o.o. i Mass Company. Skoro da su idealne ali obema trebao po jedan inženjer primene i onda bi bilo baš idealno. Naravno za tako nešto treba i dobar promet što mass možda i ima ali (još uvek) ne i Kedara, što im od srca želim. I naravno, način poslovanja i/ili odnos prema krajnjem kupcu (koji je više nego O.K. koliko je meni poznato) ili pak nešto treće se neće svideti baš svakom te naravno to može i da izrazi na blogu (što je već i rađeno) jer niko nije zaštićen nečijeg mišljenja (ako nije uvredljivo) pa ni sponzori. Objektivnost pre svega, kako neko skoro reče.

Ipak čak i kritičari ne mogu da spore ČINJENICU da obe firme imaju originalne proizvode koje uvoze iz HOLANDIJE i FRANCUSKE. Cene su takve, kakve su ali za ulja te reputacije ne bi ni valjalo da su niže. Kupiti jak brend po što nižoj ceni nije neka dobra ideja. Ako već dajete više para za ulje kupite ga bez obzira što je možda 10% skuplje od onog što očekujete. Ako bi ste da uštedite imate i jeftinije alternative. Lično se čuvam previše jeftinih Mejdžorsa jer to obično znači da se prodaju stare zalihe čak iako su ulja originalna.

I naravno, dobro mesto za kupovinu ulja su benzinske pumpe „pumpadžija“ (NIS, OMV, MOL, Lukoil, Eko) jer je originalnost praktično zagarantovana. Takođe su ulja drugih kompanija (mejdžorsa, uglavnom, mada ne i isključivo) na tim prodajnim mestima prilično siguran način kupovine iako ne uvek i povoljan. Naravno u poslednje vreme ovo je sve manje slučaj a sve više su ovi objekti snabdeveni isključivo uljima matične kuće. FAM-a nema baš kao nekada na NIS pumpama ali se i dalje može naći i dobar je način da se ona kupe.

Velike trgovine (Metro, Tempo i slične) jesu dobar izvor originala, mada vam je tu izbor sužen a cene (ako nisu akcijske) i nisu najniže kako se obično misli mada jesu među nižima (kako je već rečeno).

Kupovina ulja domaćih proizvođača (manjih) je O.K. naročito ako vam je auto nešto stariji (tekst odlažem a da li će ga uopšte biti videćemo), recimo više od 10 godina, a originalnost ćete proveriti tako što ćete direktno pozvati istog i saznati gde da isto kupite.

INA i Optima (kao jako prepoznatljivi i poznati brendovi) imaju svoje glavne distributere u Srbiji te ćete se lako snaći. Vodite računa i ne podcenjujte mogućnost falsifikata što je bio slučaj u prošlosti (bar za Optima ulja).

Na kraju ostaje da zaključim da kao pojedinac nemate praktično NIKAKVE garancije da sipate ulje kao što ga sipa Nemac, Francuz ili Englez. Analizu isporuke mogu da zatraže samo veliki kupci, mada je i to tek „bolje nego ništa“ ako se ne proveri. Analiza u nezavisnoj laboratoriji je jedino što vredi (a za novo ulje samo kao polazna tačka). Zato vodite računa i o ovome. Ako imate iole veći vozni park i kupujete bar 100 litara ulja godišnje birajte prodavca (uvoznika) koji će vam omogućiti makar par (jednu) analiza ulja, makar to bilo u laboratorijama samog proizvođača. Vi se trebate potruditi da bar jednu od njih uradite i u nezavisnoj laboratoriji. Cena ovako nečega bar duplira cenu ulja za pojedinca (ili je čak triplira). Ukoliko imate širi krug prijatelja i/ili rodbine koji može da se složi oko nečega (što je teška rabota, kao što šala kaže dva Srbina, tri (političke) stranke) ne bi bilo loše da podelite troškove za jednu analizu korišćenog ulja čime bi „proverili“ određenu robnu marku. Ovo bi vam više vredelo od svih reklama i ubeđivanja no postoji samo jedno ali ... već pomenuta sloga. Sam novac nije toliko presudan.

Kad već državni organi ovo ne rade (ili rade po pravilnicima, te za nova ulja, što je tek da „drži bure vodu dok majstori odu“), a udruženja potrošača jedva da to mogu i za popularnije vrste roba (iskreno i trebaju da krenu prvo od hrane i lekova pa na dalje), morate „zakon uzeti u svoje ruke“ i držati se devize „trust no one“ (Mr. Molder ili g. Petrović, kako god).

Jedina alternativa hemijskog analizi je VEROVATI. Verovati kome? Blogu, nije loše, ali autor mora da se ogradi da ne može da garantuje više od 99% (za ono što je video svojim očima) ili više od 90% za ono u šta se nije lično (i direktno) uverio. Svi navodi su „onako kako bi trebalo da bude“ a da li je potpuno, teško je reći. Tačno je da što je firma (brend) jači, direktna distribucija preko centrale daje neku sigurnost. Ipak tačno je da smo tržište „trećeg reda“ a tu je zaista sve moguće. Stavite se na mesto direktora prodaje kompanije X (ili njegovog pomoćnika). Sa svim informacijama o tržištu, kako bi ste postupili? Isto kao sa nekim ozbiljnijim? Teško. Makar bi ste priču sveli na projektovanu prodaju i cene, sve ostalo bi bilo (za obe strane) samo gubljenje vremena.

Kompanija X je bilo koja VELIKA kompanija. Baš zbog toga ne treba podcenjivati male (srednje), naročito one sa dužom tradicijom. Ima ih naročito u Nemačkoj ali i u Italiji, Belgiji, Holandiji ...

Takođe su manje poznati brendovi (a velike kompanije) solidan izbor, makar kao nešto što će neko teško falsifikovati jer se i original ne prodaje u ogromnim količinama a praviti promociju brenda za falš (falsifikat) ulje je zaista nešto što se ne dešava.

Osim pouzdanih uvoznika, naročito se (s obzirom na sve rečeno) nameću veći domaći proizvođači (NIS, FAM pa i RNB) jer su ovde i neće nigde otići a iako imaju nešto izvoza domaće tržište je bilo i ostaće primarno. Dakle to im je pitanje opstanka i nešto sa čim se ne mogu igrati.

Tu su još i kompanije iz susedstva a naročito one koje imaju dugu tradiciju. U prvom redu RN Modriča (Optima i Maxima) te INA. Svakako da nije isto ako na nekom tržistu prodajete 5%, 10% ... 75% svoje proizvodnje ILI kada je to tek 0,1% (ili 0,5% ili možda 0,01%). Kako mejdžorsi (u Evropi pre svega Shell, ExxonMobil i Total) shvataju tržište Nemačke ili Francuske tako manje firme mogu shvatati tržište neke manje zemlje. Naročito ako su iz nje ili iz regiona.

Na kraju krajeva, nešto je i u poverenju. Zato treba probati nekoliko brendova pa se odlučiti pretežno za jedan kome (iz bilo kog razloga) verujete. Ako nemate sredstava za analizu, ostaje vam da na osnovu sopstvenog iskustva i/ili pročitanog u forumima (budite oprezi, ima i dobih tekstova ali i loših) ili drugim izvorima donesete sopstvenu odluku.

Najčešči kriterijum je potrošnja ulja, što jeste nešto što je (bez analize) najlakše izmeriti. Naravno vodite računa da pri promeni vrste ulja (samo brenda) i viskoziteta može doći, u prvoj zameni, i do nešto povećane potrošnje. Dakle ne žurite sa zaključcima. Ovo pogotovu kada sa mineralnog ili PS ulja pređete na sintetička a pogotovu ako je motor nešto stariji.

Boju ulja ne uzimajte kao ozbiljan kriterijum (brzinu tamnjenja) naročito ako motor nije ispran ili ako je dizel ili ako u njemu nije bila sintetika pre zamene ili ako niste dobro iscedili ulje ili ako ...

Ovo je više zanimljivo nego zasnovano jer će ulje pre potamneti zbog rada detergenata nego zbog degradacije.

Zvuk motora ... bitno je da se ne menja vremenom ili ne mnogo.

Sve su to indirektni znaci ali ipak stvaraju utisak. Utisak uz poverenje u proizvođača (ali i distributera, uvoznika ...) je svakako nešto što utiče na odluku o kupovini. I treba da utiče.

Servisi su nešto „najbolje“ i „najgore“ što može da vas zadesi. U principu su zvanični servisi pa sve bliže centrali (uvoznika ili proizvođača, Fiat-a) bolji. Inače servisi (veliki i lanci) imaju tradiciju kako dobrog tako i lošeg (neoriginalna ulja, čak i u USA i EU). Što veća para sve više prostora za mućkanje. Naravno servisi (veliki) čak i kad nešto mućkaju (u USA i EU) ne dovode u pitanje kvalitet ulja (standarde) nego pokušavaju da zarade na onome što je vlasništvo kompanija proizvođača/distributera (brend).

Sve u svemu, najbolji način originalnosti je da uvoznik/distributer ima direktan ugovor sa proizvođačem.

Ili da kupujete direktno kod njih (naročito ako je i proizvođač i distributer, važi za domaće i kompanije iz susedstva te „pumpadžije“) ili da se kod istih raspitate za određeni MP objekat.

Za sada nema boljeg. Čekati da Mejdžorsi direktno distribuiraju svoja ulja je isto kao i čekati Godoa.

Isterivati pravdu (dokazivati da neko nešto muti) je beskorisno i može se pretvoriti u Kafkin „Proces“. Naravno ako spomenete da je ovo sa uljima „kao kod Kafke“ možete proći i kao u filmu „Kongo“, uz naslonjenu cev oružja dobijate pitanje – Ko je taj Kafka? (čija ulja on valja).

Zato će umesto pompezne liste uvoznika (lep predlog od strane Legende, ali nije realan) ili TOP 10 uvoznika koji su O.K. i gde originali jesu originali kao i gde treba kupovati, na blogu biti primenjen drugi koncept. Biće predstavljeni pre svega PRIJATELJI BLOGA uz svo podozrenje prema njima. Neki će se povući a neki će se pojaviti.

Oni prodavci koje blog NE INTERESUJE neće biti predstavljeni na blogu. Pa makar bili 120% originalni. Pošteno? Meni liči da jeste.

Kako god ni oni kao ni neki (izgleda već bivši) prijatelji neće imati negativne ocene svojih proizvoda (proizvoda koje prodaju). To je valjda OBJEKTIVNO. Jednino što ne mogu hvaliti krajnjeg prodavca koji ne želi nikakav kontakt sa autorom bloga. Kome se sviđa, sviđa a kome ne, ne mora.

Para firmi koji su bili oduševljeni blogom pa se iz nekih razloga povukli (prekinuli kontakt) su to uradili iz samo njima poznatih razloga. Nisam ljut koliko iznenađen. Ko nije spreman na kritiku ne zaslužuje ni da dobije poverenje (kako bloga tako i čitalaca, te potencijalnih kupaca). Da pišem SAMO HVALOSPEVE o bilo kome, čak i najboljim – NE PADA MI NA PAMET.

Ne postoji proizvođač maziva (ulja konkretnije) koji nema neku slabu stranu. Niko nema sva ulja koja su odlična. Oni bolji imaju minimum dobra (ili čak vrlo dobra) a oni lošiji i zadovoljavajuća. I takođe, bolji imaju veći procenat odličnih ulja. Niko nema samo odlična. I niko nije toliko dobar da drugi nisu uporedivi sa njim. I na kraju krajeva ma kako dobar bio niko ne može da ima neuporedivo više cene od konkurencije. Ovim ne mislim ni na Motul ni na Mass ako vam se tako učinilo. Ali oni su baš dobar primer (a sa njima sam i dalje na „ti“). Ako njima (obema) imam šta da prigovorim ili ih makar uporedim sa konkurencijom gde ne mogu uvek da pobede, naročito uzevši u obzir i cene, drugi imaju još manje šanse.

Prigovori u vezi (baš) Motul-a na CBC-u jesu bili zasnovani ali sam (lako) objasnio zašto je češći savet za Motul nego za druge brendove. Naravno, kao skuplji brend je nešto od čega treba početi. Slično kao i sa Mejdžorsima (te naravno EDGE, ONE i ULTRA serijama). Kao što je poznato, blog itekako vodi računa i o brendovima koji ne spadaju u PREMIUM kateogoriju ali koji imaju (vrlo) dobar kvalitet. Podrazumeva se da će u odgovorima da se forsiraju malo skuplja ulja ali ne po svaku cenu. Naročito što na ulju ne treba štedeti. I naravno, sve prilagođeno konkretnom slučaju (za razliku od „oil finder“-a).

Podrazumeva se da ORIGINALNO ulje potrebnih specifikacija (za konkretan automobil) sigurno može da prođe, ma kod renomiranog proizvođača bilo.

Nadam se da je i ovaj tekst bar malo pomogao (podsetio) u odgovoru na pitanje gde originalno ulje naći.

Konkretni slučajevi stižu sa nagradama. Ostalo je još tačno nedelju dana do kraja oktobra. Za sada ima 3-4 favorita ali vremena još ima. Prvo će detaljnije biti predstavljen Kroon i Kedara d.o.o.

Kao manja i porodična firma (obe zapravo), sa priličnom tradicijom (opet obe), zaslužuju da se krene upravo od njih. Naročito što ni Kroon ni Kedara nisu mnogo poznati (bar ne manjim znalcima ili onima koji ovu oblast manje prate). Naročito što imaju REALNE CENE. One nisu baš ni najniže, ali za originalno ulje iz Holandije, teško mogu biti niže.

Ovim se (uz NIS kao najveći i dobrim delom državni) upravo kandiduju za (naj)bolji REPER cena.

Kao što od NIS-a poznati brendovi ne mogu (i ne trebaju, ali često jesu) biti jeftiniji (osim Elf-a, ali to je posebna priča) u istoj kategoriji, isto tako oni treba da budu bar sličnih cena kao Kroon (slabiji brend u odnosu na jači ali uz manje količine pa mu dođe baš „tu negde“; osim toga i G-energy je odličan reper za Premium brendove kvaliteta za Zapadnu Evropu) ili nešto tu nije u redu. I da citiram samog sebe (sa mycity foruma u sličnom kontekstu):

Koliko nije u redu? Od malo do mnogo. Dobro nije svakako.

Ili (da ne budem najpametniji kad nisam) još lepše rečeno („M900“) pa parafrazirano:

Loša ulja mogu biti i jeftina i skupa, DOBRA ULJA NE MOGU BITI JEFTINA!

U svakom slučaju ne mogu biti među najjeftinijima. Nerealno je.

P.S.

Nadam se da je jasno. Malim sponzorstvom firme dobijaju solidnu (mada u medijskom smislu skromnu) promociju. Ne i pravo da ne trpe kritike. Možda jeste skromno ali za razliku od mnogih konvencionalnih načina reklamiranja (obično čisto bacanje para) mnogo efektivnije.

Jedino bolje možete proći direktno sa google-om. Kao na primer Altis (Altis Chemicals) koji je preko google-a napravio pravi bum. Niti sam znao za njih, teško da bih saznao a i kad bih ne bi obratio pažnju kao sad kada je situacija da ih ima svuda gde su tekstovi o uljima (ne samo moji, ali sam za moje primetio). Naravno oni su manje zanimljiva priča za blog jer im (izgleda) motorna ulja nisu baš „core business“ ali i njih imaju (mada za starije motore). Kako god dovoljno su skrenuli pažnju da će dobiti makar pasus-dva ili malo veći deo u tekstu o manjim domaćim proizvođačima.

Na kraju da naglasim. Originalnost ulja je od velikog značaja. Standardi koje ispunjava, odmah za tim. I naravno sam brend (omiljen iz bilo kog razloga) iza ova dva.

Kada primetite da vam je motorno ulje skupo onda sledi (ma kako surov) zaključak:

- Ili vam automobil više ne treba ili ga više ne možete (sebi) priuštiti.

To je prvi znak. Reagujte na vreme. Sigurno ste blizu toga da zaključite nešto od prethodna dva.