Nova ulja u stare mašine, New oils in the old machines

DEO prvi, PART I

10W-40 (protiv) vs 15W-40, u čemu je razlika? (What difference does it make?)

Kako dođe leto (ili zima) postaje aktuelna tema – viskoznost.

Ko o čemu, baba o uštipcima, a ja o viskoznosti.

Tako mi i treba kada nisam imao vremena za tekst “viskoznost – zanat najstariji”.

U vreme najave 0W-15 (SAE) ili čak 0W-10 pa i 0W-5 ulja, činjenica je da 10/15W-40 i dalje opstaju uz to da je 5W-30 postala dominantna viskozna gradacija u prvoj deceniji XXI veka i da se još drži ali da 0W-20 postaje opasan takmac.

Koliko su tačne tvrdnje da 5W-40 ili 10W-40 može naškoditi 15W-40 default-u? Ili da (makar) nije dobro ili u najblažoj formi – da nije idealno.

Da li su 15W-40 (mineralna) ulja zaista u IKAKVOJ prednosti u odnosu na modern(ij)a 0/5/10W-40 ulja, makar kod starijih (konstrukcija) motora?

Ajd’ da vidimo.

Na samom početku da napomenem da neću navoditi (n)ikakve jednačine, jer kao što praksa pokazuje svaka jednačina smanjuje tiraž knjige (gledanost serije) na pola u knjigama (TV emisijama) popularne nauke.

Doduše iste ću koristiti (vrlo malo) a u tekstu će se naći samo rezultati.

Početak.

Na samom početku treba razjasniti kako se prave određena (motorna) ulja.

Uzmimo sledeći niz: 0/5/10/15/20W-40.

U čemu je razlika?

Uobičajeno se smatra da “SAE razvučenija” (sa većom razlikom W i standardne oznake) imaju više polimera (modifikatora viskoziteta) od onih sa bližim W i radnim vrednostima.

To je tačno samo ukoliko se radi o ISTOJ vrsti ulja (mineralna, PS, sintetička), ali AVAJ toga zapravo skoro i da (više) nema.

SVA navedena ulja imaju veoma sličan procenat “poboljšivača (indeksa) viskoziteta”.

On se kreće oko 10%.

Uglavnom se koristi OCP (Olefin-Co-Polimer) kod svih, a naročito od 10W-40 pa naviše gde je to isključivo. Ako ništa drugo najisplatljiviji je, najviše se (i najduže) koristi a ima dobro ispitane i u praksi jako dobre osobine: lako se rastvara u svim vrstama ulja, lako se koristi i ne gelira na niskim temperaturama (kao i još par sitnih prednosti, naročito za jedan jeftin aditiv).

Kod automobilskih (pa i onih za teretna vozila) ovih (ovog) aditiva se dodaje 8-12% (osim u izuzetnim slučajevima.

Kod motociklističkih ulja taj procenat je manji i ide od 5-10% (uglavnom ne više od 8%) a pojedine viskozne gradacije (kod potpuno sintetičkih ulja) ovu vrstu aditiva čak i nemaju (10W-30).

Uobičajeno (i jako uprošćeno) se smatra da se xxW-yy ulje (10W-40 na primer) dobija tako što se u 10W ulje dodaju V(iscosity) I(mprover)-i i to naravno više nego kod 15W-40 gde se u 15W ulje dodaje isti aditiv ali u manjoj koncentraciji.

To nije daleko od istine (a istorijski je tako i počelo, ali vrlo kratko vreme) ALI zapravo nije (baš) tako, iako u pojedinim slučajevima to jeste slučaj.

10W-40 i 20W-40 (mineralna) ulja su relativno retka u današnje vreme pa ću za primer uzeti 15W-40 viskoznu gradaciju koja je dugo bila vodeća (i dan-danas se dobro drži) i proizvodi se u velikim količinama, naročito kada je asortiman za teretna vozila u pitanju.

Ulje ove viskozne gradacije možete napraviti na više načina, ali danas (i u Evropi) preovladava samo jedan. Naime ovo ulje se gotovo po pravilu dobija kombinacijom S(olvent) N(eutral) 150-ice i SN 500 baznog (baznih) ulja. Nekada je bilo drugačije a i danas jeste (naročito u USA). Prvenstveno iz razloga da je „optimizacija“ broja polaznih sirovina i manja popularnost mineralnih ulja dovela do toga da se SN 200 i SN 300, kao i neki „specijaliteti“ (220, 320, 370) više gotovo ne mogu naći u Evropi (ili se to ne isplati).

Za proizvodnju motornih ulja (sada) su vam obavezna sledeća bazna ulja:

SN 150, SN 500, HC 6 te SHC četvorka ili petica, eventualno i HC-4 i to je to. Eventualno još neki Bright Stock i optimizovali ste zalihe sirovina. Naravno SN 100 je poželjno imati a u novije vreme još neko ulje III bazne grupe te eventualno neko sintetičko bazno ulje ali to je za renomiranije i veće proizvođače, koji imaju i dobar asortiman industrijskih ulja (gde su neophodna još i ulja niže viskozosti ali i više, naročito Bright Stock).

Dok ćete u Americi razmišljati šta vam je bolje (ili se više isplati) pa možda napravite i kombinaciju SN100 i SN300 u odnosu 25:75 (ili “pola-pola SN150 i SN300, kao i 80:20 SN200 prema SN300), u Evropi ćete 15W-40 najpre napraviti kao mešavinu SN150 i SN500.

Odnos je 70-80% prvog i 20-30% drugog, uz eventualno nešto Bright Stock-a (kod automobilskih ulja ne ali kod pojedinih za teretni program, a kod 20W-50 ulja kod oba ali obično u maloj koncentraciji), dodati paket aditiva (cca. 5-10% ukupne količine) i nekih 10% OCP-a. Sve to dobro promešati na tihoj vatri (na 50-60°C) i recept je gotov.

Naravno u novije vreme se sve češće dodaje i neko HC ulje u sve ovo ili ono zamenjuje jedno od ova dva pa dobijate „čuvena“ PS ulja u 15W-40. Bazna ulja koja se koriste imaju indeks viskozosti oko 100 (ili zaprvo nešto ispod toga) a dobija se ulje sa nekih 135 (130-140 ili 145 ukoliko se doda više polimera ili HC bazno ulje).

Šta sa 10W-40?

Postoji više načina da dobijete ovakvo ulje. Sad govorim samo o „PS“ (delimično sintetičkim) uljima, a mogu biti i mineralna te sintetička (samo izvan Evrope).

Ranije su se ovakva ulja dobijala tako što je u njima bilo 20-25% sintetičkih ulja u mineralnom (pa je to bilo negde ¼ do 1/3 količine u baznom ulju, koje čini cca. 80% od ukupnog ulja). To se (na žalost ali naravno) smanjivalo sa godinama pa je na početku III milenijuma bilo tek 15% što je obilato zamenjivano sa 20% SHC (baznih ulja III grupe, „sintetskih“). Od pre par godina sintetika je „redak zver“ (praktično izuzetak koji potvrđuje pravilo) a ostalo je samo dodavanje HC ulja visokog indeksa viskoziteta.

I naravno sve manje pa i samo 10%. Ili dodavanje II+ grupe ili (kod najjeftinijih i najlošijih) samo II bazne grupe (HC). Ona malo kvalitetnija imaju bar 15-20% III bazne grupe ili su mešavina HC i mineralnih ulja („pola-pola“). Razmatrati sve ove kombinacije je više za neku monografiju nego blog.

Idemo na ona (naj)kvalitetnija 10W-40 ulja koja se prave od čistih HC ulja, II ili II+ bazne grupe (i da zanemarimo TOP ulja ove kategorije koja su kombinacija II i III (makar koliko malo), ili malo „začinske“ prave sintetike, IV ili (češće) V bazne grupe).

Dakle kako se pravi (full) HC ulje 10W-40?

Prosto k’o pasulj. Dodati u HC “šesticu” (HC-6) potreban paket aditiva i na kraju polimere (na istoj temperaturi kao i prethodno).

Uprostićemo tako što ćemo da smatramo da je učešće baze (baznog ulja) 80% (obično je neki % manje).

Procenat polimera je isti, ili tek 1-1,5% veći. Indeks viskoznosti cca. 155 (150-160).

U čemu je razlika?

Praktično je nema!

U “najgorem” slučaju mešavina SN baznih “štokova” je SN 250 (ili se koristi baš taj) a “obična” HC šestica (6cSt na 100°C po čemu je i dobila jedno od imena) je cca. “SN 200”.

Auuu! Reći će te. Ali nije kao što izgleda. Viskoznost na 100°C SN 250 je 7-7,5mm²/s a SN 200 (HC 6) 5,8-6,2 mm²/s, na 40°C je 50 i 42-43mm²/s respektivno. Praktično zanemarljivo ali kada bi cepidlačili izvukli bi zaključak da je 10W-40 (jako) malo “tanje” i da to nadoknađuju polimeri i delom veći (prirodni) ind. visk. HC ulja.

Međutim u praksi je situacija sledeća:

Mešavina SN150 i SN500 je negde između SN200 i SN250. Kvalitetna (sve više) HC ulja su zapravo HC-6 sa viskozitetom na 100°C od oko 6,5. Recimo Chevron-ovo (ako ništa drugo prvi proizvođač HC ulja u modernom smislu) “220R” (pogađate odakle mu ime?).

Ovo je HC ulje koje odgovara SN220-ici što je tačno mešavina SN150 i SN600 za 15W-40.

Slično ćete proći i sa Yubase-6 HC uljem (doduše III bazne grupe) što doduše nije priča za PCMO (Passenger Car Engine Oil) već za visokokvalitetna ACEA E9 i/ili ACEA E6 10W-40 ulja za teretni program.

Gde je razlika? Nema je!

15W-40 i (kvalitetno) 10W-40 ulje su praktično ista ulja po pitanju viskoznosti od 40 do 100°C s tim da preko 100°C ovo drugo biva nešto viskoznije a ispod naravno mnogo manje, u oba slučaja prednost je (jasno) na strani 10W-40. Naravno na 40cel. je 10W-40 malo manje viskozno ali je razlika mala i u oba slučaja se radi o oko 100mm²/s (bez polimera, bazna ulja su praktično ISO VG 46 ulja), ili kod 15W-40 od 105-110 a kod 10W-40 od 95 do 100 mm²/s. Obe viskozne gradacije su (prava) zamena (mogu se koristiti) kod starijih zahteva za monogradnim SAE 30 uljima. No o ovome više kasnije (i u sledećem tekstu).

Pomenuo sam samo dva proizvođača (Chevron kao prvog proizvođača HC ulja u modernom smislu, a SK kao najvećeg) da ne bi dužili priču.

Kad smo već kod proizvođača (malecka digresija) treba pomenuti i rafineriju Modriča koja prati strategiju koju je pre par (više) godina zacrtao SK. Naime od skora Modriča bazna ulja većih viskoznosti (6, 8, …) više nisu II bazne grupe već  III a II bazne grupe su ostala samo manje viskozna HC ulja (3 i 4).

Potpuno analogno SK-u koji (“samo”) ima veći asortiman i “malo” veće kapacitete.

Planovi da postanu prvi (ili bar blizu) proizvođač III bazne grupe u Evropi i nisu toliko nerealni, imajući u vidu da preovalađuje velika proizvodnja II i II+ ulja, te da će trebati neko vreme da se najveći prebace na III baznu grupu (možda primarnu tek od 2020. a pre toga makar kao pandan II i sa ne mnogo manjom proizvodnjom).

Uzevši u obzir da je i paket aditiva praktično identičan, može se (lako) tvrditi:

10W-40 se može koristiti svuda gde može i 15W-40, makar kada su automobili u pitanju.

10W-40 se (uz pravilan i pažljiv izbor) koristiti i kod teretnih vozila gde je 15W-40 ili SAE 30 podrazumevana vrednost. No razlog za njihovo korišćenje mora biti opravdan (korišćenje na niskim temperaturama) i najčešće sezonske prirode, iako bi celugodišnja mogućnost ostala kao opcija.

Terorijski … Teorijski, šta?

Znam šta je ostalo kao teorijska mogućnost.

1)     SAE 10W-40 ne mora da ima HTHS više od 3,5 (3,7) mm2/s, već samo “više od 2,9”.
Tačno. Međutim svako kvalitetno 10W-40 ulje ima ovu vrednost između 3,8 i 4,1. U svakom slučaju bar 3,6 a garancija da je više od 3,5 su MB 229.1 (229.3) i VW standardi (već 500.00 i 501.01, a naročito 502.00 i 505.00).

2)     PS ulja imaju veći sadržaj detergenata i disperzanata od mineralnih ulja.
Bilo pa više nije. Može biti ali je razlika minimalna. Makar dok se radi o istoj kategoriji kvaliteta, na primer: API SL/CF i ACEA A3/B3 koje mogu imati i 15W-40 i 10W-40 ulja. Postoje i 15W-40 ulja sa ACEA B4 što može značiti upravo rečeno pa se više postavlja pitanje kategorije koje ulje ispunjava nego njegove vrste ili viskoznosti. Naročito kada se radi o API CI-4, CH-4 i CG-4 kategorijama koje imaju 15W-40 ulja isto kao i 10W-40.
Ovo može da utiče na curenje zaptivki koje nisu otporne, ali se više radi o njihovom lošem kvalitetu ili velikoj starosti (pa samo ulje nije krivo), mada je u većini slučajeva, kod kvalitetnih ulja, taj loš uticaj sprečen odgovarajućim aditivom protiv isušivanja zaptivki.
Zaptivke koje su otporne na mineralna ulja, otporna su i na HC ulja, ili je razlika zanemarljiva. Problem mogu biti tek estarske sintetike, dok PAO base stock obično nisu agresivna (veoma inertna uopšte, do mere da je kontraproduktivno – recimo slaba su kao rastvarači).

3)     API SL ima manje ZDDP-a nego stariji nivoi kvaliteta. PS se više ne može naći u verzijama manjim od SL (skoro).
Što jest’, jest’. Samo što to nije (nikakav) argument. API SL ulja se mogu koristiti i kod API SF i SG zahteva. Nije obavezno ali MOŽE. ZDDP nije jedino što štiti bregastu osovinu (nego SVE što je u ulju, kratko rečeno) makar ona bila i klasična. Kraj priče.
Naravno ništa nema loše ako koristite API SF gde je to fabrički (bilo) preporučeno ali bar jedan stepen (SG) je praktično šteta ne koristiti. Tačno je, doduše, da vam više od API SJ (ili retkih SH) u starijim benzinskim motorima ne treba (ili CD u dizel) ali je i razlika u ceni između nižih kategorija i novijih sve manja i praktično simbolična. Manje od API SG/CD (recimo SF/CC) ne bih koristio, osim kod automobila starijih od 30 ili 40 godina, koji su posebna priča.

4)     Mineralna ulja su “masnija”?! Možda bolje i stručnije rečeno: HC ulja su malo manje polarna.
Pa, ovaj … šta reći. Jeste, mislim … onako, skoro, naročito ovo drugo.

Zapravo: DA ali nije bitno! Da ne kažem (baš), čista je glupost; ipak što više znate, više i patite jer uočavate i teorijske (doduše nedovoljne, ni 5% najčešće) osnove raznih mitova, a ovaj slučaj jeste samo to, MIT.

Dakle, pravog argumenta zašto 10W-40 ne bi moglo da se koristi gde i 15W-40 (zaista) NEMA.

Osim toga, 10W-40 imaju PRILIČNU prednost kod benzinskih motora starije generacije – ako je ugrađen TNG (LPG) pogon. U principu PS ulja imaju manje sumpora i sulfatnog pepela od prosečnog mineralnog ulja, makar i iste kategorije. Upravo zbog toga postoje i posebna (mineralna) “GAS” ulja. Doduše ona imaju i sve “pošasti” PS ulja (više i jačih detergenata i slično).

Dakle ova ulja, kao i uopšte mineralna, imaju samo jednu bitnu prednost nad PS uljima (gde PS nisu obavezna) a to je: CENA.

Naravno razlika je umerena te ako se godišnje pređe 10-tak hiljada km, PS su u prednosti a ako je to 5-6 hiljada km, prednost je već na strani mineralki.

Monogradna ulja su samo dobra za sezonsku upotrebu pri čemu u zimskom periodu ne treba gajiti nadu da će 20W-20 biti mnogo upotrebljivo, pa bi 15W-40 moralo da bude obavezno a 10W-40 fakultativno čak i za starije mašine (građevinske, poljoprivredne, teretna vozila …) a kamoli za putničke automobile.

20W-40 može biti zanivljivo kao najbolja alternativa SAE 30 ulju ali je to praktično napuštena visozna gradacija (i skoro nepotrebna, kao skoro monogradna, tj. strogo gledavši baš to: monogradna),

Ne treba se bojati upotrebe 15W-40 ulja kao celugodišnjeg (ili kombinacije 10W-40 i SAE 30 ili 40) kod starijih “teretnjaka” samo treba izabrati odgovarajuće.

Čisto SN500 sa 5% aditiva i bez polimera, zaista jeste nešto jeftino (SAE 30, API CD, čuvena “S3” ulja) te nije za izbegavanje ali samo za spoljne temperature preko nula celzijusa.

15W-40 za teretni program može sve što i SAE 30. Čak i argument “popuštanja” polimera (namerno nije naveden gore, kao totalna glupost, naročito kada se uporede 10W-40 PS i 15W-40 mineralna ulja, popustiće bar istovremeno jer ih je praktično isto ili tek malo više u 10W-40 uljima) ne “drži vodu (ulje, zapravo, i to monogradno)” jer gde će preći 15W-40 ulje u takvom slučaju (posle 100 ili 200 radnih sati mašine)? U 15W-30. Šta mu fali u odnosu na SAE 30 (kome nisu popustili polimeri)? Ništa!

Tako da teorijska veća otpornost na smicanje monogradnih ulja ne znači mnogo u praksi (ili u “jako malo praksi (slučajeva)” kako bi drugačije rekli). Ne treba se time opterećivati. Specijalni slučajevi su samo to – specijalni (izuzeci koji potvrđuju pravilo).

Osim toga monogradna ulja obično morate menjati pre multigradnih jer nemaju dovoljno detergenata ili aditiva za oksidacionu stabilnost (mada ne mora da znači, pre svega to zavisi od kvaliteta a ima i API CF-4 pa čak i CG-4 monogradnih, ali im je i cena odgovarajuća).

Kraj?

Pa skoro.

0/5W-40 ulja

5W-40 je uglavnom kombinacija baznih ulja III grupe (SHC), i to 4-ke i 6-ce (viskoznost na 100°C).

Odnos je takav da ulja “6” ide 20-35% ukupno u ulju ili u baznom (kombinaciji stock-ova) 25-45%.

U novije vreme se često podvaljuju “ćetvorke” koje pripadaju II+ grupi (ili čak “čistoj” grupi II).

Verovatno ima čak i “šestica” koje su II bazna grupa ali ređe i (samo) kod jeftinijih (i lošijih) 5W-40 ulja.

Zato, 5W-40 ulja treba kupovati što kvalitetnija. Ovde zaista (donekle) stoji da se radi o “tanjim” uljima ali je to i dalje nedovoljno da ospori mogućnost korišćenja. Naravno, polimera je obično nešto više (za 2-3%) nego kod 15W-40 mada NE MORA da bude (tako). Mnogo zavisi i od proizvođača. Retka ulja sa sintetičkim uljima (obično estarske “petice” i PAO “osmice”) polako silaze sa scene zbog cene. Ipak bazna ulja treće grupe a “osmice”, tu mogu (mnogo) popraviti stvari. U takvim slučajevima polimera ČAK i nema više nego kod 15W-40 ulja. Bazna ulja “teža” (viskoznija) od “osmica” se ne koriste kod xW-40 ulja (0/5W-40), pa čak ni sintetička. Upravo ovo pravi balans i mogućnost upotrebe “sintetičkih” (sintetskih) 5W-40 ulja u starijim motorima. Naravno samo i SAMO ulja koja su “high HT/HS”) mogu da se koriste (HTHS veće od 3,7 ili makar 3,5). Ovo (naravno i pogotovu) važi za 0W-40 ulja.

0W-40 ulja treba još obazrivije koristiti (naročito jefinija ako takvih uopšte ima, a IMA). Osim što se (kao i 5W-40) ne isplati jer se interval upotrebe ne može (mnogo) povećati. Osim toga uticaj “fuel dilution” efekta je kod oba VEĆI (jači) ali je realna opasnost (ili bolje reći nezgodacija) samo kod benzinskih motora koji koriste benzin, jer kod dizela i TNG (LPG) to obično nije nešto što se je od značaja (ili je gore nego kod 10/15W-40). Popuštanje polimera jeste nešto što se ne treba zanemariti (uzevši i velike tolerancije koje postaju još gore vremenom) ali je to slučaj samo ako je sadržaj polimera veoma visok, što može ali ne mora biti slučaj (čak ni kod 0W-40).

Ova ulja se često prave (ali sve manje) kombinacijom PAO 4 i 6 ulja uz estar 5, i to većinski udeo “četvorke”. Naravno jedna od viskoznosti se obično menja uljem III ili II+ bazne grupe. Najčešće imaju 12 ili čak 12,5% polimera ali nekada je to i ispod 10% što je naravno dobro čuvana tajna, a ma koliko inderektno na to (na žalost) ukazuje cena: skuplja obično imaju manje polimera kao i ona sa manjom viskoznošću na 100°C (12-13,5 za razliku od 14-14,5).

Jedan od zasnovanih argumenata PROTIV ovih ulja je API SM (ili SN) paket aditiva (kao i ACEA C3) koji su po pravilu “nakrcani” detergentima. Ovo potencijalno može da bude problem, jer (obično salicilati) jači detergenti zaista mogu negativno da utiču na neke tipove zaptivki.

0W-40 ulja nećete ni naći kao manje od API SM, dok kod 5W-40 (još uvek) postoje i API SL verzije pa su one u velikoj prednosti u odnosu na SM. Retka SJ ulja su zapravo više Racing verzije pa obično i ne mnogo pogodne za svakodnevnu upotrebu, mada starijim motorima mogu i da prijaju (manje detergenata, manje disperzanata i više ZDDP-a). Ipak vreme upotrebe im je ograničeno (taman u skladu sa starim preporukama, 5000 ili 7500km) tako da se njihovo korišćenje ne isplati.


Kao (pred)zaključak:
5W-40 a naročito 0W-40 su ulja kojima (svakako) ne treba hrliti (za 15W-40 default) ali se oprezno (i sa JAKIM razlogom) mogu koristiti, iako je čak i onda to preskupo i neisplativo.

Posebna priča su 5W-50 i 10W-60 ulja koja mogu biti zanimljiva alternativa za 15W-40 zahteve ali o tome više u sledećem tekstu, nekoj vrsti CASE STUDY (studije na primeru).

P.S.
Možda je malo zbunjujuće zbog  nekoliko različitih standarda kojima se označava viskoznost maziva ali (i posebno) baznih ulja (base stock-ova zapravo).
5W mineralna ulja su zapravo ISO VG 22 (po viskoznosti na 40 cel.) što je SN 100
10W mineraln ulja su zapravo ISO VG 32 što su SN150  bazna ulja
15W su negde (otprilike) ISO VG 46 i otprilike SN220
20W (i/ili SAE 20) su ISO VG 68 i negde SN300 (obično mešavina SN150 i SN500 kao i prethodno)
SAE 30 su ISO VG 100 su SN500 i SN600 (ovo drugo nešto viskoznije i obično se koristi za xxW-50 ili SAE 40, SAE 50 ulja i slično, mada se više koristi u industriji. Viskoznost je obično oko 120mm²/s na 40 cel.)
Bright Stock su posebna vrsta (i za posebnu priču) mineralnih baznih ulja, a ima ih i manjih viskoznosti ali obično su veoma velike (ISO 460, SAE 60 ili čak i nešto više). Koriste se za industrijska ulja veće viskoznosti, nešto u uljima za menjače veće viskoznosti SAE 140  (85W-140) ili 250. Nešto ih se koristi sa xxW-50 motorna ulja (može ali čak i ne mora).


E, sad.
PAO, estarske sintetike i HC ulja (kako II a još više III bazne grupe) imaju veći indeks viskoznosti pa se u odnosu na prethodno manje ili više ne uklapaju. Jer ako su iste po ISO (na 40cel.) onda su obično viskoznija na 100°C i obratno.
Tako je PAO 6 prava 32-jka a PAO 8 prava 46-ica (mada se iz drugih razloga ne koristi za 15W-40 sintetička ulja kojih i zapravno nema na tržištu, već više za 10W-60 i slična ulja).
Ali HC ulja su nešto dalje pa HC-6 zapravo ima 35 a ne 32 (dok mineralna 32-jka obično ima tek 30).
Mineralna 32-jka na 100 ima 5mm2/s a PAO i HC 6 što se po dodatku polimera još više menja.
Sve u svemu:
15W-40 mineralna, 10W-40 (S)HC i 5W-40 PAO (estar) ulja imaju zapravo vrlo sličan procenat polimera.
Tako je i sa: 15W-50, 10W-50 i 5W-50.
Sve u svemu: HC ulja imaju Ind.Visk. oko 110 (II bazna grupa), II+ oko 120, III 125-130, III+ preko 130 (gde su i PAO ulja sa oko 130-135 ili nova generacija i svih 140, što postižu i UHVI ulja III+ grupe, obično GTL ulja tj. dobijena tim postupkom), estarske sintetike imaju i po 150 (mada neka i "samo" 130).
Mineralna (I grupa) imajo 90-100 a tzv. I+ i svih 105 (skoro ili slično kao HC ulja II grupe).
SAE J300 i J306 specifikacije su pravljene prema mineralnim uljima. Tako da se nove generacije baznih ulja drugačije uklapaju u njih. Zato je učešće polimera veće sa "razvučenijom" viskoznom gradacijom samo ako se upoređuju (gotova) ulja iste osnove.
Praktično nema automobilskih ulja bez polimera (osim monogradnih). 


Čak i 0W-40 ulje je "gusto" dok se ne zagreje (recimo da je na 40cel. kao 15W-40 na 50-55 ili 20W-40 na 60) tako da ne može biti retko na startu. Samo brže stiže do radne viskoznosti (SAE 40).
Ipak, videli ste da nije (baš) tako prosto ("0W-40 je isto kao i 15W-40, svuda") i nije (bar), tako lako, primeniti ih.
Još je komplikovanije kad su u pitanju menjačka ulja gde je odgovor (često) na strani mineralnih ulja (makar u akademskoj raspravi), zapravo viskoznijih mineralnih u odnosu na ređa sintetička (da bi bila slične viskoznosti na 100cel.).
No SVE ovo će biti jasnije u sledećem (ili sledeća dva) teksta.