Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

субота, 29. децембар 2012.

Zanimljivi Link-ovi, Interesting Links


Pre par dana dobio sam mejl od jednog od redovnijih (i viđenijih) članova blog-a.

Uz izostavljanje lične korenspodencije, evo mejla:

"...
Evo gledam jedan zanimljiv sajt (ruski) gdje su testirali masu ulja pa mi ti pade na pamet.
...
Evo link pa baci pogled.

Valjda možeš i da nam malo rastumačiš."

Moram priznati da sam sa uživanjen pročitao (pa skoro sve) tekstove sa link-a.
I moram priznati da čovek "zna znanje".
Osim toga ima i uslova za rad. 
I na kraju krajeva poprilično se slažemo (o detaljima ne bih za sada, ionako su u granicama stručnog, zasnovanog, stava; nešto kao "o ukusima (tumačenjima) ne treba (baš) raspravljati".
U suštini nemam većih zamerki iako bih malo drugačije. Nešto nepreciznosti je iz istih razloga kao i na mom blogu - nedostatak skupih instrumenata (SEM, gasna hromatrografija ...) i pravne (ili bolje reći moralne) posledice zbog kojih se ponekad mora držati zvaničnih podataka proizvođača (u nedostatku zasnovanih nezavisnih), čak i kad znate da ili nisu potpuno tačni ili čak "ulepšani" za javnost (tržište).
Veoma bih voleo da imam vremena za dodatna objašnjenja ali to neće moći makar do sredine januara.
Uzgred, prvo bih voleo da stupim u kontakt sa autorom i zatražim dozvolu da mogu da prenesem delove (ili tekstove u celini) u svrhu dodatnih objašnjenja (uz prevod).
Tu je mali problem što moram koristiti engleski prevod, mada se dobro snalazim i sa originalom (kada treba nešto razjasniti). U svakom slučaju imam i pomoć u vezi ruskog jezika.

Za sada ostavljam link i preporučujem tekstove.
Naročito ćete dobiti dobre informacije gde se opisuju sveža (nekorišćena) ulja, kao i objašnjenje čuvenog paradoksa "zašto od sintetike slaba vajda" (uprošćeno: gde ne mora da se koriste slabo premašuju mineralke a gde mora postižu slične rezultate kao mineralna ulja jer su zahtevi veći ... ironično zar, ne?).
Odatle se može zaključiti (kao što Fuchs već godinama tvrdi) da su zapravo HC (MC kako ih zovu) najisplatljivija ulja (no ovo je previše uošteno pa treba shvatiti uslovno).
Naravno ostaje duži interval zamene, pogodnost za nove ekološke zahteve te činjenica da se mineralna ulja brže degradiraju, naročito na iole većoj temperaturi (što nije tako izraženo kod starijih automobila).
Ili drugačije rečeno, mineralna ulja sasvim dobro mogu poslužiti za intervale izmene od 5000km do 10 hiljada km za automobile iz prošlog veka, bez veće potrebe za sintetičkim.
ITD.
Jako je dobro objašnjenje (objavih to već poodavno) zašto Low i Mid SAPS ulja NE moraju uvek da produže životni vek katalizatoru (iako su industrijski standard baš zbog toga). Ukratko: ako motor troši 2x više ulja sa 2x manje Sumpora (Fosfora i/ili Cinka) dođete na isto (ili još gore jer samo ulje dodatno deaktivira katalizator) ...

Dobro su i objašnjeni "čuveni" testovi koje sam i sam pominjao (ako ne na blogu onda na forumima) ...

Upozorenje:
Tekst o ponašanju ulja na 380°C ili nemojte (još) čitati ili pročitajte uz IX deo teksta a najbolje sačekajte X-ti.
Ovo je malo teža tema i mogu se doneti preuranjeni i pogrešni zaključci.
Kako sam autor u IX delu tekstova o uljima navodi:
Čista bazna ulja se u ovom testu mnogo bolje ponašaju od ulja sa aditivima!! (a "u tom grmu i leži zec").
Kako god, sačekajte i nastavak i ne očekujte da ću imati vremena za dodatna objašnjenja.

Izgled destilacionog balona NIJE ULTIMATIVNI KRITERIJUM KVALITETA ULJA !!

Za sada samo toliko pa ćemo "se još ćerati".


Šta sam još dobio zanimljivo?
U vezi zimskih tečnosti za vetrobranska stakla, nekoliko linkova:


Od koristi je pre svega čitaocima iz Federacije BiH, naročito iz Republike Srpske jer je istraživanje rađeno sa proizvodima sa tog tržišta. Kako se radi o auto-moto savezu RS kao organizatoru i renomiranoj laboratoriji INA-e (Centralna Ispitna Laboratorija Industrije nafte INA u Zagrebu) nema razloga sumnjati u rezultate.
Ionako loši nisu pomenuti a pohvaljene su sva 4 proizvođača koji su prošli test u smislu da NE sadrže metanol (makar zbog toga morali biti malo skuplji).
Naravno u linkovima nema dodatnih kriterijuma kvaliteta (pa ni otpornosti na niske temperature) ali je dobro početi od nečeg, a to su proizvodi koji su na bazi etanola a ne metanola, za svoje dobro.

Ovom prilikom čestitam Novogodišnje i Božićne praznike (koji su prošli i koji tek stižu).
Svim čitaocima pre svega puno zdravlja i sreće pa ćemo se družiti (iako sve manje) i u sledećoj godini.


P.S.
U vezi linka na "...bmwservice ...".
Klikom na "recent entries" dobijate i link na tekst br. IX iz serijala.
ČITAJTE OPREZNO!! Prvih VII delova ne traže poseban oprez i dobar deo toga je na blogu pa će se redovni čitaoci lepo podsetiti nekih tema ili ih sagledati iz drugog (ali sličnog) ugla.
Termička otpornost (manje oksidaciona jer je atmosfera zapravo inertna ili bi se uzorci zapalili), destilacija, na 380 cel. je nešto što je zanivljivo ali može voditi ka pogrešnim zaključcima (što se vidi iz komentara na samom sajtu). Ipak, kako je autor u IX delu teksta naveo (gore sam već naglasio) ponašanje čistih baznih ulja, smatram da će u X delu teksta izvući prave zaključke.
Pročitajte i prethodne tekstove i ne brzajte. Ovaj ekstremni test ima svoju vrednost ALI nije (zapravo) nešto što je od većeg praktičnog značaja. Postoji čitav niz industrijskih testova za termalno-oksidacionu otpornost maziva (ulja) koji su zasnovaniji (npr. meni najdraži, kao elektrohemičaru, linearna voltametrija) ali traže skupu opremu (skuplju svakako). 
Autor je lepo naveo (uz sliku) temperaturu ulja u motoru (doduše za karter se ne bih baš složio ali ostalo je o.k.) gde se vidi da NI u jednom trenutku ulje ne dostiže (ni blizu) 380 cel. a kamoli da se prži ceo sat na njemu (ili bi se zapalilo ili bez obzira na rezultate testa motor bi zaribao mnogo ranije). Dakle pri normalnim uslovima podmazivanja je mnogo bitnija oksidaciono termička otpornost na temperaturama od oko 100 cel.
Kako sam autor (u ranijim tekstovima) lepo kaže ulju se vek skraćuje duplo na svakih 10°C (doduše nije navedeno da to važi tek iznad 80°C, doduše navodi se i 60) tako da (ako banalizujemo stvari do kraja) na 380°C ulje ima cca. "milijardu puta" kraći vek trajanja što je na normalnih godinu dana tek 0,03 sekunde (3 stotinke)! Naravno to ne ide baš tako ali je dobra ilustracija čemu test NE služi.
Autor je pošao od problema u praksi (ML mercedes) i hteo da pokaže šta se događa u vanrednim uslovima (verovatno nedostatak cirkulacije ulja) i zašto u takvim ni "super sintetička" ulja ne mogu da ispune svoju ulogu (nisu ni pravljena za njih).
Ovoliko za sada da ne počnemo ni mi na blogu da pišemo gluposti poput onog da Motul 300V i nije neko ulje i slično. Uostalom pročitajte tekstove samog autora gde je opisivao ulja na osnovu sopstvenih analiza:
http://bmwservice.livejournal.com/19592.html 
sjajan prvi deo gde su proizvođači motora lepo isprašeni za onih "normalnih" 0,7lit. potrošnje ulja na 1000km (što je zaista nonsens i pre svega namenjeno da se izbegnu sudski troškovi, a jedino je normalno u ekstremnim uslovima vožnje u kojima motor ne bi izdržao ni 1000 radnih sati, što niko od proizvođača ne spominje).
ITD.
Jedva nađoh i ovoliko vremena ali je bilo nužno ne bi li izbegao još više na objašnjenja "šta je sad pa ovo?".
I na kraju: zaista ima lepih zaključaka na navedenoj lokaciji, kao na primer:
"još nisam rasklapao NORMALNO istrošen motor ..." ciljajući da su otkazi motora (skoro) uvek vezani za uslove podmazivanja koji nisu regularni (i nemaju veze sa samim uljem u 99,99 ... %).
Tu bih dodao da su oni slučajevi kada ljudi stignu "do meseca i nazad" (pa i preko milion km) upravo oni kada je sa sistemom podmazivanja sve u redu u celom periodu eksploatacije.
Taj "večni život" motora je kao i ljudski (od npr. 120 godina) ne samo splet (ne)srećnih okolnosti već i nešto što je neisplativo i obično kontraproduktivno i više je kazna nego blagoslov.
Verovatno bi za tako nešto trebali preventivno da menjate pumpu za ulje na par stotina hiljada km, čistite karter, menjate ventile, bregastu ... itd. A opet vam ništa ne bi bilo garantovano (jer zavisi od "genetike" samog motora).
Ili ljudskim merilima jedan od novijih primera je čuveni arhitekta Oskar Nimajer (čiji sam fan) koji je preminuo u 104. (ili 105.) godini. Čak je bio i aktivan do pred samu smrt. Na sreću njegovu i celog čovečanstva. Nešto što bi se samo moglo poželeti? Čitajući tekstove tim povodom zapazih da mu je iste ove godine preminula i jedina ćerka (82 godine, lepe godine što bi poželeo i samom sebi) što je sigurno uticalo i na samog Oskara ali pre svega potcrtalo ironiju života: nije bitno doživeti 100 godina (što se desi slučajem) već ga proživeti "u sreći i veselju" (pored "tuge i nesreće" po defaultu) i uraditi nešto za njegovog trajanja jer čak i aktivan čovek mora reći svoje do 50, 60 ili 70 (Borhesova mera života, pa je doterao do 86) posle nema veće sreće nego "čuvati (pra)unuke".
Suština života, trajanja i prirode.

P.P.S.
Dakle ja rekoh da bi se ulje zapalilo a autor da je "daleko od tačke (samo)paljenja". 
Ovu vrednost ne treba mešati sa "flash point" (tačkom paljenja) jer se ova odnosi na temperaturu paljenja para ulja u prisustvu plamena, tako da je F.P. niža za nekih 100-150°C od tačke samozapaljenja.
Većina proizvođača (i vatrogasaca) navodi da je tačka samopaljenja motornih ulja (već) iznad 350°C (ili "više od 320, 330 ... 370") tako da to može biti i nešto preko 400°C (otpilike dizel gorivo ima tu tačku samozapaljenja).
Možda se većina (onih) ulja i ne bi zapalilo na 380°C (kao što i nije, ali ponavljam unutar balona je sadržaj kiseonika manji jer je veliki parcijalni pritisak samog ulja) preciznije je reći da je 380°C (tek) "nešto" ("malo") ispod temperature samozapaljenja (a ne "znatno ispod"; mada je možda i "lost in translation") i našto iznad temperature razlaganja ulja (pa gledajte kako se koje razlaže).
Dakle ako i ne bi došlo do samozapaljenaj (u motornom prostoru verovatno da, naročito kod benzinskih motora) ostaje da se mineralna (motorna) ulja razlažu (raspadaju) na preko 350°C pa je ceo test više zanimljiv nego koristan. Ionako su i "sintetička" ulja većim delom mineralna (znate već šta hoću reći) pa važi i za njih.
Zbog svega toga testovi (naročito dugotrajni) na temperaturama preko 300°C nisu (baš) adekvatni za procenu kvaliteta i zaštite motora. Uglavnom ilustruju kako se ulja termički razgrađuju na visokim temperaturama.
Zaniljivo da i sam autor navodi testove na "oko" 300°C koji nisu slučajno baš na tim temperaturama (285-315 ili 300±5%).
Još jednom podećam: više aditiva - sve veće šanse za "lošiji" rezultat na "testu".
Ali ostavimo samog autora da da svoje zaključke u X delu.

3 коментара:

  1. Odgovorio sam g. Mladenu na pitanje od 26.12.2012.
    Objašnjenje za kašnjenje je u odgovoru.
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  2. Jedva cekam da stupis u kontakt sa autorom pa da malo detaljnije i mi pretresemo tu "uljnu" tematiku citajuci tvoj blog dr. Stevo.
    Pozdrav iz ledene Banja Luke.

    P.S. I hvala na napomeni o tecnostima za sajbe.

    ОдговориИзбриши
  3. Nije samo što nemam vremena nego ljudi nikako da objave X deo "sage" o uljima.
    Hoću da prvo završe i daju svoje (konačne) zaključke pre nego li ih kontaktiram.
    To bi i odredilo kako da napišem mejl za kontakt (da li samo za prvih VII delova ili i test "prženja" ulja na 380°C).

    ОдговориИзбриши