Papazjanija, Hodgepodge

E ovde će biti svega i svačega, po malo ili malo manje … slično poznatom receptu papazjanije ili sličnog bosanskog lonca. Dakle neponovljivo i (nadam se) jako dobro.

Lukoli već jednom nogom na zapadu

Dok sam pisao tekst znao sam za glasine ali sam mislio da su na dugom štapu. Tako da događaji stižu u naletu te se ispostavilo da sam tekst o Genesis-u napisao u pravo vreme. Naime, prvog jula (tačno po sred tekuće) 2013. OMV je prodao svoj deo OMV maziva ... Lukoil-u. Detalji sporazuma nisu objavljeni ali ovim je Lukoil došao do novih formulacija, novih iskustava, obučenih ljudi, drugačijeg pristupa ... ali pre svega se instalirao u srce (makar pretkomoru) EU, u „Vieni kraj Beča“. Ovim je dobio i blendaru kapaciteta 35000 tona godišnje blizu Beča te Bixxol brend. Tako sada ovaj proizvođač ima blizu 100 hiljada tona kapaciteta u EU (uz Finsku i Rumuniju). Šta će biti sa brendom, tek će se videti. Brend sam po sebi ima značajnu vrednost (mada je većim delom vezana za lanac benzinskih pumpi koje OMV polako ali sigurno rasprodaje ali po državama a ne đuture, bar za sada). Uglavnom dobija zaposlene, uz mogućnost da razmeni iskustva unutar same kompanije te kombinuje najbolje iz Bixxol i Genesis serija.

Da je ovo neko pričao pre 10 ili čak 5 godina bio bi proglašen ludakom u prvom slučaju a makar budalom u drugom. Ali „para vrti gde burgija neće“ pa je 1-2% svetske proizvodnje (i rezervi) nafte dalo svoje (finansijske) rezultate. Ovim potezom Lukoil postaje izuzetno jak igrač na (sveukupnom) evropskom tržištu i  sustiže Gazprom koji se već instalirao u Italiji.

Lukoil je bio zainteresovan i za slovenački Petrol (još uvek državni, što za sobom vuče, pogađate, pre gubitke nego “nosilju zlatnih jaja”) ali Slovenci kao da prodaju sopstvenu porodicu pa su razvukli na više godina što će za posledicu imati da će Luk pre da digne ruke (ili spusti ponudu) nego da zagrize. Nisu oni jedini ni ništa posebno, pogotovu kada zapadnije (ili makar severnije) za prodaju ima i zanimljivijih i jačih kompanija (ili barem pojedinih sektora istih, kao u slučaju OMV-a).

FAM

Ovaj proizvođač je objavio gubitak u poslovanju od 497 miliona dinara u 2012. (nije za prvu polovinu 2013. kako sam naveo u jednom komentaru). Uz neraspoređenu dobit od 502 miliona iz prethodnih godina, 2012. je završena sa 5 miliona dinara dobitka (na šta će se platiti porez).

Nije tako strašno (ukupno čak izgleda ružičasto, „pink as floyd“ što bi rekao pesnik), ali ipak ukazuje na (velike) probleme u poslovanju. No to samo po sebi i nije najgore, glavni problem je tek ovo što se događa u 2013. – FAM-a prosto nema na tržištu ili bar ne u onoj meri u kojoj bi trebalo. Ovim gube bar 20% prodaje što im najmanje treba. I to one najprofitabilnije (manja pakovanja, maloprodaja) gde su cene značajno veće nego na tenderima (gde je margina profita tanka kao flis papir, ako je uopšte ima, zvanično da, praktično se (ponekad) ide na „bitno da se para vrti“).

Ovo me je oneraspoložilo ali nadam se da još ima nade da se FAM izvuče. Naravno pokazatelji su loši a tržište surovo, te se izlazak iz restruktuiranja čeka sa zebnjom (verovatno i kod njih, mada je verovatno glavna stvar sa tim zaštita od poverilaca, dok čisto sumnjam da država obezbeđuje iole značajna obrtna sredstva, ako uopšte).

FUCHS PETROLUB AG

Ali zato Fuchs-u ide znatno bolje. Za (istu) 2012. objavio je bruto profit od („đavolskih“) 666 miliona € što je porast od oko 10% u odnosu na 2011. (i 605 mil. €). On se uvećavao iz kvartala u kvartal te je samo (očekivano) poslednji pokvario „krivu rasta“ sa cifrom koja je između prvog i drugog.

Neto profitna margina je bila prilično ujednačena i (po kvartalima) se kretala u rasponu 11-12%.

Uz ove podatke impozantan je porast prodaje od skoro 10% (vrednosno) iako su tu zaslužna pre svega tržišta van Evrope (a Fuchs se „instairao“ u Kini i Indiji). I naravno 5,5% na nivou decenije (poslednjih 10 godina) je takođe respektabilan podatak.

Fuchs u objavljenom izveštaju navodi i povoljnu strukturu svoje proizvodnje. Svetski posek za 2012. kaže da je 56% maziva bilo u za potrebe automobilske industrije (u stagnaciji, Fuchs je od svoje proizvodnje 44% imao u ovom sektoru), 26% su industrijska ulja (24%), a mazive masti 8% (31% kod Fuchs-a).

Uspeo je i da se održi među prvih 10 proizvođača maziva u svetu što je ravno podvigu. Po svom izveštaju je na mestu broj 9. tik ispred Lukoil-a, i drugih giganata (po redosledu) kao što su Nippon Oil, Petronas, Petramina, Valvoline. I svakako: ubedljivo mesto br. 1 među nezavisnim proizvođačima.

Doduše po nekim nezavisnim izveštajima Lukoil je ispred njih ali su svakako „tu negde“ (mala razlika bez obzira na rejting).

Zanimljiv detalj je i prvih 8 (ispred Fuchs-a) a lista je:

Shell, Mobil, BP, Chevron, Total, Petrochina, Sinopec i Idemitsu.

Dakle TOP 5 je još uvek nedirnut i drže ga najveće (svetske) multinacionalke.

Doduše po drugim izveštajima (dostupnim) Total je već no. 6 (2012. i to iza Sinopeca uz gotovo identičnu proizvodnju sa Petrochina-om) a izvesno je da će biti i no. 7, već 2013. Naravno iza oba kineska proizvođača. Možda i zato „panika“ u njihovim redovima (sa sve rezanjem cena).

Ovo i ne čudi a stvar je u sledećem (delu teksta).

Kina

Kina je (konačno ali definitivno) postala najveće svetsko tržište maziva u 2012. (po nekima, mnogima, još godinu dana ranije). Ovo je ostvareno uz rast potrošnje od 3,8% (prema skromnih 2,3% prethodne godine). Zato i ne čudi da Sinopec i Petrochina, krupnim koracima grabe prema mestima 4 i 5 a već do kraja decenije (verovatno) 3 i 4.

Doduše razlika u odnosu na USA je jako mala pa se može reći da za period 2010.-2015. ove dve zemlje (i najveće ekonomije) dele ovo prvo mesto. Daleko iza su gotovo izjednačene: Indija, Japan i Rusija. Ovim se završava TOP 5. Slede Brazil i Nemačka, pa zatim J.Koreja, Iran i Meksiko. Zatim Indonezija pa tek na mestu 12. UK, 13. Kanada a Francuska je 14.

Turska je na mestu 17. Italija na 19.

Zanimljive su i prognoze o strukturi maziva u automobilskoj industriji u Kini. U 2010. su dominirala API SJ/CF ili SG/CD sa ukupno oko 75% tržišta. To će sa (tih) ¾ pasti tek na 1/3 za jednu deceniju. API SN, ACEA A#/B# uz odobrenja proizvođača su trenutno na oko 10% a ova će ulja prestići prethodnu kategoriju i zauzeti 35% do 2020.

Dakle, svi putevi vode u Kinu. Malo je lakše kada se podmaže.

NIS (benzin)

Uz opasku (sa kojom se slažem) da ne veruje da se u NIS-u baš navrću burići pri proizvodnji maziva (makar se sve meri, ma merili smo i mi, u firmi X, i to onih '90-tih, sve na vagu pa elektronsku, i šta nije bilo baš neophodno), gde smo se složili da se možda radi (tek) o ručnom premeravanju pojedinih komponenti (što je dovoljno loše) a ne sistemu „Đoko od oko“.

Kako god, prijatelj (takođe iz hemijske struke) se veoma hvalio NIS-ovim benzinom. Doduše kao da su u poslednjih par meseci (pa i jeste tako, u našem gradu je dva meseca trajala rekonstrukcija njihove pumpe pa se nije ni moglo primetiti, doduše postoji još jedna (bilo ih je i 4 nekad) ali nije ona na koju on svraća) posebno bolji (na šta ide ova prethodna „analiza“ koja upućuje na početak godine i početak rada nove rekonstruisane rafinerije u Pančevu).

Sve u svemu, pitam ga kako si tako siguran (bez instrumenata)?

Put do mora (Herceg-Novi) i nazad (dopunjavano na NIS-u) sa prosečnom potrošnjom 6,0l sa sve klimom i nemilosrdnim gaženjem (gde god je moglo, ali veći deo ipak po propisima). Auto KIA Rio 2003. benzinski 1.5 motor.

I šta još? Pa izlazak uz Rgotsko brdo trećom (skoro cela deonica)?! (splet serpentina u dužini 2-3km, nagib (uspon) 10-15%).

Dobro, nije loše, ali nisu baš neoborivi dokazi; dva različita - potrošnja goriva i neobična "snaga" motora (ranije je bilo, 6,5-7, l/100km, na istoj relaciji, do mora, u dva navrata) i obavezno drugi stepen prenosa (na rgotskom brdu). 

Kako god, od kukanja na kvalitet benzina dođosmo i da se istim hvalimo.

„Fermijev(ski)“ eksperiment

Legenda je nešto kukao (mislim figurativno) na CBC-u, kako naš benzin ima vodu u sebi (a kao Švapski nema). E tu se malo prešao (ostaje da je gorivo u Nemačkoj kvalitetnije). Već duže vremena pratim (ali posle ovog pisanja sam malo proširio „istraživanje“) baš taj parametar na specifičan način.

Kao što je Fermi odredio snagu A-bombe uz pomoć papirića i to koliko su odleteli (sa greškom od samo 10% ali za dva minuta a zabeleženo sa instrumenata se obrađivalo nedeljama, doduše nije bilo kompjutera) tako sam i ja bez laboratorije smislio (doduše slučajno otkriven „fenomen“) kako odrediti koliko vode ima u benzinu.

Naime, kada kanete par kapi vode u benzin on počinje da se muti uz mlečnobelu boju i voluminozan „talog“. No za „tačku mućenja“ vam treba (bar) analitička vaga (mogao sam i njome dase poslužim ali sam se odlučio za čisto priručna i kućna sredstva). Voda se može i izmeriti zapreminski. Ali zar to nije teže i nepreciznije. Jeste, naravno! Ali ako koristite nešto što se u benzinu rastvara a ima veoma malo vode u sebi ... dobijate Fermijevski precizan rezultat uz priručna sredstva. Naime uz „apsolutni“ etanol (etil alkohol) sa 99,8% (i cca. 0,2% vode) i špric od 10 din. iz apoteke, eto svega što vam treba.

Kako sa 2% istog (kasnije se ovo može i sipati u rezervoar, pošto se radilo na 1,0 lit.) benzin muti dođe se do podatka da je za mutnoću potrebno oko 40ppm vode ili grublje (i sugurnije) rečeno 100ppm.

Naravno nešto je vode u benzinu ali obzirom na sve (da ne ulazim u detalje) to je manje od onih 40 delova na milion. Verovatno ne više od 10ppm. U svakom slučaju vode ima manje od 50ppm (95% sigurno) od 100ppm (bar 99% sigurno) a vrlo verovantno ne više od 10 ili 20. Doduše 50ppm ima i (evro) dizel, mada se tamo dopušta i 200. Dakle procena je da sadržaj vode ne prelazi 10ppm.

Senzor da to oseti (u motoru) ... nema (ni teorijske) šanse!

E, sad ... ovo je sve sa pumpe i direkt u flašu. Nije isključeno da u samom rezervoaru (automobila pa i pumpe) ima vode više nego u ovome što sam „odredio“ (na statiskički značajnom broju uzoraka: 10 kom.) ili da se (još verovatnije) ona kondenzuje u samom rezervoaru automobila.

Dakle, (kao što rekoh na CBC) jedno je kad voziš gradsku vožnju a drugo je kada opičiš autoputem.

Papazjanija

I da završim sa naslovom celog teksta.

Mešanje ulja? Prijatelj (mnogo tvrdoglav i sklon čudnim (fiks) idejama) je napravio smešu svega što mu je preostalo od ulja (za dva automobila) iz prethodnih par godina. Nameravao je da to sipa u staru Ladu Samaru ali pošto je nije registrovao (zbog atesta na plin, ovog novog „poreznog“) sipao je u KIA-u.

Doduše pre sipanja me je pitao može li to da uradi (kao da bi ga negativan odgovor sprečio) na šta sam rekao da nije baš sjajna ideja ali neće oštetiti motor.

Kako god (pre onog puta na more) sipana je smeša (nešto ću i zaboraviti i izostaviti, pa kasnije dodati):

Mobil Super S (10W-40) (ovo nije sigurno, bilo je u toj ambalaži), Lukoil Lux 10W-40 („smrdljak“ i bez izraženog mirisa dve različite šarže), Chevron 5W-40 (vrlo malo), Lukoil Avantgard Extra 10W-40, Car Jack 10W-40 (Petrol, Slovenia), Valvoline 15W-40 i Optima Long Life 20W-60 (još ponajviše). Od svega po 2-5dl. Bilo je predviđeno da se dolije sa Lukoil 5W-40 PS uljem (da ne bude baš više od 5 proizvođača) da bi se “razblažilo” 20W-60 ali nije bilo neophodno (bila je dovoljna količina). Verovatno će služiti za dolivanje (ali je preostalo par dl od ove smeše).

Nazdravlje! (i prijatno).

Šta se dešava u prvih 3000km? Ništa naročito. Ulje je (u pomenutom KIA vozilu) „čisto k'o suza“ (skoro), nepromenjene boje, potrošnja – „nula“ (jako mala, max. 2-3dl).

Treba li da kažem ... ne radite ovo kod kuće (iako) čovek (ni)je profesionalac.

P.S.
Mešavina će izleteti iz motora (već) nakon 5000km, eventualno (i maksimalno) 7500km.
Ovo je više ilustracija da je bolje voziti sa dosipanim bilo kojim uljem nego ispod minimuma ... možete se i odlšlepati ali ako je pad pritiska samo zbog manje ulja u motoru, možete (makar) završiti putovanje (ma koliko dugo) i uz dolivanje (što sličnijim) uljem.