Olovni akumulatori - svi detalji ; Lead Battery Unleashed

Veliko mi je zadovoljstvo da predstavim blog o akumulatorskim baterijama, naročito starterskim (olovnim). Više puta sam najavljivao da bi bar serijal tekstova mogao o ovome na blogu (i time dopunim potrebe vozača). Nije da ne bih mogao nadahnuto (kao i za ulja, a ovo je oblast u kojoj sam stručniji) ali bi mi trebalo 10 života (a ni mačke ih toliko nemaju) za to. Pogotovu što bih morao mesec-dva da se podsećam, pa još toliko da naučim (propušteno) pa još toliko da pročitam noviju (naučnu) literaturu ... ceo jedan (školski) raspust ... koji nemam.

No, na najlepši način, želja mi se ispunila. Ne moram čak ni da pišem, našao se čovek koji je VEĆ napisao!! Nadam se da je ovo samo početak davno napomenutog, da jedan čovek NE može sve da uradi. Pošto su mi kolege (naročito profani) prezauzete (poslednjih mesec-dva je i akreditacija na Univerzitetu, pa je prvi mogući datum nekog teksta kraj novembra, ali već više puta otkazano), a "uljari" (u industriji) pod "zavetom ćutanja", neobično mi je drago da "proširenje" delatnosti izvršim u saradnji sa već postojećim blogom (dokaz da bi blogeri koji imaju šta da kažu, a slične tematike, trebali malo da više sarađuju i da se upoznaju, mada je ova "fela" malo asocijalna, generalno).

Dakle, sve što ste hteli da znate a niste imali koga da pitate (kako i sam autor kaže) sada je na adresi:

http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/

Ujedno, pozivam članove i čitaoce ("moje") da direktno kontaktiraju autora pomenutog bloga.

Verujte, pomoći će vam bar koliko i ja u vezi ulja (a možda i više ako ste u njegovoj blizini).

Na ovaj način (udruženi smo jači), ova dva bloga zaista mogu da odgovore na (bar) 90% pitanja u vezi sa "potrošnom robom" za automobil, dakle svega što nije domen autoservisa, dakle u vezi sa preventivnim održavanjem (Miša je elektroničar, pride, a meni malko pomaž Ragazzoni kao maš. ing. "prve klase", retkost u našem okruženju).

I da ne dužim (i da uvod ne bude duži od teksta), uz odobrenje autora, navešću citate iz njegovih tekstova. Onih koji su mi se (na prvo čitanje) dopali, ali su to ujedno i oni koji vas mogu zainteresovati da pročitate više na samom blogu o akumulatorima, što je i osnovna ideja.

Malo ću (možda) biti dosadan sa znacima navoda, ali ne mogu drugačije, ako citiram, onda citiram.

Moji komentari su dati italik fontom (kurzivom) u uglastim zagradama.

Njegova reč se POŠTUJE. MNOGO.

[Reče Miša za nekog drugog, a ja za njega]

“A sad ono najvažnije.

Desulfatizacija.

Kako to radim...

Jedan put sam čuo, od meni bliske osobe, da bi bilo jako teško objasniti čoveku koji nikad nije probao čokoladu, kakvog je ona ukusa.

Slatko-gorko, otužno, rasteže se u ustima, lako se otapa...

Ali, toj osobi to ne bi ništa moglo da znači dok je konkretno ne proba.

Tako je i sa desulfatizacijom.

Kako da ti objasnim kako radim? Razumeš? Svaki akumulator je priča za sebe. Ne koristim svemirsku tehnologiju. Postoji tehnologija (elektronika) za oporavak olovnih akumulatora plus pripadajuća hemija, ali je to VEOMA SKUPO. Znam i gde ima, koliko košta, ko bi mogao da je dostavi...

Za mene, jako skupo.

Otkriću ti jednu tajnu, ako to može tako da se nazove. SVA tehnika koju posedujem, onu koju sam kupio i koju sam ja lično napravio NE VREDI onoliko koliko vredi moje:

1.Iskustvo

2. Znanje

3. I malo sreće

Uz sve to, ja postižem sasvim pristojne rezultate. A sve sam morao potpuno sam.Zamisli šta bih sve činio da imam "ono"... Pa, pogasio bih sve fabrike akumulatora u okolini ;))))

Kao što rekoh, znanje. Ja nisam završio elektrohemiju (mnogo zajebana nauka, izučava se na tehnološko-metalurškom fakultetu, imaju veoma jaku katedru,( Prof. Dr. Despić, Prof. Dr. M. Pavlović...).

[prim. Stalker: E jest’ zajebana nauka … poznato mi je … katedra je stvarno jaka, naročito je bila jaka do kraja osamdesetih, sa nekoliko akademika: Despićem, Dražićem … Tutundžićem (ranije) i puno drugih profesora (u moje vreme) od Vojnovića, Makse, Zeca i Krce ... pa do mnogih drugih da ne nabrajam jer bih nekoga izostavio, ovde navedeno samo „nastavno osoblje“ inače vrsni EH-ičari su i na institutu (IHTM, centar za EH), gde su rukovodioci projekata bili akademici, npr. Prof. M.Karšulin sa Sveučilišta u Zagrebu ... i čisto da spomenem da i komšije Bugari imaju jaku tradiciju i velika imena u oblasti EH i da je time ceo region bio jako poštovan u svetskim okvirima, makar u drugoj polovini XX veka ]

Ali sam JEDNOSTAVNO HTEO DA SVE OVO NAUČIM.

Prosto.

"Boj ne bije sijetlo oružje, već boj bije srce u junaka". Džaba sva tehnika i tehnologija ako ne postoji znanje.” “

…

“Sad vidiš zašto ne mogu da "konkretno, potez po potez i bez filozofiranja" objasnim postupak desulfatizacije.

Razumemo se?

Bilo bi potrebno mnogo vremena, prostora, truda, odricanja, i čega sve ne da bih ti sve to objasnio.”

…

“Pomogao sam stotinama ljudi. I dalje pomažem. Svima, bez razlike.

Pomoći ću i tebi.

Ali ne mogu da ti objasnim kakvog je ukusa čokolada ako je nikad nisi probao.

To moraš sam da iskusiš.

Bez ljutnje.

Svako dobro!”

[prim. Stalker: ne mogu da odolim ;-) ovo je ujedno i objašnjenje zašto neke teme Ne mogu da objasnim "korak po korak" i bez filosofiranja ... ovo poslednje je posledica nedostatka (naučne) osnove, pa onda moraš ili "od Kulina Bana" ili da malo "filozofiraš", trećeg nema; "instant znanje" je samo površno i često pogrešno. Uostalom da dopunim sjajnog Mišu Jovanovića svojim "potpisom" na CBC-u: MALO ZNANJA - OPASNA JE STVAR; naravno kada ste profesionalac ili pokušavate da radite na takvom nivou, u životu je i malo znanja bolje nego biti "tantuz-dibiduz"]

.

.

.

“Neću da kažem niša novo... Ništa što se već ne zna...

Postoje stvari koje novac ne može da kupi, pribavi, nadoknadi. Zdravlje, ljubav, lična sreća i zadovoljstvo... Ko živi u iluziji da se mogu kupiti ove i slične "stvari", taj je u debelom krivu.”

…

“Svakakve sam vozače (ljude) upoznao za sve ove godine. Od čoveka koji NE ZNA da bi trebalo doliti vodu u akumulator (a zašto bi znao, postoje fabrike i one nešto moraju da proizvode?), do čoveka koji "zna da bi trebalo dopunjavati akumulator i to radi dva puta godišnje, pred zimu i na proleće". Dve potpune krajnosti.

Ali, od svih ljudi koje sam upoznao tokom mog posla, najviše je onih koji imaju DUBOKO uverenje da ALTERNATOR PUNI AKUMULATOR.”

…

“Površinska napunjenost se može ukloniti na npr. dva načina. Jedan je da se akumulator, KOJI NIJE ODLEŽAO 24 SATA, optereti strujom od 1/3 kapaciteta (npr. 60Ah akumulator se optereti strujom 20A) akumulatora u trajanju od 5 minuta . To će mu smanjiti UKUPNI KAPACITET za samo 2-3 % ali će u isto vreme potpuno ukloniti napunjenost sa površine ploča. Glavna napunjenost će da ostane duboko unutar ploča posle nekoliko sati difuzije.

Drugi, mnogo praktičniji način je da se (ako postoji takva mogućnost, a za to su "k'o stvoreni" stari automobili) onemogući paljenje motora i anlasovati tri puta za redom u roku 3-5 sekundi.

I za mene najpraktičniji način je ugraditi akumulator u auto i odmah uključiti svetla nekih 3 minuta.

Nakon svega ovog ostaviti akumulator "da se povrati" 10 minuta pa TEK ONDA IZMERITI napon na klemama. Tek tada će se prikazati pravo stanje stvari, tj. napon koji odgovara trenutnom kapaciteu akumulatora.

SAM PO SEBI NAPON AKUMULATORA NE MORA DA ZNAČI NIŠTA. POZNATO JE DA VEOMA SULFATIZOVANI AKUMULATORI POKAZUJU NAPON KAO DA JE SVE U REDU SA AKUMULATOROM.

Postoji isti takav efekat, ali posle pražnenja akumulatora. Neposredno posle oprterećenja površine ploča imaju mnogo manju koncentaciju jona nego u dubini olovnih ploča. Potrebeno je odredjeno vreme, ali neuporedivo kraće od vremena koje je potrebno kod punjenja (odnos minuti-sati), da bi se dobila prava slika o stanju i naponu akumulatora.

Taj efekat se po neki put zove i površinska ispražnjenost.

Ovaj fenomen, površinska napunjenost, nije jedina nelinearnost kod olovnih akumulatora.

Druga nelineranost je takozvani Pojkertov zakon o kome sam detaljno pisao i potkrepio tablicom za izračunavanje kapaciteta akumulatora pod različitim strujama opterećenja.

Sve u svemu...

Traba zapamtiti da akumulator mora da odstoji neko odredjeno vreme da bi se dobila prava slika o njemu kao izvoru električne energije. Ili uraditi pražnjenje da bi se izbegla lažna slika i time sebe doveli u zabludu da je akumulator dobar.

Ko je razumeo, shvatiće.”

[Prim. Stalker: Na žalost malo njih razume; ovde bi se moglo malo diskutovati ali zašto kvariti nešto tačno i nadahnuto napisano, zarad nevažnih (u praksi) detalja; nešto slično je za tekst o ispiranju motora, Engine Flush, rekao Bocko, ing.maš – “ ko zna razumece ...., ko ne zna, nece .... “]

.

.

.

“Ali...

Vršena su istraživanja i došlo se do zaključka da tamo gde su visoke temperature akumulatori bar za trećinu vremena kraće traju nego gde je hladno.

Ovo je za neverne Tome što tvrde da zima uništava akumulatore.

NE!!!!!

Zima samo oslabi akumulatore, a leto ih uništava. Tokom leta se dešava najveći broj kratkih spojeva u ćelijama jer je sulfatizacija daleko brža na visokim temperaturama. A sledeći korak nakon velike sulfatizacije, ako se nešto ne preduzme u medjuvremenu, je kratak spoj.

To je kraj za 99% akumulatora.

Onaj 1% MOŽDA imaju mogućnosti da se spasu.”

…

“Jasnije, ako akumulator ima npr. 400 A na 25 stepeni, on će na 0 stepeni da ima za jednu četvrtinu manje snage-300 A. Zato akumulatori "stradaju zimi". Ne, oni ne stradaju, samo pokazaju svoje lice, tj. kako su održavani. Akumulator koji je održavan kako treba (manje ili više) NE SME  da otkaže ni na minus 20 stepeni. Pod uslovom da nije u pitanju loše punjenje alternatora, kratak spoj... Ljudi imaju pogrešno mišljenje da "akumulatori stradaju zimi".

NE!!!

Zima im ne škodi u tom smisli da ih oštećuje (hemijski ili električno). Šta više, ona im pogoduje!?

Odakle sad to?

Pa, i hrana se drži u frižideru da se ne pokvari.

Tako je i sa akumulatorima.

Akumulatore UBIJA TOPLOTA. To je VELIKA SMRT za njih.

Zašto?

Zato šte se sulfatizacija DUPLO brže odigrava na 35 stepeni nego na 25 stepeni.

Ovo je veoma malo poznat podatak.

Najprostije.

Toplota a ne hladnoća ubija akumulatore.

Dokaz:” [Prim. Stalker: e to pročitajte na blogu!]

…

“Mislim da je najmisterioznija karakteristika akumulatora-REZERVNI KAPACITET (RC). Verujem da mnogo ljudi nije ni čulo za tako nešto. A, to je možda i važnija karakteristika od kapaciteta (Ah).

Kod nas čovek kad kupuje akumulator kupuje prema kapacitetu. Kaže "takav mi je bio u kolima pre 10 godina". Loše razmišljanje.

Za tih 10 godina se mnogo što-šta promenilo u elektroinstalaciji kola. Ali, to je sad pa druga tema. Neću o tome.

Dakle, REZERVNI KAPACITET JE …”

.

.

.

[Prim. Stalker: na kraju ali ne i po značaju!]

“Sve ovo zato što kapacitet NIJE primarna karakteristika startnih akumulatora.

Najvažnija karakteristika tih akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA.

To pali kola, a ne kapacitet. Kapacitet omogućava na kolima koliko dugo, npr mogu da gore svetla, ili da vuče bilo koji drugi potrošač.

Napominjem!!!!

Startni akumulatori NISU predvidjeni za duboka pražnjenja.

A šta je sad duboko pražnjenje?”

http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/

Bazna ulja, proizvođači 1.01; Base Oil, producers 1.01

EMEA region je za bazna ulja jedna (posebna) kategorija, od ukupno III (Amerika, obe i Azija sa Australijom).

Menja li se išta ako malo proširimo kadar?

Da, donekle.

Napomena: BU je skraćenica za bazno ulje (ili u množini), BG je „bazna grupa“ (malo neprezicno ali „čitljivije“, BU III BG je zapravo BU G III ili BUG III je isto što i prvo navedeno, pa to tako treba shvatiti).

1-2-1) Neste je i dalje lider (makar dok „furuna“ u Kataru ne počne da radi punim kapacitetom), mada je Shell-ov primat sasvim izvestan u kraćem periodu da bi se verovatno Neste ponovo (uskoro, prema planovima) vratio na no. 1 EMEA regiona. Kao u šali gde Peričine ocene „marširaju“ (jedan-dva-jedan-dva, oj-ha) . Naravno još uvek nedovoljno za svetsko mesto br. 1 jer SK ostaje neprikosnoven (i ne spava), ali o tome nešto kasnije.

Neste

Počeli sa PAO da bi morali da se prilagode neminovnosti tržišta i uhvate (među prvima) „brzi voz“ ka budućnosti, BU BG III i III+. Naravno, vrednost Neste-a je što su do skora u Belgiji imali proizvodnju PAO baznih ulja (Nexbase 2000) ali o tome takođe na kraju teksta.

Osim 250kt u Finskoj Neste ima i kapacitet od 400 hiljada tona godišnje za BU III BG u Bahreinu. Makar ovo postrojenje bilo joint venture Neste-a i Bapco-a (Bahreinske nacionalne naftne kompanije).  Neste ima 45% ali je odgovorna za prodaju i distribuciju. Tako to rade ozbiljne države a banana republike daju strancima 55% ali nećemo sada (baš) o tome. Zapravo nije samo Bapco nego i OGHC, pa formalno kao kompanija Neste je tu najjača ali su obe Barheinske kompanije državne pa nije ni bitno.

Kako god, veliki deo proizvodnje završi (i u) Evropi, mada je činjenica da je ovaj pogon namenjen svetskom tržištu gde se cilja pre svega USA i Kanada ali ne i isključivo. Preko Singapura se snabdeva Daleki istok, a kasnije će biti „napadnuta“ i Južna Amerika, preko Brazila. No to je već odstupanje od osnovne teme.

Postrojenje je kasnilo skoro godinu dana što je unutar (po ovom pitanju ležerne) naftne industrije praktično „u roku“, s tim što bi puštanje „u dan“ bitno preteklo Shell-ov Perl (koji je kasnio dve godine ako ne i više, pošto je Shell namerno pravio pometnju ne bi li umanjio kašnjenje svog „svemogućeg“ postrojenja, gde su bazna ulja tek „kolateralna šteta“ koju treba iskoristiti.

Neste-u (kao da) nije dosta ovih ogromnih kapaciteta nego su najavili dupliranje istih najavljenim otvaranjem postrojenja u UAE zajedno sa ADNOC-om (nacionalnom naftnom kompanijom) u Abu Dabiju. E, to već postaje (pre)ozbiljno i sa preko milion tona godišnje, makar i sa partnerima iz Zaliva (ni Shell nije samostalan, niti mu je padalo na pamet) postaje golabni igrač br. 2 u ovom segmentu.

Ostaje samo da vidimo i to otvaranje zakazano za kraj ove godine (čitaj u toku 2014.) koje će Nexbase 3000 seriju vinuti tik uz legendarnu i neprevaziđenu Yubase (i Yubase +) seriju korejskog SK.

Neste je zaista čudo od kompanije i dokaz kako su Finci napravili čudo ne rudarenjem, sečom šume i eksploatacijom sopstvenih prirodnih rezursa, nego mozgom (korišćenjem ljudskog). Tehnološki su se pozicionirali na vodeći ili među vodećima (globalno) u nekoliko oblasti, od ekstrakcije metala (Outokumpu), preko elektronike i komunikacija (Nokia, pa bar do skoro ali ni prelazak u MS nije tako loš završetak, nije baš hepi-end ali je glavni junak živ, bar do drugog dela, a posle u zavisnosti od honorara koji bude tražio, ili gine u uvodnim scenama ili nastavlja da bude „baja“) pa do petrohemijske industrije gde Neste „udara packe“ mnogo većima od sebe ne samo kao jedna od TOP 5 u proizvodnji (vrhunskih) baznih ulja, nego i kao tehnološki lider u proizvodnji goriva, na kakva će Evropa (a tek USA a tek tek Mi) čekati još (bar) deceniju (što nam ne uskraćuje „radost“ što imamo bar minimum evropskih zahteva po razumnoj ceni).

O poslovnosti, poslovnim strategijama, vizijama (stvarnim a ne reklamnim) i poslovnoj inteligenciji na nivou Ajnštajna ili Tesle (koja je na Balkanu tek na nivou buba švabe, osim kod stranaca gde dostiže zavidni nivo „blage zaostalosti“ uz glumu za oskara javno prikazanom kao IQ od 100 - prosek).

2-1-2) SHELL

Neko kao da je isprovocirao menadžment ovog giganta da bude prvi u svemu, ali entropija izgleda to ne dopušta. Taman su stigli do najvećeg prometa kad ono profitom ostali drugi, taman su postali najveći proizvođači maziva, ali uz debelu cenu (verovatno, preplaćenih) akvizicija po USA. Taman su trebali da postanu no. 2 za BU III grupe kad sada jedva spasavaju postolje (na Svetskom nivou).

Bilo kako bilo, sva su postrojenja (u Evropi) za proizvodnju III BG (ionako zastarela) pozatvarali i sav su ulog (prilično kockarski) bacili na Perl u Kataru.

Prilično neočekivano, a priča o GTL tehnologiji i postrojenju u Kataru je za čitav serijal tekstova samo o tome, pa ću samo dati neke (blage) naznake.

Ironično, GTL u Kataru je trebao da pravi niko drugi do ExxonMobil. Posle nekoliko godina odlaganja (zbog neizvesnosti isplativosti investicije) država Katar je „izgubila živce“ pa je isto prepustila najvećem konkurentu – Shell(u). Na ovo u EM-u nisu ni okom trepnuli (ili je to bio pokeraški blef).

Godine diskusije u stručnim krugovima (hoće li velika Školjka napraviti „posao veka“ ili „promašaj veka“) sa ovim postrojenjem za proizvodnju (pre svega) tečnih goriva iz prirodnog gasa (za koji se dug transport slabo isplati, pa ne bi se veliki G preganjao sa samim sobom oko „projekta veka“ JT) pa „usput“ i „malko“ BU da se proizvede da se (ostatak) ne baci.

Bilo kako bilo ovo (ne jedino ali najveće i jedno od retkih) GTL postrojenje za bazna ulja je trenutno vrh kvaliteta i tehnologije i daje (još nepriznatu) III+ BG (ruku na srce to SK već ima godinama i bez GTL procesa) koja treba da da performanse nedostižne za III  (tako je bilo u planu, kad „ono međutim“, SK i Neste nisu toliko naivni da su spavali 5 rundi (godina) i čekali da ih Shell nokautom porazi) i dostigne nivo vrhunskih mešavina III i IV BG BU.

Otprilike po formuli (jednačini): III + IV = III(+).

O ovome se dugo raspravljalo (a i danas je tema) u stručnim krugovima, pa kad se „prašina slegla“ istina je (kao i najčešće) negde na sredini. Indeks  viskoznosti (VI) jeste na nivou klasičnih PAO ulja ili iznad (ide i preko 140) a sastav takav da prevazilazi klasična BU III grupe za klasu uz bolje osobine ali sa još uvek (značajnim) zaostatkom za PAO (naročito nove generacije) i ne tako velikom prednošću (ako uopšte) u odnosu na moderna BU III BG, naročito Yubase Plus (već dokazana i možda, ponavljam: možda, čak i u maloj prednosti, kako kod kog viskoziteta).

Ono što NIJE sporno to je da se ovim uljima mogu proizvesti gotovi proizvod (maziva) uporediva sa kombinacijom III i IV ili III do V pa čak i PAO/estar kombinacija (uslovno, uzimajući primenu gde se neće uvek IV+V pokazati nedostižnim) po (mnogo) manjoj ceni.

Nije sporno ni to da je Shell GTL postupkom „udario“ na najjače (i najveće) konkurente (SK i Neste ali posredno i na EM i Chevron, makar EM bio sporedan za III grupu a Chevron je ne proizvodi, makar za sada ali ne i zadugo).

Udarili i to žestoko.

Čak nije ni sporno da li su (ili nisu) ova bazna ulja sintetička. Zaista sintetička. Ovde ne trebaju (pre)skupi advokati i sudovi (makar efikasni i solidno nepristrasni američki) da se zaključi da ako se nešto dobija (makar indirektno) iz metana (uglavnom) i drugih nižih alifatičnih ugljovodonika, onda se to mora nazvati sintezom (sintetičkim) postupkom (makar iz prirodne sirovine, što delom baca senku ali nedovoljnu, uostalom sa nestrpljenjem se nadam „renesansi PAO“ dobijanjem iz etena, što se očekuje sa jačanjem proizvodnje „shale“ gasa; obzirom da je PAO deken, hemijski).

Zaključak:

Shell je sa MT-om (megatona) kapaciteta, postao ono što je nekad bio (respektibilna sila) u svetu III BG BU-a, jedna od tri vodeće kompanije. Uz ovo "milionče" ide i 300k tona II grupe BU. Uglavnom II+.

Doduše ta MT je zajednička sa Nacionalnom naftnom kompanijom Katara. Po onome što je trebalo da bude, čak 80% je QP-ovo, ali je projekat ionako zavijen blagom maglom oko detalja. Kako i ne bi, probio je i vremenske rokove a naročito budžet koji je sa prvobitnih 6,4 pa 10 milijardica $ zvanično stigao do 18 ili 19 (ni u Shell-u više ne znaju, ili znaju pa ćute, tačko koliko) pri čemu se šuška u „kuloarima“ da je to između 25 i 40 mijijard„ica“ bar dok sve ne bude gotovo, a SVE je vrlo neodređeno.

Kako god, NO PAIN NO GAIN, te je ovo kao jedna od prekretnica u naftnoj industriji moralo da probije ne samo „led“ nego i budžet ali je činjenica da je pravo TENOLOŠKO ČUDO.

Dakle tu su bazna ulja sporedan proizvod, ali za ovu priči (itekako) značajan. Proizvode se pre svega goriva (nekih 140 hiljada barela dnevno) dok je BU tek 30 hiljada (kada bude, a to niko ne zna kad).

Tehnologija je Shell-ova (iako dežurni namćori primećuju „veliku i slučajnu sličnost“ sa EM-ovom, što je malo preterivanje, jer sve je to FT (Fischer-Tropsc) sinteza, čije osnove (bar kroz hemijske jednačine) uče studenti hemije i hemijske tehnologije.

Dakle radi se o Shell Middle Distillate Synthesis (SMDS) procesu na koga su u Shell-u naročito (i ne bez razloga) ponosni.

E sad, od „papira“ do izvrešenja je proces dug i komplikovan pa su samo postrojenje (čuda) projektovale i napravile najveće inženjersko-projektanske kuće, pre svega Japanci (JGC i Chiyoda) ali i KBR (Energy & Chemicals). JGC je osim toga prvi izgradio Shell-ovo (mnogo manje) postrojenje GTL u Maleziji.

Ko gubi (a videćemo do kraja ko će to biti za sada je to Mobil) ima pravo i da se ljuti, pa je ExxonMobil-u džaba što je na papiru vodeći u GTL tehnologijama (po broju patenata i mogućnostima dobijanja raznih proizvoda iz najrazličitijih sirovina pa i uglja). Osim toga veliki deo prava na patente su već prodali (licencirali) Syntroleum-u tako da EM Research&Engineering ostaje samo veliki projektant i pronalazač ali slab „izvođač radova“.

Na kraju ove (naporne) priče o (čudovišnom) GTL postrojenju samo da napomenem da su se „upecali“ i drugi pa sledi navala GTL postrojenja (Chevron u Nigeriji, prvenstveno sintetički dizel; EM razna goriva i hemikalije ... tek ćemo videti šta i kako).

Za sada (osim goriva i hemikalija) bazna ulja po GTL tehnologiji (a da nisu mala, prototipna postrojenja) proizvodi još samo Sasol ali te je malo od sporednog značaja za našu (kvazi evropsku) priču.

Pre daljeg samo napomena da osim što je svetski no. 1 (kapaciteti u samoj J.Koreji ali i npr. Joint-venture sa Nippon Oil-om), korejski SK je i veliki snabdevač Yubase BU evropskih kompanija. U Evropi im je centrala u Amsterdamu a osim prodaje baznih ulja u toku je i veliki projekat sa Repsol-om ali o tome takođe kasnije.

Kad već pravim digresiju, treba pomenuti još i Petronas (koji takođe snabdeva Evropu BU III BG) ali pre svega i Philips 66 (bivši ConocoPhilips) koji je veliki proizvođač (verovatno sada br. 4 ali je verovatno pre velikih zalivskih projekata bio br. 2) i uz SK glavni snabdevač USA tršišta.

EM zapravo nema proizodnju III BG u Americi (mali lapsus sa moje strane) a nema ni drugu ... pa šta koji m*j ima?! Pa II+ ali o tome u sledećem (valjda) tekstu.

Na kraju (digresije) da napomenem ko je vodeći u tehnologiji III BG. Uz sve moje simpatije prema izuzentom (nije ironično ni pod navodnicima) projektu Shell-a (čak i „šarmantnom“ probijanju budžeta za 3 do 6 puta, dostojno nekih projekata u zemlji Šljivropi) ovo nije tehnologija BU jer su ona su samo „nusproizvod“ koji se može prodati iako uz skromnu zaradu.

Zato je „lista“:

1. SK 2. Neste 3. NEMA (NIKO) 4. Con ... pardon, Philips 66 5. ExxonMobil, što bi rekao mali Perica – hebem ti tehnologiju kad je ne koristiš.

I to je sve što se EMEA regiona tiče.

Najave su sledeće:

1. Cartagena, Španija; JT između SK i Repsola. Novo (glanc) i najveće postrojenje sintetskih (nekonvencionalnih) baznih ulja na tlu Evrope. 70% je (čini mi se) SK-ovo. Ukupni kapacitet oko 600k tona pri čemu je veći deo III grupa BU a manji BU II grupe. Samim tim i najvažnije. Trebalo bi da proradi u toku (do kraja) 2014.

2. Skoro da novina u Evropi i nema, regionalno od sličnog značaja i kapaciteta je pominjan pogon Adnoc-Neste u UAE.

3. Novo postrojenje se gradi na samom rubu Evrope (u Rusiji, Taneco), sa 50+50 hiljada tona II i III bazne grupe.

4. U regionu (više Srednji Istok) tu je i kovo postrojenje u Kazahstanu istog tipa kao prethodno ali duplo većeg kapaciteta.

Ekspanzija kapaciteta je najavljena od strane:

1) Modriče, još 150 hiljada tona III grupe BU

2) Slavneft-a u Rusiji, 100kt kapaciteta III BG (šira okolina Moskve)

3) Rosneft (jedna od 4 najveće državne naftne kompanije), u Centranoj Rusiji, oblast Samara, vrši veliko proširenje rafinerije uz kombinovanu proizvodnju II i III grupe BU u kapacitetu par stotina hiljada (blizu pola miliona) tona godišnje.

Nema više.

Samo da pomenem NIS Gazprom Neft, i poznati plan da do kraja 2015. napravi nov pogon za bazna ulja velikog kapaciteta ali to neće biti III grupa BU, već naftenska (sintetička) i HC ulja II grupe BU.

Ovde još nema zaključaka (možda tek u sledećem tekstu).

Kako je priča o PAO BU kratka, staviću je na kraju priče o III baznoj grupi koja je potisnula i nasledila ova sjajna ali ne i idealna BU. Naime iako još uvek neprevaziđeni po maloj isparljivosti i ponašanju na niskim temperaturama kao i oksidacionoj stabilnosti, ova BU zbog slabe rastvorljivosti aditiva nikada nisu bila opcija da budu jedina u BU. To se rešavalo na razne načine: dodavanjem estarskih sintetika, mineralnih BU, naftenskih ili kombinacijom, a sada su ova ulja samo začin (i pred „istrebljenjem“) u 0W-xx uljima, gde se najčešće kombinuju sa III grupom BU, i manjem procentu.

Pogoni za proizvodnju PAO u Evropi

1) Ineos, Belgija, 100-120k tona. Moram priznati da nisam znao da su ovoliko jaki. Praktično polovina kapaciteta (i skoro toliko proizvodnje) pripada Ineos-u. Znao sam da proizvode PAO ali sam mislio da su tek treći kad ono nije.

2) ExxonMobil Chemicals (obratite pažnju na dodatak u imenu), poseduje u Francuskoj (ista rafinerija proizvodi i BU prve i treće grupe), sa nekih 60 hiljada tona. Nije loše, u postrojenju više PAO nego III grupe, ali veći deo NE ide u automobilska maziva.

3) Chevron Philips Chemicals, kupljen pogon Neste-a u Belgiji, sličnog kapaciteta kao i EM.

4) Tatneft, nekoliko hiljada tona (simbolična proizvodnja) u Rusiji.

Kao što vidite PAO je načisto pao. Više se koristi za druge namene. Kod maziva verovatno više za specijalna maziva (ulja i masti) za primenu u industriji. Eventualno ih još uvek koristi samo Mobil za M1 seriju i za proizvodnju (gde su opet tek delimično) motociklističkih motornih ulja (koja su i menjačka), verovatno za menjačka ulja, možda i više nego za motorna. I to je to.

Da li će se (očekivana) „renesansa“ PAO BU dogoditi krajem decenije tek ćemo videti. Dotle će korist od njih imati samo u industriji (ulja za kompresore, specijalna hidraulična ulja, specijalne masti sa sintetičkom osnovom, naročito visokotemperaturne, i slično).

Šteta. Ubila ih cena. Inače su (još uvek) neprevaziđena, makar i kao dodatak.

U USA ih EM koristi nešto više (opet kao začinska) a i Amsoil koji je zasnovao proizvodnju na njima.

Proizvodnja (proizvođači) baznih ulja (Evropa i Svet) 1.0; Production (manufacturers) of base oils (Europe and Globally) 1.0

Da se vratimo na (pra)početak svega … big beng, geneza (dan drugi) ... proizvodnje maziva.

Ne, neće biti detalja proizvodnje, to je za studente pa neka čitaju iz drugih izvora.

Ovde ćemo samo o tome ko su TVORCI.

Ovde se kriju dve (stare) predrasude (mita) o ovome. U opštoj populaciji se ide u dve krajnosti:

bazna ulja proizvodi svega par kompanija u svetu ili njih proizvodi svaka (iole veća) rafinerija nafte.

Ni jedno ni drugo – NIJE TAČNO!

Istina je negde između. Što se same proizvodnje tiče, drugi mit je bliže istini a što se tehnologije tiče prvi, pa su i jedni i drugi „u pravu“ (u drugoj aproksimaciji).

Ne neću tabelarno dati proizvođače ... nije zanimljivo.

Primarno će se posmatrati Evropa (kao kontinent, sa Rusijom i Turskom, kao delom na teritoriji i obe više ili manje kulturološko-ekonomski deo nje). Međutim Evropa kao Evropa ne bi ni bila zanimljiva pa uz to ide i priča o EMEA regionu (Evropa-Srednji Istok-Afrika), jer je to praktično celina u „podeli karata“ globalnih kompanija (ne samo naftnih). Zato ne treba da čudi što kod nas na Balkanu ponekad završi „roba za (crnu, subsaharsku) Afriku“ ali to je već druga priča koju svi (na žalost) dobro znamo pa ovim završavam digresiju.

(Celih 200 reči i kusur, dosta za uvod; idemo pravo u „jezgro“)

Da ali ... odakle početi (a da ne bude previše zvanično ili oficijalno kako to na čistom maternjem jeziku pričaju novopečeni „intelektualci“ (znate ono, dve politike ili bazara i par izbubanih ispita ... milina).

Lično bih najrađe počeo sa (omiljenom) IV grupom (PAO, od koga ostade samo „jao pao!“) ili V („esteriška“) ali kako su one manje-više proterane iz motornih ulja (da, navodnici nisu potrebni, jer je preostalo spada više u statističku grešku nego nešto značajno, a tome smo kumovali SVI MI ... kupovinom jeftinih, jeftinijih i najjeftinijih ulja, ili makar jeftinijih ... ).

Da počnemo sa VRHA PIRAMIDE (mislim, kad možemo da se hranimo „po piramidi“ ...) zvanične (velike) industrije (i njenih udruženja, udruženih radi ugušenje „pobune“ malih proizvođača, i to „do poslednjeg i do poslednje kapi“ ... ulja).

BAZNA ULJA III GRUPE

Već sam pisao o ovome ... sintetička kao što je politika pošten posao, sve zavisi od ugla gledanja.

Sintetička ili ne (zapravo jesu proizvod sinteze ali nisu ono što bi sintetička ulja trebala da budu) ova ulja su trenutno VRH kvaliteta baznih ulja koja se koriste za motorna ulja i uopšte za maziva u automobilskoj (trensportnoj) industriji. Začinski estri, PAO i naftenska ulja su upravo postali to – mirođija u čorbi koja se ukrčkala (pa sve više liči na splačine ali dobar ukus je odavno deficitarna roba) da bi mi to (lepo upakovano) kusali ... to jest naši automobili. Par proizvođača koji više koriste „prava“ sintetička bazna ulja su ipak marginalni (po količinama iako ne i po uticaju i prepoznatljivosti), pre svih Motul (estri) i AMSOIL (PAO).

Kad kažem „proizvođači“ shvatite to u širem smislu (jer neki od njih imaju Gazde iznad sebe, direktne ili su u okviru raznoraznih holdinga) i to tako da će se koristiti imena koja su karakteristična za industriju maziva (makar Gazda (Bog i batina) bio, naravno, u Energetskom sektoru i posledično proizvođač nije samostalna kompanija ali je zadržala svoje ime, ili ako nije onda to promenjeno).

PROIZVOĐAČI III BAZNE GRUPE U EVROPI (evropski ili ne)

1) Neste Oil

kapacitetom i proizvodnjom ubedljivo prvi na kontinentu. Otprilike (i možda malo više) kao sledeća tri na listi zajedno, ili ako preskočimo drugog  na listi – kao svi ostali zajedno! (ili drugačije rečeno, s obzirom da EM nije evropski proizvođač, kao svi drugi evropski proizvođači zajedno) Njihov pogon u Finskoj čini oko 40% kapaciteta (proizvodnje) ovih (baznih) ulja na (starom) kontinentu.

Finci nisu samo Fini, već su i no. 1; tehnološki superiorni ... firma za uzor u svakom pogledu.

(nešto kasnije i o ulozi i mestu kao regionalnom, EMEA, i svetskom tržištu)

Na žalost (ili sreću) nisu proizvođači gotovih proizvoda u industriji maziva.

Na sreću (njihovu) što se ne moraju „prljati“ i sa „šibicarima“ peljati (isuviše su fini za tako nešto, ovako im je klijentela makar pismena).
Na žalost jer bi uživali u visokim standardima koje kompanija odavno postavlja za svoje proizvode.

Serija III bazne grupe je NEXBASE i obuhvata 6 ulja različitih viskoznosti. Ona dva najniže viskoznosti (slično i kod Modriče, vidi dalje u tekstu) tehnički nisu (baš) 100% III bazna grupa iako se proizvode po istom postupku i iste su „hemije“ (istog sastava); ovo zbog indeksa viskoznosti. Inače ova BU se dobijaju procesom vodonične izomerizacije (hydroisomerization) i „devoskiranja“ (kako god se to prevodilo), dewaxing. Tako da su ovo „hibridi“ (II+ bazna ulja proizvedena po tehnologiji III(+)), a ironija je veća obzirom da su tačke stinjavanja ovih ulja -45°C i -30°C. Kako god, ne koriste se (još) za motorna ulja već za hidraulična i transmisiona ulja. Nexbase obuhvata i ulja IV bazne kategorije (PAO).

Inače su kao i sva moderna ulja ove kategorije prozirna „kao voda“, što je milina gledati a kamoli sa time raditi i iskoristiti (za formulacije).

Koliko se koriste na Balkanu? Ne tako mnogo. Zvanično („priznali“ ali sa zadovoljstvnom i kao reklamu) neku manju količinu koristi Viskol.

2) Exxon Mobil

... jedini sa dva pogona u kojima proizvodi bazna ulja III grupe, čime se „došlepao“ do no. 2, inače pogoni u UK i Francuskoj imaju slične kapacitete i po veličini su (tek) na mestima 4 i 5.

Duga je priča o III baznim uljima ExxonMobil-a (već sam nešto i spominjao, tu i tamo) pa ću je ostaviti za kasnije ... mnogo kasnije (kada priču „uglobalimo“). Ovako „neslavno“ mesto nije tako ni strašno jer je sasvim izvesno da se neka količina III bazne grupe prebacuje preko „bare“, makar kada zagusti (u izuzetnim slučajevima) jer je EM veliki (najveći?) prodavac III BG u USA, što znači da im istih preostaje.

Ipak, izvesnije je prebacivanje II+ bazne grupe (kao nešto jeftinije) ali o tome nešto kasnije ...

100 hiljada tona u odnosu na mineralnih milion ... 1:10 – „lep“ odnos ali tipičan evropski. Na svu sreću veći deo mineralki se „uvaljuje“ u industrijski sektor, ali ... Ne EM nije najgori po ovom pitanju, čak je u „gornjem delu tabele“ (sve će biti jasnije ... uskoro).

I naravno, ovo nije evropska kompanija ali jeste “dobro instalirana“ na evropskom tlu.

3) Modriča (rafinerija ulja) ,

Kao pojedinačni pogon su drugi u Evropi (iza Finaca) a kao proizvođač su treći sa nekih 80 hiljada tona kapaciteta, pri čemu je možda (nemam toliko precizne podatke) bila i na mestu 4. prošle godine (2012.) koja će ostati ubeležena kao „crna“ za proizvođače BU sa nerealno niskim cenama. Tu su svi malo smanjili proizvodnju i iskorišćenje kapaciteta (koje je u 2011. bilo na nivou od oko 80-85%), pa su proizvođači sličnih kapaciteta možda i izmenili mesta. Kako god, ostaje da su treći evropski proizvođač i drugi pogon po kapacitetu (jedna godina se ne računa u ovakvim sagledavanjima). Proširenje kapaciteta ... o tome kasnije (i drugi ne spavaju).

„trafo baza“ te HC-3 i HC-4 ulja su tehnički II bazna grupa (zbog indeksa viskoznosti) a ostalih 4 (HC-5, HC-6, HC-7 i HC-8) su III bazna grupa.

4) Colas (grupa)

Zahvaljujući poznatoj rafineriji, SRD, Société de la Raffinerie de Dunkerque, posle rata BP-jevoj pa zatim 60:40 (BP i Elf) da bi posle ukrupnjavanja naftnih kompanija krajem XX veka bila 50% Mobil-ova, 40% Total-Elf-Fina (pre rata, II svetskog, originalno Fina rafinerija, pa se posle 50 godina „bumerangom“ deo vratio pod originalno vlasništvo) i 10% BP. Od 2010. 100% u vlasništvu Colas grupe. Ovi putari (glavni biznis, i najveći u Francuskoj pa i u Evropi ili bar „jedni od“) su rafineriju kupili prvenstveno zbog asfalta i bitumena pa im bazna ulja dođu kao „kamen oko vrata“. Ceo rafinerijski biznis (baš biznis za razliku od („poštenog“) POSLA) je svega 3% prihoda, ali i kao takva je u „nejakoj“ (i kilavoj) Evropi stigla do „pobedničkog postolja“, mesta broj 3 (kao pojedinačni pogon) i kao četvrti proizvođač sa gotovo jednakim kapacitetima kao i Modriča.

Da li su i naši putari (i gazda im, trenutno sa narukvicom) uvideli „veličinu ideje“ pa gotovo u isto vreme kupili FAM (i skoro ga potpuno upropastili za razliku od Francuza), ne bih znao, ali FAM je samo blendara a ne i rafinerija pa je možda samo savetnik bio onaj koji nije znao da uvek važi „malo znanja, najgora je stvar“ (ako vam je to posao) ili je bio menadžer (kome tehnički konsultat, jel' te, nije potreban, pošto SVE zna i prati svetske trendove) pa je prevideo ovu „sitnicu“. Uglavnom, odgovore na ovo nikada nećemo saznati, ma kako bilo zanimljivo (motiv za kupovinu).

5) Total

A ko (bi) drugi?

Doduše, prava je dika biti na pola kapaciteta jedne Modriče za ovako „sitnu“ kompaniju ali svetski trendovi su neumoljivi (a nisu ni jednini ni „najgori“ po ovom pitanju).

Total je do pre 5-6 godina čak i prodavao HC ulja ali ih od pojave bloga (otprilike) i reformulacije (ih, kad bih preveo u jednoj reči ne bih ostavio ovako „nepismeno“) svojih motornih ulja (2008./2009.), moderzniacije istih, toga više nema ni na sajtu ni u pravom životu. Očigledno je da koriste sva svoja ulja ovog kvaliteta a izvesno je da deo toga i kupuju. Uglavnom odnosom 1:13 (BG III prema mineralnim BU) teško da može da pokrije ni osnovne (Quartz) serije a kamoli modernu INEO.

6) Lukoil

Najnovije (uz obnovljene kapacitete Modriče) od svih nabrojanih postrojenja i netom završena. Možda čak još i ne radi punim kapacitetom kojim bi se postigao odnos 1:17 u odnosu na mineralna BU.

Kako god, dobar potez ovog proizvođača (iako zakasneo, idealno je bilo u vreme lansiranja „Nove Formule“ pre 6 god.) . Ipak, ovo je potpuno nedovoljno za ambicije koje Luk ima i kao i kod prethodnog zahteva kupovinu na slobodnom tržištu (zapravo „slobodnom“).

Proizvodnja ovih BU je u rafineriji u Volgogradu što je na samoj granici Evrope (ali unutar).

Kapacitet je nekih ¾ Total-ovog.

7) PKN Orlen (grupa)

Poljska kompanija sa rafinerijom u Češkoj (Paramo) svrstala se u „evropsku elitu“ makar sa polovinom kapaciteta Lukoil-a  i sa korišćenjem za sopstvene svrhe (Mogul) kod se MBU prodaju širom Istočne i JI Evrope. Poslovna politika grupe je prilično nestandardna (Unipetrol/Orlen) mada donekle podseća na Fina/Total, a to je tek za poseban tekst (ili dva, uzevši Mogul i Orlen ulja kao dva nezavisna entiteta kakvi se i pojavljuju na tržištu, makar za male i srednje kupce). Još je i izvesno da se čak neke količine III BG i kupuju sa strane (teško da je sopstvena proizvodnja podmiruje potrebe ).

8) Repsol

Sa 1/3 kapaciteta Lukoil-a ili ¼ Totala (to još nekako) Repsol ne može biti zadovoljan, niti da podmiri potrebe, te je u retkoj situaciji (za bilo koju firmu) da je tehnološki (daleko) iza marketinga, pogotovu u ova moderna vremena kada marketinga nikada dosta (i budžeta za isti, često bez povraćaja troškova a kamoli zarade, ali „tako to treba“). Izgradivši mitološku predstavu sa Repsol/Honda timom u motociklizmu, uz globalne ambicije, došli su u situaciju da „krpare“ sa skomnim kapacitetom za BU vrhunskog kvaliteta. No, svesni su oni toga već dugi niz godina te je potpuno novo „svemirsko“ postrojenje u Kartageni (Španija) na 12 do 15 meseci dok ne „potekne reka HC ulja II i III BG“.

 (izgleda da će „Rimljani“, TOP 5, ponovo početi da pričaju da „uostalom Kartaginu ...“ inače će im biti trn u oku). Doduše to je tek uslovno (manjinski) vlasništvo Repsola (i 0% „know how“). No o novitetima, otom potom.

I to je sve. Od Evrope ... pa i mnogo je, iako bi još pre 20 godina rekli „malo je“.

Bazna ulja su bila kolateralna šteta u toku prilagođavanja novim pravilima igre. Mnoge starije rafinerije su zatvorene, a supermoderne rafinerije su pravljene (ili prepravljane) pre svega za goriva.

Viškovi kapaciteta mineralnih baznih ulja su ostavština iz prošlosti. Novi kapaciteti nisu (čak) ni najavljeni (u bližoj ili daljoj budućnosti).

Sa druge strane novi (supermoderni) pogoni su već na putu. Ekologija nije isključiva, ne treba da se zatvori svaki rudnik ili rafinerija (u Evropi). To ne rešava problem (ili ga rešava na primitivan način).

Postrojenja se moraju prilagoditi (strogim) propisima. Proces je upravo u toku.

Ipak, cena je skupo plaćena. Tridesetak godina „spavanja“ je plaćeno tehnološkim zaostatkom.

Jedno je imati postrojenje a drugo je imati TEHNOLOGIJU. Evropa je ovde u još nepovoljnijem položaju od kapaciteta. Ali i o tome drugi put (zapravo treći).

Takođe je zanimljivo da neke od pomenutih kompanija imaju velike kapacitete ovih (i/ili drugih) baznih ulja u EMEA regionu, a neki od velikih (i to Evropskih) igrača nemaju kapacitete na tlu Evrope ali imaju unutar EMEA, naravno to je za (upravo) sledeći tekst. I na kraju (ovog teksta), moraju se pomenuti glavni globalni igrači (vođe “čopora”) iz prostog razloga što im Evropa, kao veliki potrošač III BGBU a mali proizvođač, dođe “Meka” za sopstvene (kontinentalno predimenzionirane) kapacitete.

P.S.

Serijal ide sledećim tokom: posle kompletne III BG “izvrnute na postavu”, slede II pa I (možda i zajedno), te IV i V (sigurno zajedno). Nadam se da ću do kraja godine bar razviti temu (pošteno) ako je i ne završim.

Do petogodišnjice bloga bi trebao da predstavim i proizvođače kao što su: Amsoil, Yacco, Wolf Oil …

I još par njih, ali bar ove spomenute. Nastavak motociklističkih ulja je … neizvestan. Dosta o tome ima na bjbikers forumu pa preporučujem da skoknete tamo (gde sam kao i na CBC-u: expendable).

2T ulja … možda “jedan za sve” tekst ili jedan opšti a jedan sa proizvođačima “na gomili”.

Imao bih o čemu da pišem čak i puno radno vreme i do penzije, 20 godina od iste ali do tad će produžiti bar još dve, pa mu dođe dvadeset i dve, i tu i stižemo do “kvake 22” (sve manje vremena a sve više ideja, a od nečeg se mora živeti; ili u skladu sa knjigom, što više pišem sve je izvesnije da ću “crći od gladi” jer uljari su “srca kamenog” ni bankari im ravni nisu*).

* Ovo je doduše opravdano, muke su to Tantalove, sve ti na dohvat ruke a beži od tebe čim mu se približiš; da bi bilo jasnije: pastorče si najbogatije industrije … svi oko tebe “pucaju od para” a tebi uvaljuju “kosku” – da prodaš jedini višak proizvoda naftne industrije** i da se hebavaš sa svakom šušom, dok tvoje kolege “ne pregovaraju sa teroristima” i ne hebu ni državu a kamoli neku (bilo koju) firmu; ako hoćeš da se krećeš, platićeš … platićeš i to koliko ti tražimo; kartel je odavno podvukao crtu, gas i može da padne sa cenom ali nafta “ne pada”. Početak krize je bio samo iznenađenje “gerile”, Rim je ponovo ugušio pobunu, voziće se naši unuci sa drndavim motorima SUS … makar na biodizel i sintetički benzin iz uglja, to je jedino izvesno sve ostalo može i ne mora).

** I onaj koji se ne uvaljuje preko države … od goriva do asfalta (naročito asfalta) deo plate svi (poreski obveznici), ovako ili onako. Maziva su (verovatno) jedini proizvod iz nafte, široke potrošnje i pod slabom kontrolom država i kao takav je podložan tržišnim principima, kao cipele ili krpice. Ostalo se plaća “po tarifi” čak i ne kao monopol već kao nešto od čega ste zavisni i bez čega ne možete, zar ne?

(svaka sličnost sa drugim proizvodima te vrste, ako takvi postoje, je samo slučajna i nikako nije bila namera autora da pravi poređenja te vrste).

P.S.
Do petogodišnjice svakako idu i tekstovi o "Poljacima": Orlen grupi i Lotos grupi.
Da li sam samo i ja u "strahu" od Lotos-a kao i cela uljarska Evropa ... ne naravno, ali sam hteo još za četvorogodišnjicu da ih predstavim (odavno zaslužili) pa nisam stigao ... možda baš na 5 godina bloga ... taman kao izvninjenje za neopravdano kašnjenje.
I jedna i druga ulja zaslužuju (svu) pažnju a Lotos je već par godina "strah i trepet" na tržištima EU.
Zaista jako dobra cena za jako solidne proizvode, i u automobilizmu i industriji.
U svakom slučaju "Hard to beat" (odnos kvalitet/cena).

"Stara dama" je zastarela?; "Old Lady" is out of date?

UVOD (u 500 reči)

“Stari kontinent“ se možda opametio pa ne vodi ratove, a i osavremenio se, ali ako postoji oblast u kojoj je Evropa zaostala i gde može da zadrži svoj nadimak onda je to PROIZVODNJA BAZNIH ULJA.

Nije posebna dika biti bolji od („crne“) Afrike ali je sramota biti (ali ubedljivo) iza Azije i Severne Amerike.

Posebno što (a to je prava ironija) je pritisak administracije na proizvođača vozila takav da se (zakonski) forsiraju moderna ulja za koja mineralna bazna ulja nisu pogodna.

Duga je priča, kako i zašto, a kumovanje EU birokratije je verovatno glavni razlog (uslovi za otvaranje novog pogona su takvi da dižu troškove u sferu astronomije a ne ekonomije). Rezultat je da se u Evropi uglavnom proizvode mineralna bazna ulja i to u (velikom) višku dok HC ulja II i III bazne grupe nedostaju i uvoze se iz USA i Azije (čitaj od Petronas i SK), kao i Bahreina i Katara (čitaj Shell). Nije da kapaciteta nema, ali je situacija takva da se trenutno (verovatno) više baznih ulja ove kategorije uvozi nego proizvodi i da je za zemlje koje izlaze na Atlantik verovatno isplotljivije (čak) da kupuju ova bazna ulja „preko bare“ ili „preko pola sveta“. Dodatna komplikacija su administrativne prepreke za veći uvoz ovih sirovina (ove sirovine) pa će u sledećih par godina biti otvoreno nekoliko pogona za proizvodnju II i (naročito) III grupe BU, velikog kapaciteta.

Pogađate šta? Tehnologije (zapravo) nisu evropske (uz kasnije naveden izuzetak). Čak ni kapital nije isključivo EU već su ili JV (joint venture) 50/50 ili su ruske pare a američka tehnologija (i to na prostoru „brdovitog balkana“ o čemu je već bilo reči u prethodnim tekstovima).

Finski Neste je jedina svetla tačka kako svojim postojećim kapacitetima, tako i budućim uz odbranu „časti, dostojanstva i obraza“ EU kao tehnološki razvijenom delu sveta.

Naravno, tu su i „hemičari“ koji su praktično vodeći proizvođači V bazne grupe (sintetička bazna ulja koja nisu PAO, pre svega estri). No, idem redom.

Za početak (i kraj ovog teksta) ponavljam i naglašavam činjenicu DA:

Evropa proizvodi uglavnom mineralna bazna ulja, kojih ima u višku.

Osim očiglednog da se ni u Zapadnoj Evropi često ne mogu kupiti industrijska ulja bazirana na PAO ili HC tehnologiji kao i neke od masti za specifične industrijske namene čak ni od onih (globalnih igrača) koji ih imaju u svom proizvodnom programu, ostaje još jedno pitanje ...

Kome se uvaljuju viškovi?

Ne treba biti ni Tesla ni Ajnštajn pa uvideti da su to pre svega države koje nisu članice EU ali i one koje tamo imaju status „levog smetala“ (C&E E ili kako se već to kaže). Zatim tek ide Afrika (crna ili bela) gde to i nije toliko loše kako zbog klime tako i starosti voznog parka (mašina i industrije uopšte).

Veliki su totalno u krivu ako misle da se ne mogu „otkriti planete van sunčevog sistema“ a ako i mogu da se ne mogu dokazati.

Naravno ništa ja neću dokazivati ali ćete sami izvući neke zaključke.

I ne brzajte sa njima!

P.S.

Dosta za uvod (taman 499 reči bez ove rečenice), sledi tekst koji će zaokružiti uvod, pa tekst „maksim po diviziji“ (ili „kom opanci a kom obojci“ ili „kome opanci a kome ‘talijanske cipele“) ili će to biti više tekstova, videću, zavisi i od (ne)raspolođivog vremena. Verovatno serijal.

"Kome Tom, tom i Džeri" ... "Ko vas jaše i zašto", "Ko koga tovari i koliko?" i slično.

Naziv serijala (radni) je: 

ILUZIONISTI (ILLUSIONISTS); Mario i Mađioničar  (MARIO AND THE MAGICIAN)