V bazna grupa, Base oils group V

Ajd’ da primaknemo cara do duvara (stignemo do mineralnih baznih ulja).

Estri

Ova bazna ulja (i uopšte estre) po pravilu NE proizvode naftne kompanije već hemijska industrija. Najveći i najznačajniji izuzetak (koji potvrđuje pravilo) je ExxonMobil sa svojim sjajnim Esterex baznim uljima (estarskim). Dodue ne proizvodi ih na tlu Evrope (ni okoline) pa se zato i NE računa.

Pa da navedem najvažnije a ima ih više od prstiju, pa bih neke svakako morao izostaviti.

Akzo Nobel ... (onaj Nobel? – DA.), Auschem (pogon u Italiji), BASF (najznačajniji i najveći proizvođač na starom kontinentu), Chematura (više fabrika u različitim državama), Clariant, Croda, Diester Industrie, Esterchem, Ineos, Nyco ...

Selekcija je i po prepoznatljivosti kompanija (šire gledano). Clariant i Croda su veliki giganti i proizvode široku lepezu hemijskih proizvoda (uglavnom baznih, sirovina).

Estri (naročito Diestri i poliestri) su NAJSKUPLJA i (uglavnom, verovatno i najčešće) najkvalitetnija bazna ulja, više u primeni u industriji (za mnoge namene nenadmašna) a u automobilskoj industriji ili „začinska“ (rastvarači ili kao potpora manje kvalitetnoj osnovi, sve ređe) ili 100% estarska, u široj prodaji samo Motul (300V serija), kod motociklističkih još i Silkolene i Bel-Ray (makar kao američka kompanija) i sa po par ulja još nekoliko kompanija (ove imaju cele serije na bazi estara ili kombinacija Estri/PAO). Koriste se i za prava (pravcata; makar i 300V bio u toj feli) Racing ulja (ulja za trke), i obično su komplet na bazi estara. Koristi se kod 2T sintetičkih ulja. Takođe se koriste za specijalne (visokotemperaturne) masti iako je PAO tu više u upotrebi.

PIB (ne, nije poreski indentifikacioni broj, već je Poliizobuten)

Ne koristi se u automobilskim uljima ali je važan (glavni) sastojak SINTETIČKIH 2T ulja. Dobro, može biti (i najčešće jeste) više estara (60-tak %) ali bez PIB-a ne može (tamo je izvestan kao porez i smrt ... pa dobro, kao porez, imaju i zajedničku skraćenicu).

Proizvođači:

BASF (da li vas čudi?), Ineos (bravo! Mogli bi da dobiju i ime jednog margarina, jer ih svuda ima) ... i još (samo) proizvođači aditiva: Infineum i Lubrizol.

Od njih 40% otpada na BASF, Ineos i Infineum su na 20-25% tržišta (Evrope) a Lubrizol drži preostalu osminu (1/8) .

Rusi imaju jedno postrojenje u Tuli ... meni nepoznatog kapaciteta ali verovatno tek na pola od Lubrizola.

Ipak, bitno je pomenuti i nije zanemarljivo.

Naftenska bazna ulja

Tu je priča kratka: Nynas ... pa Nynas, pa niko.

Nynas je vodeći svetski proizvođač (iz Švedske, sa doduše 50% udelom Venecuelanske (državne) naftne kompanije, gde se proizvodni najviše nafte pogodne za proizvodnju ovih BU) .

Do skora je Shell imao ¼ udela, ali je prošle godine i to postrojenje kupio Nynas.

Jedino je još NIS (Gasprom, Gasprom Neft) najavio (i započeo) rafineriju gde će se ova BU proizvoditi u Evropi (sa respektabilnih 15-20% ukupnih kapaciteta u Evropi).

U svetu se samo tri proizvođača mogu smatrati takvim i to su osim Nynas-a, još i Ergon (pored Nynas-a jedini koji snabdeva i Evropu, mada više Nynas snabdeva USA) i PetroChina.

I da, za ljubitelje teorije zavera, podatak da su sve tri kompanije (zapravo) DRŽAVNE, valjda nešto govori (ili možda ne?). Ni Gasprom ne ispada iz te priče ... Dobro, solidnim delom jesu i privatne, a tržište specifično.

Koriste se (pre svega) za transformatorska ulja, specijalne mazive masti (sve više) i industrijska ulja.

Za automobile su pre svega „začinska“ i slično estrima služe kao rastvarači (naročito kod PAO ali i III bazne grupe). Imaju prilično specifična svojstva pri čemu se dopunjavaju sa drugim (pre svega estrima) sintetičkim uljima. Mana (jedina?) im je nizak indeks viskoznosti ... pa dobro, ima još par (mana) ali ovo je najozbiljnija. Specifična masa (težina) im je prilično velika što ne mora (ali može) da bude od značaja.

Tačka stinjavanja je obično ispod -40°C tako da su i tu „prave sintetike“.

Sintetike? Vode se kao V bazna grupa (zajedno sa estrima) i imaju osobine (kvalitet svojstava) kao sintetička (ne računajući ind. visk.) ali se proizvode HC postupkom i dobijaju direktno iz nafte (obično zajedno sa parafinskim, pa u zavisnosti od sastava nafte i procenat jednih i drugih, ali uvek više naftenskih ako se uopšte proizvode, jer se proizvode samo od određenih vrsta sirove nafte) pa su po tome (ipak) mineralna bazna ulja. Naravno potpuno drugačijeg hemijskog sastava od parafinskih (parafinsko/aromatskih) i time osobina bližih nekonvencionalnim ili sintetičkim baznim uljima.

Sve se više koriste smeše naftenskih sa BU II i/ili III grupe kao zamena za mineralna ulja, pri čemu je korekcija formulacije (aditiva) skoro nepotrebna a osobine podignute na viši nivo. Ovo zahvaljujući opštim svojstvima naftenskih BU, ali pre svega njihovim rastvaračkim osobinama. Tako se dobijaju nešto skuplja ulja (maziva) ali sa mnogo boljim osobinama i većom čistoćom.

Naftenska  BU su obično niske viskoznosti (najviše se koriste kao takva) ali pokrivaju širi opseg.

Toliko.

Sledi tekst o proizvodnji mineralnih baznih ulja, pa (otvoreni) zaključci.

Evropa je ovim BU (navedenim u ovom tekstu) sebi spasila obraz i čast, kao tehnološki vodeća „sila“.

Krajnje je vreme da i preradu nafte podigne na viši nivo, ne samo što se tiče goriva (tu jeste vodeća) nego i baznih (mazivih) ulja; i ne samo za industrijska maziva već i za automobilska.