Gute Besserung, Michael

Jedna od udarnih vesti pred Novu 2014. godinu je povreda koju je doživeo Mihael Šumaher na skijanju.

Po zadnjim vestima (od danas) situacija je nešto bolja (druga operacija) i daje nadu da će se Šumi izvući i pobediti u ovoj (najvažnijoj) trci (života).

Ova nesreća nas po ko zna koji put opominje na ono što je najvažnije („da smo živi i zdravi“).

Poznat teren, dobra forma, solidno (skijaško) znanje i zaštitna oprema (kaciga) nisu bili dovoljni, čak ni Šumiju kome je skijanje tek nešto više od šetnje i brzina koju je u bolidu imao samo kada je prolazio kroz boks (od kada su uvedena ograničenja, prvo veća pa do važećih 80km/h).

Mislim da je red da se na blogu koji se bavi automobilizmom (ma kako indirektno) poželi Šumiju da se izvuče.

Ovo tim više što je sam autor (bar bio) pasionirani ljubitelj F1 takmičenja.

A Šumi je sasvim sigurno najuspešniji vozač ikada. Verovatno i najbolji. Kako god obrnuli među dvojicom ili trojicom najboljih i sa dominacijom koju tek u dve sezone demonstrira i njegov sunarodnik Fetel.

Nije poznato kada će lekari odlučiti da je idealan trenutak za izlazak iz indukovane kome, ali bi bilo lepo da sa time i počene nova 2014. ili da to bude na njegov 45. rođendan, trećeg januara.

Kako god, moje je da mu poželim da se izvuče i to sa što manje posledica.

OZDRAVI BRZO, MIHAEL !!

GUTE BESSERUNG, MICHAEL !!

GET WELL SOON, MICHAEL !!

P.S.

Ne bih pisao o njegovoj karijeri objektivno i činjenički nego (naravno) sasvim subjektivno i kako me je „osvojio“ i pored početne antipatije (pa ... skoro).

Osim sjajnog starta 1991. nisam posebno primećivao Šumija 1992. Tada sam (naravno) navijao za Mensela i želeo da osvoji SVE trke te sezone (i osvoji sve pol pozicije, što mu je umalo uspelo). I onda, trka u Belgiji, kiša u toku trke i njen prestanak i Šumijev hrabar potez, promena pneumatika i stavljanje onih za suvo pre svih, i pre Sene (najboljeg na kiši ikada) i pre Mensela (u životnoj formi i sa najboljim bolidom, i bez opterećenja da pobedi jer je već imao titulu u rukama) ... i više ga niko nije mogao stići i pored smanjenja razlike na (čini mi se) 3 sekunde. Nije se dao, vozio je bolje od svih u tek trećem po kvalitetu bolidu.

Sledi ’93. i Seneina sezona života (iako nije osvojio titulu), Prost sa svim svojim iskustvom i najboljim bolidom, Hil koji je bio početnik ali u pobedničkom timu i sa šampionskim kovom.

Jedini koji je od te trojke „ukrao“ pobedu (u Portugalu) bio je Šumi. Pol poziciju nije osvojio jer nije imao čime (u tom trenutku) ali je odvozio nekoliko (5 ili 6 ako se sećam) najbržih krugova uz Prosta i Senu i pride Hila. Te dve sezone su pokazale da je Šumi siguran šampion i da je samo pitanje vremena kad će to postići. I nismo dugo čekali, već je sledeće sezone oduvao sve. Bila je to sezona gde se mešalo sve od morbidnog i kontroverznog do nesrećnog i neverovatnog. Bila je to sezona gde smo izgubili Senu ... I sezona gde smo dobili novog kralja, Šumija. Bio je nezaustavljiv i uz sve kontroverze, zaslužio je tu titulu, više nego zaslužio. Nije pomoglo ni dovođenje Mensela (u još uvek životnoj formi) iz Indycar-a, Šumi je bio nezaustavljiv. Ali još uvek me nije osvojio. Osvojio me je sledeće sezone, ’95. kada je vozio možda i najbolju svoju sezonu i jednu od najboljih (šampionskih) u istoriji F1 ... Beneton je dobio Renault motor ali je (naročito prve polovine sezone) bio za nijansu lošiji od Wiliams-a. No, Šumi je bio dve nijanse ispred Hila, čoveka koji je već bio zreo za šampiona i vozio šampionski ... ali ni on nije mogao da zaustavi Šumija, ni on ni niko drugi. Neke od tih trka (uz one iz ’94.) je odvozio na tako furiozan način i tako prefektno da im je teško naći premca. Neće ostati toliko u sećanju samo iz razloga što nije bilo tesne borbe, male razlike koja se meri delovima sekunde ... ne, tu je jednino bilo neizvesno hoće li od prvog do zadnjeg metra Šumi odvoziti bez greške i na 101% mogućeg.

Sledi nekoliko sezona gde nije bilo mogućnosti da se osvoji titula zbog slabijeg bolida. Onda par sezona velike borbe sa Hakinenom, uključujući i onu 2000. kada je koliko-toliko bilo neizvesnosti i mogućnosti da se Šumiju ukrade poneka pobeda ... sve tamo negde do Monce ... a onda nekoliko pobeda zaredom i neverovatna sledeća sezona pa još neverovatnija 2002. sve do nedostižne 2004. Pete po redu.

Ukupno 7, ukupno 91 pobeda, 68 pol pozicija ... i redom, rekord do rekorda.

Tek je Fetel neke od manje važnih i nenavedenih uspeo da dostigne (i prestigne) ali i dan-danas, navedeno nije dostignuto.

Šumi je još uvek najbolji, najuspešniji, nesumljivo.

Možda nije svakom od nas (pa ni autoru ovih redova) ostao najomiljeniji, najžešći ili nešto drugo „naj“ ali je verivatno bio najkompletniji vozač F1 ikada, bez mane i straha i bez ijedne slabe strane, makar i mikroskopski male, koje su imali svi veliki šampioni ... nekome neka staza nije ležala, drugome neki uslovi, pa i pored pobeda nisu briljirali ... Šumi je briljirao na svakoj stazi i na svim uslovima, i sa svim protivnicima ... kao niko pre ni posle njega.

Šumi kao etalon po kome se ocenjuje brzina automobila, jer se bolje ne može voziti ... kao legendarni Stig u Top Gear-u.

Šumi koji nam je delovao kao „nadčovek“ ali koji je čovek kao svako od nas, samo malo više posvećen i rođen za pobede ... ostala je još (samo) jedna da se osvoji, za sebe, svoju porodicu, navijače i sve one koji ga poštuju. Go, Michael Go!

BP - Out of the Business, Van (svog) posl(ovanj)a

Više nije bitno ni tačno kad (pre desetak godina direktno ili 5-6 preko Joint Venture rafinerija) ali BP je odlučio da izađe iz oblasti proizvodnje baznih ulja.

Ništa sporno. Važan je profit a ovo liči na veoma isplativu „investiciju“ (tj. izostanak iz iste).

Surovo (liberalno) kapitalistički, ali zasnovano. Ovako je BP postao prvi „surovi“ profitabilno nastrojen koncern. Sabrali dva i dva i zaključili da im se na kraći i srednji rok isplati a (globalna) ekonomska kriza koja još ne jenjava im je ovo spornu odluku učinila jednim od boljih poteza u oblasti poslovanja u industriji maziva.

Naravno, vodu na vodenicu, je vodila i tehnološka zaostalost (nedostatak prave tehnologije) ove multinacionalke, pa ovo liči (pomalo) i na izjavu (iz vica): „Ma ionako nije nikakva (devojka, koja ih je odbila)“.

Sve je počelo (krenulo nizbrdo po tehnološkom pitanju) sredinom osamdesetih kada je Chevron krenuo sa HC tehnologijom proizvodnje baznih ulja. Ostali su (praktično) bili nespremni (osim Mobil-a, koji je već koristio PAO ulja, ali je u strateškom smislu i ta kompanija bila zatečena osobinama koje su bile dovoljno bolje od mineralnih ulja po neznatno višoj ceni, što u tom trenutku nisu mogli da ponude tržištu).

Odgovor velikih je usledio devedesetih (Shell, Mobil i ostali) u vidu još kvalitetnije vrste ulja (SHC), tj. ulja III bazne grupe. Evropljani kao da su bili opijeni EU euforijom i podcenili su ova kretanja na tržištu.

Total i BP su ostali na rubu događaja.

Izraubovane rafinerije mineralnih baznih ulja sve su manje bile konkurentne. U to vreme je spas bio u tome da motori tog vremena nisu bili posebno zahtevni i da je većinski deo tržišta lako gutao (lošija) mineralna ulja.

Nije teško pogoditi da je većinski deo industrije pružao veliki otpor uvođenju HC i još kvalitetnijih baznih ulja, jer je trebalo „iscediti suvu drenovinu“ iz rafinerija (starijih od 20 godina tad).

Osim onoga „da vam bolje od mineralki ne treba“, da „sintetike uništavaju starije motore“, „da to curi na sve strane“ (sve to nije bilo izmišljeno kod ovih kompanija ali nije ni oštrije demantovano, pogađate zašto), počelo je i uvaljivanje mineralnih ulja (što su radili i proizvođači HC ulja, nekad manje a nekad više) u PS ulja. Sve više i više, dok nismo došli na odnos proizvodnje II i III bazne grupe sa jedne strane i mineralnih ulja (I bazna grupa) sa druge. Prećutni dobovor? Otprilike.

Bilo kako bilo, ni kupovina (brenda) Castrol nije bila od većeg značaja za BP, jer (ponavljam) za razliku od Shell-a i Mobil-a (o Chevronu tek ne treba trošiti reči) BP (a i Total) nisu imali tehnologiju. Ne radi se o tome da nisu mogli da je razviju ili da je to bilo poseban stručan izazov za njih ali su zakasnili u startu i ostali na repu.

Međutim vreme im je išlo na ruku, a ekološki zahtevi (prvenstveno u Evropi) još više. Slučajno ili ne, podsticanje dužih intervala zamene (ne samo u km, a stiglo se i do 50.000km početkom veka, što je kasnije ublaženo na 30.000km što je manje-više i sad standard za nova vozila, VEĆ i vremenski na 18 ili 24 meseca). Slučajnosti se događaju ali treba biti izuzetno naivan pa progutati ovu priču i trougao interesa (Vlade(zakonodavci)-proizvođači automobila-Proizvođači maziva, ali pre svega goriva).

Kako se preživela prva polovina prve decenije XXI veka, sve je išlo „kao voda“ tako da su drugi odradili posao za BP (Castrol i Aral), i omogućili im posao bez investicija.

Za ovo nije trebalo biti (ekonomski) Ajnštajn ili Tesla, veća količina baznih ulja od potrošnje je već bila pojava poznata decenijama (što je rešavano a i sada se rešava mešanjem sa gorivima, u banana-republikama za vozila, a u ozbiljnijim državama u gorivu za grejanje i slično).

Dakle, može se biti među vodećima u biznisu a nemati osnovu (osnovnu sirovinu).

Ljudi koji misle da to ne može a naročito oni koji tvrde da su samo takvi proizvođači („sa rafinerijama“) ozbiljni su u velikoj zabludi.

Ipak, ovo je moglo da im se obije o glavu naročito u određenim periodima, no sada je sve „nice & easy“ jer već od sledeće godine počinje (hiper)produkcija baznih ulja II i III grupe.

Jednostavno kriza je dublja i dugotrajnija pa je manja prodaja novih vozila pokvarila račune (i izazvala nepriznata kašnjenja u realizaciji).

Dakle, „oficir i džentlmen“, „bankar i bajker“ pa može i „uljar bez (svog) ulja“.

U svakom slučaju fleksibilno rešenje što se tiče finansija, sigurnost snabdevanja (nečeg čega ima u višku) odlična – dobitna kombinacija. Finese u vidu zavisnosti od tehnologije drugih i mogućnosti da ih konkurencija prestigne (kao Shell sa GTL) jeste realnost ali se nijanse lako „peglaju“. U krajnjem slučaju pojačajte reklamu.

BP je bio i ostao (i biće) veliko ime u svetu maziva (naročito industrijskih) a brend Castrol ih spašava povezivanja sa brljotinom u Meksičkom Zalivu (kada je USA filijala pokazala da su „vrhunski standardi“ i „tehnologija“ zapravo makretinška priča a smanjenje troškova pravi prioritet).

Dakle, industrija maziva je (ionako) privezak, pa bar se ne treba opterećivati ulaganjem u nju. Jedna rafinerija košta kao 10 (ili više) blendara, a ove druge je i lakše premestiti ili zatvoriti. N&E.

Za sada se ne oseća problem u (ipak) vrhunskim standardima ili u razvoju (na kome se takođe žestoko štedi što je lako prozreti ali teško dokazati, a sami nikad neće priznati, bar ne otvoreno), ali dokle će tako biti, videćemo. Nije (zaista) problem BP-a što će reklama u Ligi Evrope doprineti većoj prodaji nego da uvedu super-hiper tehnologiju ali jeste žalosno kada (ako) jedna multinacionalna kompanija tako postavi stvari. Šta sledi sutra? Totalni izlazak iz industrije maziva?! (ne bih se preterano iznenadio).

Za sada (na sreću ili žalost, kako se već na to gleda) stvari idu kao po loju.

Posle malo teže 2011. kada je cena baznih ulja bila malo veća i nisu se tek tako mogli diktirati uslovi (čak i najvećem pojedinačnom kupcu istih) stigla je 2012. i „rasprodaja“ kada su nadoknadili dve „loše“ godine kao što je bila 2011.

Nešto ispod 30 blendara u 100% vlasništvu i par njih kao zajedničko vlasništvo sa partnerima omogućava BP-u da još uvek bude (čak) TREĆI svetski proizvođač maziva.

Moje iskrene čestitke za biznis potez decenije (prototip koji bi mogao da sledi možda čak i Total, za druge će to teško biti realna opcija još neko vreme) uz žaljenje da je vađenje nafte jedino bitno a da prateće (donekle prerada iste u goriva, pa sve ostalo u opadajućem nizu, počevši od distribucije preko maloprodaje, koju svi veliki više skoro i da nemaju) ne samo da nije bitno nego je i „prikolica“ koju treba vući za sobom (ili čak „omča oko vrata“), čak iako se radi o nekoliko % poslovanja.

Neprofitabilni sektori (ili slabo profitabilni) sa tendencijom stagnacije ili možda čak i pada, jednostavno ne mogu opstati.

Zašto je BP (još uvek) treći proizvođač maziva? (za ovo, pored superprofitabilnih JV poslova sa Ruskim kompanijama  u oblasti eksploatacije nafte i gasa kao „sitan“ kusur).

JEDNOSTAVNO (JE).

Ove godine (2013.) više od 50% poslovanja (naročito profita ali i samog obrta) u oblasti maziva BP je ostvario van zone OECD-a (EU (doduše ne ceo ali većim delom), USA, Japan, Koreja, Turska, Australija, Švajcarska, Norveška, Izrael ... valjda sam sve nabrojao).

„Castrol brate – vrh!“, osim u UK (očigledno) lakše prolazi na novim tržištima.

Osim (tradicionalne) Indije i Brazila sve je aktuelniji Pacifički region (naravno Kina na prvom mestu) ali i uopšte Azija. Ostali su tu kao „kolateralna šteta (trošak)“.

I na kraju, podela tržišta po brendovima (negde je samo Castrol, negde su Castrol i Aral, a negde je samo BP) uz prodaju istih ulja (osim nekih specifičnih Aral ulja i Edge serije) je takođe za medalju u poslovnom smislu.

Skeptici i zlonamerni bi možda pomislili da su ova dva recepta pravo „šišanje ovaca“ što je možda i dobra alegorija, ali je „out of date“. „I tata bi sine“ (ostali giganti) ali  se nisu tako dobro poklopile kockice ili su menadžeri manji vukovi (manje novcožedni), tj. možda imaju širu sliku: šlepati nus proizvodnju i nije tako loše makar se para samo okretala, nije profitabilno (posebno) ali i ne košta, a može da služi za razna „spinovanja“ ako ne danas a ono možda dugoročno; osim toga navedeni „trojac“ ima i interes u prodaji tehnologije (što je neubedljivo ako istu ne koristite, zar ne).

Uostalom ovo je prava paradigma savremenog sveta (i ekonomije), film možete praviti bez svog studija, proizvoditi nešto i bez fabrike, štampati pare bez pokrića, rezervama smatrati još neiskopano (npr. zlato ili naftu) ...

Pre samo pola veka ovo bi bila jeres (i radilo se krišom) a sada je proglašeno zvaničnom (doktrinom; paradigmom; dogmom; načinom ponašanja; normom – izaberi po želji ili sve zajedno).

Šta ovo znači? Da li kupovati BP maziva?

Ništa njima ne fali, čak su ovim smanjeni troškovi poslovanja. Ostaje izbor samo na vama, a to znači: ukoliko vam cena odgovara, kvalitet je O.K. i možda je (čak), ironično, ovim i povećan – npr. bolje je kupovati bazna ulja od Neste-a ili SK-a nego se upinjati da napravite svoje skuplje i lošije (makar oba u nijansama) ili možda ne?

Srećna nova 2010. !! Happy New 2010 Year !!

Kako sad pa ovo? Nije li 2014. ?!

Pa … i jeste i nije. Kako se uzme. Zapravo je 2012. ali ta je aktuelna pa je malko skuplja.

Radi se (zapravo) o ispunjenju ACEA (i API) standarda i FAM-u (kod njih sam ovu promenu zapazio).

Dakle, verovatno je ovogodišnja (javna) nabavka obezbedila noviju generaciju aditiva (ili je samo primećeno da se odavno nisu obnovili) pa je sad više ulja prešlo iz ACEA C# iz 2004. u ACEA iz 2008. i 2010. a i mnoga su prešla iz API SM u SN (opet iz 2010.).

Dakle, uglavnom je „nova“ 2010.

Fenix Power 504/507 je sad ACEA C3-10,

Fenix Energy PSA je sa C2-04 sada prešao na ACEA C2-08,

Fenix Premium (oba, 5W-30 i 5W-40) su sa A3/B4/C3-04 porasla na ACEA 2008. (u svim kategorijama) s takođe su i API SN (uz zadržano SM),

Fenix Gold 0W-30 je ostalo na (u) 2004. (po ACEA) ali je bilo i ostalo vrhunsko ulje naročito za VW 503.01 zahteve ali i mnoga vozila iz perioda 1996.-2004. kojima je Low HTHS 5W-30 fabrički default,

I na kraju ali ne i po značaju:

FAM Fenix BM Extra 10W-40

Iako je ostalo isto po osnovi, novija generacija aditiva (?) je ovom ulju omogućilo ispunjenje:

ACEA A3/B4-10, što je prava mera za jedno (vrhunsko) PS ulje (današnjice).

Kako je u ACEA 2010. Još teže (nemoguće) spojiti C# sa A3/B3(4) nije pravljen kompromis te je ovo ulje sada sa TBN 7 dobilo povećanu vrednost ovog parametra pa je sad TBN=10!

Ovim postaje jedna od boljih kupovina za dizel motore iz devedesetih ali i Euro 3 uz mogućnost korišćenja i u Euro 4 motorima bez DPF. Jeste ED (Euro 5) gorivo smanjilo potrebu za velikom vrednošću TBN ali je dobro znati da i takvog ima. Ovo naročito ukoliko vam treba ulje 10W-40 uz interval zamene od 15000km. Izvanredno! Naravno ostaje vrlo dobro za benzinske motore i veoma pogodno za TNG instalaciju jer je zadržalo koncentraciju sulfatnog pepela od 1,0%.

I sada FAM navodi i Renault RN0700 odobrenje (ili makar nivo kvaliteta) što ovo ulje preporučuje mnogim Renault motorima (i u Dacia vozilima), benzinskim – sa ili bez TNG instalacije.

Dakle, posebna preporuka za Renault benzinske motore koji imaju zahtev za odobrenjem RN 0700.

Ništa posebno, ali mi je baš zapalo za oko.

Dakle, „šminka“ ili ne, dobro je pratiti situaciju na tržištu i postizati što novije standarde, koji su kompatibilni unazad sa starijim ali (makar) u nijansama bolji i zahtevniji.

Za isti novac, dobiti makar malo više, nije loše.

Naravno već sam pominjao da su neki već startovali prošle i ove godine sa ACEA  C3-10 ali to su nove serije a ovo su obnovljene stare, a i ono su ogromne a ovo je tek srednje velika kompanija.

SREĆNA NOVA 2008. & 2010. (vašim motorima) i NARAVNO (Vama) 2014. (koja samo što nije!).

P.S.

Sad je prilika da se pomenu i novi standardi:

1) PC-11 (naslednik API SJ-4) za motore komercijalnih vozila

2) ILSAC GF-6 (neizvesnog API imena, verovatno ne API SO pre će biti SP ili ST)

Prvi je najavljen za 1. Januar 2016. a drugi za 30. septembar te (iste) godine.

Vremena da se piše o njima još ima, ekologija je u prvom planu (približno usklađeno i sa Euro 7 motorima i ACEA koja će slediti ili obratno). Ono što je manje važno ali jeste zanimljivo u vezi GF-6 je to da će biti A i B kategorije od kojih će ova druga po prvi put biti NEKOMPATIBILNA „unazad“ (sa SN; SM i SL) i da će SAE 0W-16 i 5W-16 biti rezervisane viskozne gradacije baš za taj standard. Pominjao sam već ali eto, na sreću, to ćemo sačekati tek za 2,5 godine. Onda će nam 0W-20 izgledati normalno a 5W-30 kao veoma „gusto“ (viskozno) ulje, kao sad 5W-50 ili 10W-50.

A zapravo i treba jer će biti i najgušće koje će po GF-6 A biti licencirano uz 10W-30 (ali ovakvih se u Evropi nećemo nagledati).

Ne treba brinuti za starije ljubimce jer API SH, SG i SF su zastarela (odavno) ali su ih police (rafovi) puni.

Tako da ćemo (makar) API SL nalaziti kao od šale (a API SJ ionako nije lako naći osim ako nije multifleet ili ulje pretežno za dizel motore, API CG-4, CF-4 pa i SJ, onako usput).

Uglavnom najnovija ulja neće prelaziti 5W-30 (ekologija i smanjenje potrošnje goriva) pa je možda zato i zabušavanje sa 5W-40 već počelo („visinske pripreme“) jer će ta ulja za 3-4 godine biti samo za (mnogo) starije (i zastarele) motore (mislim da će i Mercedes i BMW popustiti pod pritiskom „zelembaća“).

03. januar 2014.
DOPUNA, KOJA SE MORA DODATI (ADDENDUM)
Gore sam naveo (prvo tačno, pa sam se pogrešno ispravio u vezi ACEA 2012).
Naime, originalni tekst je lepo naveo najnoviji ACEA 2012 standard. Posle kraće provere (ali nedovoljne) učinilo mi se da još nije aktivan.
Međutim isti važi od 10. januara 2013. 
To što takvih ulja nema i što je njegova suština vezana (zato i ono prvo) za tzv "Euro 6" standarde o emisiji štetnih gasovaje druga stvar (pa posredno počinje da biva aktuelan tek ove, već počete 2014.)
Naravno, sad kada imam malko slobodnog vremena, proverio sam na najmerodavnijem mestu:
ATIEL organizaciji.
Lepo piše, a izdata je i (standardna) brošura u vezi procedura i zahteva za ispunjenje ACEA 2012.
Dakle, srećna nam (uljarska) 2012. kojom će se motorna ulja spremiti za najnoviji i najzahtevniji (do sada) standard (za motore) Euro 6.
JOŠ JEDNOM IZVINJENJE ZA OVU NEPRECIZNOST.

Ovo nikako ne umanjuje vrednost ulja po ACEA 2010. standardu. Glavna razlika novijeg standarda u odnosu na ovaj je bolja kompatibilnost motornih ulja (otpornost na razređenje, bolja deemulzivnosti i slično) za korišćenje goriva (novina za "Euro 6") sa većom koncentracijom goriva iz obnovljivih izvora. Konkretno:
Za dizel, je koncentracija biodizela povećana sa 5% na 7% (a da ne mora da se posebno označava procenat BD).
Za benzin je dozvoljena koncentracija (bio)etanola povećana sa 5% na 10%.
Naravno, i sa uljima po ACEA 2010. su se mogla koristiti čak i goriva sa više etanola (E85, 85% etanola) ili biodizela (BD20 i više) i slično API SN.
Naravno, sada je to više naglašeno u standardu, naročito kod produženih intervala zamene.
Nama (Balkan) gde je primena ovih goriva minimalna ili još nije zakonski regulisana (Srbija, još uvek se ne isplati dodavati 5% biodizela, a NIS već pravi takvo gorivo za izvoz), je bliža (uljarska) 2010. od 2012. jer će ACEA 2012 biti (kao standard) aktuelan tek 2015. ili 2016.
Euro 6 kreće od 1.septembra (sa đacima u školi) 2014. za automobile , godinu dana kasnije za laka dostavna vozila ali je već aktuelan (od 31.12.2013. tj. Nove godine), pa srećna (nam) Nova 2014.

I naftaši imaju dušu, And Oilmen have the soul

“Maratonca Lazara Rišara (19), koji živi u baraci na groblju u Somboru, direktor "Knez petrola" Srđan Knežević zaposlio kao točioca”

Ovo je za svaku pohvalu. Naročito mi se sviđa način na koji je rešen veliki problem. Ne nekom jednokratnom donacijom (mada je u planu i minimalni uslovi za život u vidu jednosobne kućice, ako sam dobro razumeo) već prilikom da se jedan veoma sposoban mladi čovek sam izdržava. Naravno, jedna plata (pa makar i poslanička) ne bi bila dovoljna za osmočlanu porodicu ali sa zapošljenjem i Lazarove maćehe situacija će biti podnošljiva a toj porodici “raj na zemlji” (imajući u vidu dosadašnju situaciju).

Ovakve stvari uvek upute na pitanja (ona večna): skromnosti, humanosti, socijalne (ne)pravde i sličnih.

Taman se zapitate koliko smo odmakli iz pećina poslednjeg ledenog doba ili uznapredovali od predaka iz Istočne Afrike (ne mnogo ako uopšte, obzirom na mogućnosti sasvim sigurno nazadovali) u humanosti.

Prazne priče o “evolutivnom” ili “prirodnom” poretku stvari su čista demagogija.

Tako da nešto što je “normalno” zaista zaslužuje (širu) pažnju.

Priču već znate ili je možete naći na net-u ili u novinama (što bi prvi sneg zavejao i prošlo bi kao da nikada bilo nije, srećom te nije).

Do informacije sam došao tragajući za načinom da pomognem u ovoj priči (što je sada rešeno, ne kao u bajkama “do kraja života” ali najbolje moguće u stvarnosti “na početku (novog) života”).

Možda sam i zato toliko oduševljen ovom vešću.

Meni je ovo jedna (od retkih) dobrih vesti. Naravno i pomoć deci ali da ne širim temu.

Ako se sećate, na blogu je posle zemljotresa u Kraljevu bio apel za pomoć a i sam sam uplatio izvesnu sumu. To što su neki iz lokalne samouprave deo para proneverili (ne znam dokle je stigao sudski proces) nije razlog da se od sličnih akcija odustane.

Posebno mi je drago što su i drugi iz ove branše bili uključeni u slične akcije. Ne bih posebno isticao nikoga jer ovo nije nikakvo takmičenje.

Ipak da naglasim:

KNEZ PETROL – položen test društvene odgovornosti, na najbolji mogući način!

I na kraju, maratoncu Lazaru, pozdrav uz želju da nastavi sa pobedama.

Slučajno ili ne, čak se i njegovo ime uklapa u simboliku novog života i nade, a svima koji čitate ove redove želim ono u životu najvažnije: puno zdravlja i sreće Vama i vašim porodicama.

(taman i u duhu predstojećeg Svetog Nikole i Božićnih praznika)

Lako zaboravljamo koliko neke obične stvari čine život. Za „pračence lima“ ... vremena ima.

"PredZaključak", "PreConclusion"

Činjenice su neumoljive, mineralna (grupe I) bazna ulja (još uvek) vladaju.

Još na početku krize njihov udeo na tržiđtu bio je 60% sada je oko 55 (56)% a zadržaće 51% sve do kraja (pred kraj) ove (druge) decenije XXI veka. Iako su predviđanja bila da će posti ispod polovine već 2015 ili 2016. godine, kriza (ekonomska, bankarska, opšta, kako-god) koja ne jenjava više od 5 godina odložiće taj trenutak možda i za samu 2020. ili još kasnije. Već je sasvim izvesno da će i do 2030. biti bazna grupa sa (pojedinačnim) vodećim udelom (iako bi II+III već moglo da prevagne pre tog roka).

Ne pomaže ni „Euro gugl“ standard protivu „emisije“ štetnih produkata sagorevanja – jednostavno nove investicije kasne, neke se otkazuju i sva je prilika da na tlu Evrope nećemo videti „revoluciju“ u smislu prelaska na II i III baznu grupu već će to biti evolucija (baš kao biološka, spora i mukotrpna).

Činjenica je i da oko 40% proizvodnje (makar kapaciteta, zapravo) baznih ulja prve grupe u Evropi a sa Azijom i Bliskim Istokom to bude 70-75%. Nasuprot tome, 50-60% II bazne grupe se proizvede u Americi a 30-40% u Aziji (Daleki Istok i „Blisko-Srednji“) dok Evropa jedva drži 10%. Bliski Istok i Daleki Istok (Arapsko poluostrvo i Koreja pre svega) ima instaliranih blizu 75% kapaciteta III bazne grupe, 15% je u Severnoj Americi i u Evropi (opet) jedva desetak %.

Dok su (neznalice) „ekolozi“ i birokrate deljali ražanj za zeca, zec pobegao pa umesto ekologije dobili su najveće tehnološko zastarevanje kapaciteta u istoriji (u ovoj oblasti). Potpuni poraz i potpuna zavisnost a od „nularice“ ih koliko-toliko čuva inventivni (i ne tako gigantski) Neste.

Ovo bi moglo da bude za poseban tekst („kako je Evropa u proizvodnji baznih ulja sustigla (crnu) Afriku“) ali pošto je to birokratsko i kvazi-ekološka zavrzlama toga na blogu neće biti.

Šta je suština svega ovoga?

To da ste u prvoj deceniji (a ni sad nije mnogo bolje) kupovali PS (polu-sintetička) ulja koja su praktično bila (čisto) mineralna. Desetak % „plemenitijeg“ sastava ne menja stvar.

Da li je još uvek tako? Uglavnom, da. Doduše možete biti čašćeni sa 50% BU grupe II ili tako nešto ali od slučaja do slučaja. Dobro, spasiću se „sintetičkim“ uljem 5W-40 ili još bolje (gore) 5W-30, zar ne?

Ne (baš). Ovo su često (doduše prava) PS ulja, najčešće mešavina grupe II i III (pogađate koje obično ima više) ili (u novije vreme, čitaj poslednje decenije) čista II+ ili (u još „novije“ vreme) kombinacija II i II+.

E baš, lepo!

Kako je ovo (pobogu) moguće?!

Tako. Ko prati situaciju na tržištu (ni ja nisam baš redovan) zna da se nedeljema pa čak i mesec-dva na tlu („vrle“) Evrope NE proda ni tona „sintetičkog“ (i to onog „mineralno-sintetičkog“, III BG) baznog ulja.

Ovo je pravilo u poslednjih 5 godina. Nešto se kupuje HC ulja, uglavnom jeftinijih (tj. kada su jeftinija, iste cene ili tek neznatno skuplja, od mineralki) a (makar na „slobodnom“, e jadna mu sloboda, tržištu) III bazna grupa je tek da se „zakiti“ i „začini“ čorba. Naravno mnogi proizvođači imaju godišnje ili više godišnje ugovore pa nije baš da se „sintetike“ ne koriste ali ... ALI ...

Ironija je veća ako znamo (a znamo) da od malih do velikih (proizvođača) svi se busaju u grudi (kao gorile, i puni su im katalozi) razno raznim sintetikama koje obuhvataju 80% asortimana (doduše i tek 20% prodaje) većine njih. Kako (gospodo „draga“, zapravo zabušantska) i od čega?? Gde kupujete tu „vrlu“ sintetiku kojom obećavate performanse iz naučne-fantastike (a NF (SF) je samo „transformacija“ iz mineralnog u sintetičko (bazno) ulje).

Eh, jadna nam majka (sa takvima).

Od čega (zapravo) žive hiljade malih proizvođača, odavno se zna (muvanje i petljanje sa viškovima baznih ulja, naročito „friziranje“ goriva njima) ali ćute svi, od (poznate nam i čuvene) Komisije do „malog Perice“.

Kako se spasiti? (kako spasiti „dušu paćenu“ ?! od „duša“ prodanih)

Teško.

Ne verujem (ama baš) nikome. Zašto?

Obujte na trenutak cipele velikog direktora velike kompanije. Plata solidna (par desetina hiljada evrića) ali nedovoljno za Jet-Set. (Primamljivi) bonusi za red veličine ili dva (nula-dve više, „sića“) ispred nosa. Treba samo uvaliti koju desetinu hiljada tona (viška) BU iz rafinerije (koja zarađuje na gorivu).

Savest. Dobra proizvođačka praksa. Brending. Kvalitet.

Od svega toga nema ništa (znate i sami) i sve je to magla. Stvarnost je samo oprati novac, smanjiti poresku stopu, uvaliti „kvalitet“ i dokopati se bonusa. Kupac? Cenjeni potrošač? Saradnik?

   - Ma ko vas hebe ... he, he, he ... be, be, be !! Mrš fukaro! (a u fukare „oči od splačine“).

Orasi su ionako sve mekši pa „jaki zubi“ ih lome k'o stiropor a kamoli „dobra sablja“ ... još „glavu od kupusa“ (a sve više je glava (baš, bukvalno) od kupusa u ljudi, liči na mozak i isti procenat vode ima, ostalo je različito).

Biće nešto (koliko-toliko) suvislih saveta kako „stići i uteći“ i (pomalo) na „strašnom (zlom) mestu postojati“ i „ne bojati se nikoga do boga (makar od čoveka izmišljenoga)“.

Nagoveštaj (hint), za početak: NE CICIJAŠITE KAD KUPUJETE ULJE !!

Kratko, jasno, neprecizno ali bolji savet u manje reči (nikada) i nećete dobiti (od bilo koga).

P.S.

Možda Super Hik više ne pije viski (sa ili bez hleda) ali (verujte mi na reč) sok od rajčice (pa još GMO) je još moćnija stvar! „Uzeti od siromašnih a dati bogatima“ bolje od naftaša još (samo) mogu bankari (doduše mrtva trka sa dodelom medalja u foto-finišu).

Dodatak (Addendum) – ni „đavo“ nije toliko crn (nor „devil“ not so black)

Otpilike je jedna godina od završetka rekonstrukcije  rafinerije u Pančevu. I toliko (i nešto duže doduše) od kada (i) u Srbiji može da se kaže da je gorivo u potpunosti po „Evro 5“ standardima (EN xxx:2009).

Sada na godinu dana od tog događaja situacija je (kako sam i sam, na blogu, nagovestio) da je gorivo i po „Euro 6“ (zapravo posebnih uslova za gorivo nema, već svako (iole bolje) „Euro 5“ gorivo može da ispuni zahteve Euro 6 motora) ili (možda još) bolje reći: na nivou (DOBROG) goriva iz (Zapadne) Evrope.

Nisam se previše začudio analizama (vidi CBC i Poljoinfo) koje kažu da NIS-ov dizel (može da) ima i:

Manje od 1ppm sumpora, manje od 1% policikličnih aromata, cetanski broj (i indeks) preko 55 ...

Ništa lošije od (bilo kog) kvalitetnog goriva u Evropi. Čak i prevazilazi prosek. Uz sve ostalo tu je i test „mazivosti“ (habanja pumpe visokog pritiska) koji daje 20% bolje rezultate od (visokih) zahteva. Dakle, neće doći do istrošenosti „boš-pumpe“ ... doduše i dalje se u (manjem procentu) može desiti da se zaptivni materijali „skupe“ i dođe do curenja na istoj ali posle zamene zaptivki sve će biti kako treba.

Uz to imamo i BMB 98 (godine priče da je to „nepotrebno“ su ostale, na svu sreću, samo bajke za malu decu; samo vi verujte naftašima ... daleko ćete dogurati ... do prvog parkinga) što je dobar znak da čak i (monopolistički, makar neformalno) NIS može da se ponaša (koliko-toliko) tržišno. Doduše cena je baš zabiberena i ovaj benzin košta 10% više od 95-ice što je najveća razlika u regionu (do 5%). Ajd' da se (naivno) nadamo da je to zbog skorog izbacivanja novog proizvoda na tržište (mada je obično obratno, tj. ide sa promotivnom cenom) i da će se (kad ljudi ukapiraju da od toga nemaju toliku korist, čak i kada imaju a 80% neće imati nikakvu) stanje „normalizovati“ sa 5-6% većom cenom (što je adekvatna razlika).

Ostali OLIGOPOLISTI su se ponašali komotno i ušuškani u „zagarantovan“ udeo na tržištu (radio, ne radio – svira ti radio). Umesto plasiranja novih vrsta goriva (pre NIS-a) uzdali su se u nebulozne (za ovo siromašno tržište) akcije, promocije, kartice, nagradne igre i ostale neozbiljne pokušaje preotimanja kupaca. Doduše Srbij(ic)a jeste Meka za ovakva „šibicarenja“ (kakav kvalitet „brate“, sve ti je to ista „čorba“ , reče dizelaš i ode da diluje).

Prvi je (na teren) „istrčao“ OMV (ali u provinciji skromno i nenametljivo ali uz solidnu opštu medijsku promociju) sa maxxmotion serijom (natprosečnih) goriva ... taman koliko da je stigao na „pola trke“.

Eko odavno ima „Avio“ dizel (i već je i vrabcima i zidovima dosadio sa tim).

MOL ne smatra da bi sa svojim benzinom od 99 oktana bilo šta (bitno) zaradio na ovom tržištu (a i šta će raji tako dobro gorivo).

Lukoil je pred ciljem (u zadnjih par metara) počeo sa finišom (sprintom) te mu ni kombinacija sa nagradnom igrom neće mnogo pomoći. Dakle Ecto goriva su trebala (MORALA) da se pojave još proletos (ionako su godinama prisutna u okolini) ako već „gentlmenskim dogovorom“ („au ala je mene krenula karta!“) sa G-jem nisu to mogli (ili hteli) još prošle godine. I umesto 5-6% veće cene u odnosu na „obično“ gorivo (svesni propusta) sada idu sa tek 2-2,5% (što je manje nego u okruženju gde je 3-4%).

To je dakle (kao i „max“) nešto kao „3 u 1“ („grupnjak“) gde se hoće i manja potrošnja i veća snaga i čistiji izduv pa na kraju bude (pre)malo od svakog od tih („dobitaka“) ili bude izduv(anje).

Sada pogotovu, od kada NIS (Big G) „uzvraća udarac“ (svojim „Euro 6“ gorivima).

OMV, LUKoil & Eko – dobro jutro Kolumbo! (1, 2  i 3). Nadam se da ste se probudili iz „letnjeg sna“.

I vest (nisu „nadrealisti“) da NIS prodaje svoj BD 5 (dizel sa 5% biodizela) u regionu ali ne i na domicilnom tržištu („nije zakonski usklađeno da se isplati“ ?!) i to (naravno) ne od domaćeg (a i zašto bi?) BD nego uvoznog (export-imoport d.o.o.).

Komentar?

„Blago onom ko brzo poludi, pa mu život prođe u veselju“ ... „Nemoj na silu uzmi veći čekić“ ... „sve prolazi pa i doživotna (robija)“ ... „imala majka dva sina, jedan učio školu a drugi bio pametan“ ... „Kada bi se mi (svi) manje plašili ne bi nas, tako bolno,"jašili"!!“  „Ne staj osim kad moraš“ i naravno – „No comment“.

Državljani Šljivrope ... za bolje od Oligopola i nismo ... posle Monopola čak je i prihvatljivo, makar je kvalitet bolji a za cenu će se već pobrinuti „državni organi“ (ne boj te se, neće pasti, to je jedino sigurno, ma kakva cena bila na berzi; ne zaboravite „Deda Mraz“ nam „poklone“ sprema – u vidu „usklađivanja“ (kakav sarkazam, bolje da su nam poručili „ako je na vodu išao manje je trošio“ (automobil)) akciza (uskladim ih na ... pa što ih ne uskladiste na „srednju“ vrednost nego na najvišu, pa još malo podignutu).

Gorivo je dakle sve bolje samo što ćemo ga („slobodnom voljom“ i još slobodnijim džepovima) sve manje sipati u rezervoare.

„O revuar o rezervoar“.