Gute Besserung, Michael

Jedna od udarnih vesti pred Novu 2014. godinu je povreda koju je doživeo Mihael Šumaher na skijanju.

Po zadnjim vestima (od danas) situacija je nešto bolja (druga operacija) i daje nadu da će se Šumi izvući i pobediti u ovoj (najvažnijoj) trci (života).

Ova nesreća nas po ko zna koji put opominje na ono što je najvažnije („da smo živi i zdravi“).

Poznat teren, dobra forma, solidno (skijaško) znanje i zaštitna oprema (kaciga) nisu bili dovoljni, čak ni Šumiju kome je skijanje tek nešto više od šetnje i brzina koju je u bolidu imao samo kada je prolazio kroz boks (od kada su uvedena ograničenja, prvo veća pa do važećih 80km/h).

Mislim da je red da se na blogu koji se bavi automobilizmom (ma kako indirektno) poželi Šumiju da se izvuče.

Ovo tim više što je sam autor (bar bio) pasionirani ljubitelj F1 takmičenja.

A Šumi je sasvim sigurno najuspešniji vozač ikada. Verovatno i najbolji. Kako god obrnuli među dvojicom ili trojicom najboljih i sa dominacijom koju tek u dve sezone demonstrira i njegov sunarodnik Fetel.

Nije poznato kada će lekari odlučiti da je idealan trenutak za izlazak iz indukovane kome, ali bi bilo lepo da sa time i počene nova 2014. ili da to bude na njegov 45. rođendan, trećeg januara.

Kako god, moje je da mu poželim da se izvuče i to sa što manje posledica.

OZDRAVI BRZO, MIHAEL !!

GUTE BESSERUNG, MICHAEL !!

GET WELL SOON, MICHAEL !!

P.S.

Ne bih pisao o njegovoj karijeri objektivno i činjenički nego (naravno) sasvim subjektivno i kako me je „osvojio“ i pored početne antipatije (pa ... skoro).

Osim sjajnog starta 1991. nisam posebno primećivao Šumija 1992. Tada sam (naravno) navijao za Mensela i želeo da osvoji SVE trke te sezone (i osvoji sve pol pozicije, što mu je umalo uspelo). I onda, trka u Belgiji, kiša u toku trke i njen prestanak i Šumijev hrabar potez, promena pneumatika i stavljanje onih za suvo pre svih, i pre Sene (najboljeg na kiši ikada) i pre Mensela (u životnoj formi i sa najboljim bolidom, i bez opterećenja da pobedi jer je već imao titulu u rukama) ... i više ga niko nije mogao stići i pored smanjenja razlike na (čini mi se) 3 sekunde. Nije se dao, vozio je bolje od svih u tek trećem po kvalitetu bolidu.

Sledi ’93. i Seneina sezona života (iako nije osvojio titulu), Prost sa svim svojim iskustvom i najboljim bolidom, Hil koji je bio početnik ali u pobedničkom timu i sa šampionskim kovom.

Jedini koji je od te trojke „ukrao“ pobedu (u Portugalu) bio je Šumi. Pol poziciju nije osvojio jer nije imao čime (u tom trenutku) ali je odvozio nekoliko (5 ili 6 ako se sećam) najbržih krugova uz Prosta i Senu i pride Hila. Te dve sezone su pokazale da je Šumi siguran šampion i da je samo pitanje vremena kad će to postići. I nismo dugo čekali, već je sledeće sezone oduvao sve. Bila je to sezona gde se mešalo sve od morbidnog i kontroverznog do nesrećnog i neverovatnog. Bila je to sezona gde smo izgubili Senu ... I sezona gde smo dobili novog kralja, Šumija. Bio je nezaustavljiv i uz sve kontroverze, zaslužio je tu titulu, više nego zaslužio. Nije pomoglo ni dovođenje Mensela (u još uvek životnoj formi) iz Indycar-a, Šumi je bio nezaustavljiv. Ali još uvek me nije osvojio. Osvojio me je sledeće sezone, ’95. kada je vozio možda i najbolju svoju sezonu i jednu od najboljih (šampionskih) u istoriji F1 ... Beneton je dobio Renault motor ali je (naročito prve polovine sezone) bio za nijansu lošiji od Wiliams-a. No, Šumi je bio dve nijanse ispred Hila, čoveka koji je već bio zreo za šampiona i vozio šampionski ... ali ni on nije mogao da zaustavi Šumija, ni on ni niko drugi. Neke od tih trka (uz one iz ’94.) je odvozio na tako furiozan način i tako prefektno da im je teško naći premca. Neće ostati toliko u sećanju samo iz razloga što nije bilo tesne borbe, male razlike koja se meri delovima sekunde ... ne, tu je jednino bilo neizvesno hoće li od prvog do zadnjeg metra Šumi odvoziti bez greške i na 101% mogućeg.

Sledi nekoliko sezona gde nije bilo mogućnosti da se osvoji titula zbog slabijeg bolida. Onda par sezona velike borbe sa Hakinenom, uključujući i onu 2000. kada je koliko-toliko bilo neizvesnosti i mogućnosti da se Šumiju ukrade poneka pobeda ... sve tamo negde do Monce ... a onda nekoliko pobeda zaredom i neverovatna sledeća sezona pa još neverovatnija 2002. sve do nedostižne 2004. Pete po redu.

Ukupno 7, ukupno 91 pobeda, 68 pol pozicija ... i redom, rekord do rekorda.

Tek je Fetel neke od manje važnih i nenavedenih uspeo da dostigne (i prestigne) ali i dan-danas, navedeno nije dostignuto.

Šumi je još uvek najbolji, najuspešniji, nesumljivo.

Možda nije svakom od nas (pa ni autoru ovih redova) ostao najomiljeniji, najžešći ili nešto drugo „naj“ ali je verivatno bio najkompletniji vozač F1 ikada, bez mane i straha i bez ijedne slabe strane, makar i mikroskopski male, koje su imali svi veliki šampioni ... nekome neka staza nije ležala, drugome neki uslovi, pa i pored pobeda nisu briljirali ... Šumi je briljirao na svakoj stazi i na svim uslovima, i sa svim protivnicima ... kao niko pre ni posle njega.

Šumi kao etalon po kome se ocenjuje brzina automobila, jer se bolje ne može voziti ... kao legendarni Stig u Top Gear-u.

Šumi koji nam je delovao kao „nadčovek“ ali koji je čovek kao svako od nas, samo malo više posvećen i rođen za pobede ... ostala je još (samo) jedna da se osvoji, za sebe, svoju porodicu, navijače i sve one koji ga poštuju. Go, Michael Go!