I naftaši imaju dušu, And Oilmen have the soul

“Maratonca Lazara Rišara (19), koji živi u baraci na groblju u Somboru, direktor "Knez petrola" Srđan Knežević zaposlio kao točioca”

Ovo je za svaku pohvalu. Naročito mi se sviđa način na koji je rešen veliki problem. Ne nekom jednokratnom donacijom (mada je u planu i minimalni uslovi za život u vidu jednosobne kućice, ako sam dobro razumeo) već prilikom da se jedan veoma sposoban mladi čovek sam izdržava. Naravno, jedna plata (pa makar i poslanička) ne bi bila dovoljna za osmočlanu porodicu ali sa zapošljenjem i Lazarove maćehe situacija će biti podnošljiva a toj porodici “raj na zemlji” (imajući u vidu dosadašnju situaciju).

Ovakve stvari uvek upute na pitanja (ona večna): skromnosti, humanosti, socijalne (ne)pravde i sličnih.

Taman se zapitate koliko smo odmakli iz pećina poslednjeg ledenog doba ili uznapredovali od predaka iz Istočne Afrike (ne mnogo ako uopšte, obzirom na mogućnosti sasvim sigurno nazadovali) u humanosti.

Prazne priče o “evolutivnom” ili “prirodnom” poretku stvari su čista demagogija.

Tako da nešto što je “normalno” zaista zaslužuje (širu) pažnju.

Priču već znate ili je možete naći na net-u ili u novinama (što bi prvi sneg zavejao i prošlo bi kao da nikada bilo nije, srećom te nije).

Do informacije sam došao tragajući za načinom da pomognem u ovoj priči (što je sada rešeno, ne kao u bajkama “do kraja života” ali najbolje moguće u stvarnosti “na početku (novog) života”).

Možda sam i zato toliko oduševljen ovom vešću.

Meni je ovo jedna (od retkih) dobrih vesti. Naravno i pomoć deci ali da ne širim temu.

Ako se sećate, na blogu je posle zemljotresa u Kraljevu bio apel za pomoć a i sam sam uplatio izvesnu sumu. To što su neki iz lokalne samouprave deo para proneverili (ne znam dokle je stigao sudski proces) nije razlog da se od sličnih akcija odustane.

Posebno mi je drago što su i drugi iz ove branše bili uključeni u slične akcije. Ne bih posebno isticao nikoga jer ovo nije nikakvo takmičenje.

Ipak da naglasim:

KNEZ PETROL – položen test društvene odgovornosti, na najbolji mogući način!

I na kraju, maratoncu Lazaru, pozdrav uz želju da nastavi sa pobedama.

Slučajno ili ne, čak se i njegovo ime uklapa u simboliku novog života i nade, a svima koji čitate ove redove želim ono u životu najvažnije: puno zdravlja i sreće Vama i vašim porodicama.

(taman i u duhu predstojećeg Svetog Nikole i Božićnih praznika)

Lako zaboravljamo koliko neke obične stvari čine život. Za „pračence lima“ ... vremena ima.