Znam, znam … ovo sam
trebao mnoooogooo ranije!
No, nikad kasno nije.
(i nije neki izgor što je predstavljena Selenia kao i Sunoco,
oba u vlasništvu Petronas-a).
Petronas je
malezijska nacionalna naftna kompanija, gigantskih razmera (među 100 najvećih u
opšte i među 20 najvećih naftnih uopšte, računajući i druge nacionalne osim
koorporacija).
No (čak) ni to nije
najznačajnije. Ima slično velikih kompanija ali sa mnogo manjim uticajem u
svetu, i sa mnogo manje istraživača i sa mnogo lošijim marketingom. Nisu ni
Petronas kule toliko bitne (mada bi morao da ih pomenem) koliko istoimeni
tehnološki univerzitet (ne samo fakultet): PUT (Petronas Univesity of
Technology).
I šta ja (jedan
tehnolog) na to da kažem? (osim: sjajno! Bravo! i slično).
Naravno,
eksploatacija nafte je glavni izvor prihoda a na blogu će se predstaviti PLI
(Petronas Lubricants International).
Više o samoj
kompaniji ćete lako izguglati pa ne bih da dužim.
UVOD
Ako je neko blizu
onoga što većina želi: “jeftino a dobro” onda je Petronas među najbližima ovom
nedostižnom cilju. Verovatno su i glavni uzrok (uz naravno sveopštu ekonomsku
krizu) obaranja cena gotovih maziva na evropskom tržištu (posebno Total grupe)
tako da su za sada vodeći kao “cenovno odgovorna” kompanija (uz verovatno i
širu “društvenu odgovornost” koja je već postala izlizani kliše).
Da bi napravili
dobro motorno (i uopšte) ulje morate imati i dobre sastojke (pa kuvati „na
tihoj vatrici“). Baza je obezbeđena iz sopstvenih resursa a to su sintetička bazna
ulja III grupe, veći deo kapaciteta (340 hiljada tona) a manji su BU II bazne
grupe (što bi rekli “klasična HC“ ulja, mada se rade istom tehnologijom ... ma
nije ni bitno). Petronas je i veliki izvoznik (najviše u Evropu) ovih baznih
ulja tako da osim za sopstvenu proizvodnju snabdeva mnoge evropske proizvođače
(na primer i FAM).
Tu postoje dve
kategorije, klasična i vrlo povoljna BU III bazne grupe, i ona koja bi se mogla
nazvati III+ zbog svojih boljih (mada ne ekstremno) osobina (i providnosti, tj.
potpunog izostanka boje, što se meni posebno sviđa), pod imenom ETRO. Tu su dva
bazna ulja „četvorka“ i „šestica“ (ali šestica a ne 5,5 što je uobičajeno), što
nije neki poseban izbor ali je za formulisanje modernih motornih ulja „ono
glavno“.
Aditivi se
nabavljaju od vodećih proizvođača, tako da ni tu nema problema a deo je iz
sopstvene proizvodnje, veći deo (pri)dobijen pametnim akvizicijama.
Znanje i resursi su
tu, a ne nedostaje ni poslovnog duha, tako da „posao cveta“.
Šta god ko mislio
PLI je stao na crtu najvećima. Pristup je moderan ... toliko moderan da čak i
prevazilazi većinu njih. Kombinacija Motul (OMV) i Mobil/Shell pristupa je
zaista sjajna. Proširena ali optimizovana kooproracijska shema (ne zvuči jasno
ali bolje nisam mogao da smislim; malo „pleonastički“ ali videće se iz dalje
priče zašto).
Dakle, Petronas je
posao odradio izuzetno.
Ne treba posebno
afirmativno predstavljati stvari dovoljno je biti objektivan (što ću i
pokušati, možda malo i prestrogo ... dovoljno je što su blago jeftiniji od
onoga što su).
Još samo da spomenem
da su u žiži javnosti, preko F1 gde Mercedes/Petronas žari i pali (doduše
indirektno i u tragediji sa Boingom 777 ali u pozitivnom smislu gde su
učestvovali kao drugi državni resurs u potrazi (uz vojsku)).
I najnoviju vest da
ih je EU rebnula sa 3,7% carine za bazna ulja III grupe, međutim, kako kažu u
Petronasu, trudiće se da i sa tim ostanu na vrhu odnosa kvalitet/cena. Radi se
o tome da je Indonezija prešla u viši rang razvijenosti (po merilima svetske
banke) pa više nemaju preferencijale u ovom slučaju.
ASORTIMAN
Biće predstavljen u
detalje, u ovom tekstu i nastavku, a sad samo par napomena.
Izuzetno je
(asortiman) regionalno prilagođen, tako da kada gledate globalni sajt može
delovati zastarelo ali evropski je druga priča. Izuzetno moderan i izuzetno
prilagođen voznom parku.
Tu (naravno) ide
napomena da su u Evropi i najjači jer je od 7 blendara 4 u Evropi (dve u
Italiji i po jedna u Belgiji i Španiji).
U Evropi se
asortiman sastoji od 13 ulja od kojih 12 njih pokriva 80% tipova ulja koja su u
Evropi potrebna ali i 95% potrošnje (jer onih kojih nema ne treba skoro ni da
bude).
Pošto više toga ima,
da navedem čega nema. A nema: 0W-20, ACEA C1 i mineralnih 15W-40/20W-50. Ostalo
je tu. 0W-20 je ionako malo tržište, pretežno servisnih ulja, pa nije neka
šteta, slično i za ACEA C1.
Na prvi pogled je nedostatak
15W-40 veliki minus, ali zapravno nije. Prvo: ovim se poručuje da se neće
gledati u prošlost (iako Petronas proizvodi i mineralna bazna ulja) bar ne na
tržištima Evrope (čitaj EU). Drugo: na ingeniozni način su i 15W-40 i 20W-50
pokrivena sa uljem “800” koje je 15W-50 (o čemu više kada budem pisao o njemu).
Serija 5000
Ovo je serija
sintetičkih motornih ulja koja su pretežno “Specific” tipa (servisnog i namene
prema ispunjenim odobrenjima). Najbrojnija je i namenjena automobilima XXI veka
od njegovog početka pa do najnovijih tipova.
Same oznake serija
su “standardne” (viši broj je i viši kvalitet) ali je pomalo nejasno od kojih
su baznih ulja serije napravljene. 7000 je sigurno od ETRO, dok je 5000
verovatno “blend” (mešavina) ETRO i “standardnih” (osnovih) baznih ulja III
grupe. 3000 je možda iste osnove (bar se nadam i tako izgleda) kao 5000 ali
nešto drugačijeg sastava aditiva (i viskoznosti) mada se tu možda radi i o tome
da nema ETRO baznih ulja (valjda ne). 1000 i 800 su PS ulja … 1000 možda i od
III bazne grupe (posredno se nameće što potvrđuje i prvu pretpostavku za seriju
3000; u goroj verziji bi ovo mogla biti bazna ulja II grupe ili bar mešavina II
i III, ali o tome više u drugom delu) a 800 bi mogao biti klasična mešavina
mineralnih i sintetičkih ulja.
Syntium 5000 FR
Ono FR nije (kao što
sam prvo pomislio) od Francuska (France) nego od Ford (logično … kako da ne).
Ford 5W-30 ulje koje
ispunjava FORD WSS-M2C913-C i namenjeno je motorima koji traže taj nivo
kvaliteta ili starije 913 (B i A) specifikacije (standarde, odobrenja).
Sintetičko je a osim
osnovnog ispunjava i skromno (ali uobičajeno): API SL, ACEA A5/B5 i RN 0700.
Osobine
(svojstva)
Specifična gustina:
852kg/m3, tipično za sintetička ulja (naročito 5W-30). Viskoznost na
100°C je 10 mm2/s (cSt), a indeks viskoznosti 166. Tačka paljenja
preko 220°C a tačka stinjavanja –37°C.
Sve je tipično za
kategoriju ulja. Viskoznost (radna) je u donjoj polovini za SAE 30 klasu pa je
ulje više “5W-25” što je karakteristika Low HTHS ulja. Štedi gorivo a štedi i
nove motore (koji su za to predviđeni).
Tačka stinjavanja je
data kao finesa (obično se daje u stepenima u koracima od po 3) što Petronas
obilato koristi. Ništa posebno značajno ali je nagovešteno da je bolje od
prosečnih –36°C.
Syntium 5000 XS (5W-30)
Ulje namenjeno
mnogim motorima ali pre svega za BMW i Mercedes (čija odobrenja poseduje) ali i
za Opel motore sa Dexos2 zahtevima (i ranijim GM-LL-025 A ili B). Zapravo pre
svega za dizele sa DPF-om raznih generacija, uključivši i VW PD motore, bez ali
naročito sa DPF. Naravno i sve benzince do 2011. Koji ne traže specijalno
odobrenje (naročito one čija odobrenja ima, opet prva dva navedena nemačka proizvođača).
Spada u Mid-SAPS ulja (moja omiljena).
Ispunjava:
API SN/CF, ACEA C3, BMW
LL-04, MB-Approval 229.51 i VW 505.01
Osobine
(svojstva)
Specifična gustina:
850kg/m3, tipično za sintetička ulja (ove kategorije). Viskoznost na
100°C je 11,6 mm2/s (cSt), a indeks viskoznosti 165. TBN je 8,1. Tačka
paljenja preko 200°C (po ASTM D92) a tačka stinjavanja –36°C.
Sve “po propisu” i
standardno. TBN je nešto veći što pokazuje ambiciju da se koristi i kao ulje za
razne generacije Opel dizel motora (naročito starijih).
Syntium 5000 AV (5W-30)
Ovo je pre svega
504/507 ulje ali “proširene primene”. Poseduje i nešto drugih odobrenja uz
ispunjenje standarda API i ACEA. Dakle, nije samo za VW već za sve koji traže
vrhunsko ulje za duge intervale izmene. Slično prethodnom ali bolje u detaljima
i posebno je u maloj prednosti kod modernih motora kada se ulje menja na
30.000km ili više. Naročito se ističe na niskim temperaturama, čime je
pogodnije od prethodnog za hladnija klimatska područja i uopšte bolje štiti
motor na –20°C ili još nižim temperaturama.
Ispunjava:
API SN, ACEA A3/B3/B4
i nivo C3; VW 504.00/507.00, BMW LL-04 i MB-Approval 229.51
Osobine
(svojstva)
Viskoznost na 100°C
je 12,2 mm2/s (cSt), a indeks viskoznosti 159. Viskoznost na 40°C iznosi
74 mm2/s (cSt). TBN je 5,2. Tačka paljenja 218°C a tačka stinjavanja
–45°C.
Ne baš tipično VW
504/507 ulje iako samo “varijacija na temu”. Viskoznije od prosečnog 5W-30 (“5W-35”
a po tački stinjavanja i “2,5W-35”). TBN je za 504/507 ulja oko 6 ali 5,2 je
baš nisko … možda (ipak) samo do 30.000km ali ne i preko (čak ni sa, budućim,
Euro 6 dizelom). Ovim je možda naglašeno da je dobro koristiti ga kod PD motora
uz zamenu na 15.000km.
Syntium 5000 RN (5W-30)
Najnovije ulje u
seriji. Toliko novo da TDS nisam uspeo da nađem. Doduše SDS na nekoliko jezika
jesam, gde je potvrđeno da je potpuno sintetičko. RN je naravno od Renault i
namenjeno je pre svega njihovim motorima najnovije generacije (od 2009. na dalje).
Navodi se da je ulje Low SAPS i da uveliko prevazilazi zahteve standarda koje
ispunjava.
Ispunjava:
ACEA C4, MB-Approval
226.51 i 229.51 i (naravno i pre svega) Renault RN 0720.
Dakle sve je rečeno.
Pre svega RN 0720 (i samim tim ACEA C4) Mid-SAPS ulje i High HTHS. Jedno od
(samo) 10 koje imaju zvanično MB 226.51 (uključujući i servisna).
Syntium 5000 CP (5W-30)
Ovo je pak Peugeot
ulje, C2 i PSA 2290. Može da zameni starija Ford odobrenja pa sve do 913C (mada
to sa malo opreza, nije baš potpuno na papiru, mada je u stvarnosti i više od
toga, pa ko kako hoće).
Dakle, pre svega za
HDi motore (i slične) sa DPF-om.
Ispunjava:
API SN/CF, ACEA
A5/B5 Performance, ACEA C2, PSA B71 2290 i RENAULT RN0700.
Osobine
(svojstva), tipična (u zagradama dozvoljene granice):
Specifična gustina:
855kg/m3 (850 do 860); Viskoznost na 100°C je 9,9 mm2/s (cSt)
(od 9,5 do 10,5); a viskoznost na 40°C iznosi
74 mm2/s (cSt). Indeks viskoznosti 156. TBN je 7,4 (od 7 do 8). Tačka
stinjavanja –40°C (bolje, manje od –36°C). Viskoznost na –30°C (Cold Crank):
6000 mPa×s
(manje od 6600). Isparljivost (Noack): 9,1%.
Solidne osobine.
Pravo 5W-30 Low HTHS. Obećava se “i do” 6% uštede goriva (u odnosu na 15W-40)
na kratkim gradskim relacijama ili do 3% u mešovitoj vožnji (moguće u
specijalnim uslovima u praksi podelite sa dva). Sve je tipično za ACEA C2 ulja.
Nešto je niži indeks viskoznosti i nešto bolja tačka stinjavanja. Vredsnost
isparljivosti je odlična (ispod 10%) za Low HTHS ulje izvanredna (mnoga Ford
913B ulja imaju 14,5%) jer je zahtev standarda £13%
i što garantuje mogućnost primene i na +45°C i nisku potrošnju ulja (čak i kod
malo starijih motora).
U TDS-u su dati i
podaci o aditivima (sastavu nekih elemenata kod novog ulja), pa da navedem:
B 69ppm, Zn 892 (810–940)ppm,
Ca 1822 (1700–1970)ppm, Mg 9 ppm, S 2213ppm, P 775ppm.
Cink (Zn) je na
nivou koliko dopušta standard, bliže gornjoj granici (solidno i za starije
motore, koji trpe Low HTHS ulja), Nešto je manje detergenata (za jednu “super
sintetiku”) ali opet po Low SAPS specifikaciji (doduše nije sve u količini,
koncentraciji, već i “snazi” tj. efikasnosti). Fosfor je vezan zahtevima da ga
bude cca. 800ppm (od 700 do 900), kao i sumpor koga mora biti ispod 0,3%
(3000ppm ili 3‰).
Sve ko “pod konac” a manje sumpora nije moglo biti ni zbog ZDDP-a (nekog od
oblika).
Bor znači da ulje
poseduje tzv. “modifikatore trenja” (friction modifiers) ali ne u čvrstom
obliku već rastvorene i u malom procentu (tipično oko 0,5%). Radi se o
Mo(libdenskim) i mešovitim B(or)-Mo organskim kompleksima (ili njihovoj
mešavini). Tačni sastavi su “confidental” (poverljive prirode).
Toliko u prvom delu.
Najveća zamerka što
ACEA standardi nisu označeni godinama, bar ne u ovoj seriji (kod nekih drugih
jesu, mada bolje da nisu, kao što ćemo, zajedno, videti).