Petronas motorna ulja za automobile - prvi deo, Petronas pasenger car motor oils - part one

Znam, znam … ovo sam trebao mnoooogooo ranije!

No, nikad kasno nije.

(i nije neki izgor što je predstavljena Selenia kao i Sunoco, oba u vlasništvu Petronas-a).

Petronas je malezijska nacionalna naftna kompanija, gigantskih razmera (među 100 najvećih u opšte i među 20 najvećih naftnih uopšte, računajući i druge nacionalne osim koorporacija).

No (čak) ni to nije najznačajnije. Ima slično velikih kompanija ali sa mnogo manjim uticajem u svetu, i sa mnogo manje istraživača i sa mnogo lošijim marketingom. Nisu ni Petronas kule toliko bitne (mada bi morao da ih pomenem) koliko istoimeni tehnološki univerzitet (ne samo fakultet): PUT (Petronas Univesity of Technology).

I šta ja (jedan tehnolog) na to da kažem? (osim: sjajno! Bravo! i slično).

Naravno, eksploatacija nafte je glavni izvor prihoda a na blogu će se predstaviti PLI (Petronas Lubricants International).

Više o samoj kompaniji ćete lako izguglati pa ne bih da dužim.

UVOD

Ako je neko blizu onoga što većina želi: “jeftino a dobro” onda je Petronas među najbližima ovom nedostižnom cilju. Verovatno su i glavni uzrok (uz naravno sveopštu ekonomsku krizu) obaranja cena gotovih maziva na evropskom tržištu (posebno Total grupe) tako da su za sada vodeći kao “cenovno odgovorna” kompanija (uz verovatno i širu “društvenu odgovornost” koja je već postala izlizani kliše).

Da bi napravili dobro motorno (i uopšte) ulje morate imati i dobre sastojke (pa kuvati „na tihoj vatrici“). Baza je obezbeđena iz sopstvenih resursa a to su sintetička bazna ulja III grupe, veći deo kapaciteta (340 hiljada tona) a manji su BU II bazne grupe (što bi rekli “klasična HC“ ulja, mada se rade istom tehnologijom ... ma nije ni bitno). Petronas je i veliki izvoznik (najviše u Evropu) ovih baznih ulja tako da osim za sopstvenu proizvodnju snabdeva mnoge evropske proizvođače (na primer i FAM).

Tu postoje dve kategorije, klasična i vrlo povoljna BU III bazne grupe, i ona koja bi se mogla nazvati III+ zbog svojih boljih (mada ne ekstremno) osobina (i providnosti, tj. potpunog izostanka boje, što se meni posebno sviđa), pod imenom ETRO. Tu su dva bazna ulja „četvorka“ i „šestica“ (ali šestica a ne 5,5 što je uobičajeno), što nije neki poseban izbor ali je za formulisanje modernih motornih ulja „ono glavno“.

Aditivi se nabavljaju od vodećih proizvođača, tako da ni tu nema problema a deo je iz sopstvene proizvodnje, veći deo (pri)dobijen pametnim akvizicijama.

Znanje i resursi su tu, a ne nedostaje ni poslovnog duha, tako da „posao cveta“.

Šta god ko mislio PLI je stao na crtu najvećima. Pristup je moderan ... toliko moderan da čak i prevazilazi većinu njih. Kombinacija Motul (OMV) i Mobil/Shell pristupa je zaista sjajna. Proširena ali optimizovana kooproracijska shema (ne zvuči jasno ali bolje nisam mogao da smislim; malo „pleonastički“ ali videće se iz dalje priče zašto).

Dakle, Petronas je posao odradio izuzetno.

Ne treba posebno afirmativno predstavljati stvari dovoljno je biti objektivan (što ću i pokušati, možda malo i prestrogo ... dovoljno je što su blago jeftiniji od onoga što su).

Još samo da spomenem da su u žiži javnosti, preko F1 gde Mercedes/Petronas žari i pali (doduše indirektno i u tragediji sa Boingom 777 ali u pozitivnom smislu gde su učestvovali kao drugi državni resurs u potrazi (uz vojsku)).

I najnoviju vest da ih je EU rebnula sa 3,7% carine za bazna ulja III grupe, međutim, kako kažu u Petronasu, trudiće se da i sa tim ostanu na vrhu odnosa kvalitet/cena. Radi se o tome da je Indonezija prešla u viši rang razvijenosti (po merilima svetske banke) pa više nemaju preferencijale u ovom slučaju.

ASORTIMAN

Biće predstavljen u detalje, u ovom tekstu i nastavku, a sad samo par napomena.

Izuzetno je (asortiman) regionalno prilagođen, tako da kada gledate globalni sajt može delovati zastarelo ali evropski je druga priča. Izuzetno moderan i izuzetno prilagođen voznom parku.

Tu (naravno) ide napomena da su u Evropi i najjači jer je od 7 blendara 4 u Evropi (dve u Italiji i po jedna u Belgiji i Španiji).

U Evropi se asortiman sastoji od 13 ulja od kojih 12 njih pokriva 80% tipova ulja koja su u Evropi potrebna ali i 95% potrošnje (jer onih kojih nema ne treba skoro ni da bude).

Pošto više toga ima, da navedem čega nema. A nema: 0W-20, ACEA C1 i mineralnih 15W-40/20W-50. Ostalo je tu. 0W-20 je ionako malo tržište, pretežno servisnih ulja, pa nije neka šteta, slično i za ACEA C1.

Na prvi pogled je nedostatak 15W-40 veliki minus, ali zapravno nije. Prvo: ovim se poručuje da se neće gledati u prošlost (iako Petronas proizvodi i mineralna bazna ulja) bar ne na tržištima Evrope (čitaj EU). Drugo: na ingeniozni način su i 15W-40 i 20W-50 pokrivena sa uljem “800” koje je 15W-50 (o čemu više kada budem pisao o njemu).

Serija 5000

Ovo je serija sintetičkih motornih ulja koja su pretežno “Specific” tipa (servisnog i namene prema ispunjenim odobrenjima). Najbrojnija je i namenjena automobilima XXI veka od njegovog početka pa do najnovijih tipova.

Same oznake serija su “standardne” (viši broj je i viši kvalitet) ali je pomalo nejasno od kojih su baznih ulja serije napravljene. 7000 je sigurno od ETRO, dok je 5000 verovatno “blend” (mešavina) ETRO i “standardnih” (osnovih) baznih ulja III grupe. 3000 je možda iste osnove (bar se nadam i tako izgleda) kao 5000 ali nešto drugačijeg sastava aditiva (i viskoznosti) mada se tu možda radi i o tome da nema ETRO baznih ulja (valjda ne). 1000 i 800 su PS ulja … 1000 možda i od III bazne grupe (posredno se nameće što potvrđuje i prvu pretpostavku za seriju 3000; u goroj verziji bi ovo mogla biti bazna ulja II grupe ili bar mešavina II i III, ali o tome više u drugom delu) a 800 bi mogao biti klasična mešavina mineralnih i sintetičkih ulja.

Syntium 5000 FR

Ono FR nije (kao što sam prvo pomislio) od Francuska (France) nego od Ford (logično … kako da ne).

Ford 5W-30 ulje koje ispunjava FORD WSS-M2C913-C i namenjeno je motorima koji traže taj nivo kvaliteta ili starije 913 (B i A) specifikacije (standarde, odobrenja).

Sintetičko je a osim osnovnog ispunjava i skromno (ali uobičajeno): API SL, ACEA A5/B5 i RN 0700.

Osobine (svojstva)

Specifična gustina: 852kg/m³, tipično za sintetička ulja (naročito 5W-30). Viskoznost na 100°C je 10 mm²/s (cSt), a indeks viskoznosti 166. Tačka paljenja preko 220°C a tačka stinjavanja –37°C.

Sve je tipično za kategoriju ulja. Viskoznost (radna) je u donjoj polovini za SAE 30 klasu pa je ulje više “5W-25” što je karakteristika Low HTHS ulja. Štedi gorivo a štedi i nove motore (koji su za to predviđeni).

Tačka stinjavanja je data kao finesa (obično se daje u stepenima u koracima od po 3) što Petronas obilato koristi. Ništa posebno značajno ali je nagovešteno da je bolje od prosečnih –36°C.

Syntium 5000 XS (5W-30)

Ulje namenjeno mnogim motorima ali pre svega za BMW i Mercedes (čija odobrenja poseduje) ali i za Opel motore sa Dexos2 zahtevima (i ranijim GM-LL-025 A ili B). Zapravo pre svega za dizele sa DPF-om raznih generacija, uključivši i VW PD motore, bez ali naročito sa DPF. Naravno i sve benzince do 2011. Koji ne traže specijalno odobrenje (naročito one čija odobrenja ima, opet prva dva navedena nemačka proizvođača). Spada u Mid-SAPS ulja (moja omiljena).

Ispunjava:

API SN/CF, ACEA C3, BMW LL-04, MB-Approval 229.51 i VW 505.01

Osobine (svojstva)

Specifična gustina: 850kg/m³, tipično za sintetička ulja (ove kategorije). Viskoznost na 100°C je 11,6 mm²/s (cSt), a indeks viskoznosti 165. TBN je 8,1. Tačka paljenja preko 200°C (po ASTM D92) a tačka stinjavanja –36°C.

Sve “po propisu” i standardno. TBN je nešto veći što pokazuje ambiciju da se koristi i kao ulje za razne generacije Opel dizel motora (naročito starijih).

Syntium 5000 AV (5W-30)

Ovo je pre svega 504/507 ulje ali “proširene primene”. Poseduje i nešto drugih odobrenja uz ispunjenje standarda API i ACEA. Dakle, nije samo za VW već za sve koji traže vrhunsko ulje za duge intervale izmene. Slično prethodnom ali bolje u detaljima i posebno je u maloj prednosti kod modernih motora kada se ulje menja na 30.000km ili više. Naročito se ističe na niskim temperaturama, čime je pogodnije od prethodnog za hladnija klimatska područja i uopšte bolje štiti motor na –20°C ili još nižim temperaturama.

Ispunjava:

API SN, ACEA A3/B3/B4 i nivo C3; VW 504.00/507.00, BMW LL-04 i MB-Approval 229.51

Osobine (svojstva)

Viskoznost na 100°C je 12,2 mm²/s (cSt), a indeks viskoznosti 159. Viskoznost na 40°C iznosi 74 mm²/s (cSt). TBN je 5,2. Tačka paljenja 218°C a tačka stinjavanja –45°C.

Ne baš tipično VW 504/507 ulje iako samo “varijacija na temu”. Viskoznije od prosečnog 5W-30 (“5W-35” a po tački stinjavanja i “2,5W-35”). TBN je za 504/507 ulja oko 6 ali 5,2 je baš nisko … možda (ipak) samo do 30.000km ali ne i preko (čak ni sa, budućim, Euro 6 dizelom). Ovim je možda naglašeno da je dobro koristiti ga kod PD motora uz zamenu na 15.000km.

Syntium 5000 RN (5W-30)

Najnovije ulje u seriji. Toliko novo da TDS nisam uspeo da nađem. Doduše SDS na nekoliko jezika jesam, gde je potvrđeno da je potpuno sintetičko. RN je naravno od Renault i namenjeno je pre svega njihovim motorima najnovije generacije (od 2009. na dalje). Navodi se da je ulje Low SAPS i da uveliko prevazilazi zahteve standarda koje ispunjava.

Ispunjava:

ACEA C4, MB-Approval 226.51 i 229.51 i (naravno i pre svega) Renault RN 0720.

Dakle sve je rečeno. Pre svega RN 0720 (i samim tim ACEA C4) Mid-SAPS ulje i High HTHS. Jedno od (samo) 10 koje imaju zvanično MB 226.51 (uključujući i servisna).

Syntium 5000 CP (5W-30)

Ovo je pak Peugeot ulje, C2 i PSA 2290. Može da zameni starija Ford odobrenja pa sve do 913C (mada to sa malo opreza, nije baš potpuno na papiru, mada je u stvarnosti i više od toga, pa ko kako hoće).

Dakle, pre svega za HDi motore (i slične) sa DPF-om.

Ispunjava:

API SN/CF, ACEA A5/B5 Performance, ACEA C2, PSA B71 2290 i RENAULT RN0700.

Osobine (svojstva), tipična (u zagradama dozvoljene granice):

Specifična gustina: 855kg/m³ (850 do 860); Viskoznost na 100°C je 9,9 mm²/s (cSt) (od 9,5 do 10,5);  a viskoznost na 40°C iznosi 74 mm²/s (cSt). Indeks viskoznosti 156. TBN je 7,4 (od 7 do 8). Tačka stinjavanja –40°C (bolje, manje od –36°C). Viskoznost na –30°C (Cold Crank): 6000 mPa×s (manje od 6600). Isparljivost (Noack): 9,1%.

Solidne osobine. Pravo 5W-30 Low HTHS. Obećava se “i do” 6% uštede goriva (u odnosu na 15W-40) na kratkim gradskim relacijama ili do 3% u mešovitoj vožnji (moguće u specijalnim uslovima u praksi podelite sa dva). Sve je tipično za ACEA C2 ulja. Nešto je niži indeks viskoznosti i nešto bolja tačka stinjavanja. Vredsnost isparljivosti je odlična (ispod 10%) za Low HTHS ulje izvanredna (mnoga Ford 913B ulja imaju 14,5%) jer je zahtev standarda £13% i što garantuje mogućnost primene i na +45°C i nisku potrošnju ulja (čak i kod malo starijih motora).

U TDS-u su dati i podaci o aditivima (sastavu nekih elemenata kod novog ulja), pa da navedem:

B 69ppm, Zn 892 (810–940)ppm, Ca 1822 (1700–1970)ppm, Mg 9 ppm, S 2213ppm, P 775ppm.

Cink (Zn) je na nivou koliko dopušta standard, bliže gornjoj granici (solidno i za starije motore, koji trpe Low HTHS ulja), Nešto je manje detergenata (za jednu “super sintetiku”) ali opet po Low SAPS specifikaciji (doduše nije sve u količini, koncentraciji, već i “snazi” tj. efikasnosti). Fosfor je vezan zahtevima da ga bude cca. 800ppm (od 700 do 900), kao i sumpor koga mora biti ispod 0,3% (3000ppm ili 3‰). Sve ko “pod konac” a manje sumpora nije moglo biti ni zbog ZDDP-a (nekog od oblika).

Bor znači da ulje poseduje tzv. “modifikatore trenja” (friction modifiers) ali ne u čvrstom obliku već rastvorene i u malom procentu (tipično oko 0,5%). Radi se o Mo(libdenskim) i mešovitim B(or)-Mo organskim kompleksima (ili njihovoj mešavini). Tačni sastavi su “confidental” (poverljive prirode).

Toliko u prvom delu.

Najveća zamerka što ACEA standardi nisu označeni godinama, bar ne u ovoj seriji (kod nekih drugih jesu, mada bolje da nisu, kao što ćemo, zajedno, videti).