Jeftina ulja - dosta za sada, Cheap Oils - enough for now

Pomenuo sam robne marke u prošlom tekstu.

I više puta usput u raznim tekstovima i komentarima (kao i na forumima).

Neću se (mnogo) ponavljati. Ono što je bitno, već sam rekao:

Ne volim taj koncept (koji nije vezan samo za maziva; naprotiv) a rezultat može biti pozitivan (niža cena, laka prepoznatljivost za vlasnike određenih automobila (GM, Ford ...) i slično) ali i negativan (niži kvalitet od poznatih brendova u istoj klasi).

Kvalitet je obično takav da se zadovolji minimum standarda što i jeste cilj ali se obično štedi na baznom ulju korišćenjem jeftinih baznih štokova. Dalje, zavisno od klase, obično se koriste jeftiniji polimeri (za poboljšanje indeksa viskoznosti) ili ih ima manje (ili više zavisno šta se želi postići, tj. po kom osnovu više uštedeti) a i bazni paket je obično „standardni“ a ne premium, ITD.

Naravno ima i primera visokog kvaliteta (Honda OEM ulja, koja pravi neko od mejdžorsa, pre par godina u Evropi je to bio Total da bi ga zamenio Shell a sutra – videćemo). Osim toga unutar jednog imena (GM) može biti i ulja visokog nivoa naričito tamo gde to standard propisuje (ograničava varijacije) što kod pomenutog (donekle) važi za  GM Dexos2.

Kupiti u ovlašćenom servisu ... još i nekako (mada kako gde) ali postoji rizik da ćete kupiti ili falsifikat ili robu za „crnu Afriku“ (mada je i to relativno nekada tamo ide i bolje nego – znate već gde).

Sve u svemu ako je original niste mnogo ili nikako pogrešili a da može bolje – uvek može bolje.

Ponoviću ono što kaže Mobil (parafraza) – pravimo nebrojen broj robnih marki ali je ulje pod imenom Mobil uvek makar za nijansu kvalitetnije u istoj klasi.

Ko šta pravi je više detektivska priča a mnogo zavisi i od kontinenta. Fuchs, recimo, pravi ACDelco ulja (opet GM brend) u nekim krajevima sveta.

Čuvajte se „poznatih“ imena ili varijacija na njih kao što je npr. GMC i slično, jer često takvi proizvodi nemaju veze sa brendom automobila a koriste takva imena kao besplatnu reklamu sa implikacijom da se radi o filijali američke kompanije i jasnim asocijacijama na kvalitet (po veoma niskoj ceni).

Često robne marke prave renomirane kompanije kojima je to (često) jedini način da iz premium klase „siđu“ u ekonomsku pa čak i low cost bez da ugroze više godišnja (decenijska) ulaganja u premium brend. Naravno, očigledno se radi o degradaciji kvaliteta ali zavisno od slučaja do slučaja to ne mora biti čak ni za celu klasu (naročito kada je cena podnošljivo niska).

Ipak, bolje je izbegavati ovakve „kombinatorike“ iako bi za kraće intervale izmene te lake uslove vožnje ovakva ulja solidno odradila posao.

Ona najjefinija i potpuno „no name“ ulja IPAK izbegavajte jer je pitanje ispunjavaju li makar deo onoga što piše na etiketi pa čak i da li su uopšte blizu tome.

Poljski K2 bi mogao da dobije i tekst (poseban) što sam i najavljivao no nije izvesno da ću skoro naći toliko vremena. To je nešto što bi moglo biti zanimljivo i nešto što ima dobar odnos kvalitet/cena.

Naravno, između jeftinog, umereno jeftinog i umereno skupog – po pravilu treba birati umereno skupo!!

Manji nemački brendovi i bez velike tradicije su nikli kao pečurke posle kiše a prodaju se sasvim solidno. Nemci su uvek bili pedantni, tehnički na visokom nivou, a kao hemičari vodeći u svetu, međutim to ne znači i da ovi (obično tek umereno jeftini) brendovi trebaju da budu vaš izbor.

Mogu, ali ipak budite obazrivi. Iskustva su razna, i uglavnom neutralna ili umereno povoljna.

Bez više informacija mogu samo da nagađam ali SVA imena kojih nema (bar za neka ulja) na zvaničnim listama OEM-a (MB, VW i drugi), standarda (API i ACEA), nisu za posebnu preporuku makar se prodavali desetak godina i u velikim količinama.

Od imena koja imaju vrlo dobar odnos kvalitet/cena a koja su (makar uslovno) jeftina, ne mogu a da ne pomenem FAM i Prista Oil. Dva jaka proizvođača. Prvi, koji je trenutno pod kapom države i sa kvalitetom koji je više nego solidan (onaj stari), drugi koji je sve manje jeftin naročito u matičnoj državi ali sa odličnim odnosom kvalitet/cena.

Oba proizvođača imaju potpuno automatizovanu proizvodnju , dobre laboratorije, veliki broj stručnjaka i veoma dobru (kompletnu) tehnologiju. Prista, naravno ima više obrtnog kapitala a FAM se i pored svega u oblasti čvrstih maziva drži u samom dvropskom (i svetskom) vrhu ( a tu su i neka industrijska ulja).

O RNB (Galax) ne bih znao da kažem nešto određeno (nisam ih zaboravio). I oni su u restruktuiranju (i pod državnom kapom) te bi trebalo da imaju (bar) solidan kvalitet. Jedino što ih skoro nema na tržištu i što sticajem okolnosti manje o njima znam te ne mogu dati tako jaku preporuku kao za FAM.

INA nikako nije jeftin brend ali sa izvoznim cenama (pa još akcijskim) može da bude te eto još jedne prilike za kupovinu jeftinog a kvalitetnog ulja.

Optima će se naći u sledećoj priči koja kazuje kako skupa ulja (na prvi pogled) i premium brendovi zapravo i nisu toliko skuplji kako se na prvi pogled čini i zašto vredi kupovati skuplje (ne i najskuplje, osim ako imate poseban razlog za tako nešto).

I na kraju ovog teksta, da Nas sve zajedno podsetim da će Srbija (i širi region) biti pod sve većim uticajem (velikih) ruskih kompanija. Rusi su sve ozbiljniji igrači (Optima je takođe postala njihov brend, a o Gazprom uljima sam već dva puta pisao a biće pomenuti i u sledećem tekstu).

Ruske kompanije objedinjuju proizvodnju sirovina (od sirove nafte) sa finalnim proizvodima, imaju veliki kapital, odličnu organizaciju i kvalitetan (sve kvalitetniji) kadar, tako da je samo pitanje vremena kada će u Evropi biti jako blizu Zapadnim brendovima, kako po osvojenom tržištu tako i po ugledu.

Tehnološki su jako blizu  tako da je sve manje razloga za razmišljanje da Rusi još uvek zaostaju.

Uostalom Gazprom ima Chevron tehnologiju (sa sve ljudima) u Italiji. Ko tu zaostaje?

Nestro će (preko Modriče) za godinu-dve biti i ispred većine velikih imena (ili makar na istom nivou, po svim kriterijuma, makar i cepidlačili) jer nova „state of art“ blendara samo što nije ugledala svetlo dana.

Lukoil je već pominjan, a izjasnio sam se i o tome da sam im „snizio rejting“ (u komentaru u tekstu Lukoil prvi deo). Ukratko, još su to solidna ulja, ali nedostatak odobrenja, više cene i još sijaset utisaka im ne idu na ruku. Ipak sve se to može brzo promeniti jer je Lukoil uložio više miliona € u modernizaciju blendare u Rumuniji, što bi trebalo da bude gotovo do kraja godine ili sredine sledeće.

Od aprila ove godine Lukoil je lansirao brend Genesis, ali više za potrebe GM-a u Uzbekistanu i za domicilno tržište. Posle proširenja i modernizacije rumunske blendare kreće pohod na Zapadno Evropsko tržište. Ako takav stigne i do nas a po dobro odmerenoj ceni (i marketinški propraćen) eto potpunog preokreta i od jednog koraka nazad, dva koraka napred.

Naravno Genesis (počevši od imena do odobrenja sve je urađeno na najvišem nivou) je „jeftin“ premium brend (nekada bio pleonazam a sada nije, kako to „uspešno“ demonstrira Total), čime je više za priču o (relativno) skupim uljima (sledeći tekst) no kako je za sada DALEKO od nas, to će ostati za neki drugi put; za sada samo (već poznato) da je na startu Genesis krenuo sa 5W-20 i 5W-30 verzijom (ovih treba biti više a slede i 5W-40 ulja). Oba su API SN a 5W-30 verzija je GM Dexos2 uz MB 229.51, ACEA C3-2010, itd. Sve po najnovijom modi što se mora pohvaliti. Naravno ne očekujem niske cene za ovako nešto (posebno za 5W-20) a ni tako brz dolazak na „Šlj“ tržišta (što doduše nije ni daleko od istine). Ovako koncipiran brend ide pre svega na ZAPAD, a za ostale šta preostane („Keba Pljeska“ u „Krabi“ za neke a za ostale „Kofa Pomijara“ kod Planktona).

I tako, dok Evropljani hrle u Kinu na sopstvenom terenu ih tuku (ili će ih tući) što Rusi, što Azijati kombinacijom prefinjenosti i dobre cene.

Kad smo već kod „Azijata“ ne mogu (na kraju ali ne i po značaju) da ne spomenem Petronas, koji se dobro „ukotvio“ u Italiji (kupovinom Selenia-e) i  Nemačkoj. I dok je tamo relativno jeftin kod nas je jeftin kao da se ne radi o poznatom brendu. Promotivni period? Možda, ali izgleda na „neodređeno vreme“ za razliku od armije zaposlenih tek na određeno i kojima svaki dinar znači. Izgleda da se tu ukrštaju interesi širom Evrope.

To je za ovu godinu sve o jeftinoći jer će o tome imati (tek) šta da se kaže u 2013. koja će po svim očekivanjima biti lošija za prodavce od (katastrofalne) 2012. koja je već treća ili četvrta „lošija od prethodne“.

Uprkos tome, pročitajte (bar) sledeći tekst i pokušajte da se oduprete naletu „jeftinoće“.  Gorivo će verovatno još poskupljivati i tu izbora nemate. Litar sintetičkog 5W-40 za  4 litara goriva je već stvarnost, zašto to ne zaokružiti na 5? Ionako ćete (makar u gradu) razliku za (taj litar) izduvati više za ciglih 20km, a razliku za  celu zamenu za („ogromnih“) 80-tak km (50-tak milja).

P.S.

Uspeo sam da tekst spakujem u 1500 reči. Uskoro ću i ja lakonski pisati tekst o jeftinim uljima na sledeći način - NASLOV: Jeftina ulja, TEKST: "Jesu". Trenutno sam mogao baš tako da skratim.

Uzgred, prethodni tekst je bio jubilarni 200.

A trebalo je da ih bude (maksimalno) deset puta manje.

P.P.S.
Nekoliko nepreciznosti mi nećete zameriti. Genesis postoji i u varijanti 5W-40.
Ali glavno je da nisam napomenuo to koji "mali" nemački proizvođači imaju priličan broj approval-a.
To je pre svega Mabanol. Ako gledamo samo teretni program treba pomenuti i Mannol ... možda i Emka-u.
Ipak, i dalje mi je "nemačka priča" sa niskim cenama ... ne toliko privlačna.
Imaju li išta jeftino? Automobile? Ako je Nemačko i kvalitetno (nekako) mora i da je skupo.
Dakako, ako vam treba approval koji neka od pomenutih ulja imaju ovo je možda previše oprezno.
Nije da su ulja loša (bar deo asortimana), a nisu ni skupa ... nisu doduše ni jeftina ... a nisu ni neki brendovi ... znate šta hoću reći - isuviše su prosečna (po skoro svim kriterijumima).
Poljski Lotos sam pomenuo, a da zaslužuje ceo tekst nema sumnje. Kao fenomen svoje vrste svakako. Ovo ime je "trn u oku" mnogim poznatim imenima, imaju "gomilu" odobrenja, imaju gomilu kapitala, a imaju i jako povoljne cene (širom Evrope). Isuviše dobro zvuči (da bi bilo istinito).
Kako god, možda su i (jedan od glavnih) uzrok(a) pada cene poznatih brendova, uz (naravno) invaziju Rusa ... i Petronas-a.
Ajd' i jedna šala (sa delom zbilje) ... ma poskupeće Lotos, samo dok pozatvaraju Mejdžorse ("pustio bih ja njega al' neće on mene").

Jeftina ulja III, Cheap Oils III

Nastavljamo sa USLOVNO jeftinim uljima (kao i u prethodnom tekstu).

LUKOIL

Da nema Kineza (Petrochina i (naročito) Sinopec) do sada bi se ukotvili na mestu br. 6 na svetskom nivou a odavno im je francuski Total “na nišanu“ za ostvarivanje misije TOP 5 (ali avaj, kako to u životu biva pojavi se neko treći da te unesreći).

Nema šta da se priča, velika kompanija, sa velikom proizvodnjom nafte i velikim kapitalom.

Šta još treba da bi osim što su postali lider na Ruskom tržištu (mada se i tu pojavio Gazprom koji im iz godine u godinu gricka udeo na tržištu) to postali i u regionu Jugoistočne Evrope (novi cilj i ambicije ovog proizvođača, i to srednjoročno)?

Sve su odradili školski, ruski menadžeri, srednjih godina (ka mlađim) školovani na Zapadu ili po istim kriterijumima, napravili su i takvu (tipično Zapadnu, za multinacionalke) strategiju osvajanja tržišta kako u oblasti goriva tako i maziva.

I onda sledi: „Kad ja tamo a ono međutim“.

Malo su se u toj igri preigrali. To je tako dobro preslikana strategija koju su koristili Shell, ExxonMobil i drugi, krajem XX veka da je to čudo jedno ALI tu i leži (IRONIČNO, zar ne?) i glavni problem nedovoljnog uspeha van Rusije i Rumunije (gde drže rafinerije). Čak i u Bugarskoj (gde im sa gorivom ide solidno) ulja i maziva ne idu baš kako bi se očekivalo (i po planu).

Dakle: to što su krenuli sa niskim cenama jeste bila O.K. strategija. To su možda mogli i da skrate a da marketinški jače odrade, no to je TEK problem no. 2, u celom nizu.

Problem no. 1

Toliko su se uživeli u ulogu Mobil-a ili Shell-a  (svetskog mejdžorsa) da su zaboravili da to JOŠ UVEK NISU. Naime, prodavati različita ulja (i različite kvalitete, po različitim cenama, prilagođenim tržištima) JESTE dugogodišnja USPEŠNA praksa velikih kompanija sa Zapada, ali oni su do togo došli posle više desetina godina na tržištu, posle izgrađenog brenda (brendova) i potvrđenog kvaliteta (koga posle mogu proizvoljno spuštati zavisno od tržišta).

Kada tako nešto pustite na „Fast Forward“ (premotavanje), to SAMO tako može i da izgleda (smešno). Dakle, glavni problem kod njih vidim u tome da tržištima Šljivrope nude lošije verzije ulja (sa manje odobrenja, i nižih standarda) po niskim cenama (doduše) i asortimanski prilagođene (previše čak) baš njima.

Mnogo je bolje da su (makar prodali 5 flaša mesečno) gurnuli „tešku artiljerilju i konjicu“ (sintetička 5W-30 ulja po cenama tek malo nižim od mejdžorsa, negde na nivou Total-a ali ne i Elf-a) i 5W-40 sa svim mogućim approval-ima.

Osim toga, nisu smeli da prepuste da industrijska ulja diluju za njih (nezainteresovani) „distributeri“ kao i da neka od kvalitetnijih čuvaju za Rusko ili Zapadno tržište.

Dakle prvih 10 godina od ozbiljnije pojave (negde 2007. ili 2008.) je trebalo ići na sva tržišta ravnopravno i to marketinški propratiti do nivoa da svi počnu da pevuše „lukoil ... tra-la-la“.

Osim toga, „apotekarska“ („mrtvački bela“) ambalaža je kasno zamenjena i to nedovoljno uspešno (dobra zamisao loše odrađeno pa je sad u statusu „groteskno“).

Kako god, ovo su sada (još uvek) jeftina ulja. Ne baš kao u doba pojave na tržištima bivše Juge, kada je u Srbiji cena zaista bila povoljna a dok su se ljudi osmelili (posle par godina) da probaju, cene su porasle pa se većina odlučila da kupi neki drugi brend.

Posle povećanja cena sa 500 i kusur dinara na 687dinara za litar 5W-40 sintetičkog ulja, Lukoil je izgubio status „best buy“ i to je trajalo sve dok je evro bio cca. 100 dindži.

Sada su se lukavo (i pametno) setili da cene ne diraju te je 689 din. za isto ulje (5,8€) sada veoma povoljno. Mineralna ulja su uvek bila jeftina pa čak i kada nisu bila baš najisplatljivija ponuda.

Sadašnjih (dok traje) 395din. (3,35€) za Lux 15W-40 (API SL) na pumpama (maloprodajna cena) je zaista povoljno, iako ne baš da padnete u nesvest, kao i 335 (2,8€) za Super 15W-40 (API SG).

Litarsko pakovanje polu-sintetičkog Lux-a 10w-40 je 424 (3,6€) i to je veoma dobra cena (ne savetujem im da je povećaju više od 5% bar ne do kraja godine).

Polusintetički Lux 5W-40 je skoro zalutao u celoj toj priči jer sa 599 (5€) nije preskup ali zašto bi ga iko kupio imajući u vidu 5W-40 sintetičko ulje (tek malo skuplje) i prethodno (osetno jeftinije).

Teretni program (Avangard) je sa cenama konkurentan ali manje nego putnički program, a problem mu je što je loše „profilisan“ (za sve i svašta, niti je „surovo“ teretni niti je „mixed fleet“ a pokušava da bude oba). Osim toga glasine o promenjivom kvalitetu (makar i netačne) su sigurno uticale na manju popularnost.

Ovako ili onako Avangard i pored solidnog kvaliteta i dobre (iako ne odlične) cene nikada nije postao popularan.

Sav je nekako osrednji i u kvalitetu i u ceni te bolje nije ni mogao da prođe.

Eto još uvek jeftinog Lukoil-a koji troši dobre svote na sponzorstva od kojih vajde nema, svoje ljude ne obučava (ili ih samo ne šalje na teren) i slično. Sve u svemu deluje kao da mu do tržišta (makar Srbije) nije mnogo ni stalo a kad je tako bolje ne može ni proći.

Dok oni mudruju kako da osvoje pola Evrope, Gazprom je već obelodanio i strategiju za tako nešto. Da ali oni ulažu mnogo više, reći ćete vi, no može li drugačije? Mnogi su već „polomili zube“ u ovakvim pokušajima pa je bolje dobro se spremiti („calenzi pare“).

Uostalom (iako je tek daleka alegorija) i Atila je puk'o zbog loše logistike (na Marsovim poljima) a posle u istoriji mnogi koji nisu imali dovoljno resursa.

Dakle, veliki ciljevi – velika ulaganja.

Sve u svemu, nije loše i da se ispraviti (u hodu). Uostalom centrala je stvorila (kakve-takve) preduslove (između ostalog i članstvo u ATIEL-u) te ostaje da malo sredi (neke) svoje filijale jer jedno je prodavati gorivo a sasvim drugo maziva a i ljudi dobri za jednu oblast ne moraju biti i za drugu te iako vrh mora biti „predstavnik krupnog kapitala“ (i sve što ide uz to), moraju imati i jake timove. Na kraju krajeva, trebaju i naći ljude koji će „poginuti“ za kompaniju a ne samo za svoju (astronomsku) platu (bonuse). Treba smanjiti i igranje za sebe (grupu ljudi) no to ostaje na njima a pri svemu moraju znati da ljudi ni u Šljivropi (i okolini) nisu baš „sisali vesla“ te da su odrasli i uz Castrol i Texaco ali i jake državne kompanije koje su imale i bolji marketing (tada) nego Lukoil (ali i drugi) SADA.

Eko Hellenic

Ne bih dugo o njima. Ovo su vrlo uslovno jeftina ulja. Jeftina s obzirom na (doduše neprepoznat) kvalitet i s obzirom na položaj („pumpara“) koji imaju. Pumpari zapravo često prodaju svoja ulja skuplje (makar na svojim pumpama) jer tu dolazi do izražaja „all inclusive“ (prodaja na karticu uz benzin, hranu i druge potrepštine).

Kako god, osim najbolje ambalaže (među pumparima ali i uopšte jednu od boljih) tu je i kvalitet mada ne i najbolji asortiman. Asortiman je skroman. Ako je bio uporediv sa Lukoil-om i bolji od NIS-a pre dve godine sada ovo drugo ne važi a to što ni Lukoil nije proširio isti nije nikakvo opravdanje. Ako se žele prodati i ona najtraženija ulja (10W-40 polu-sintetika koju često hvalim) onda morate imati širu ponudu.

Cene nisu toliko niske da bi ova ulja nazvali jeftinim ali je 5€ za 10W-40 i nekih 3,5€ za 80W-90 dovoljno nisko na pumpi da bi to moglo uslovno i da se kaže. Za jednu zapadnu firmu iz zemlje (Grčke) gde je litar goriva blizu 2€ cene maziva zaista nisu velike. Osim toga prilično su ujednačene u regionu (osim domicilnog tržišta gde su više).

Šta reći? Marketing radi, nije da ne radi ali očigledno da maziva ne idu a goriva osrednje (šteta zbog baš dobrog kvaliteta, bar u poređenju sa drugima).

Kvalitet imaju ali on nije tako prepoznatljiv. Reklame idu samo za „avio dizel“ (dobro, fora im nije loša, ali šta dalje sa tim? One „stjuardese“ su im čist promašaj, jer na ženski deo populacije deluje odbojno a na muški neutralno, tako da i sama reklama, spot, nije bog zna šta). Benzin (dodatno aditiviran) nije nešto medijski propraćen (ili bar nije došlo do većine), a TNG je na osrednjem glasu (a trebao bi biti na dobrom) te uz visoku cenu nije baš najprodavaniji.

Izgleda da zbog krize u Grčkoj ne znaju ni sami šta će sutra biti pa im je koncentracija opala.

U svakom slučaju često previđeno, te ako nisu jeftini onda makar NISU ni skupi. Kvalitet sasvim solidan ako već ne i vrhunski. Marketing osrednji.

NIS(otec)

Da ne bude da su Rusi samo jeftini jer će u sledećem tekstu biti pomenuta makar dva (vlasnički) ruska brenda koja su sve samo ne jeftina (mada je to relativno, kako ću zaključiti na kraju ovog teksta).

Nisotec se pojavio kao „prerušeni“ Novolin te sa skromnim asortimanom koji je uz to bio i poprilično zastareo.

Gazde pune love nisu to mogli da tolerišu dugo te je pre (otprilike) dve godine izvršena korenita revizija asortimana. Sve pohvale za tako nešto. Sada je to već ozbiljna priča a učešće na tržištu solidno (iako sigurno manje od planova, koji su veoma ambiciozni).

Nisotec je krenuo kao jefin brend i predstavljen kao brend ekonomske klase. To mi je bilo malo čudno a vreme je pokazalo da sam bio u pravu jer je u međuvremenu isti dogurao do neke „srednje“ klase.

Dakle ovo su sve uslovnije jeftina ulja, jer sada zauzimaju nekakvu sredinu na tržištu. Tačno da je malo i stanje konkurencije povoljnije ali od „ekonomske“ klase ima sve manje. Mineralna ulja su (na pumpama) solidne cene a ni polusintetika  sa oko 500din. nije više nešto što bi nazvali jeftinim (makar i sa novim kursem evra od 118 din. za isti).

Ipak, 5W-40 sintetika sa (sve) ACEA C3 i MB 229.51 (svaka čast) je (bar do skora) imala cenu od 760 „i kusur“ dinara te je mnogo povoljnija od na primer Lukoil-ove koja jeste jeftinija na kasi ali uz nedostatak API SM i ACEA i svih ostalih odobrenja (makar i nivo odobrenja ako nisu sva zvanična).

Teretni program je tek „osrednje“ jeftin (na pumpama) ali je ITEKAKO jeftin za velike kupce a naročito kada su tenderi u pitanju. Dakle proizvođač daje velike rabate što trenutno rade SVI (osim par časnih izuzetaka ali su to male firme) i stvar je potpuno legalna. Naravno, očekuje se usklađivanje regulative sa EU i „zaštitom“ (jednakim tretmanom) kupaca ali to je duga i posebna priča.

Kako god, sada NIS ima svoju naftu, svoja bazna ulja (makar deo), ima načina i sredstava (preko Gazprom-a) da nedostajuće sirovine kupuje po dobrim cenama.

Sve ovo vodi ka dobroj profitabilnsti ali i mogućnosti da se na tržište izađe sa niskim cenama.

Ne kažem da bi trebali da se utrkuju sa najjeftinijima (što već i ne rade niti im to treba) ali bi mogli malo da smanje raspon svojih cena zavisno od toga kupujete li litar ili nekoliko bačvi.

Zato su i Nisotec ulja relativno jeftina u prvom i (baš) jeftina u drugom slučaju.

Kvalitet?

Trebao bi biti jako dobar. Par ljudi (mi) se žalilo na neujednačenost ali kako su neka pakovanja bila otvorena (bez zaštitne folije) pitanje je šta se izdešavalo od blendare do krajnjeg kupca (makar je odgovornost svakako na NIS-u jer je kupovina obavljena u njihovim objektima).

Naravno, ovo su (ipak) sporadični slučajevi te ostavljaju mesta sumnji pre nego što bilo šta dokazuju. Obzirom na ulaganja NIS sigurno ima i dobre formulacije i dobra proizvodni proces (i dobro kontrolisan). Malo padaju na ambalaži (izgled i kvalitet) a za zatvarače nemam šta da kažem jer se za dve godine nisu makli sa početne tačke. Curi sve živo, i ulja, i antifriz i demi voda. Možda sam i mali baksus ali od 5-6 (ili svih 10) proizvoda koje sam kupio (Nisotec) svaki drugi ili treći je cureo (što na pumpi nije baš lako primetiti a i nisam obraćao pažnju jer sam smatrao da sam prvi i drugi put izbaksuzirao maksimalno, pa da mi se to neće više desiti, ali posle trećeg slučaja, nema više šta da se kaže, isuviše da bi bila slučajnost).

Za ugled i ambicije (i kapital) koji imaju, isuviše.

Kako god, Gazprom ima i G-energy brend (tj. seriju „G“ brendova) ali o njima u sledećem tekstu.

Ovih dana je obelodanjeno da se rafinerija Novi Sad planira za proizvodnju baznih ulja (a ne goriva) te da će radovi početi 2013 i biti gotovi do kraja 2015.

Planirana je proizvodnja 180 hiljada tona (?!) što je ozbiljna količina i svakako za mnogo šire područje ne samo od Srbije nego i Balkana.

Osim naftenskih proizvodiće se i HC ulja (II bazna grup) po Chevron-Lummnis tehnologiji (vodećoj) što potvrđuje da je kupovina Chevron Italije bila samo deo većeg dogovora i strateških ciljeva ove dve velike kompanije.

Ovo je velika najava (ostaje da potvrdi upravni odbor G-ja, ako već nije) i svakako će uticati na tržište maziva ne samo u Srbiji nego i dobrom delu Evrope.

Gazprom najavljuje i proširenje kapaciteta gotovih maziva na 50 hiljada tona što nadmašuje celokupnu potrošnju u Srbiji pa je očigledno da će više od polovine te (planirane) proizvodnje ići u izvoz.

Ovo je nešto što će sigurno imati veliki uticaj na tržište mazivima ne samo na Balkanu nego i šire ali nije baš deo ove priče pa ću stati sa njom (ionako je tek plan).

Tema se otvorila i mogla bi ići i u više nastavaka ali će dobiti samo još jedan i to o onim (verovatno) suštinski jeftinim uljima koja imaju visoku cenu pri kupovini. Dakle ide priča o (skupo) jeftinim uljima, sa visokom cenom koja nije UVEK opravdana ali u dugoročnoj priči ne mora da bude nešto što će vam oteti velike svote novca, jer ćete makar deo povratiti na razne načine, čak iako ste veliki korisnik (pogotovu tu), dakle rukovodilac velikog voznog parka ili tako nešto. No, za najavu i više nego dosta, da ne počinjem tekst koji će biti na blogu u toku septembra (da se ne obavežem prvom polovinom do kada bi mogao da osvane).

P.S.

Da se (malo) ispravim. Pre teksta o skupim (a možda jeftinijim od jeftinih) uljima, biće jedan kratak osvrt na "privatne robne marke" (koje su poseban fenomen i širi od maziva, i što može biti i ušteda ali i ne ALI je sigurno zarada za lanac trgovina ili šire gledano vlasnika brenda).
Više puta sam se ogradio od ovakvih ulja jer je vrlo nepredvidljivo šta se iza njih krije. Ipak, tema jeste zanimljiva i dobro se uklapa u priču o jeftinim uljima.
Osim toga (u tom tekstu) moram pomenuti i još (bar) par proizvođača iz regiona (Jugoistočna Evropa) koja su uslovno jeftina te kao i druga (pominjana) imaju dobar odnos kvalitet/cena.
U svakom slučaju završavam sa premium brendovima ili bolje rečeno sa premium cenovnom klasom.
07.09.2012.

P.P.S.
"Karamba, ala ovde brzo pada noć!" - što bi rekli u crtaću.
Lukoil je u (nekom) međuvremenu (ali nije ažurirao na sajtu) podigao cene svojih ulja (maziva).
Sada je 5W-40 sintetičko ulje 744rsd za litarsko pakovanje (6,30€). PS je preko 600 din. (nisam zapamtio cifru), PS Lux je 514 a mineralno 15W-40 celih 465rsd (bezmalo 4€). Avantgard Ultra je 492rsd (10W-40) a ostala ulja su takođe procentualno skuplja (premda Standard i Avangard Extra još uvek deluju, relativno, jeftino).
Dakle, Lukoil je još uvek jeftin ali je sve "relativnije jeftin" i sve manje konkurentan. 
Dakako, ovo je tek usklađivanje zbog kursa dinara i to ne potpuno (zapravo tek pola razlike u kursu od početka godine). To nije preterano ali bi za kurs do 120 dinara moralo da ostane tako.
Jer (kao što je u tekstu naznačeno) ovo je prilika da se bude jeftiniji bez pojeftinjenja (u dinarima) što bi moglo da se tumači smanjenjem kvaliteta.
Kako god, sada je ovo manje privlačno od Nisotec-a, bar dok i oni ne podignu cene.
Sve u svemu, cena nafte se vratila i "stabilizovala" na oko 90€ po burencetu.
Kurs dinara je takođe manje-više oko 118rsd. 
Bazna ulja su takođe stala sa rastom (cene), mada zavisi i od vrste, jer I bazna grupa malo i raste dok II pada, pa je (opet) situacija da su HC ulja (nižeg kvaliteta) jeftinija od mineralnih (još nižeg).
Osim toga, pogrešio sam sa cenom III bazne grupe u Evropi jer sam uzeo podatak iz drugog perioda.
Naime po pravilu skuplja u Evropi ova ulja su sada jeftinija nego u USA (gde sam naveo cene koje jesu a trenutno su oko 1800$ po toni).
Situacija je TRENUTNO da u Evropi cena III bazne grupe (SHC) iznosi jedva (ili čak i ispod) 50% više od Solvent Neutral-nih (mineralnih, I bazne grupe).
Pogađate zašto?
Jako se malo traže (i troše). Drugim rečima, masovno se menjaju uljima II+ bazne grupe ili čak II bazne grupe, svuda gde je moguće (polu-sintetička ulja, ako se koriste mineralna uz dodatak "sintetičkih", pa čak i "sintetička" nižih kateorija i standarda). Naravno zahtevni standardi (VW 504/507, MB 229.5/229.51 i slični) se ne mogu bez njih ni postići pa tu još uvek ostaju ova ulja kao isključiva za osnovu ovih ulja. Svuda drugde ... i kod VEĆINE proizvođača ... zabušavanje je u toku i naveliko (kako drugačije to reći).
Nije više dovoljno otvoriti "četvoro očiju". Ne pomažu ni kožne gaće (kako kaže narod) a kako god se okrenete zadnjica vam je pozadi.
Strategija?
Ili kupiti jeftinija (ali ne i najjeftinija) ulja iole renomiranog proizvođača (sa idejom da ni veća cena ne znači zaštitu od ove vrste "optimizacije") ili (još i bolje) skuplja (iako ne najskuplja) renomiranih (ali neizvikanih) brendova sa nadom da kod njih "optimizacije" troškova nema ili ne u meri koja je postala uobičajena.
"Sačuvaj bože i sakloni"?
Ne. Tražili ste (jeftinija ulja, poznatih proizvođača i jakoh brendova) - gledajte.
I uživajte.
Gorivo ćete platiti makar bilo i 5€ po litru (a biće makar za desetak godina) ali je 5€ za litar maziva (uvek bilo) mnogo. 
Vaš motor, vaš izbor. 
Više nego ikad NE treba verovati brendu, reklami, pričama ovih ili onih. 
Kome verovati?
Kako ko i kako gde ...

Jeftina ulja II, Cheap (Motor) Oils II

Uvod u deo dva. Ili će to biti jako kratak deo.

U svakom slučaju tekst o jeftinim uljima će postati bar trilogija gde će na kraju biti reči o “skupim uljima” u smislu da su takva uslovna baš “cheap oils” (iako se to ne plati pri kupovini).

Kako god, ovde par (oko hiljadu) reči o jeftinim uljima a jakim brendovima.

Nije li ovo paradoks?

Možda a možda i ne.

1) TOTAL grupa (sa naglaskom na slučaj Elf)

Ako ima jeftinog ulja (uslovno rečeno) a poznatog proizvođača, prvo što vam padne na pamet je sigurno Elf i/ili Total. Makar na evropskom kontinentu.

Dakle ovo jeste (svetski) mejdžor na svom, domaćem (evropskom), terenu, mada ne i jedini jer su tu još: Shell i BP.

Shell sa sve proizvodnjom u Poljskoj nije jeftin, mada bi se začudili za pojedine cene (koliko nisu mnogo veće od konkurencije), tako da je on bliži tekstu “skupo (jeftina) ulja”. O BP-u, naravno u ovom tekstu.

Vratimo se Total-u. Total je totalno obrnuo ćurak i više se ne može prepoznati njegova poslovna politika u pogledu cena. Pristalice bi rekle da je prosto te da je uspeo da napravi najbolji odnos kvalitet/cena, no to je (ipak) uprošćena verzija stanja stvari.

Čak i kao neko ko (duboko) poštuje ovu kompaniju (brend, tj. brendove) moram da naglasim da tu ima nekoliko kontroverzih stvari te se nadam da su ovako niske cena za ovako jak brend nešto prolazno.

Iako cela grupacija dobro stoji (pre svega zbog eksploatacije nafte i skoka cene iste) Total Lubircant (verovatno) nije na nivou cele grupe i verovatno im ne cvetaju ruže. Nije problem u profitu već u plasmanu (naravno). E sad, može se desiti i obratno, no živi bili pa videli.

Činjenica da su svi veliki zatvorili poneku rafineriju pa ni Total nije izuzetak. Privremeno ili ne za sada nije ni bitno. Drugo makar u nekim rafinerijama je promenjen “asortiman” baznih ulja koja se proizvode.

Bilo je toga i ranije ali ovo se nakako prebrzo odigralo, verovatno sa uticajem krize evrozone.

Total ima stabilne poslove i na drugim kontinentima, naročito Američkom. Ni u Aziji nisu slabi, mada zavisi i od ugla gledanja. Sve u svemu, verovatno je poslovanje u Evropi nešto što kvari planove poslovanja a “tu je pred nosom”.

Dakle, kod nas (Srbija i okolina) Total nije baš jeftin brend ali se sve više profiliše i zauzima poziciju nižih cena za (jedan) premium brend a u odnosu na mejdžorse mi samo Chevron/Texaco konkurišu na sličan način. Elf se čak gura unutar ekonomske klase. Ovo je veoma zanimljivo jer se time dugogodišnja izgradnja ovog brenda u premium kategoriji sada ubrzano troši. Znači da se ili Elf trajno gura u jeftinu i (makar dugoročno) prosečno kvalitetnu klasu ili (verovatno i/ili) na duži rok gasi što je na nekim tržištima najavljeno (USA); pominjane su čuvene tablice konverzija sa Elf-a na Total.

Bilo kako bilo cene od cca. 5€ (ili čak i manje) za litar sintetike (makar 5W-40) ili 6-7€ za 5W-30 u maloprodaji jesu povoljne ali i “nategnute”. Podsečam da iako postoje načini i za manje, dobro 5W-40 ulje teško može biti ispod 3€ (proizvodna) a 5W-30 sa skupljom aditivacijom (viši ispunjeni standardi) i nešto iznad toga. O ovome više na kraju teksta.

Raznim izvorima sam saznao i cene Elf-a i Total-a u jednom delu Zapadne Evrope koje su manje-više “šok” cene i iznenađujuće niske. Ne bih ulazio u detalje (a i poverljivi su podaci) ali ako možete prodavati sintetička ulja ispod 4€/l na bačvu (makar i serviserima koji uvek dobijaju specijalne cene) a ni INEO serija nije imuna i bez poreza je ispod 5€/l nešto je tu baš ili MNOGO DOBRO ili MALO LOŠE.

Elf je (naravno) još jeftiniji.

Stoga su cene u Hrvatskoj, Srbiji ili nekoj okolnoj državi ITEKAKO moguće. Tačno da treba dodati transportne troškove kao i zaradu uvoznika, distributera i porez (PDV) ali je sve to moguće uz male marže. Dobro za kupca, sasvim sigurno, no koliko je dugoročno moguće uz prepoznatljiv kvalitet, nešto je o čemu ćemo pričati za koji mesec ili godinu.

Nema razloga sumnji da ta ulja ispunjavaju sve standarde ali ipak može da navede makar na pomisao da su formulacije “cenovno dorađene”. Naravno, jedostavnije objašnjenje može biti i u velikim zalihama, bilo gotovog proizvoda bilo baznih ulja.

Dakle, za sada samo dobrobit za kupca te se to mora pozdraviti.

2) CASTROL

Castrol pa jeftin? “O čemu ovaj priča” – pomislili ste.

Dakle, ovako: Castrol će neminovno biti i u tekstu “(jeftino) skupa ulja” ali je došao u situacije da boje skupog brenda pre svega brani EDGE serija.

Magnatec nije jeftin u prodaji ali jeste za distributere!

To što su ista ili jako slična ulja prodavana (ali samo na određenim tržištima u Evropi) jeftinije od Castrol-a (slično Elf-Total relaciji) nije ništa čudno i “legalno” je. Ipak kao da ni to nije bilo dovoljno.

Kada sam prošle godine video izvozne cene za Castrol ulja, imao sam sumnje da se radi o nekoj “akciji” većih razmera međutim kada se one protežu do današnjih dana (verovatno će zbog skuplje nafte biti malo korigovane).

Kako god, nije neka tajna da Castrol Magnatec 5W-40 možete kupiti po 3,50€ ili manje (za litarsko pakovanje; prim.aut. 01-Sept.-2012), zavisno da li kupujete jednu paletu ili ceo šleper Castrol robe. Tačno da uvoz, prevoz, carina  (koje možda i nema ili je simbolična, doduše) i zarada uvoznika/distributera to mora da natera na bar 6€, ali to je još uvek “jeftino ulje” (ili bi moglo takvo biti, mada su cene obično veće od 7€).

Ako je sve kako treba (isti kvalitet kao ranije), ovo je nešto što kao i kod Total-a, jako pozitivno ukoliko nema za nameru da izbaci slabije igrače iz igre pa posle opet “Jovo, nanovo” i opet budemo imali cene Castrola, Elf-a ili Total-a od 10-tak € za litar (ne računajući najskuplja ulja, nego “običnu” 5W-40 “sintetiku”).

3) TEXACO (Chevron)

Ovaj se mejdžors dobrano povukao iz Jugo-istočne Evrope, što se tiče proizvodnje ali naravno nije prepustio (ni ta) tržišta samim tim. Ako je u Italiji Gazprom-u prodao proizvodnju uz to je išla i predaja distribucije što im u krajnjoj liniji ide i u prilog (verovatno uz nadedene količine). Ipak dugoročno to nije baš dobar posao jer će G pre svega gledati svoje interese i kad-tad preuzeti (makar deo) tržište C/T-a.

Bilo kako bilo, ovde su stvari makar najjasnije. Proizvodnja i centralna distribucija u Belgiji, cene već par godina najniže od svih mejdžorsa (pa i sad negde između Elf-a i Total-a, mada može biti i skuplji).

Još i privatne robne marke (poput Slovenačkog Petrol-a) pa eto vama jeftinog Tecaco-a, po ceni ispod mnogih jeftinih ulja (i svakako manje poznatih brendova).

Toliko za sada. Biće tu bar i verzija 2.1 u kojoj će biti više o jeftinim uljima nacionalnih kompanija, što bi trebalo da zaokruži priču o jeftinim uljima ili uslovno jeftinim uljima.

A za kraj (ovog serijala) će biti reči o skupljim uljima, zašto su takva i da li su zaista neisplativa ili nije baš tako kao što se čini na prvi pogled.

Dakle, nisam protiv niskih cena mejdžorsa ako iza njih ne stoji veći cilj, i dugoročno veće cene (pa nam svima nama ove niske mogu presesti).

P.S.

Treća bazna grupa ulja je i pre najnovijih poskupljenja bila na nivou od oko 1600-1700€ za tonu (berzanske cene za EMEA tržište; oko 1800$ u USA) tako da je to u litri “sintetičkog” ulja predstavljalo nekih 1,2€. Skuplji aditivi (za takav tip ulja) su morali činiti još toliko, tako da se cena od 3€ po buretu u fabrici mogla nekako i postići (pa i nešto niže). Litarsko pakovanje u distribuciji bi moralo biti bar 20% više te je očigledno da su cene (gore pominjane) još uvek iz zaliha i bez kalkulacija sa cenom nafte od preko 90€ za barel. Na sreću, nafta je sad baš na toj granici (a bila je i preko 92€) pa osim neminovne korekcije cene baznih ulja (do 5%) ne treba očekivati prevelike oscilacije u cenama maziva. Naravno dokle god cena nafte ne pređe 95€ (zavisno od kursa ali čuvenih “psiholoških” 120$) po barelu.

Sve je u granicama mogućeg ali očigledno neuobičajeno za dugogodišnje uspostavljene relacije.

Sami razmislite koliko je uticaj krize a koliko drugi faktori. Sigurno je kriza spustila cene ili ih držala istim čak i za skuplju naftu (ne zaboravite, nafta je od kraja maja pa do početka avgusta bila nešto i jeftinija).

Ipak, proizvodnja na granici rentabilnosti nije dugoročno izvesna. Nemam razloga da sumnjam u ovako ugledne kompanije, ali jedno od sledeća dva (makar dugoročno) je neminovno:

1) Povećanje cena

2) Smanjenje kvaliteta

Dok ćemo prvo (svi zajedno) lako primetiti (kao kada je Lukoil završio promocionalni period izuzetno povoljnih cena a trajalo je i više od godinu dana), ovo drugo nećemo tako lako uočiti. Ostaje uverenje (ili nada) da nas veliki neće izraditi jer do sada nisu ili je bilo medijski praćeno (kao kada su prelazili sa pravih na uslovno sintetička ulja, krajem devedesetih) te da je vrlo verovatno da ćemo znati za “nove standarde” koje će pre ili kasnije prihvatiti i manji od njih.

Za sada se zna da više (u Evropi) nema PAO-a u 5W-30/40 uljima (a nema ni estara ili ima u simboličnom procentu ili je praćeno visokom cenom (Motul, EDGE, Mobil 1)  pa je najviše sintetike u izuzetno skupim (još uvek) 0W-20/30 uljima. Kako god III bazna grupa je sve bolja pa su 5W-30 ulja (uz jake aditive) bolja nego ikad, mada Low SAPS ima i drugu stranu, kao u slučaju CD/vinil, a to je da donekle i smanjuje cenu, nekad baš u sistemu aditiva a nekada jer izvlači više iz bazih ulja manjeg kvaliteta.

U svakom slučaju 5W-40 i 10W-40 se čine najviše pod uticajem “proguravanja” jeftinije II ili (eufemistički) II+ bazne grupe ulja te da se deo cene obara i na taj način.

Ne znači da to rade ovde spominjani (ili da ne rade ne spominjani) nego kao opšti princip industrije maziva.

Uostalom zaista bih voleo objašnjenje za “HC Synthetic Techology” ili slično na nekim od 5W-40 ulja (slično ima i na Mobil 3000 a o drugima i da ne pričamo). Šta to zaista znači? Ja ne znam, osim da može biti izgovor za prethodno rečeno (“piše vam na etiketi”) a da sigurno SUGERIŠE (bar) III baznu grupu ulja (praktično sintetičkih u današnjem smislu reči).

Dakle da li je neko ulje 5W-40 PS ili sintetičko ili “full” sintetičko … sve je teže reći i sve je manje važno (cena će vam kazati sama ili će uskoro svi isto raditi pa je zaista svejedno, ako već nije bilo – JUČE).

(jedno) Izvinjenje, an Apology

Moram da se izvinim svim čitaocima čiji su komentari završili u kategoriji “nepoželjno“ a (naravno) nisu tamo pripadali. Ovo je urađeno automatski od strane google-a u cilju zaštite što radi jako dobro ali (još uvek) nije svršeno. Ne znam po kom algoritmu sve ovo funkcioniše ali više puta su i moji komentari završili tamo.

Radi se o desetak komentara publikovanih od 30. Jula do 9. Avgusta u raznim tekstovima.

Neki su doduše i ponovljeni (duplirani) ali bolje i to nego da neki ostane neobjavljen.

Sada su vraćeni na svoja mesta a rado ću odgovoriti iako sa zakašnjenjem. Neki od njih su samo komentari a ne pitanja tako da se nadam da će sve biti gotovo do vikenda ili najkasnije do kraja istog.

Još je više bitno naglasiti da je 3 ili 4 komentara bilo iz inostranstva i na engleskom jeziku te se tim čitaocima posebno izvinjavam.

Takođe se nadam da ću do kraja avgusta objaviti (bar) još jedan tekst.

Moram priznati da sam baš tu (radnu) nedelju bio veoma zauzet i da nisam gledao odeljak „nepoželjno“ a posle bio na odmoru pa je zakašnjenje prilično. Nadam se da ova neugodnost ostaje samo prošlost te da se neće ponoviti.

Pozdrav!

I have to apologize to all the readers whose comments end up in the category of "undesirable" and (of course) did not belong there. This is done automatically by Google in order to protect what it's doing very well, but (still) not ideal. I do not know on what all this algorithm works, but many times my comments ended there.

It's about a dozen published reviews from July 30th to August 9th in various articles.

Some though, and repeated (duplicate) but it's better than some not be published.

Now they have returned to their places and I'll be happy to respond even with a delay. Some of them are just comments, not questions, so I hope it will all be over by the weekend or at the latest by the end of it.

Even more important to note that the three or four comments were from abroad and in the English language and to the readers especially apologize.

I also hope that I will publish by the end of August (at least) one more text.

I must admit that I was very busy that (working) week and I have not watched the "undesirable" and later was on vacation, so the delay quite extensive. I hope that this remains only a past and would not be repeated again. I also hope that readers who post comments will not find fault with this author.

Regards!