Šta je bilo sa "papazjanijom"? What happened with a hodgepodge? + Skupljate li markice? Do you collect stamps?

Eh …

Smućkanih 5-6 (i više) ulja i usuto u atomobil, KIA, još poznog proleća prošle godine (april ili maj, za detalje vidi tekst o tome iz jula 2013.), se pokazalo ... pa, solidno.

Posle oko 6000km i bezmalo 9 meseci, još se “drži” ali je zaključak (makar odokativan) vlasnika da je dobijena smeša (papazjanija) ipak lošija od standardnog 10W-40 ulja. Iako je glavni sastojak smeša 10W-40 API SL ulja. Dakle API SM i SL (uz malo SJ) ne daju (baš) “SL+” (mada nije ni daleko od istine, zapravo je “istinitije” da u nekom odnosu SL i SF(SG) mogu dati SJ; ali to je duga i druga priča), ne zato što je sastav bitno drugačiji već zato što je (ipak) smeša različitih paketa aditiva pa iako je rezultat verovatno blizu SL-a smeša mnogo različitih (iako kompatibilnih) komponenti više degradira pojedinačne nego što deluje sigergijski (mada ima i toga).

Ovaj eksperiment (više ga tretiram kao takvog) je pokazao najmanje dve stvari:

1) Nemojte se libiti da dolivate drugo ulje od onoga koje je u motoru (naročito ako ste na putu)

2) Izbegavajte da mešate više od dva (tri) različita ulja u motoru (makar i za dolivanje).

Rezultujući “SJ+” ili “SL-” (teško je napamet tvrditi šta je bilo) je naime (otprilike) na minimalnom zahtevu za motor (API SL) pa je sve funkcionisalo kako treba. U slučaju da motor zahteva SM ili neko odobrenje uz SL to već ne bi bila dobra ideja.

Kao što sam i u tekstu kada je ulje tek sipano napomenuo, bolje da je smeša sipana u staru Ladu jer i rezultujući SJ pa čak i SH (što verovatno nije) bi bilo više nego dobro jer su zahtevi automobila tek API SG, pa je sigurno bolje sipati mešavinu čak i SM i SL u Ladu nedo u Kia-u.

Još jedna napomena: sve je funkcionisalo jer su sva ulja bila renomiranih proizvođača!!

Mešanje (makar jednog) ulja nekog „no name“ brenda je već upitna, i zaista je rizičnija nego mešati više ulja poznatih proizvođača. Nisu svi „no name“ van standarda i mnogi ih se pridržavaju ali se rizik povećava srazmerno „nepoznatosti“ brenda.

Motor se ponašao sasvim kao i do tada, nije primećena povećana potrošnja goriva ili promena u zvuku motora (što se i očekivalo). Stvaranje gelova, smola, masti i ostalih akrepa nije primećena (ajd' što je mit nego ga još i podržavaju stari kadrovi uljara, jer je tako bilo u njihovo vreme pre 30 ili 40 godina).

Potrošnja ulja je bila nešto veća od dotadašnje. Ovo je teško bezrezervno tvrditi jer je 6000km relativno kratak interval negde na sredini zamenskog. Ipak, nekih 5-6dl motor obično (sa sintetikom 5W-40) potroši na 10 hiljada km, pa je ta količina otprilike dvostruka od uobičajene ali i dalje u granicama normale i za noviji motor a naročito ovaj sa 150 hiljada km na satu (verovatno i svih 200).

U Ladi bi sve to štimovalo, pa su slični "podvizi" bolji za takva vozila (Zastava još i pre, mada uz korekciju viskoziteta naviše, dakle više 15W i 20W u smeši ili bez 5W-40).

Osim toga, ulje je „potamnelo“, onako kako 5W-40 izgleda na oko 10 hiljada km. Da je bolje opralo motor ... teško. Slično se ponašalo i jedno poznato (ali veoma jeftino) strano 10W-40 ulje (i po potrošnji i po boji nakon 5-6 hiljada km).

Isto će biti promenjeno krajem meseca ili u prvoj polovini marta (dakle na nekih 10 meseci od sipanja) i na oko 7000km (6000, i kusur, je bilo pre 10-tak dana) što je dobro (i maksimalno) odmereno.

Da ne pominjem da ne radite ovo kući, zvučalo bi kao kliše.

Ono što NE trebate raditi je da „gomilate“ zalihe ulja, naročito različitih, i da kupujete po tržnim centrima na akcijama (kao moj prijatelj) po principu: jeftino je, neće propasti. Onda bar trošite nekim redom i ne ostavljajte „repove“ za sobom. Pre ili kasnije dođete u situaciju da imate 3 ili 4 različitih ulja po pola litara ili litar i po, i eto iskušenja da napravite „papazjaniju“ (svaka čast kulinarkom specijalitetu, poznatom i kao „Bosanski lonac“, ovde je samo metaforično (pa čak više simbolično) upotrebljeno).

To nikada nije dobra ideja. „Da se ne baci“ ... pa nekad bolje i da se baci. Zato bolje dolivajte drugo ulje ako vam zaostane par dl, nego da čekate da vam se nakupi „kolekcija“.

Naravno, i sam „autor“ papazjanije se zarekao da neće kupovati na akciji ... što je trajalo već do sledeće prilike ... NIS ima one markice (šta ti ja znam, „trala buć“ kad potrošiš 10 hiljada dobiješ neki popust, što je samo vezana kupovina te iako često sipam gorivo tamo, ne koristim, makar i na svoju „štetu“) pa je zajedno sa nekom ekipom skupio dovoljno za neke popuste. Jedan od njih su i Nisotec ulja.

Za razliku od drugih roba, veoma korisno (za jednog vozača) a i popusti doduše nisu mali. Naravno, za skuplja ulja su veći za jeftinija manji (a i kako bi) te za ona koja se manje kupuju veći (taman da se NiS ratosilja zaliha). Naravno, ovo nisu oni izmislili (toga ima u raznim vidovima na Zapadu već dugo, a i Eko takođe ima neke bodove za kupovinu goriva) ali 20% (taman –PDV) nije malo. Zaboravih (a i da ne bude reklama) koliko je na šta popust (postoji i za G-energy ali je simboličan, oko 5% čini mi se, taman da potvrde da markice ne treba skupljati), ali nameračio je uzeti 5W-40 (da li stari Synth ili novi Autoline? Zaboravih) za KIA-u a 10W-40 za Ladu Samaru (sa isto oko 200k km ali i duplo više godina).

Dobro po novčanik a dobro i za njegove automobile (motore) ... svakako bolje od „papazjanije“.

Malo je nedostajalo da me ubedi da i ja uzmem NiS-ovo ulje (što ću pre ili kasnije, 2T već koristim, ali ne stiže na red) kad mi NE treba. „Ne hvala“ – rekoh.

Zaista hoću da koristim Nisotec to nije sporno ali kad budem to želeo. Cena nije sporna (platiću i PDV) ionako nije posebno velika za ulja (više nego) pristojnog kvaliteta.

Dakle, ulje kupite kad vam treba. Mesec-dva ili tri pre zamene nije problem, ali kupovati za sledeću sezonu je potpuno neisplativo pa makar bilo i na akcijskom popustu.

Ulja na akciji ne morate izbegavati ali nemojte hrliti ka takvim. Čak i da nije previše „čučalo“ u magacinu, neka caka (kvaka) tu postoji. U najblažem obliku je da ne ide dovoljno na tržištu.

Obično je popustu adekvatan (proporcionalan) i propust (u proizvodnji, skladištenju, prodaji ili kombinaciji) pa ste (uglavnom) na istom.

Stara ulja – izbegavajte! (dve godine je o.k. tri uz pozamašniji popust). Ipak su „taze“ ulja i najbolja.

Dakle, nisam apriori protiv markica i sličnog ali sve se to naplati (makar kroz promet) i vezuje vaš izbor. Ako je u mom „selu“ Nis-ova pumpa najprestižnija, kvalitet goriva vrlo dobar a i cena kao i kod drugih u čemu je stvar? (reći će neko)

Pa u tome da je u susednom Zaječaru TNG cele zime bio 3 do 5 din. jeftiniji (ali ne uvek na istim pumpama) pa ste markicama sami plaćali razliku.

Dakle, ako kupujete gorivo na NIS-u (a zašto ne bi?) kupujte jer vam to odgovara. Kvalitet je više nego dobar, pumpne stanice renovirane ... privlačno ... možda pre zato. I ako vam odgovara cena (goriva).

Nisotec ulja su dobra ulja. Kupujte ih jer vrede svoje cene (prilično je povoljna) a ne (isključivo) zbog dodatnog sniženja (koje ukazuje da bi mogla biti 5-10% jeftinija bez „markica“). Uvek sam podržavao NiS (i dok nije bio pod G-jem i kada je manje zasluživao, doduše uz kritike za kvalitet goriva dok je bilo razloga), i nikada nisam tvrdio da ta ulja nisu dobra – dakle uvek (bar) umerena preporuka, ali sam sistem prodaje mi se ne sviđa. Doduše uzeo sam NIS samo iz razloga povezanosti sa „papazjanijom“  (i kupovinom goriva) inače važi i za SVE druge (i one iz hipermarketa), npr. Eko (ne znam da li oni daju popust na maziva ili samo na određene tipove robe ali je slično u principu).

Benzinske pumpe jesu dobra mesta za kupovinu ulja (originalnost izvesna), što važi i za velike (strane) hipermakrete. Ipak, u prodavnicama specijalizovanim za maziva (i srodne proizvode, ali ne i autodelove, bar ne po default-u), naročito ako su i uvoznici, je najbolje kupovati ulje ... makar i bez „markica“.

Možda je 10% skuplje (mada je na pumpama po pravilu veća cena), teško je naći „onu pravu“ (prodavnicu), ali imate „slobodnu volju“ i slobodu izbora. Nekako je metafizičko pitanje „slobode volje“ sve više u pitanju, makar u banalnoj stvari kao što je kupovina motornog ulja (i/ili goriva).

Nekako se ne mirim da mi zarad par stotina dinara „oduzmu“ (da sam pristanem) to moje pravo ... da budem „gospodin kupac“, „glasač“ (svojim izborom glasam za najboljeg na tržištu) i čovek „slobodne volje“, makar kad dajem svoje pare; ako već za zarađivanje istih od „slobode“ nema ni S ... odnosno ima ... „živo Sr...“.

P.S.

Sviđao mi se koncept ili ne, moram priznati da je koristan u slučaju da koristie pogodnosti "kartice" (recimo imate radnju, firmu ...) pa plaćate gorivo mesečno (malo odloženo) i uz neki popust (velika firma). Onda (ako isto važi i za njih, tj. ako se "markice" skupljaju i pri kupovini goriva na karticu)  je svakako DOBRO iskoristiti "sve što vam život (NIS, EKO ...) pruža".

Brzo ćete "nakrkati" poene (detalje ne znam, ionako sam protiv koncepta a ne navedenih firmi) pa ćete moći kupiti "gomilu" maziva (motornog ulja) po povoljnoj ceni.

Iskoristite to.
Ako ste individualni kupac, mnogo je manje razloga za tako nešto.

Posle snega, After the Snow

Kao što smo krajem novembra bili pred snegom (i dobili ga u poslenjoj sedmici istog), tako sada od druge nedelje februara, prebrinusmo zimu. Iako u mom (“brdsko-planinskom“) području još ima 20-30cm snega i do juče je bilo -5°C danju, od danas je granulo sunce te se sankanju nazire (brz) kraj. Možda još večeras i rano izjutra (zbog noćnog mraza, pa stegne) i nadam se još i subote uveče i nedelje u rano jutro ali nije baš izvesno).

Na dečiju žalost a radost vozača. Jednostavno, temperature idu iznad +10 (sa druge strane Homolja i +15) i to je to. Sneg nam odlazi u reke do sledeće zime i poznog novembra ili decembra (nadajmo se tek u 2015. ali baš za raspust, mada je ovo obrazac koji se ponavlja godinama, sneg u poznu jesen, krah novembra početak decembra i krajem januara ili u toku februara).

Svakako će biti još koji dan sa mrazevima (možda i dnevnim, noćnim – izvesno), pa čak i dan-dva-tri sa snegom ali to će biti „mestimično“ i sa brzim topljenjem. Naravno, ne skidajte M+S gume do marta ali što se tiče maziva, sve je jasno i najhladnije je prošlo.

Kakvi su zaključci?

Osim one vejavice u februaru 2011. već 5-6 godina se zima „ponavlja“ uz male varijacije.

Što se tiče motornih ulja, 15W-xx ulja su sve što vam treba (čak i u brdskim predelima, jer manje od -15°C nije bilo, u mom kraju pre tačno nedelju dana u jutarnjim satima) i to sa dobrim stepenom sigurnosti!! Manje nije bilo ni na Kopaoniku ili Staroj Planini, a tačno -20°C bilo je samo dan-dva na Crnom Vrhu (kod Bora) i Sjenici. Dakle od 10W-xx Vam ništa bolje ne treba, što je za većinu vozila starijih od 10 god. i idealno. Čak je situacija bila i još bolja po viskoznija ulja jer je u većem delu Balkana (Srbije sigurno) bilo dovoljno i 20W-xx (Beograd sa okolinom, Vojdodina i slično).

Dakle, zbog globalnog zagrevanja ili ne (postojalo ili ne, lično mislim – da, mada je zloupotrebljeno do krajnje mere) ni 20W-50 ili 20W-60 nije bilo neupotrebljivo za zimu 2013./2014.

Ipak, 15W-xx ostaje kao najbolje za 15W-40 default ili jako stara vozila, a 10W-40 kao preporuka ukoliko je to fabrička preporuka ili ako živite u hladnijim oblastima ili idete na zimovanje.

Ovim ne želim da kažem da 5W-40 nije za zimu (ili 5W-30) već da pomognem u nedoumici da li za 10W-40 ili 15W-40 zahteve fabrike treba ići na tako nešto. Znači, uglavnom NE, osim planinskih područja, što povlači i dve zamene ulja što nije baš jeftino.

Leto je daleko ali da napomenem da ćete sa 10/15W-xx bolje prolaziti u letnjim mesecima kod motora (automobila) u peak-life fazi pa do kraja eksploatacije pa se za do 7500km godišnje nameću mineralna 15W-40/50 a za do 10 hiljada km PS ulja (10W-40 ili 15W-50). Naročito za motore koji malo troše ulja i kao dobri ili su počeli da troškare ulja (za ove poslednje je kombinacija 15W-50 zimi a 20W-50/60 ili čak 25W-50/60 leti).

I to sve u eri kada 0W-20/30 polako počinje da izlazi iz anonimnosti a 5W-30 je default za iole novije vozilo. Naranvno, kod takvih ćete nastaviti da koristite takva ulja, a 5W-30 može da se kod novijih konstrukcija koristi i do +40°C u hladu (pa i više) a slično i 0W-20/30 (barem prvih 100 hiljada km).

Najavljena gradacija 0W-16 samo što nije ali će ostati eskluzivitet najnovijih automobila i njihovih zvaničnih servisa. Sasvim je dovoljno 0W-20 od sad pa do kraja postojanja motora SUS. Ovakva „ceđenja suve drenovine“ ne vode ničemu osim (pomenutoj) zloupotrebi GZ kroz drakonske zakone (koji veze sa mozgom nemaju ali imaju sa ekonomijom, čime se štite razvijeni od nerazvijenih) i daljem smanjenju potrošnje goriva za 0,1-0,2% (te emisiji CO2 za koji mg po km).

Naši su se uvoznici „lepo“ snašli i oborili koncept te u npr. Honda vozila umesto 0W-20 sipaju već celu deceniju 5W-40 ili 10W-40.

Ovako ili onako, umerenost je potrebna u svemu, a 0W-10 je izvesno a posle više ni tvorcima koncepta ne može pasti na pamet šta dalje („0W-0“, „minus xW-0“ ... „imaginarno „W“ radno „0“ ili negativno ...).

Prava je ironija baš u tome što ako se GZ nastavi (ako već postoji) potreba za 0W-xx uljima pada a čak i 5W-xx su sve manje potrebna i korisna (naročito kod vozila koja pređu 100 hiljada km ili slično).

Naravno, neki su predeli doživeli „mini Ledeno Doba“ (Srednji Zapad Amerike) sa temperaturama od -40°C (°F). To samo dokazuje veće ekstreme ali ne i da je GH (globalno hladenje) u toku.

Bilo kako-bilo, Evropljani koji furaju 5W-30 fazon nisu imali mnogo potrebe za tim ove zime, a Ameri koji furaju 10W-30/40 su ove zime ITEKAKO imali potrebu za 0W-xx uljima (0W-30 kod novijih i 0W-40 kod malko starijih automobila).

Dakle, 5W-30/40 je koliko-toliko bilo preporučljivo Skandinavcima i Rusima (evropski deo), ali čak i njima ne i neophodno (isključujem oblasti Sibira i artičkog kruga).

Sve u svemu, ludovanje i jurnjava za 0W-xx gde to nije default, je samo moda i ništa više.

Naravno, može biti korisno ALI ne zbog ZIME, već KVALITETA.

Tipičan (ali ne i jedini) primer: Fiat Punto. Gde je Mobil 1 0W-40 ili neko drugo 0W-40 ulje rešenje ne zbog zime već kvaliteta.

Još bolji: Honda vozila kojima je default 0W-20 (5W-30) a u servisima su sipali 5W-40 ili čak 10W-40, ili je sipano 5W-30 a ista su prešla su više od 150.000km, za njih je 0W-40 veoma dobro rešenje (nevezano za zimu).

Uglavnom, uz koji dan zahlađenja, zima polako ali sigurno prolazi.

Ako menjate ulje posle nje, onda sačekajte kraj marta ili april kao idealno vreme za zamenu, ako menjate dva puta godišnje, ostavite ulje do maja (ako niste prekoračili kilometražu za zamenu).

Čuveno pitanje: da li (uz jednu zamenu) je bolje promeniti ulje u proleće ili pred zimu? Je zapravo trik pitanje (podsećam na tekst „four seasons“) i zavisi od više faktora. Osim stanja motora (što stariji motor to je bolje menjati sa proleća) bitno je i koliko vozite zimi. Ukoliko često koristite automobil sa (makar povremenim) dužim relacijama onda je bolje to raditi zimi (podsećam na čuveni Mobil test kada sa -40 ili -50 na Aljasci idu u Arizonu na +40(50), upravo tim redosledom). Kako god, ako menjate pred zimu ili u toku zime, obavezno iskoristite lepo vreme i odvezite „u cugu“ minimum 50km (više od pola sata) van grada. Tako ćete „izduvati“ kondenzovanu vodu (i gorivo) iz kartera. Posle dolijte malo ulja (po potrebi).

Naravno, i kad stigne pravo proleće ali je najbitnije to učiniti sad (u sledećih par nedelja), pa „postupak“ ponoviti. Uzgred, tamo negde oko ravnodnevnice (kraj marta) nije loše i izbaciti vodu iz rezervoara. To je za benzince mnogo lakše i postiže se sa oko 1% etanola (etil alkohol 96%, još bolje 99%), dakle par dl na pun rezervoar (ili 1-2 na pola), koji će vodu rastvoriti (srećom te je parafin u benzinu samo ružna prošlost) i ona će bez posledica sagoreti kao rastvor etalona (nekog procenta) u benzinu. Kod dizelaša je ovo malo teže izvesti ali 1% (ili manje) izopropil alkohola može da bude od koristi. Pri tome etanol neće smetati ni najsavremenijim katalizatorima (do 10% je ionako dozvoljeno po najnovijem EN 228 a i ranije je bilo 5% istog). Kod dizela sa filterom čestica konsultovati proizvođača. Postoje i razni specijalizovani aditivi koji su uglavnom skuplji (i kod benzinaca bacanje para) ali mogu biti bezbedniji za upotrebu kod dizela (ako već nisu skupo upakovan IPA).

Od marta meseca razmislite od zameni pneumatika, +7°C (prosečnih) je izvesno i većim delom februara ali zbog opreza je dobro to malo odložiti. Baš do kraja marta voziti na M+S ne bih posebno preporučio ako već imate spakovane letnje. Čuvajte M+S trebaće vam za sledeću zimu.

I naravno, operite automobil što pre, makar isperite vodom, pa gde je bacana gomila soli (kao kod mene, da se ne čuva za sledću zimu) ponoviti još koji put do prve jače kiše koja će sprati ovu „pošast“ sa ulica (nije ni bilo za so osim raskrsnica i nekih većih uspona).

Pola miliona, Half a Million

BROJKE, NUMBERS

Okrugla i značajna cifra je neposredni povod za vanredni kratak tekst (sledeći takav tek na „milionče“). Kako je brojač „okačen“ tek kasnije prave cifre su u tom trenutku (oko 500.000 na brojaču) bile:

    265.183 poseta

   155.072 pojedinačnih korisnika

   540.614 pregleda stranica

Za nešto manje od 5 godina sasvim dobro. Dakle, ako sam napisao da ne mogu da utičem ni na 2,5% korisnika, to nije tačno ili je tačno samo u smislu da NE mogu da ubedim 2,5% korisnika automobila ŠTA (tačno) da kupe ali na bar 2,5­% mogu (i verovatno indirektno jesam) da utičem da za sebe kupe bolje ulje i ne pate od predrasuda. Kako je oko 80% korisnika iz Srbije ispada da je njih 120.000 u 5 godina posetilo sajt a većina njih je tu zalutala, nije im se svidelo ili se nisu snašli (oko 60% njih koji su ostali na jednoj stranici i otprilike toliko koji su tamo bili manje od 30 sekundi). Ostaje oko 50.000 što zaista dođe nekih 2,5% korisnika automobila u Srbiji iako je tih „2,5%“ bilo rečeno figurativno.

Može se reći da je uticaj i na oko (bar) po 1% u zemljama bivše SFRJ, naročio jezički bliskim.

Ovo nije neka hvala ali nije mala stvar. Kad sam počinjao, par stotina ljudi je bilo cilja grupa (doduše toliko je „zagriženih“ članova, pa ni tu nisam omašio).

Sve u svemu, 0,5% ili 5% (preko onih koji su pročitali) manje je važno ali to je već „armija“ ljudi na koje sam (nadam se pozitivno) uticao da makar obrate pažnju na to šta sipaju u svoje motore i da ako ih tema više zanima i nešto nauče uz pronalazak „perfect match“-a za svoj automobil. Što je opet manje bitno, i odgovarajuće je u redu.

Ovoliki broj poseta me pre svega čini odgovornim za sve što napišem a manje mi hrani sujetu.

Možda je i razlog da ne bude više tekstova, jer nije toliko da mi treba vremena koliko koncentracije da bih napisao bilo koji novi tekst.

Iskreno, posle par hiljada sati, nije mi ponestalo volje koliko su me sustigle druge obaveze. No nastaljamo druženje uz uslov da nije „hitno“ (napisati nov tekst ili odgovoriti).

Same cifre su varljiva stvar i retko kad pokazuju kvalitet nečega. Ako uzmem „youtube“ kao reper, onda sam sustigao neke od poznatih estradnih zvezda, ne samo domaćih (lokalnih) nego i svetskih (makar onih starijih). Pomalo me je sramota da Bob Geldolf za zvanične spotove za par godina skupi svega 200.000 (osim „I don’t like Mondays“ – koja srećom ima preko milion), a pomalo mi jeste krivo što nisam sustigao neke koji su pretegli milionče a nisu ništa naročito (ni u muzičkom smislu niti u popularnosti), ali nije bitno jer igra velikih brojki je samo statistika, uticaj na ljude je malo drugačiji.

Čudan je svet, sve je čudniji.

Naravno da broj poseta ne znači mnogo, inače bi Psy-eve milijarde za Gangnam style presudile, ovako ostaje da je to samo najpopularniji spot svih vremena ali 99% ljudi (koji su ga gledali) će se lako složiti da nije (daleko od  toga) i najkvalitetniji.

Dakle, ovo nije glasanje pa ko ima više on je pobednik i „uzima sve“, ovo je proces razmene informacija i znanja, bez obaveza da se čovek tome posveti (ja jesam ali ne još zadugo).

Uglavnom, velike zvezde sa preko 50 miliona ću dostići (ovim tempom) tek za 500 godina, međutim, obzirom na jezičke barijere ekvivalent bi mogao biti već za 10 godina (ala je vreme relativno).

Ali da ne idem daleko, već da najavim bar sledeća dva teksta (sigurno u februaru, obećavam):

„kako se završava papazjanija“ i  „Power of Africa“.

Kao i završetak priče o baznim uljima u martu. Posle slede aditivi do leta pa malo odmora za sve nas i u septembru „opet u školu“ sa nekim novim temama.

P.S.
Zaključak (poentu) sam ostavio Vama (čitaocima), ali možda bolje da je naglasim:
Kad svi zajedno (nevezano za ovaj blog) učinimo da KVALITET bude i POPULARAN onda će i ova planeta biti bolje mesto.
Opet ostavljam Vama da to postignete i nađete način (očigledno da sam samo manjim delom uspeo u tome).

Shell HX serije drugi deo, Shell HX# part two

(GTL Technology - RESISTANCE IS FUTILE)

Shell je mal(k)o dopunio svoj asortiman na šta me je podsetio jedan od čitalaca pa je red da dopunim tekst  iz juna prošle godine.

Dakle, radi se pre svega o serijama HX5 i HX7, ostalo sam napisao.
(podnaslov je manje u vezi sa ovim, naročito HX5 ali je to tema drugog dela teksta)

HX5

Kao što sam tada napomenuo, visoko kvalitetno mineralno ulje sa novijom generacijom aditiva sa većim dejstvom, što omogućava čistiji motor i duže intervale zamene. Dok je HX3 sasvim u redu za vozila do sredine 90-tih (sa API SJ) ova serija ispunjava API SL i time je pogodna i za one do kraja 90-tih pa i prvih godina aktuelnog veka.

Ako je HX3 za do 7500km ili u gradskoj vožnji do 6000km (može naravno i manje ali nije potrebno), HX5 je sasvim O.K. i za do 10 hiljada km. Namena, naravno, pre svega za vozila starija od 10 god. ili za novija ali starije konstrukcije motora. Sasvim je u redu i za starije motore (GII ili GI) pa je prednost HX3 pre svega ako se vozilo ne upotrebljava mnogo (do gore navedenih kilometraža godišnje) kao jeftinija a zadovoljavajuća alternativa. Čak ni „troškarenje“ ulja više nije ekskluziva HX3 serije jer to pokrivaju i HX5 i HX7 sa višim kvalitetom proizvoda.

Iako Shell ne naglašava, moguće je da HX5 serija ima i nešto (naravno manje od pola) HC ulja u sebi, mada to nije izvesno (izjave po ovom pitanju su im tipično advokatske).

Da podsetim: HX5 (bez dodatnih oznaka) je ulje sa API SL/CF i sa ACEA A2.

Diesel varijanta ispunjava API CF i ACEA A2/B2 pa je očigledno prvo pogodnije za benzince a ovo za dizele iako je moguće i obratno (kod starijih modela).

G je varijanta „GAS“ za hibridne pogone (benzin/TNG) sa istim specifikacijama kao i „obično“ i malim međusobnim razikama.

Noviteti

E (obično i diesel) su varijante u 10W-30 viskozitetu, što je pogodno za neke japanske/USA automobile i/ili hladnija područja. Istih specifikacija kao i obično HX5 ulje, znači i istog sastava aditiva, samo od manje viskoznih baznih štokova i sa manje polimera.

AJ je „isto“ to samo još više prilagođeno japanskim automobilima (motorima) te je prvi izbor gde je fabrička preporuka 10W-30 uz ILSAC GF-3 (praktično API SL).

Obe verzije unapređuju efikasnost, tj. smanjuju potrošnju goriva.

K – najveći (i najmanje očekivan) novitet.

(svakako NE smanjuje potrošnju goriva)

Ovo je HX5 u 15W-50 verziji! Korak dalje u odnosu na 15W-40 ili 20W-50 (HX3). Malo je mineralnih (ili te kategorije) ulja ove viskoznosti (Aral, OMV, Selenia; Motul) a svaka sličnost sa Motul 4000 je „slučajna“.

Kako god, osim veće viskoznosti ovo ulje ima i (kako Shell kaže) 30% više AW aditiva (čitaj ZDDP) u odnosu na HX 15W-40. Malo manje efikasni detergenti (ali i dalje 20% veće efikasnosti od standardnog mineralnog ulja, doduše u odnosu na 27% standardnih za HX5) ALI uz dodatak bustera (booster, dodatni paket(ić) aditiva) ima pomenuti višak aditiva protiv habanja.

Zašto je ovo urađeno (osim što je dozvoljeno zbog više viskoznosti)?

Zato što je namenjeno:

Oštrijem režimu vožnje (motori u solidnom stanju)

Starijim automobilima (motorima)

Da bi se poboljšao hladni start (smanjio negativni uticaj istog na niskim temp.)

Sve u svemu – „navali narode“. Ako vam par % veća potrošnja goriva nije od značaja a volite dužu vožnju u višim obrtajima, vučete prikolicu ili slično, a imate automobil iz osamdesetih i devedesetih (sa umerenom potrošnjom ulja) – evo (jednog od) idealnog ulja.

Uglavnom namenjeno tolijim klimatskim područjima pa je neizvesno koliko ga je lako naći. U svakom slučaju pre svega za motore sa više od 100 hiljada km (2000rh) koji su na početku svoje karijere bili podmazivani 10W-40 ili 15W-40 uljima. Takođe će smanjiti umereno povećanu potrošnju ulja („troškarenje“), naravno manje efikasno od 20W-50 ili HX3 K (25W-60), ali za tu fazu je čak i bolje (i više nego dovoljno).

Pogodno je i za duže intervale zamene (do 10 hiljada km) skoro kao i standardno HX5 ulje (naravno uz više polimera što je ipak za umerenije intervale zamene, do 125h ili 7500km).

Ispunjava iste standarde kao i HX5 (API SL/CF i ACEA A2/B2). Ovim nije za iole modernije (turbo) dizel motore.

Shell HX7

Slično HX5 seriji samo u višem rangu kvaliteta (i boljoj, PS – sintetskoj, osnovi). Dakle kvalitetnija bazna ulja (štokovi) i aditivi uz naravno veću (višu) cenu. Naravno gde mora, onda mora, a i gde ne mora ima koristi.

Obično je 10W-40 kao i diesel verzija.

5W-40 verzija je sada HX7 C i malo je modernizovana. Osim što je standardno ulje ove kategorije (MB 229.3 i API SM) ima i API SN, JASO SG+, Renalut RN0700 i 0710 ... što znači da ima i dodatni buster aditiva (makar začinski). Ovim je ostalo jeftinija alternativa Ultra verziji ali konkurentnije nego ranije.

HX7 E je jeftinija ali veoma kvalitena zamena uljima Ultra serije iz 5W-30 viskozne gradacije. Ispunjava API SN/CF, ACEA A3/B3/B4 i C3, MB approval 229.31, BMW LL-04, VW 502 00/505 00.

Kao i prethodno je (verovatno) smeša baznih ulja II i III grupe te kao takvo nestandardno PS ulje visokog kvaliteta (slično Motul 6100, 5W-40 ima i analoga u vidu 6100 u toj gradaciji). Dakle Shell za novija vozila po umerenoj ceni i naročito namenjeno smanjenju troškova održavanja automobila (motora) viskokih zahteva (API SN, BMW LL-04 ili ACEA C3) koji su prešli mnogo (preko 100, 200 hiljada) km.

HX7 G je  (naravno) verzija za TNG (metan) pogon. Ispunjava isto što i HX7 ali bez odobrenja. Razlike su veoma male, ali i u ceni pa je možda bilo i nepotrebno i uglavnom izbačeno zbog konkurencije (još uvek malo proizvođača ima baš 10W-40 „gas“ ulja, ali se broj povećava pa nisu, kao najveći proizvođač, da budu među poslednjima).

AJ i AJ-L diesel su zanimljiva PS ulja u 10W-30. Pre svega za Japan (Aziju), Australiju i USA ali bi bilo dobro takvog imati i na tlu Evrope (nadam se da će ih biti). AJ verzija je pretežno benzinska API SM/CF, ILSAC GF-4 a AJ-L dizel, uz (samo) ACEA B1 i JASO DL-1. Namenjena su (svakako) smanjenju potrošnje goriva (Low HTHS) kao jeftinija varijanta u odnosu na sintetička 5W-30 ali i kvalitetnija od 10W-30 mineralnih ulja (kao PS ulja).

I na kraju (najzanimljivije): HX7 K.

Ovo je ulje slično HX5 K ali višeg kvalitetnog ranga. Znači „PS+“ ulje u 15W-50 uz ispunjenje:

API SL/CF, ACEA A3/B3/B4, JASO SG+

Takođe sadrži 30% više ZDDP-a (Anti-wear agent) u odnosu na standardno HX7 10W-40.

Očigledno rađeno po uzoru na Motul 4100 15W-50 (i 6100 ali ono ostaje u prednosti zbog posedovanja brojnih odobrenja, za koje Shell verovatno neće ni potezati proceduru, jer da je hteo već bi to odradio; dakle "takmiči" se pre svega sa 4100 a 6100 ulju prepušta "tron" računajući da će razliku u ceni platiti tek neki % korisnika, pravih entuzijasta - tekst u kurzivu (italic) je dodat naknadno 25.01.2014. - prim. aut.).

Namenjeno pre svega za motore sa više od 100k km u sebi i/ili oštrijoj vožnji kao i smanjenju potrošnje ulja. U odnosu na HX5 ima i ACEA B4 pa je pogodno za mnoge moderne dizel motore.

Skuplja i kvalitetnija verzija HX5 K u odnosu na kog ima i manje polimera (zbog većeg indeksa viskoznosti baznog ulja) pa je otpornija na „razbijanje“. Uz to sama PS osnova omogućava duže intervale izmene (i do 15000km ali kod starijih automobila bolje je menjati na 10-tak hiljada km).

Shell je veoma dobro opredelio nivo kvaliteta (aditive) prema kategoriji kupaca. Na primer, retko ko kupuje 15W-40 uz ACEA A3/B4 već većina taj nivo kvaliteta vezuje uz 10W-40 (ili 5W-40) tako da je ACEA A2/B2 dobro određeno. Takođe su same (najprodavanije) kategorije (3, 5 i 7) proširene da za svaku potrebu postoji potrebno ulje a ako je kvalitet nedovoljan to pokriva viša kategorija. Veoma dobro ali svakako nije lako da se kopira jer traži veliko i raznovrsno (globalno) tržište. Naravno Shell to pravi po sopsvenim ambicijama i radi održanja pozicije no. 1 (uz USA brendove koje je kupio).

HX2 i HX3 su čisto mineralna ulja, a HX5 (kako već koje) su i delimično HC ulja (?), HX6 bi mogla biti ulja čisto II bazne grupe ili baš prava kombinacija I+III, dok HX7 je sigurno kombinacija II i III bazne grupe iz Perl-a, pogotovu 5W-30 varijanta (E) koja sigurno ima nešto base stock-a (trojke) iz druge grupe verovanto u kombinaciji sa III (gde postoje i veće viskozosti).

Teško je reći jer je na startu Shell krenuo sa 4 i 8 u III bazne grupe i 3 II ali su najavljena i druga pa je sve moguće a možda su kod 10W-40 prisutna i mineralna bazna ulja. U svakom slučaju 15W-50 HX5 je sigurno čisto mineralno ali je HX7 verovatno kombinacija mineralnih sa „osmicom“ iz Perl-a (ili bi ja tako voleo da bude). HX8 i Ultra su sigurno na osnovi iz GTL postrojenja (sve bliže, ako već nije, punom kapacitetu) koje prevazilazi (po proizvodnji) kapacitete za mineralna bazna ulja (ovog proizvođača).

A to treba i potrošiti ... Shell još uvek uživa u tehnološkom (doduše skupo plaćenom) vodstvu koje pruža ova (masovna) GTL tehnologija (jedini mada ne još dugo) ... dok bi ExxonMobil mogao da uzvrati krajem decenije „renesansom“ PAO baznih ulja iz etena ... no to ćemo tek da vidimo (otom potom) ... u krajnjem slučaju to je isto GTL tehnologija.

U svakom slučaju: Shell ulja nisu jeftina ali jesu kvalitetna. Možda (verovatno) Chevron ima bolji odnos kvalitet/cena ali je to tako i projektovano (forsiranje HC tehnologije). Tako da veliki jednostavno diktiraju tržištu i svoje bazne tehnologije praveći tako jedni drugima mesta ali i dovoljno mesta i za manje proizvođače. Ipak, manji su polako ali sigurno „sve ugroženija vrsta“ i glavni otpor multinacionalkama (u odnosu na duvandžije i pivarsku industriju) pružaju nacionalne kompanije (srednje veličine) kao i „ekskluzivni“ (ili po kvalitetu ili po niskoj ceni) manji proizvođači koji koriste njihove sirovine.

Dakle, to je jedini razlog što nema samo desetak proizvođača no tek ćemo videti kako će se završiti jer je sasvim izvesno da će (ionako većinski) kolač tržišta lagano rasti u korist giganata.

GTL tehnologija nije toliko ekskluzivna (samo) izuzetno zahtevnim projektovanjem (malo firmi to može dobro da projektuje iako je sama osnova relativno jednostavna) već PRE SVEGA visokom cenom investicije (EM je već ugovoreno postrojenje u Kataru prepustio Shell-u).

Isuviše skupo čak i za državne kompanije (država do 50 pa i 100 miliona stanovnika).

Kvalitet goriva je POTPUNO NEUPOREDIV sa bilo čim što može izaći iz „obične“ rafinerije (preradom nafte) po nižoj ceni.

Navešću samo primer dizel goriva. Dok su rafinerije na „čudu“ i granici mogućnosti sa 1 do 10 ppm sumpra, GTL ('ladno) ima NULA sumpora (deset do sto puta manje, praktično nula). Dobro 5ppm ili 0,5 ppm i nije neka razlika (bar do Euro 7 ili 8) ali je cetanski broj 75-80 nešto što i najbolje rafinerije mogu samo da sanjaju (sa 55-60).

Naravno, živi bili pa gledali, kako „zeleni“ sada brane „prljave tehnologije“ zarad „mira u kući“ ... standardima (omiljeno sredstvo).

Ipak, tehnološki razvoj je nezaustavljiv i svaka birokratska barijera se na kraju lupa o glavu onome ko je postavi. Bolje je pitanje: ko će sledeći (da se usudi) implementirati GTL? (pominjao se Lukoil) i kada će postati masovna tehnologija (uz smanjenje cene pogona).

Ovako ili onako, prirodni gas ima tendenciju pada cene (makar u odnosu na naftu) ali i ograničenje u isplativosti transporta, tako da tečni proizvodi svakako predstavljaju višu fazu prerade i izvlačenje više novca iz ove (mineralne) sirovine.

Ne bih smeo da se kladim ko će biti drugi, treći ili peti proizvođač sa ovom tehnologijom ali bih smeo da se kladim ko će sigurno ovo imati u svom dvorištu (u dvadesetim godinama ovog veka) ... toliko je lako pogoditi da neću ni napisati.

P.S.
Ovo je ujedno i 250. tekst na blogu, pa to moram da naglasim.
Takođe je na blogu i jubilarni prijavljeni čitalac Miloš Milekić pa ovim i zahvalnost za 175. registraciju na blogu.