Pre svega drugog

Ovo je delo u nastajanju. Kao što bi Džojs rekao : « Work in progress ». Ukoliko sreća junačka posluži tekst će biti dopunjavan i prepravljan. Ipak ono sa čime izranja ovaj blog biće manje-više isto a biće dodatnih delova.
Tekst nije pisan kao knjiga ili brošura, već kao otvoreno razmišljanje autora. Zbog toga ćete naći dosta ponavljanja, ponekad i grešaka a u maloj meri i oprečnih stavova. Sve je to zato što su tekstovi pisani u vremenskom intervalu od nekoliko meseci. Pisani su u slobodno vreme koga autor ima u mikroskopski malim količinama.
Jedna od važnijih stvari je da će deo o mitovima doći zapravo posle dela o proizvođačima (i njihovim uljima) iako se u tekstu više puta ukazuje na taj deo koga inicijalno možda i neće biti, mada se trudim maksimalno da ta nelogičnost ne ostane. Prepreka je da mitova ima izuzetno mnogo i tako su čvrsto ukorenjeni da tu ima da se piše više nego što sam smatrao; nezgoda je da je većina njih totalna glupost a u najmanju ruku neukusno je tako reći ljudima, ima i onih delimično zasnovanih a većina je zasnovana ali na pogrešnim informacijama, klasifikacija nije laka a i bez autoriteta jednog Mobila ili Valvolina teško je biti koncizan a pogotovu objasniti uzroke čime se velikani uglavnom ne bave; ima nekoliko odličnih sajtova/blogova na tu temu ali ipak bi uneo svoj sopstveni stav o tome.
Informacije su jako pouzdane i zasnovane ali ipak preporučujem oprez i kritički pristup. Kako budete čitali tekst videćete da se autor tako postavio i u odnosu na najveće autoritete.
Nije cilj ovog bloga direktno poređene između ulja mada se ponekad i toga dotiče a razlog je što je bez pravih podataka (a nemaju ih ni velike kompanije) to čisto nagađanje. Osim toga tekst jeste kritičan ali je pre svega afirmativan i teži „pozitivnoj kampanji“ tj. da istakne vrline i specifičnosti ulja koja se pominju a mane se ne prikrivaju ali i nenaglašavaju.
U ostalom kako sam početak kaže većina ulja je kvaliteta koji se očekuje i ako se uklapa u specifikaciju vašeg vozila sigurno će biti dobro. Ukazao bi samo na činjenicu da neka skuplja ulja mogu biti po prevezenom kilometru gotovo iste cene kao i jeftinija što zbog manje potrošnje, dužeg intervala zamene tako i (što se često previđa) zbog dužeg veka motora. Sa druge strane tekst daje i drugu mogućnost da ukoliko koristite vrhunska ulja možete i uštedeti naročito ukoliko vam je stil vožnje umeren, veći deo rada motora je u vangradskoj vožnji ili ukoliko malo prelazite u toku godine (za većinu ulja uslov za zamenu čak i ukoliko preostane neizvezenih kilometara).
Autor je pokušao da bude objektivan ali i može se primetiti i subjektivnost tj. naklonost pojedinim brendovima. Ona nije čak uvek na osnovu sopstvenog iskustva već uopšte prikupljenih infomacija. Ipak i ta naklonost je uglavnom objašnjena uz činjenice koje je podupiru a svaki će čitalac zauzeti i svoj stav koji naravno može jako odudarati od autorovog.
Problem sa testiranjem ulja je što se mora obaviti sa većim brojem uzoraka, većim brojem vozila i mnogo pređenih kilometara uz obavezno rasklapanje motora na kraju testova što su troškovi koje ne mogu priuštiti ni velike organizacije.
I samo jedna stvar koja ne zaslužuje ni komentar ali će ga dobiti i biće spomenuta unutar mitova iako ne spada ni tamo. Dakle, najgluplja stvar na koju sam naleteo baveći se uljima je da motorno ulje uopšte ne treba menjati !!!??
Ukoliko se slažete da je ovo glupost krenite dalje. Možete čititati i preko reda jer je tako i pisano pa sastavljano.Kod motornih ulja važi pravilo:
- Sva su "dovoljno" dobra ako su u klasi kvaliteta i viskoziteta koji vam je preporučio proizvođač motora.
važi još jedno:
- kvalitet je prilično ujednačen tako da pojačava prvo pravilo u smislu da ne možete pogrešiti u izboru.
Pravilo tri:
- proizvodnja motorna ulja kao prateća industrija automobilskoj (inače jedne od najkonzervativnije od svih mogućih industija, što je lako dokazati i ako budem mogao uradiću pre ili kasnije, a provlačiće se u toku tekstova sijaset dokaza) vrlo je konzervativna i gotovo da decenijama nema pomaka, a zašto bi i bilo? pa zbog zakonske regulative i marketinga i malo zbog "ceđenja" suve drenovine u vidu "usavršavanja" motora SUS tipa no o tome malko kasnije.
E sad sva gore navedena tri prosto deprimiraju i vode ka tome da je bilo šta duže od par strana komentara suvišno. Zašto onda uopšte pisati o tome?
Evo par razloga:
1. Ulja iste API kategorije (kvaliteta?) se razlikuju u ceni i do 10 i više puta (sintetika SL/CF naspram mineralnog SL/SF) a u okviru jedne kategorije (što je još grđe) i do 5 puta gde je neslavni šampion "polusintetika" (prilično nedefinisan pojam, vidi kasnije) a unutar "čiste sintetike" ipak samo 2-3 puta kao i kod mineralnih (klasičnih).
Ne mogu a da ne spomenem pojam "čisto sintetičko ili 100% sinteričko ulje", još jedan od niza pojmova koji su marketinzi velikih kompanija lansirali, ne znajući o čemu pričaju, pa kasnije tek otkrili da im ne ide u prilog i čak im se "olupalo o glavu", no to je duga priča a i tako je to kad "stručnjak" iz marketinga ne razlikuje jestivo suncokretovo ulje od motornog a dovoljno je gord i ima dovoljna ovlašćenja a bogami i platu, pa i do 5 puta veću od jadnog mu stručnjaka koji ga pravi, da razvojni tim i ne pokušava da shvati a uz blagoslov vrhuške koja se drži proverene (i nadam se sve kontraproduktivnije) devize - "lako je napraviti a teško prodati" rezultat je neminovan i poražavajući.
A pro po ovog zadnjeg (a da ne dužim sad mnogo) tu i leži dobar deo onoga što plaćate nekoliko puta skuplje za isti ili gori kvalitet. Naime ugradite basnoslovne sume markentiških budžeta (plate duduka, reklame, procenti prodavaca itd. i sl.) pa makar i na milione litara, pa još i "razvoj" (mislim na nabudženi a ne stvarni) i profitne stope ("ma šišaj budale, poskupljuje nafta pa mora i ulje, udri reklamu a ovce su za šišanje") pa ti vidi, no opet je nerealno.
2. Mnogi ljudi (nažalost ili na sreću ko kako gleda) posmatraju svoj automobil kao mezimče ili čak člana porodice i ne žale da potroše na njega, ali ne bih sad o tome to je već za psihologe uglavnom takvi su žrtve onih gore navedenih a kad grudva snega počne da se valja teško ju je zaustaviti.
3. O uljima i u vezi ulja vladaju mitovi i to više nego za bilo šta drugo.
- Mada (i to im služi na čast ali više je zbog imidža nego savesti) velike firme pomalo razbijaju te mitove ipak ne idu do kraja.
- Forumi amatera (ili još gore profesionalaca ili mešovitih što je tek pravi kalambur) uglavnom dolivaju ulje (makar i motorno koje baš i ne gori nešto posebno ili bar nije jako zapaljivo) na vatru i od mitova prave još veće a od onih koje razbiju naprave dva nova i još gora.

I tako sam i ja prvo da bih samom sebi odgovorio na neka od pitanja rešio da moje (sad već poprilično znanje) podelim sa drugima. Možda nekom pomogne, možda nekom odmogne a možda sam samo rešio da se "otarasim" silnih (i često nepotrebnih) informacija.
Doduše meni se još može i oprostiti toliko gubljenje vremena jer i ako me automobili tek osrednje interesuju, ulja su ipak deo moje struke (hemija) a drugima savet: ako već ne živite od ulja pročitajte moj blog pre nego što kupite ulje ;-) ... ili naravno kupite ono koje vam piše u knjižici za auto :-)) ... a ako vam pare nisu problem kupite najskuplje koje nađete :-))).


Malo duži predgovor ali šta je tu je, sledi uvod.

Uvod

Parafraziraću ali suština je ta: Malo znanja najgora je stvar!
I dodao: Mnogo znanja nije mnogo bolja varijanta.
Prvo je očigledno, neznajući dovoljno možete napraviti više štete nego koristi, a kod drugog je loše to što postajete letargični i neosetljivi na distinkcije pa čak i primetljive razlike govoreći samom sebi „suštinske razlike nema sve je to manje-više isto“.
Upravo u tački blizu ovoj drugoj reših da pišem ove redke jer još malo pa bih na jednoj strani zaključio da u granicama standarda sva su ulja ista i male razlike nisu od značaja (doduše nisu svi ispunjeni standardi i stvarno ispunjeni, tako da API SL može biti i "SL", ili MB 229.31 i "229.31". Nije isto zadovoljenje standarda i nezavisno sertifikovano, no i o tome negde kasnije) gledajte cenu i sl.

Ovo je ipak blog (ipak nešto kao "intimni dnevnik") i pomalo sajt ali ne zvanični (oficijalni što bi se sad reklo) ili naučni rad a svakako ne užbenik pa neću od početka (šta je koje ulje i sl.) jer će vas podsetiti na školu i naravno nećete dalje čitati.
Posle predgovora sa dugim rečenicama nastavljam jasnijim i konciznijim stilom a redosled je zbrda -zdola ali sa nekim planom (ma kad može roman ili film naopačke zašto ne bi nešto neozbiljno kao blog) no uz nedostatak vremena pa ako se nešto ponovi to samo znači da je važno ili mi je tako došlo kako se već kome sviđa da tumači.

Pravo u centar problema

Prvo i osnovno mitovi i legende!
A odmah zatim kratko predstavljanje firmi uz još kraći osvrt na njihova ulja. Detaljnije o svim uljima koje sad pomenem ionako sledi kasnije, kad budem "upoređivao" ili bar detaljisao pojedina od ulja.
Firme naravno neće biti predstavljene abecedom (pa da AAAOil bude prvi, ma ne čisto da AMS ne bude prvi i da im propadne makretingško mudrovanje a pod a inače idu American...). Nećemo ni da brojimo pa ne neki tamo "1" bude prvi, ne, ne ... ionako je to plod makretinga koji igraju na kartu niskih strasti i plitke pameti. Jer šta reći ako je nešto BEst ili best of the best 51% će to i bukvalno shvatiti, a što je bolja gola devojka lakše je ulje prodati. Mislim privlači pažnju ali ako ste na to spali onda dalje i nemojte čitati.

MITOVI (I LEGENDE)

Sve mitologije na jednom mestu od slovenske do anglosaksonske a ove su sličnije nego u bilo kojoj drugoj oblasti.

1. Mit svih mitova ili mit nad mitovima - Moderni motori su čudo tehnike!!
Ovaj čak i nije direktno vezan za motorna ulja već motore.
Kao i prvoligaš u odnosu na drugo ligaša, jeste bolji ali isto ima jednu glavu, dve ruke i dve noge, tako i najnoviji motor ima radilicu, klipove, ventile ...
Ni blizu nisu. Samo ih tako predstavljaju, zapravo su vrlo, vrlo blizu.

Najnoviji (naročito benzinac ali i svaki SUS) motor iz prve decenije XXI veka je tehnološki nadmoćniji i superiorniji od običnog karburatorskog toliko da je razlika između kompjutera na cevi i najnovije generacije istih mnogo manja!
E pošto ste na ovo naseli a naseli ste jer ste morali (kupili novi model automobila) malko da vas razočaram. Ako mislite da vaš kompjuterski napajan motor troši duplo manje goriva za istu snagu daleko ste od istine! Istina je zapravo poražavajuća.
U optimalnom režimu rada motora od sredine dvadesetih godina pa do šezdesetih pomaklo se za par procenta!! U oba slučaja radio se o korisnom dejstvu (mehanička korisnost) motora od 85 do 90%. U narednih 40 godina to je stiglo na malo iznad 90 i to je to! Ali kako zapitaće se neko kad je "tristać" mog ćaleta (komšije, ujke) trošio 10 litara a sada model iste klase 6 litara!
Prvo i prvo ako je tristać i trošio blizu deset ipak je na otvorenom i pri maloj brzini i naročito dok mu je radilo jedno grlo karburatora to bilo 8 ili čak 7 litara. Drugo benzini su sada (malo) kvalitetniji, treće tih 6 litara je upravo to pri idealnim uslovima. Vozila ekonomske (golf ili jedne ispod) klase mogu proći i sa 5 ali samo pri konstantnih 80 ili 90km/h. Prosečna potrošnja nikako nije ispod 7 do 8 a po gradu 9 do 10. Smanjenje potrošnje je dostiglo špic u devedesetim godinama i bilo je kombinacija aerodinamike, male mase (to sad nije više slučaj) čak i ogibljenja a i pneumatika i to sve sinergistički sa poboljšanjima motora.
Elektronika, MPI i slično postiže više širi opseg "optimalnog" rada motora i tu se zapravo dobija velika ušteda. Gorivo i dalje ne sagoreva u potpunosti pa makar bilo špricano i pod pritiscima od više stotina bara, ionako sagorevaju pare, te iako se benzin približio tu nikada neće stići TNG!
Dakle vaš novi ljubimac ima iste delove kao i motor od pre 50 godina jedino nema karburator i ima brdo elektronike od koje se ne vidi. Sa stanovišta tehnologije nije daleko odmakao i dalje je ograničen istim termodinamičkim zakonima i nema više od 20-25% iskorišćenja energije (od termodinamičkih par procenta više, uprošćeno termodinamička koeficijent iskorišćenja puta mehanički koeficijent) čak u odnosu na pola veka stare kolege jedva da postiže par procenata iskorišćenja goriva više za istu korisnu snagu.
Ne verujete mi? Mobil kaže da motori iskorišćavaju svega 15% energije (a sa njihovim „energy saving“ uljima procenat-dva više). Oni naravno misle na prosečno iskorišćenje a ja sam naveo idealno pri optimalnom režimu.
Šta više ni materijali nisu značajnije napredovali, čak su u pojedinim segmentima i nazadovali (to se zove: optimizacija iliti škrtarenje).
Kod dizela je priča slična. Turbo punjač je postojao i pre I svetskog rata i to na traktorima (čisto da ne mislite da su TDI doneli vanzemaljci), potrošnja je bila nešto veća osamdesetih nego sad (prva generacija turbo dizela), devedesetih skoro ista. Nešto je dobijeno na obrtnom momentu i snazi kao i na čistoći izduva sa sistemima pumpa-brizgaljka (VW) i komon rejlom (kod ostalih) u XXI veku ali to ništa nije epohalno.
Doduše čistoća izduva pa i neke od drugih osobina delom duguju osetno kvalitetnijem gorivu (tzv. euro-dizelu) koje je sad doduše (osim u Srbiji) skuplje od benzina ali šta je tu je.
Inače svaka čast, dizel je naravno termodinamički superiorniji od benzinaca ali dizel je dizel i lično nisam oduševljen takvim pogonom kod automobila. Znači blago sam benzinski nastrojen. Teretna vozila su naravno drugo, a u njih svrstavam i veća SUV vozila a i kako bih kad su prazni teški preko 2 tone, gume su im šire nego kamionske i uopšte taj stil je antiekološki i anticivilizacijski. U redu neki to vole (da u sudaru pogine drugi a ne oni ili da teretno vozilo voze 160km/h) i svakom treba omogućiti šta želi ali da pošteno plati, dakle registracija i PDV ekstra pa ko voli neka izvoli.
Uzgred, malo i o turbo benzincima.
Većina giganata auto industrije se sredinom osamdesetih utrkivalo da baci baklju na lomaču na kojoj je bila manjina „jeretika“ kao što su Honda, Fiat i ... (ne mogu se dosetiti, Reno? Doduše nikada nisu ni pokušali da rezultate iz F1 primene markentiški u vidu turbo benzinaca u serijskim vozilima) koji su tvrdili da turbo punjač zapravo štedi gorivo i kod benzinaca. Danas kad već i vrapci to znaju, to je jasno a pamćenje umire i pre istine. Danas čak i VW (jedan od najvećih „inkvizitora“) u golfu VI upravo forsira isti koncept, gde iz 1,4 litara izvlači čak 170ks! Dakako da se radi samo o rukovodstvu firme i kratkoročnim (i srednjeročnim) poslovnim planovima. Znali su to dobro i u VW i tad kao i sad da manja zapremina znači manju potrošnju a već je krajem osamdesetih Honda „nacrtala“ da bi shvatili „Tupan i Glupan“ a kamoli ostali – turbo motor od 1,5 litara sa turbo punjačem i ograničenih 150 litara goriva pobeđivao je na F1 trkama atmosferske od 3,5 i neograničenom količinom goriva!! Uglavnom su trošili oko 180 litara po trci (cca. 305km) što znači da uz iste (nešto bolje) performanse turbo (može da) troši i do 15% manje goriva!

Dakle počeću negde od sredine po abecedi npr. od slova M i L ;-) tu su negde i najbolja ulja.
U stvari počeću od najkvalitetnijeg pa dalje redosled neće biti baš po kvalitetu nego recimo po mom afinitetu a kako ćete videti to i nije daleko od prvog.