Panta rei

Nedostatak vremena nagomilao je više sitnih stvari koje ne stižem da ispravim.

Nisu u pitanju samo greške već se ponešto i promenilo od tekstova u kome je nešto napisano. Protiv toga se ne može boriti i zapravo dobro da je tako.

Prva stvar koju je lako primetiti je prvi tekst (motorna ulja po proizvođačima) koji je i dalje među najčitanijima ali zbog datuma pisanja i najviše prevaziđen. Nije samo što je objavljen aprila 2009. već je zapravo pisan jeseni 2008.

Tu najviše nedostaje tehničkih podataka, mada su neki naknadno dodavani ili ih ima u odgovorima ili drugim tekstovima. Druga stvar koja je karakteristična je da su proizvođači u manjoj ili većoj meri promenili imena uljima i sam asortiman. Mobil je karakterističan primer.

Ipak tekst je i dalje aktuelan i uz neminovnu zastarelost pojedinih delova prilično upotrebljiv. Ono što je važilo za Synth S važi i za "3000" ili Special i "2000". Mobil 1 je u CEE dobavljiv u malo različitim varijantama ali suština je ostala ta. Slično i za Elf, Valvoline i druge.

Kad smo već kod Mobil-a najavih tekst pod radnim naslovom "Is the Mobil still no. 1?" ali izgleda da će ga kao i aktuelnosti na prelazu iz 2009. na 2010. u vezi Shell-a i Lukoil-a, pojesti vreme.

Zato samo zadnjih par rečenica iz nenapisanog teksta (kojima sam hteo da zaključim):

"Mobil je za serije do "jedinice" nešto kao Marlboro u svetu cigareta, možda ne najbolji ali najpopularniji i zaista kvalitetan. Ima i boljih ali ne mnogo a i više je stvar ukusa. Sa M1 je ovaj brend sam vrh dugi niz godina i prava referenca koju neki dostižu ali retko prestižu (makar ne sa velikim tržišnim učešćem). Ipak "SuperSyn" je star već 8 godina i svi ga pristižu. U 2011. stiže i API SN standard. Pravo vreme za novu verziju sistema aditiva, jer ostati na vrhu može se samo uz nove inovacije."

O Shell-u sam kako na blogu tako i na CBC-u pomalo i pisao (od toga što je trebalo) a dve su stvari najvažnije a to da se izjednačio i čak prevazišao ExxonMobil u toku 2008. i 2009. što je proizvodnje ulja tiče i da drži blizu 15% dok je Exxon Mobil drugi i sa nekih 12% (mislim da je tačno 14% i 11,8% ali više napamet). Naravno da je pre svega rezultat davne akvizicije no. 5 u svetu ulja Pennzoil-Quaker State grupe u USA. Drugo značajno je rad njihovog postrojenja GTL gde se iz prirodnog gasa dobijaju bazna ulja III grupe. I pored nepotvrđenih glasina da "svemirska tehnologija" ne radi baš kako je projektovana i da ekonomski neće dati očekivane rezultate (19 milijardi dolara za postrojenje, jedna od najvećih investicija u industriji u zadnjih 10-tak godina), ovo je zaista nešto što je vrhunac tehnologije i nešto novo u svetu ulja posle niza godina.

Lukoil je preuzeo blizu 20% "offshore" rafinerijskih kapaciteta ConocoPhilips-a što je nešto vrlo značajno u ovoj oblasti. Ko još sumnja u ozbiljnost i snagu Lukoil-a nema mu pomoći. To što nemaju ulja novijih standarda posebno je pitanje i više o tome na CBC unutar "motorna ulja kroz horizont događaja" (upotrebite pretraživač).

Prista Oil je (već zapravo u vreme pisanja teksta, mada je i on pisan par meseci ranije) veoma modernizovala program i tu je razlika između napisanog i trenutnog stanja najveća te bi tu morao da se oglasim jednim tekstom i to u roku od mesec dana.

FAM je isto dodao par novih i modernih ulja te bi i on morao da dobije kraći tekst dopune. Osim toga (o tome ima u komentarima) obnovili su svoj sajt i sada je ne toliko grafički bolji (mada jeste) koliko je moderniji i suštinski bolji. Jednostavno pruža više informacija, lakše se do njih dolazi, MSDS i tehnički detalji su dostupniji (nema registracije) itd. I FAQ deo je promenjen i više je po ukusu autora (mada još ima uzdržanih stavova).

Kad sam već kod FAM-a moram da pomenem i Henkel. Malo sam (i namerno) preterao u kritici ali ako je pomoglo (he-he-he) onda je i vredelo. A mislim da jeste pomoglo. Beohemija (verovatno i zbog krize u Delti) je popustila sa jedne strane a sa druge nije uspela da se nametne u višem cenovnom rangu iako je to ozbiljno pokušala. Henkel se učvrstio na no. 2 i malo doterao kvalitet uz iste cene (mislim veće zbog kursa i inflacije ali ne više od toga). Čak je uspeo da sa Bref serijom čak zauzme i bar ravnopravno mesto sa P&G a u nekim segmentima i da ih prestigne. Kod praškova ipak ne mogu sa nedostižnim P&G brendovima ali i tu nisu "potučeni do nogu". Kod omekšivača su takođe pristigli velikog takmaca makar u odnosu kvalitet/cena.

Jeste da nema veze sa motornim uljima (samo jako indirektno) ali kad sam već spomenuo evo i malog izvinjenja jer je situacija sada za nijansu drugačija (ili mi se bar tako čini). Ipak vreme ide pa se stvari mogu odigrati i u pozitivnom i negativnom smislu. Ipak osnova kritike ostaje a to je da Mer ne može da se meri sa Pur brendom iste kompanije no to je tako i biće još neko vreme.

I na kraju ali ne i po značaju: Motul je za nijansu pristupačniji. Ostaje da su i dalje skup brend ali svaki pomak u ovom pogledu je pozitivan. Kako je npr. 6100 bio 9 do 10€ za lit. a sada se može naći i po 8,5€ (malo prodajne cene, male prodavnice) to i nije tako loše.

Uz rast kursa (kako dolara prema evru tako evra prema dinaru) većina motornih ulja je od početka godine (2010.), zapravo od oktobra 2009. poskupela za oko 15% a neka i svih 20% (u dinarima) dok je Motul tek 10-tak % ili neki manje. Ovo ga čini zaista konkurentnijim na domaćem tržištu i pozdravljam ovu politiku Mass kompanije.

Naročito mi je zapalo za oko da je 4100 Turbo Light tek 5% (otprilike) skuplji od Mobil 2000 dok je ranije razlika bila i svih 10%. Činjenica da je M2000 iz Turske (te da je zapravo u evrima jeftiniji nego Super S) čini ovu malu razliku još značajnijom. Ovo ne znači da je bolja kupovina od Mobil-a ali da je sada gotovo svejedno jer su ista klasa a razlika u ceni mala. Više je do toga koji vam je brend omiljeniji.
Iako "sve teče, sve se menja" neke stvari ostaju iste. Možda je SuperSyn na umoru, kao vrhunac tehnologije i stožer industrije, možda je i Super S postao Super 2000 X1 (ili 2) ali je Mobil polu-sintetika 10W-40 i dalje moja preporuka no. 1 za TNG i automobile iz devedesetih i osamdesetih.

I pored toga što je u ovoj kategoriji razlika u kvalitetu možda i najmanja i da ima i ulja sa boljim odnosom kvalitet/cena; čak i uz činjenicu da "rođeni brat", ili čak "brat blizanac", Esso Ultra košta nešto manje i motori ga nešto manje troše.

P.S.

Da ne bih pisao još jedan kratak tekst samo da dodam:

Tekst o prvim laboratorijskim analizama korišćenog ulja stiže "uskoro"!

Analize su gotove te samo da ga uobličim. Rezultati u granicama očekivanja mada ipak u detaljima iznenađujući. Biće vrlo zanimljivo obećavam. Koštalo (me) je bezmalo 50€ ali vredelo je svaki dinar (osim što neće skoro biti ponovljeno bez pomoći sa strane; doduše i za to postoji mogućnost no otom-potom).

Pre toga ići će samo tekst o mojoj poseti firmi Kedara d.o.o. (zastupnik i ovlašćeni uvoznik Kroon ulja). Kao što se mnogi od Vas sećaju poziv je upućen i zvanično preko bloga još u junu 2010. te iako posle par meseci (od toga skoro dva zbog toga što komentar nisam ni video ranije) "nikad nije kasno". Utisci su veoma povoljni a tekst stiže za koji dan.