Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

петак, 8. април 2011.

Godišnjica - dve godine bloga, Anniversary - two years of the blog


Sada je blog već u fazi da će se obeležavati samo godišnjice.

Kao i ranije veliku zahvalnost dugujem svim čitaocima a naročito onim prijavljenim.

Oni koji su postavljali pitanja ili davali komentare su već neka vrsta koautora jer bez komentara tekstovi bi ličili na (kvazi) enciklopedijsko štivo.

Bilans prve 2 godine postojanja bloga je sledeći:

1) autorov rad:

140 tekstova (sa ovim), nekoliko stotina odgovora putem mejla, 72 prijavljena čitalaca.

Broj tekstova se održao na nivou od minimalno 1 nedeljno ali često i po dva. Tako da je to nekih 6-8 mesečno (tipično 7). Ovo je lepo ali sigurno (sasvim sigurno) neodrživo u trećoj godini. Mislim da će maksimum nedeljno moći da izlaze tekstovi. Ostao je dug i književnom blogu koji je prilično trpeo, uključujući i pripremu dvogodišnjice “Stalker“-a te ubrzanom ulasku na teren motocikala.

2) Posećenost bloga, što je naravno najvažnija stvar vezana za njega:

- 35.000 (34.611) Absolute Unique Visitors; Apsolutno jednistvenih posetilaca

- 62.000 (61.818) Poseta (približno 1,8 po posetiocu)

- 150.000 (147.377) Pregledanih stranica

- 80 Zemalja; Posete su ostvarene iz 80 zemalja sveta sa svih kontinenata. Ovo je obzirom na jezičke barijere izuzetno ostvarenje na koje je autor neobično ponosan.

- 2.385 pregleda profila autora (praktično 100 mesecno).

Gore navedene brojke su zaista drage autoru. Broj kao broj nije veliki pogotovu ne za neku komercijalizaciju ali dovoljan da sav trud ima smisla. Uzgred ove brojke su otprilike četiri puta veće od onih koje su bile za prvih 12 meseci te je napredak evidentan.

Od evropskih zemalja ne nedostaje više ni jedna. Zemlje zaliva su solidno pokrivene. Jednino su ostale Kina i Mongolija od većih zemalja. Moguće da je u slučaju Kine zasluga i do toga što se Google odatle povukao pa su možda (čak) i servisi ove kompanije tamo i cenzurisani. Loše za njih. Jeste milijardu ljudi ali za blog nije od većeg značaja. Zbog jezičke barijere i kulturoloških razlika mislim da bi poseta u svakom slučaju bila mala.

Toliko o prošlosti. Dosta.


Budućnost.

Pre svega bi posebnost mogla da bude (jako se nadam što pre) u tome da planiram da objavim tekstove kolega, posebno profesionalaca iz oblasti, inženjera prodaje i/ili primene maziva. Nešto kao “master class”. Hteo sam da čuvam kao iznenađenje no zgodno je ovakvim prilikama pomenuti.

Osim zaokruživanja teme o motociklističkim uljima (velika tema) ostaje završetak teme o menjačkim uljima. Ostalo je da se nešto napiše o ATF. Otprilike će tekst biti u stilu rashladnih tečnosti i kočionih fluida, mada možda i iz dva dela.

Ostalo je da se kompanije iz prvog velikog teksta (april 2009.) ponovo predstave.

Naravno tu su i u ovom delu Evrope manje prisutne američke kompanije. Tu su još i kompanije poput IPONE-a (motociklizam) i Idemitsu-a.

I negde u toku treće godine i posebno poglavlje (ili serijal) o ekološkim mazivima, odlaganju ulja i uopšte aspektima životne sredine.

Da li je tu kraj? Ne, naravno, u međuvremenu će i ostali proizvođači obnoviti program tako da bi tema bilo za bar još ovoliko (kao do sada). Uzevši u obzir i promene koje će nametnuti hibridi, električna vozila i slični koncepti, koji jesu stvarnost ali će tek biti u značajnom broju tek za neku godinu, čini se da bi blog mogao da ima teme bar do 2020.

A posle? A posle … valjde će se ljudi ponovo vratiti na mesec pa ćemo opet imati teme (podmazivanje lunarnih rovera, podmazivanje u uslovima niske ili nulte gravitacije …).

I na kraju ali ne i po značaju:

U ove dve godine autor je bio potpuno nezavisan od bilo koje firme koja se bavi uvozom, proizvodnjom ili prometom maziva u Srbiji ili van nje. Dakle ceo rad je bio amaterski bez ikakvih finansija što nije bilo baš ni lako ali mu je dalo poziciju izuzetno objektivnog savetnika. Ne mogu da obećam da će u toku treće godine ovo ostati tako, no ukoliko dođe do bilo kakvog finansijskog aganžmana (značajnijeg od simbolike) autor će preporuke davati u opštem obliku bez konkretnih ulja (zapravo sve više su takve). U toku druge godine a naročito zadnih 7-8 meseci imao sam priliku (i čast) da upoznam nekoliko glavnih ljudi iz nekoliko firmi koje se bave ovim poslom. No to nije u većoj meri uticalo na preporuke jer je procentualno najviše dato za Mobil gde sa firmom Plattner nemam ama baš nikakve kontakte. Možda oni cene mene a ja svakako njih ali zaista ni reči komunikacije. Nadam se da je dovoljno kao ilustracija.

Ovo je bitno iz drugog razloga: u toku treće godine bloga (ne mogu da obećam kad, verovatno s jeseni) probaću da nađem sponzore koji bi sitnim poklončićima (recimo u mazivima) nagrađivali pitanje (mejl) meseca (litar ulja po izboru), a kvartalno ili makar godišnje i sa celom zamenom za automobil (motocikl). Možda i uz neke simbolične nagrade (kočiono ulje, neki sprej za ovo ili ono) za 2-3 zanimljiva pitanja koja nisu pobedila u nekom periodu. No otom-potom još uvek je rano za detalje.
Iz praktičnih razloga ovo će biti dostupno samo domaćim čitaocima, mada bi za čitaoce okolnih zemalja moglo takođe da važi ali uz uslov da ili pokriju troškove transporta ili da nagradu pokupe kada dolaze u Srbiju. Zbog praktičnih problema možda bi bilo ređih (6-to mesečnih) nagrada ovog tipa ali da budu minimum zamena ulja za celo vozilo. Videćemo šta je izvodljivo. Predlozi su dobrodošli.

Još jedanput hvala svima koji su bili gosti ovog bloga i čitali tekstove.

Sve najbolje Vama i vašim porodicama od Steve.


English (shorten) version:

Two years of the blog. Not so much, but considerably. Lot of work with similar ahead.

Summary:

- 140 texts (with this one)

- 72 followers

- 35,000 (34,611) Absolute Unique Visitors

- 62,000 (61,818) Visits

- 150,000 (147.377) Page views

- 80 Countries from all continents of the World;

- 2,385 view of full profile of the author

For the author, very impressive figures. The figures are quadruple in comparation with the first year. It is very important to have lot of visits from the foreign countries even exotic ones. Since a very few texts on English (or other language) it looks just fine. Finally the whole Europe is on the blog. From the world’s the largest countries only Chinan is (still) missing. Is it just cultural differences or situation that Google is not present there, I do not know. In constrast of the jubilee 6 months ago, several Gulfs’ countries are also joined with their visits to the Blog. There are more than a half of the OPEC countries on the list of visits. Not bad.

Please use google translator. Author have no time or resources for multilanguage version.

Big thanks to everyone who visited the blog, even more those which were read, learn, and certainly the most constant readers logged on as readers.

Be free to give coment (preferably on Engish, but it could be on French, German, Italian or Spanish). Welcome!

Plans in near future? Few texts from collegues, engineers of sales and/or implementations of lubricants. I hope (very) soon.

The author was independent of any lubricant company in these two years.
It could be changed in the next year but till then enjoy in full objectivity.

Very best regards to all from Steva!

9 коментара:

  1. Kompanija koja želi da uzme više od 50%tržišta Srbije motornih ulja nek zaposli Stevu kao glavnog savetnika za proizvodnju i prodaju motornih ulja.Uspeh zagarantovan.Naravno,trebali bi da odreše kesu,barem 20000 EUR mesečno.Sitnica za njih koja bi im donela milione.

    ОдговориИзбриши
  2. ... "Ne u ovoj ekonomiji" ... James Cameron, Avatar.
    Ili bar "ne u ovoj državi!".
    Hvala na lepim željama ("iz vašeg komentara u božije uši").
    Budimo realni. Jedna nula manje bi bila O.K. (bonusa se ne bih odrekao, po procentu tržišta ili povećanog prometa). Postoji (bar) nekoliko razloga zašto je (naravno) nerealno.
    Prvo: tržište smo malo, mnogo malo. Zvaničnih 40k tona maziva godišnje (ili 50-tak sa sve sivom ekonomijom) nije nešto impresivno. Submilionski grad u Nemačkoj ili neki veći u Brazilu (bez Ria i Sao Paola) su već tolika tržišta (uz veće cene i manje troškove distribucije, prevoza naročito).
    Drugo: cilj je nerealan. Jednostavno ne postoji otvoreno tržište, ne postoji realan nivo da se traži kvalitet, obesni privatni prevoznici (neki i neprijavljeni ili polu-legalni, većina u dilu sa lokalnim političarima) koji ne plaćaju maziva ili traže nerealne uslove bez garancija (menice), korupcija, ...
    Dobar deo (i uglavnom škart kvaliteta ali ima čak i Mobil-a, pitaj boga da li original jer je niske cene) ide na nekakve (trule) kompenzacije, malo ko kome plaća na vreme a većina i uopšte (što se firmi tiče). MP se zatvaraju kao u vreme hiper-inflacije a male su šanse da robu (čak i sa menicama) uopšte naplatite, tužba može biti veća od duga, sudovi neefikasni, ...
    Državne (a naročito PARADRŽAVNE, ko pleve ih je) firme su pod velikim uticajem čiste, čistijate korupcije (makar i specifičnog tipa). Obaveza za tenderima je zaista samnjila ovakve pojave (što jest, jest) ali nije u potpunosti to suzbila (prodaja informacija, naknadna nadoknada damping cena preko šatro poslova, ...).
    Poslovi sa (preko) ministarstava ili velikih "državnih" projekata ... uputstva za tendere (JP uglavnom lokalnog karaktera) gde se maziva vezuju sa gorivom (i time favorizuju kompanije koje vrše distribuciju goriva) ...
    I možda sve to zajedno nije toliko važno koliko sledeće:
    Odsustvo bilo kakve državne kontrole kvaliteta maziva i provere odobrenja, specifikacija (formalno i papirološki traže samo najveće državne firme), naročito u nezavisnim laboratorijama (državnim i ovlašćenim uz pravo na kontrolini uzorak i superanalizu u inostranstvu).
    Ovo omogućava da poznati brend i inače super kvalitet možda (a kad možda biće pre ili kasnije) stiže i po klasu nižem.
    Šta ja tu da radim? Da postanem "šibicar", "iznuđivać dugova" ili sitni (legalni) krimos?
    Značajnija su tu muvala koji znaju dobro da se dogovore sa "GAZDOM" (ma ko on bio).
    Iskreno jedino liberalno tržište je tržište automobilskih (i motociklističkih) ulja (zato o tome i pišem) i to ako ne računamo zvanične servise (koji su tek posebna priča ... posebno loša priča).
    Tu bi svakako povećao procenat sa npr. 5-6% na 10% no treba staviti na papir koliko to vredi. Naravno morao bih da budem u dobrom timu jer jedan čovek ne znači mnogo. I naravno tek za min. dve godine (2-3 ciklusa zamene ulja).

    ОдговориИзбриши
  3. 50% tržišta (prethodno navedenog koji je koliko-toliko "slobobno") je ipak nerealan cilj.
    Blizu toga (relativno), recimo 25-26% (frtalj tržišta) bi mogla da osvoji firma koja distribuira bar dva ili tri brenda. Jedan u premium ali još obaveznije jedan u ekonomskoj klasi (ali uz solidan i respektibilan kvalitet). I "krvav" rad uz znoj i suze i veliki novac za marketing.
    I opet ispada dugoročna i "ranjiva" investicija.
    A investicije (i investitori) su najveće kukavice, čim nije iole sigurno, beže u druge oblasti.
    Dakle nije da se podcenjujem ali realnost je takva - kakva je i izbor je nas svih samih, da budemo tek malo ispred Somalije a ne da sustignemo Evropu.
    A i u Evropi ima šarenila. Mislio sam na one "jače" države na koje se treba ugledati (Holandija, Nemačka, Švedska (iopšte Skandinavija sa sve Danskom i Norveškom makar ne bila EU), Švajcarsku, ... i nema još mnogo).
    Tajkuni i takjunčići vladaju. Kapital se ne stiče velikom (ma koliko bila) platom (zaradom) nego (na žalost) krađom. Najčešće onom klasičnom (radiš u državnoj firmi pa pola radiš za sebe, pogodiš posao sa privatnicima pa delite ekstra profit, kontrola slaba, posao cveta). Tu je izbegavanje državnih obaveza koje jeste smanjeno (makar PDV) ali nije iskorenjeno. Možemo to da gledamo ovako ili onako ali jeste krađa.
    Da ne pričam o kreditima pod povoljnijim uslovima, koji se ne vraćaju (makar bili u sudskim sporovima), ima i takvih (neće vam se kao individui posrećiti da takav dobijete, za par hiljada evra su se obezbedili višestruko, zna se na šta mislim).
    I preko svega:
    Našu ekonomiju (u Srbiji) pokreće negativna selekcija kadrova, i to je suština, a to što 20-30% ima i onih koji vrede, ne vredi, dokle god su na rukovodećim mestima većinski manje sposobni nećemo mnogo ni mrdnuti (iz ovog gliba u kojem smo).
    No tu smo gde smo. Ne znači da se treba predati.
    Bolje (bar ne mnogo i suštinski) biti neće, ali svaki pomak napred je bar nada, a ona umire poslednja.
    Alegoriska sličnost sa "horizontom događaja" (kod crnih rupa, astronomskih) je frapantna. Na CBC-u sam više mislio na to da informacije ne idu od proizvođača kupcima i obratno, a ovde na one prave "crne rupe" u kojima nestaju naše pare, trud, rad, moral, snovi i nadanja.
    Treba se ipak usuditi i proći, pravo - kroz horizont događaja.
    ... približava se, to je zvuk neizbežnosti (neumitnosti) ...

    ОдговориИзбриши
  4. Poštovani Nenade, izvinjavam se što nisam ranije video komentar (čak sam ih listao po datumima pre neki dan).
    Odgovor gde je pitanje i postavljeno: Lukoil prvi deo.

    ОдговориИзбриши
  5. Isto važi i za Zorana. Tema mešanje ulja.

    ОдговориИзбриши
  6. Cestitke Stevo na godisnjici. Po meni je bolje biti analiticar loseg rada nego deo mulja, u kome se ne razaznaje, ima li zita u kukolju. Zato (ako postoje sredstva za egzistenciju) samo slobodarski kriticki pristup analizi tudjih proizvoda (ulja) bez ikakvih "obaveza" prema naftnoj mafiji (kao npr. novinari, koji testiraju automobile, pa ne smeju da iskazu svoje misljenje, da bi sledeci put dobili auto na test voznju). Tako da Stevo - samo napred u nove analize ulja i sinteze novih tekstova. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala!
    Nisam preterao, zaista je stanje takvo-kakvo je.
    Ipak to ne znači da svi u tom poslu love u mutnom nego da takvi (na žalost) bolje prolaze.
    Ljude koje sam upoznao su prilično O.K.
    E sad da li sam ih zato i upoznao (izrazili su želju da tim ili su na moj predlog odgovorili) pa su fini ljudi ili je to samo slučajnost ostaje da se vidi. I naravno ne znači da su svi koje nisam upoznao "bad guys".
    Kako god takvih pojava ima i vrlo su česte.
    Ima i falsifikata ima i dolivanja (i prodavanja) baznih ulja, zaista kao da smo kontinent a ne mala država.
    Zaista ostaje da je bolji prosečan original nego vrhunska kopija.
    I zaista, imamo sreću da postoji dovoljan broj ljudi (većina zapravo, no nisam siguran da proporcionalno i drže tržište) koji ovaj posao (maziva) svhataju ozbiljno i rade ga pošteno, bar koliko je u zemlji moguće.
    Tako da izbor zaista postoji.
    Pozdrav Dejane.

    ОдговориИзбриши