Koliko para - toliko muzike? What you pay is what you get?

Nije baš tako ali nije ni daleko od toga.

Više puta sam napominjao da skupo ne mora da bude dobro a najskuplje najbolje no retki su „izuzeci koji potvrđuju pravilo“. Doduše volim da citiram i:

-        Loš proizvod može da bude i skup i jeftin a dobar mora da bude skup.

Uz svaku nerealno nisku cenu ide i neka začkoljica. Ne bih sada o tome da je niže cene moguće (manje-više regularno) postići i da sve bude (prividno) u redu. Profesionalci znaju i bolje od mene (imaju i konkretne ponude a i što je bitnije fakture) kolike su cene kada se kupuje na veliko iz prve ili druge ruke. Za proizvođača ste sa kamionom mali ali kod veletrgovaca koji kupuju direktno svakako niste a možete solidnu cenu imati i za jednu paletu (jednog proizvoda). Izvozne cene su po pravilu 2,5-3 puta niže od što plaća kupac ali to je tako. Moguće je ići na na samo dva puta veće cene ali to nije igra „po pravilima“ i dugoročno je neodrživa.

Tako je za priču „koliko para – toliko muzike“ Srbija veoma nezgodan i nepregledan teren. Cene su raznolike, brendova ima „tušta i tma“, čak i u jednoj prodavnici često možete naći i 10 brendova a ukupno na tržištu ima (bar) 100 (i slovima STO).

Iskreno ni sam ne znam mnogo od njih, za neke sam naleteo na net-u (mali Nemački proizvođači, razni) a za neke se setim „iz malog mozga“. Tržište je prilično neregularno a sami smo za to krivi. Usitnjavamo tržište te za većinu velikih kompanija nema ekskluzivnog uvoznika i distributera (svi bi to da budu), a država je dozvolila slobodan uvoz što osim dobrih stana (pada cene kao korisnicima najbitnijeg) ima i svoje loše (povećana mogućnost falsifikovanja).

U uslovima gde nema kontrole porekla robe a još bitnije kvaliteta iste, sve je moguće te „lovci u mutnom“ jako dobro prolaze. Čuvajte se toga te (ovo će tek biti posebna tema) pre svega kupujte od ovlašćenih uvoznika (distributera) ili ako nemaju maloprodaju pitajte za savet gde kupiti i na šta obratiti pažnju pri kupovini. Ovo je jednino dovoljno sigurno a za većinu nas (kupaca) dugoročno i najbolje. Naravno ima i manjih uvoznika koji su O.K. ali je to više slučaj nego pravilo.

Ko su zvanični uvoznici? Više o tome u posebnom tekstu (kao uvodu u serijal „kupujmo originalno“, uz šta će ići i nagrade, nisam zaboravio) a za sada samo (u najkraćem obliku):

Oni koji se pojavljuju na sajtu proizvođača (centralnom) ili vas proizvođač usmerava na sajt u Srbiji.

Od toga nema sigurnijeg uz napomenu da se kod nekih kompanija (nema pravila da li su veće ili manje) mora uputiti upit za tu informaciju. Ipak većina makar navodi ime i adresu onoga ko je zvanično uvoznik i distrubuter, ponekad (na žalost ne uvek) i ekskluzivan. Ovo je najbolji način da se zaštitite od falsifikata makar zvanični kanal bio skuplji (10-tak %). Sve što je izvan ovih kanala, može ali ne mora biti dobro. U većini slučajeva nije. Zašto bi razmišljali?

No vratimo se osnovnoj temi: vredile li maziva koliko koštaju?

Uzeću primer iz Bugarske koji je veoma karakterističan.

Cene su sa benzinskih pumpi na glavnim magistralnim pravcima, u par slučajeva onih čija su i ulja a gde se ne distribuira gorivo, naravno ne i uglavnom su cene sa Rompetrol-a (možda ne i isključivo ali je prilično uočljivo da cene ne variraju više od 5% što je u Srbiji ređi slučaj).

Sve cene su u levima (1€ ­= 1,96 lev), malo su po sećanju pa je moguće da su aktuelne cene jedan lev gore-dole, završetak cena tipa ,90 ,95 ili ,99 sam zaokruživao na prvu veću vrednost. Cene su za standardna 5W40 ulja (dakle NE sa ACEA C3 već API SM/CF) osim kod Castrola gde se radi o Magnatec-u koji je ACEA C3 ulje (što doduše malo kvari sliku ali šta je tu je).

Lukoil 18 leva

Prista Oil 20 leva

Eko Helenica 20 leva

Valvoline 23 leva

Mobil 25 leva

Shell 27 leva

Castrol 29 leva

Kada se ovako postavi sve je prilično jasno. Sigurno je da lista predstavlja SNAGU BRENDA. Naravno u lokalu mada bi se moglo i interacionalizovati. Ipak treba uzeti u obzir da je Shell dugo prisutan da kupiti njihovo ulje na njihovoj pumpi znači više nego kupiti Mobil na Rompetrol-u. Osim toga Mobil je iz Turske i to se zna pa i manja cena mada Mobil nije (skoro nikad) bio vodeći u toj disciplini ako izostavimo Mobil 1 seriju koja ovde nije u pitanju. Zanimljivo je da ulja praktično istih specifikacije mogu da imaju tek 35% razlike u ceni najjeftinijeg i najskupljeg (Prista nasuprot Shell-u) a sličnih 50% (uzevši samo Lukoil u obzir) ili 60% ako se uzme i Castrol mada je razlika u specifikacijama značajna iako im je zajedničko API SM/CF osim Eko-a koji ima samo SL/CF ali zauzvrat (u odnosu na Lukoil) ima MB 229.3 i VW 502.00, između ostalih ( ACEA A3 / B3/B4 kao najvažnijih ili tačnije najvažnijeg).

Kako stoji stvar sa samim kvalitetom?

Zapravo je tu negde. Iako je Shell možda po opštem kvalitetu i bolji od Castrola isto tako se može reći da je Castrol jedini sa ACEA C3 te (a ne samo tim) i najkvalitetniji no još je bitnije od toga istaći da od Valvoline-a do Castrola-a razlika i nije značajna. Mobil 3000 bi možda takođe mogao da se stavi i na mesto jedan, ali uzmimo činjenicu da je ipak iz Turske pa je možda i na pravom mestu. Čak bi se moglo reći (a nije li to uvek tako) da poslednji u nizu zaslužuje makar jednako mesto sa Mobil-om. U krajnjem slučaju nije lako ni ta ulja porediti jer bi se kod nekih vozila (i goriva) bolje pokazalo jedno a kod nekih drugo. Uzmimo samo najbanalniji primer: Valvoline najviše sulfatnog pepela – 1,2% a Castrol najmanje 0,75% te Mobil sa 1,0% tačno u sredini, za Shell podataka nema ali je tu negde 1-1,1% najverovatnije.

Razlika u ceni od 25% nije ni tako velika ali je svakako veća od razlike u kvalitetu.

Sa druge strane lako se može reći da bi Prista bila uz same velikane i sasvim je sigurno da tu dobijate više za svoje pare, makar isto kao i za Valvoline. Ipak, realno gledajući čak i na domaćem terenu Prista nije toliko jak brend da bi se, makar u najnižoj sintetičkoj kategoriji, mogla cenovno meriti sa mejdžorsima.

Eko Hellenic-a ima solidan kvalitet ali je 5W40 Megatron ipak malo starija formulacija i nedovoljno konkurentna. Nije za klasu lošije i prati ostale iz grupe ali bi u detaljima moglo biti poraženo od većine njih. Sa druge strane kao Grčko ovo ulje mora biti skuplje nego da je domaće pa bi se moglo reći da nijansu u kvalitetu (ili nijansicu) nadoknađuje što malo jačim brendom (pitanje da li jeste na Pristinom domaćem terenu) a većim delom činjenicom da samim tim što je iz Grčke mora biti i skuplje (bar 10%).

I na kraju imamo Lukoil koji je ciljano najjeftiniji. Nije da ne mogu bolje, mogu sigurno ali to se uklapa u strategiju poslovanja. Sa druge strane, makar i adekvatnog opšteg kvaliteta, uz nedostatak standarda i odobrenja ovo je možda i maksimum što može postići a i kvalitetom je makar zbog toga neki (mali) stepen niže.

Iako bi moglo da se kaže da su sva ova ulja iste klase (kategorije, nivoa) moralo bi da se prizna da je ona i prilično „razvučena“ te da razlike u kvalitetu postoje. Kolike? Teško je reći ali manje nego u novcu.

Pitanje isplatljivosti nema jedan odgovor te mnogo zavisi od konkretnog vozila i uslova vožnje.

Za normalne (i/ili lake) uslove vožnje te manje zahteve (API SL ili SJ) sva su ova ulja „više nego dobra“ (ili kod Eko-a i SL-a, dovoljno dobra) te je pitanje vredi li dati znatno više za malo bolji kvalitet koji se čak i neće ispoljiti. Sa druge strane, nikada nije ulje „previše kvalitetno“ pa i kad ne vredi, ima neku zasnovanost i nije čisto bacanje para. Za veće zahteve, počevši od API SM gde Eko ispada („na prvoj krivini“) preko nekih koje neka imaju (BMW LL-98 ili GM LL-B-025) a druga nemaju (i gde su prva očigledno „bolja“, tj. pogodnija) pa do „najboljeg“ Castrola koji bi to mogao lako biti za ACEA C3 zahteve iz prostog razloga što ostali nemaju ispunjen C3.

Kako god, Castrol je najcenjeniji brend (bar sam takav utisak stekao) te ima i u tome nečega, a prati ga Shell u stopu a Mobil bi možda bio i „negde između“ da je Francuski.

Naravno analiza nije obuhvatila veći broj brendova ali princip je isti a rezultati slični. Total bi se baš lepo uklopio u priču (negde sa Valvoline-om ili možda čak Mobil-om). Da li bi relativno jeftini Elf i relativno skupi Motul pokvarili gledanje na stvari? Zapravo ne jer bi u suštini zaključili isto. Možda Elf jeste bolji nego što košta ali sigurno nije bolji od skupljih (mada nije mnogo lošiji; ipak negde u nisku cenu mora da uđe kalkulisanje sa kvalitetom), a sa druge strane Motul možda cenom višom (a ne zaboravite može biti i ista ili manja) od Castrola malo bode oči, ali X-Clean je sigurno bolji od Magnatec-a (doduše više je klasa EDGE-a pa nije baš ni pravo poređenje) pa mora i više da košta, a X-cess bi verovatno bio bar na cenovnom nivou Castrol-a i bez ACEA C3 ali bi tu negde objektivno i morao da bude. No to bi nas odvelo daleko a samo je hipotetički te slabije primenjivo jer ima drugačiji uticaj brenda (i brendiranja), dok je on prilično sličan kvalitetu u navedenoj seriji. Osim toga svi drugi pominjani su hipotetički tu (osim Total-a čiju cenu samo nisam „snimio“) jer računam i uticaj distribucije koji je sličan ukoliko se uzme situacija „benzinskih pumpi pored auto-puta i na magistralnim pravcima.

Dakako, sistem distribucije jako, jako utiče na cenu tako da je ovde uslovno uzeto da je za dati primer prilično ujednačen što je tek delimično ali približno tačno. Postoje i drugi uticaji koji nisu detaljno razmatrani. Priča je duga pa samo da pomenem „vrh ledenog brega“: troškovi transporta koji su za Pristu najmanji a za Valvoline i Shell najveći, te (ma kako mala) carina na Mobil koji time delom ali ne u potpunosti kompenzuje jeftiniju proizvodnju, itd.

Sve u svemu nije u potpunosti „koliko para – toliko muzike“ ali nije ni daleko od toga. Razmislite i sami.