Obnova gradiva (znanja), Renewal of Knowledge

Posle više tekstova o motociklističkim uljima vraćamo se na automobilska. Posle tolike pauze uz onu letnju (i pad čitanosti od oko 20%), koja je normalna i poželjna (da ne nastane prezasićenost), prvo treba malo da se podsetimo nekih (osnovnih) stvari.

Kao što, na početku školske godine, obnavljate tablicu množenja, jednačine, ćirilicu, latinicu i ostalo (sa svojom decom), tako bi mogli malo da obnovite gradivo iz sveta maziva. Osim toga, česta je primedba da je da tekstovi mogu i malo da budu jasniji i kraći.

Može li malo prostije?

Može, naravno!

Šta sipati (od motornih ulja) u vaš automobil (motor), u manje od 2000 reči! Počinje – SAD!

1. Novi(ji) automobili (ne stariji od 5-6 god. i sa manje od 100k km)

Koristite ulje po standardu proizvođača. Ovo bi za VW bilo po pravilu VW 504.00/507.00 (uz eventualno VW 503.01 za benzince i VW 506.01 za dizele, češće), kod mercedesa MB 229.5(1) ili eventualno 229.3(1), BMW LL-04 (za dizele praktično jedini za ovu kategoriju) uz LL-01 kod nekih benzinaca, kod GM-a Dexos ili eventualno neki stariji, kod Ford-a ima više kandidata ali uglavnom noviji od 913-ce (ili 913C)  i 917-ce (VW 505.01), itd.

Da li je ovo i obavezno? Skoro da jeste i preporučio bih kao obavezno (inače mi propade stav da treba ići na bolje kad god je moguće).

Doduše, ne treba zaboraviti da je većina ovih standarda zasnovano na ACEA standardima (nisu li svi evropski proizvođači članice ACEA?) uz pojedine dodatne testove. Tako da bi za benzinske motore ACEA C3-08 ili čak A3/B4-08 u većini slučajeva bilo dovoljno. Naravno pojedini motori imaju ACEA A5/B5-08 zahtev (ređe A1/B1) te ACEA C2 ali A3 i/ili C3 pokriva više od 80% vozila a uz A5 sigurno više od 90%. Kod dizela ne treba zaboraviti da je uz DPF obavezan neki ACEA C standard (C1, C2 ili makar C3 kao HTHS i najmanje rigorozan po ovom pitanju dopuštajući i Mid SAPS ulja a ne samo Low SAPS, kod Renaulta C4). Inače bez DPF većina common rail mašina se zadovoljava sa A3/B4.

Najbolje je da ACEA bude iz 2008. (ili novija, mada je retkost videti takvo ulje a i 2008. je još uvek aktuelno) ili 2007. a minimum bi morao (standard) da bude iz 2004.

API je prilično nerelevantan za dizel mašine iako se većina njih može voziti na CI-4 a kod benzinaca preko 80% bi se zadovoljilo sa API SM nekih 10-15% čak i sa SL (ili SJ uz ACEA A1) a tek 5-10% izričito traže „više od“ SM. Ipak za ovako nove automobile API uzmite kao standard od manjeg značaja i pre svega kao nešto što treba da bude apsolutni minimum.

Viskoznosti su po pravilu 5W30 a ako standard ima više njih koristite nižu viskoznost, sve dok se radi o SAE 30 uljima (do 0W-30) a 0/5W-20 samo po preporuci zvaničnog servisa. Većini modernih motora SAE 40 („četrdesetice“) samo povećavaju potrošnju ulja i goriva iako se za oštriju vožnju 0/5W-40 ne trebaju odbaciti.

2. Automobili u dobrom stanju (5 do 10 god. stari i sa 100-200k km)

Ovde je (za Evropu naravno) ACEA „alfa i omega“ svega. Koristite ACEA preporučeni standard od strane proizvođača automobila (motora) uz preporuku da se i dalje koriste standardi proizvođača. Ovde su aktuelni malo stariji standardi (VW 502.00 ili 505.01 te „eventualni“ iz prethodne kategorije) ali je većina njih kompatibilna „unazad“ pa 504/507, BMW LL-04, MB 229.5(1) mogu da se koriste i umesto ranijih standarda. Ovde je dobro NAGLASITI da ako standard dopušta više VG (viskoznih gradacija) onda treba birati veću ili srednju (ako ih ima tri-četiri što jeste slučaj kod nekih Mercedesa, BMW-a, Opel-a). To bi po pravilu trebalo da bude 5W40 mada 5W30 još uvek nije izbačen iz igre. Više gradske vožnje preteže ka 0/5W-30 a više vožnje van grada 0/5W-40 dok u slučaju oštrije vožnje 5W-50 postaje zanimljiva opcija ili još bolje reći 5/10/15W-50. U slučaju dve zamene godišnje, kombinacije su (SAE) 30/40, zima/leto (normalna vožnja) i 40/50 (oštra, sportska vožnja, zahtevni motori).

ACEA A3/B4 obuhvata bar 2/3 vozila, A3/B4-08 poželjan, iz 2004. obavezan (standard). Za benzinske motore je API SL ugavnom dovoljno (više od 2/3 vozila) a SM poželjno i toplo preporučujem. ACEA A3/B4/C3 je nešto što bi bilo prikladno za 90% ili više vozila ove kategorije. Čak i kada nije obavezno (a naročito za dizel motore) veoma preporučujem. Po pravilu u 5W-40 VG.

Ulja za starije motore nisu (još) obavezna ali se već mogu koristiti (od nekih 150k km) čak je i preporučljivo. Ova ulja u: 5W30, 5W40, 10W40 viskoznostima su za ovu kategoriju sasvim O.K.

Pri kraju ovog perioda 10W40 postaje zanimljiva (jeftinija) alternativa sintetičkim uljima 5W-30/40 no nije moja preporuka i nešto je što treba izbegavati osim ukoliko se vozilo malo koristi (manje od 10k km godišnje te na toliko i menjati ulje).

3. Automobili iz devedesetih (XX veka)
3.1. Druga polovina devedesetih ili motori sa manje od 200k km

Ovde je (bar) lako. Gotovo po pravilu treba koristiti 5W40 ulja, sintetička (sintetska) te API SL/CF ili SM/CF. Naravno i 10W40 je dozvoljeno i to je zapravo PODRAZUMEVANA VREDNOST (DEFAULT), mada bi je zapravo trebalo uzeti kao minimum. API SL/CF je ono što mnogim dizelima bude dobro a većini benzinskih motora. Naravno kod benzinaca je i ACEA A3 dovoljna a kod dizel motora A3/B4 ili (samo) B4 ukoliko se koristi (a ne bi trebalo) lošije dizel gorivo (D2 sa cca. 0,5% sumpora). Ako se (ipak) koristi lošije gorivo, treba se držati ulja koja imaju TBN veći od 9 i skratiti interval zamene na polovinu ili max. 2/3 do tri četvrtine standardnog, a u slučaju mnogo gradske vožnje na 1/3 do polovine. Ovde je za dizele CH-4 ili CG-4 ono što je poželjno ali samo ako se koristi ED odnosno CF-4 je obavezno (uz neki viši, a može ići i do CI-4) za loše dizel gorivo.

Motor je još uvek u dobrom stanju (i ne troši mnogo više ulja nego kad je bio mlađi) ali je korišćeno 10W40. Može se pokušati prelaz na 5W40 ali nema ničeg lošeg ostati na 10W40. Čak i za motore u ovako dobrom stanju 15W40 nije bauk, a ako se dva puta menja ulje treba ići na 15W40 leti, a 5/10W-40 zimi.

Neki od automobila (s kraja devedesetih ili početka XXI veka) su već pogodni kako za 5W50 tako i za 10W60. Ovo se naročito odnosi na pojedine BMW, MB i Alfa Romeo automobile.

3.2. Prva polovina devedesetih i motori sa 200 do 300k km

Ovo je još lakše! 10W40 API SL/CF (mada je i SJ/CF više nego dobro ali je takvih ulja sve manje) kao celugodišnje i to je to. Može (tu i tamo) 5W40 (ako baš ne troši ulje motor i/ili ako se već koristilo takvo ulje, zapravo naročito onda). Naravno i 15W40 (dolivati slično 10W40 zimi ili koristiti zimi 10W40 mada je i čisto zadovoljavajuće) je više nego dobro. Nisu loše kombinacije 5/10W-40 zimi, a 15W40 ili 15W50 leti.
Za (čak i zimsko) korišćenje 5W40, opšti savet je da se to radi obazrivo (i ne bez preke potrebe) uz redovnu kontrolu zaptivki.

3.2.1. Motori koji troše nešto (ali malo) više ulja od istog novog automobila

Ukoliko motor malo troškari ulje (ali oko pola litara na 1000km) treba koristiti 15W50 preko cele godine ili 10W40 zimi a 20W50 leti.

Ulja tipa Maxlife/High Mileage su za motore ove kategorije (i 3.1) već veoma preporučljiva. Ovde je upotreba 10W60 ulja preporučuje gde god se xxW-50 spominje u uputstvu automobila. Naravno kao celugodišnje (makar se 20W-50 spominjalo samo za više temperature).

4. Osamdesete godine (XX veka)

4.1. Automobili sa 150-250k km (manje korišćeni)

Ovi motori po pravilu moraju makar da troškare ulje te retki koji to ne čine trebaju da se tretiraju kao kategorija 3.2.
Ako ste dogurali do „četvrt veka“ ali sa tek pola puta do meseca, 15W40 kao celugodišnje je preporuka no. 1 (čisto mineralno). Takođe je kao no. 2 preporuka 15W-50 mineralno ili neko PS ulje za starije motore. Nije loše koristiti API SJ, SH ili SG ulja. Najlakše je naći SG ulja koja su više nego dovoljna a kod manje od 5000km godišnje i API SF/CC za benzince dolaze u obzir. Za dizel motore se potrudite da ulje bude CF ili makar CD (obično SG/CD, tj. CD/SG). Idealno bi bilo leti koristiti 20W-40/50 ulja a zimi 15W-40 ili u hladnijim predelima i 10W-40.

Ulja za starije motore su možda i ponajbolja preporuka. Setite se da ona više odlažu probleme nego što ih rešavaju. Upotreba sintetičkih ulja je diskutabilna. U principu ih treba izbegavati, ne zbog bog zna čega, već verovatnog propuštanja (već starih) zaptivki.

4.2. Automobili sa više od 250k km

Potrošnja ulja je minimalno 5dl na 1000km a uobičajena je između 0,5lit. pa do celog litra. Koristite 15W40 zimi a leti 20W50 ili čak 20W60.

Naročito je dobro koristiti Maxlife/High Mileage i slična ulja. Kod nekih automobila je još uvek moguće koristiti Racing 10W60 ulja. Vredi probati, većina njih je tek SJ ili SH a neka su i SG (doduše i SL) a (takođe) većina su polu-sintetička ili HC ulja.

Zapravo ovo je idealna celugodišnja VG dok je odmah za njom 15W50. Kombinacije 15W40/20W50 ili čak 10W40/20W50 su dobre kad god se prelazi više od 10 hiljada km godišnje. Sintetička ulja izbegavati, PS ulja mogu da se koriste ali pre svega ona „teža“ (veće viskoznosti).

5. Youngtimer i mlađa Oldtimer vozila

Ovo je za poseban tekst. Ipak, može se lako uočiti da je 15W40 zimi a 20W50 za pojedine od njih najbolje, a za većinu 10W30 zimi a leti monogradno SAE 30 ili mineralno 15W40. Za Youngtimer-e je SF/CC više nego dovoljno a za dizele CD (standard koji potiče iz 1955.).

Takođe je moguće kosristiti i (retka) 20W-20 ulja zimi a SAE 30 ili SAE 40 leti.

Kod Oldtimera posle 1950. najbolje je koristiti 20W50 (ili SAE 40 leti), a zimi ih što manje koristiti (uz eventualno 15W40 sa manje detergeneta, max. SF/CC ili naći posebna ulja za tu namenu, SE za 15W40 dok postoji veći broj API SC 20W-50 ulja koja su pogodna za temperature u plusu ili manje mrazeve (-5 cel.) što nije neka prepreka jer se ovakvi automobili retko koriste po snegu.

Pravi (stariji) Oldtimer-i obično koriste monogradna SAE 30, 40 ili (naročito) SAE 50 ulja, sa malo detergenata ili eventualno 20W40/50 multigradna ulja.

Ispiranje motora:  

Ukoliko pravilno birate motorno ulje, prilično je nepotrebno. Zgodna prilika za upotrebu je kod kategorija 2. i 3.1. a naročito pri prelasku sa 10W40 ili 15W40 na 5W40 ulja. Ovde se podrazumeva duže korišćenje mineralnih ili (lošijih) PS ulja (a ne jednokratno i sezonsko). Ispiranje kvalitetnim proizvodima može biti jeftinije (a sigurno je brže) od mogućnosti da se prvi put (ili prva dva puta) zameni ranije (5000 do 7500km). Takođe je zanimljivo da vozila iz prve kategorije (na gornjoj granici iste) često bivaju dobri kandidati za ispiranje motora, kako zbog konstrukcija sa malim zazorima tako i zbog velikog specifičnog opterećenja ulja kod savremenih motora. Takođe je prekoračenje intervala zamene u kategorijama 1. i 2. nešto što čini ispiranje preporučljivim, kao i vožnja pri velikim opterećenjima motora (više od 50% pređenih km u jednom servisnom intervalu). Čak i ako se interval zamene ne prekorači sama činjenica da se ulje u motoru koristi 20, 30 ili 40 hiljada km (u Zapadnoj Evropi 30, 40 ili 50 hiljada km) je dovoljna da se posle nekoliko (veoma) produženih intervala zamene, motor ispere, naročito ako je korišćeno gorivo nešto nižeg kvaliteta (nivoa Evro 3 ili nižeg). Zavisno od motora i okolnosti idealno vreme može biti 100 do 150k km.

Mešanje ulja (u smislu dolivanja):

Skoro da je sve dozvoljeno. Ipak, najbolje je koristiti isto ulje koje ste sipali pred zamenu ili što sličnije. Polu-sintetička 5W40 ulja su nekako najuniverzalnija za ovu namenu. Ipak, još je bolje koristiti (ako već nemate originalno) ulje iste kategorije (sintetičko-PS-mineralno), iste (ili slične) viskoznosti (5W30/5W40, 10W40/15W40, 5W40/10W40; obe kombinacije za sva tri slučaja) i istih ili što sličnijih standarda. API SL se može mešati i sa SM i SJ ali je ipak najbolje da to bude isto SL, slično i za ACEA, mada je tu situacija znatno komplikovanija. API SG mešati sa SF i obratno ali izbegavajte mešanje sa višim standardima (iako većina SG može).

Nije loše da se ima u vidu kada ste na putu a nemate rezervno ulje (i ne možete ga lako naći).

Srećan novi razred (nekom prvi a nekom osmi), nastavljamo dalje!