To Whom It May Concern ... (onima kojim je stalo ... do teme))

Ovaj izraz su proglasili zastarelim i nepodesnim za poslovnu komunikaciju. Naročito ako tražite posao ili vršite prodaju, jer se podrazumeva da morate uraditi domaći zadatak (i naći osobu koja odlučuje).

Iako to ima nekog smisla (a zagovornici su ponosni na sebe kao da su izmislili jedinstvenu teoriju univerzuma, a na nivou je „malog Perice“) koncept je zapravo duboko bolestan. I vodi onome gde smo već stigli.

A stigli smo dotle da NIKOME NIJE (NI ZA ŠTA) STALO („nobody concern“). Možda je više kolokvijalno (i zgodnije) reći – nikoga (više) nije briga (ni za šta).

Ovde govorimo o motornim uljima i nastavljam sa tog aspekta.

Ako (skoro) nikome nije stalo da proizvede kvalitet bolji od drugog već samo da ne zaostane te da bude jeftiniji ili zapravo (i 100% sigurno) da samo poveća prodaju (ili istu održi) i ostvari što veći profit (u novije vreme da ga uopšte ostvari) – čemu se može krajnji korisnik nadati?

Gore navedeno je za proizvođače, koji (eventualno) gledaju da se udenu u standarde i specifikacije ali je sve preko toga (uglavnom) neproduktivno. Šta reći o njihovim sektorima prodaje, post-prodaje (koja osim za velike kupce gotovo i ne postoji ili gubi na značaju) i finanasija? Šta tek reći o distributerima ili (o)srednjim trgovcima?

Sada kao nikada pre bitno je nešto znati o robi koju kupujete. Svakako će vam biti naplaćena više nego što vredi a distribucija, porezi, ambalaža i ostalo će oduzeti lavovski deo cene koju plaćate.

Jednino se znanjem i pravim informacijama možete koliko-toliko spasiti.

Ipak, koliko Vas uopšte haje za to?

Verovatno veliki broj čitalaca bloga, možda i svih 80 ili 90% no to je logično jer inače ne bi ni čitali tekstove bez slika (što bar 95% potecnijalnih čitalaca odvraća, a bar 51% u startu odbija) pa ma kako bili zasnovani i/ili zanimljivi (a sigurno nisu svi).

Po skromnom mišljenju autora zasnovanom kako na čitanosti bloga i foruma, kako onih na kojima gostuje kao uopšte automobilskih (i nevezano za maziva) ali i na osnovu čitanosti nekih ozbiljnih sajtova o temi maziva (na žalost istu ili manju nego bloga iako se radi o ozbiljnim autorima ili organizacijama) ali i zvaničnih trgovačkih ili proizvođačkih (sve vezano za Srbiju i okolne zemlje), jako malo ljudi zaista ima želju da bilo šta zna o temi ili da makar sipa odgovarajuće ako već ne i (naj)bolje ulje u svoj automobil.

1)      Manje od 5% korisnika automobila želi da o mazivima sazna nešto više nego što mu je objektivno neophodno. Ipak između potrebnog i neophodnog postoji razlika pa bi bilo dobro da je ovih ljudi više, makar 20-25%. Na žalost, daleko je od toga.
U ovu kategoriju spadaju ljudi koji znaju za poneki standard koji nije za njihovo vozilo kao i osnovno o tome šta bar standard za njihovo vozilo znači i kako je povezan sa nekim opštim standardima.

2)      5 do 15% ima solidno i dovoljno znanje po ovom pitanju. Ovo podrazumeva da se zna koji nivo kvaliteta treba vašem vozilu kao i osnove API i ACEA standarda (u smislu da se zna da je Sx za benzinske a Cy za dizel motore, da veće (po abecedi) slovo znači veći kvalitet i da je standard „unazad kompatibilan“ za API a za ACEA da su A za benzince, B za dizele, da veći broj tek donekle znači veći kvalitet i da je to u slučaju A3 i A2 kao i B 2 do 4 ili da je ACEA C za novije motore i u principu za veće ekološke standarde). Naravno malo više od pomenutog. Ova kategorija pravi razliku između sintetičkih, polu-sintetičkih i mineralnih (sintetska i „gas“ ulja su već za prvu grupu) ulja, kao i između viskoznih gradacija (iako je dublje poznavanje šta one zapravo znače već nivo prve grupe).
Dobar deo ovih korisnika smatra da je potrebno kupiti ulje koji ispunjava zahteve (navedene u uputstvu automobila) i da time sve rešava. Na žalost ovo u velikom broju slučajeva obuhvata i stav da je dovoljno kupiti najjeftinije ulje sa ispunjenim zahtevima.
Oko polovine iz ove grupe će se lako povinovati preporukama proizvođača, zvaničnih servisa a naročito „fabričkog ulja“ (Selenia za Fiat, GM za Opel i ostala GM vozila, Total za Peugeot i/ili Citroen, Mobil za Mercedes, Castrol za BMW).
Ipak sve ovo nije isuviše loše za običnog korisnika. Većina iz ove grupe poznaje najveće i renomirane proizvođače ili je makar čula za njih.
Prava je šteta da ova grupa korisnika ne obuhavata makar 51% korisnika, iako je to zapravo teško očekivati.

3)      Do 30% automobilista želi da sipa „što bolje“ ili makar adekvatno ulje u svoj motor. Nemaju jasnu predstavu o tome kako da to urade ali se oslanjaju na savete ljudi koje poznaju (što nije uvek dobro) ili koji više znaju, makar ih ne poznavali (malo bolje ai još uvek nedovoljno.
Veliki broj njih se uzda u zvanične servise, ili makar one veće i poznatije kao i u bolje mehaničare. Ovo je bolje nego ništa i zapravo zadovoljavajuće (dovoljan – 2) za običnog korisnika kome vozilo treba da služi a ne on njemu (iako malo znanja ne škodi).
Ovo bi trebalo da obuhvati bar 80% svih vozača ali ni to nije tako. Na Zapadu (Evrope) bi ovoliko bilo čak i dobro pa čak i vrlo dobro ali na žalost ne i na Istoku (istog kontinenta) gde ovo može ali ne mora da bude dobar pristup. Na žalost obično je na sopstvenu štetu čega (iako u manjoj meri) ima čak i u Zapadno-Evropskim zemljama.

4)      Dve trećine do tri četvrtine (cca. 70%) vozača ili ima potpuno pogrešnu predstavu o ovoj temi ili veruje pogrešnim izvorima. Ljudi ove grupe često se vode samo BRENDOM ili kupuju što skuplje, u oba slučaja nedovoljno a skupo. Takođe druga grupa unutar ove veće su ljudi koji kupuju najjeftinije ulje. Veoma su podložni propagandi, fabričkim uljima se veoma lako priklanjaju, ako znaju koja su. O viskoznosti imaju tek osnovnu predstavu i bar polovina nije sigurna šta je preporuka za njihov model automobila. Veoma karakteristično za ovu grupu je da slušaju servisere (bilo koje, čak i neuke), taksiste i slično. Većina ovih korisnika kupuje na preporuku! Verovatno i svih 90% njih. Sa jednim delom kategorije 3 i manjim delom grupe pod 2) to čini 50 do 80% svih vlasnika vozila. Naravno preporuke su razne a dobar deo (40 do 60% ukupno prodatih ulja) se zasniva na ličnim preporukama, najčešće prijatelja.
Učešće preporuke laika je otprilike isto toliki 40-60% (neki prijatelji nešto i znaju, ali ima bar 50% taksista koji ne znaju i daju preporuke na osnovu iskustva što je nepouzdano naročito za različita vozila, neki majstori znaju ali bar trećina njih ne zna o tome, itd.).
30-50% ulja se kupuje na osnovu sopstvenog stava od kojih je bar polovina pogrešna. Dolazimo da 60 do 90% kupljenih ulja budu kupljena na nepouzdanim osnovama ali na sreću više od polovine bude adekvatna.
Ipak nekih 20 do 40% ulja bude pogrešna (obično ne mnogo) a još 20-40% je tek da prođe.
O.K. ionako kod nas uglavnom sve funcioniše po principu APP (ako prođe, prođe; ako prođe – prošlo je).
Bar 60% ljudi ima unapred izgrađen stav o tome ČIJE ulje će kupiti a savete sluša, ako sluša, samo u vezi sa konkretnim tipom ili modelom ulja.

Koja je uloga (ovog) bloga?

Značajna ali marginalna. Čak i sa relevantnim i kvalitetnim sajtovima (uključujući i proizvođače) udeo u odlučivanju ne premašuje 25% ukupne internet populacije. Uticaj interneta sa druge strane je manji nego što se misli i ne premašuje 20-tak %. Sve zajedno vodi ka tek 5% prodatih maziva (ulja).

Po tome, ali i uopšte: da li je rad na blogu isplatljiv?

Isplatljiv- NE, da li je vredelo truda – MOŽDA, da li ima ikakvog smisla – DA.

Ikakvog smisla ima makar iz činjenice da manjoj grupi ljudi znači (stotinak ili par stotina njih).

Možda je vredelo truda jer postoji par hiljada čitalaca (makar povremenih u smislu da jednom mesečno nešto pogledaju ili koji jednom do dva puta godišnje ili uopšte prelistaju blog, to je već verovatno i svih desetak hiljada) uz par stotina redovnih (verovatno i hiljadu) čitalaca. Naročito zbog toga što je poseta bilo iz skoro 100 zemalja sveta.

Blog će naravno biti nastavljen i to pre svega zbog onih kojima je stalo.

Ili makar onih kojima je do teme stalo (if lubricant is the topic that concern you).

Posle blizu dve i po godine objavljivanja tekstova mora se podvući crta:

Odgovore dobijaju samo registrovani čitaoci. Strože gledano to su oni kojima je sigurno bar malo stalo.

Nivo tekstova će biti prilagođen širem auditorijumu („snižavam nivo tekstova“), sviđalo se to nekom ili ne. Pošto je 90% pitanja tipa „šta za moj auto“ biće i tekstova koji će obrnuti stvari pa dati koji konkretno model (nekih) brendova u koje automobile ili tako nešto.

Definitivno tekstovi idu dvonedeljno (dva puta mesečno) iako ću do nove godine (bar) probati da to bude jednom nedeljno. Od trogodišnjice bloga tekstovi će ići samo jednom mesečno jer iako ima još toga da se kaže, zaista mnogo je i rečeno, a još bitnije od toga (imao ili nemao vremena) je da posle svega slobodno vreme moram da posvetim porodici (krajnje je vreme).

Takođe mi je žao što je nekoliko ljudi (pa svega par) napustilo učešće u blogu, a za dvojicu od njih posebno (Aleksandar NS i Dimitrija). Obojica smatraju da sam ih uvredio što može biti sa njihovog stanovišta, da su to tako doživeli, te im se ovom prilikom izvinjavam.

Takođe nema više sugestivnih pitanja (a jel' može ovo) jer sam se tu opekao i jedina dva-tri lošija saveta dao pod takvim okolnostima. Nema ni odgovora na nepotpuna pitanja. Obavezno je navesti tip automobila, godište, da li je ugrađen TNG (a ne iz trećeg puta da se dobije informacija) i način korišćenja automobila, naročito koliko se km prelazi godišnje. Nije obavezno ali je poželjno: šta je do sada korišćeno i koliko je automobil prešao (zvanično i eventualna procena).

Pošto sam i jahao magarca i trčao za njim pa ga na kraju i nosio i opet nisam bio dobar svima, rešio sam da ne UGAĐAM svetu nego radim po svom – pa kome se sviđa dobro, kome ne – doviđenja.

O pljuvanju na pojedinim forumima (gde me čak i nema) neću da trošim reči, to je van svakog nivoa. Ipak moram da naglasim da na velikoj većini njih (90%) ljudi smatraju da ima šta da se pročita na blogu ili da me vredi konsultovati te se ovom prilikom administratorima, moderatorima i članovima tih klubova zahvaljujem (znaju oni koji su, a zaista je veliki broj).

Na forumima sam samo gde su me pozvali osim u slučaju Poljoinfo-a gde je to bila ideja čitaoca CBC-a pa sam se nametnuo. Ovom prilikom da kažem: pisanje posebnih članaka sam sa Chevrolet klubom završio (mislim još tamo mogu to da radim, jer su me preduhitrili) ali ću se rado uključiti i na drugim nekim postom (stavom) po konkretnom pitanju. Uopšteno pisanje za određenu marku automobila traži mnogo vremena i koncentracije te je to zaista više za profesionalni rad, a tu može da uskoči i neki kolega ali većina foruma nije profitabilna pa i nema smisla naplaćivati rad te to neću ni raditi ali zaista bi tek posredno i kratko mogao da se uključim u poneku temu.

Nekoliko firmi je neformalno (i skoro ležerno) obećalo pomoć oko bloga. Ona ozbiljno nije ni tražena (ili bar ne konkretno ili ako jeste za sada su obećanja, samo da ne budu i ludom radovanja). Ovde ne mislim na obećanja u vezi ulja za čitaoce. To stoji mada bi moglo da se desi da neka (veća) firma i odustane.

Kao i kod svega u vezi korisnika (individualnog) što je proizvođač i/ili distributer (trgovac) manji veće su šanse da će vas (uopšte) zarezivati i obratno.

U jedan uvodni tekst i tekst o kvalitetu ulja i koliko vredi dati za ulje (to je sigurno prvi sledeći) sledi serijal (prošaran drugim tekstovima, otprilke u odnosu 1:1) – kupujmo originalno.

Učešće u oktobarskom nagrađivanju imaće samo do juče (28.09.2011.) prijavljeni čitaoci. Za novembar dolaze u obzir i oni koji će se registrovati do 15.10.2011. pa tako redom.

Sponzori (uslovno rečeno; jer nisu tražili promociju) će dobiti manji tekst uz proglašenje pobednika kao mali znak zahvalnosti autora.

Prvi mesec „favoriti“ neće imati pravo na nagradu (članovi sa kojima se ne znam lično ali imam korespodenciju dužu od godinu dana), malo loše za njih ali ionako su im šanse već u sledećem krugu veće nego drugima. Lični prijatelji su isključeni iz nagradne igre.

Ostajem pri „pitanju meseca“ ali ako ih ne bude dovoljno (različitih od „koje ulje u moj auto“), napraviću neku vrsu lutrije, videću još kakvu.

Trebalo bi da bude 4 do 6 kruga (nagrada) ali se može desiti i manje (to ne znam jer obično bude „svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše“).

Od firmi koje su se prijavile, najbrži su bili Kedara i Mass, i to su jedine firme koje su javno (i na blogu) rekle da će podržati akciju. Obe firme su porodične i to takve u pozitivnom svetlu. Imaju direktne ugovore sa proizvođačem maziva i dovoze ulje proizvedena u Holandiji i Francuskoj. Originalnost je sigurna. Motul se dotura i drugim kanalima ali koliko mi je poznato jedini način da kupite Kroon ulje je da se obratite direktno Kedari. U svakom slučaju obratite pažnju na uvoznu deklaraciju. Sve se može falsifikovati ali ne i obraz (čojstvo, poštenje), pa direktnom kupovinom od ovih firmi možete biti sigurni da kupujete originalno i na Zapadu proizvedeno mazivo. Uostalom i kod jednih i kod drugih imate mogućnost da ulja kupite putem interneta (dostava brzom poštom) ako niste iz Beograda ili okoline. Za servisnu zamenu se isplati dati 250 do 300 din. za kućnu isporuku, čak i ako ste iz Bgd.-a ali ste na drugom kraju grada (reke). Obe firme su sa početka 90-tih te jedna od njih slavi 20 godina postojanja a druga će za manje od 6 meseci. Eto i po tome su slične.

Zato sa ove dve firme počinjem akciju – KUPUJMO ORIGINALNO!

Kao manjoj firmi Kedari dajem prednost tako da će prva nagrada, na kraju oktobra biti jedna kantica (4 ili 5 litara) nekog od sjajnih Kroon ulja ili dva-tri litara menjačkog za zamenu.

Iz Kedare nisu uslovljavali vrstu ali ipak ne mogu baš da zahtevam najskuplja (VW 506.01 i slična) mada sintetička 5W-40 ulja dolaze u obzir kao i (default) 10W-40 Emperol.

Kako su vam u startu šanse 1:50 (kao kod Rosija 1:46) a tokom meseca se povećavaju čak i na 1:10.

Igra se neće zvati „pitanje meseca“ već „komentar meseca“!!

Dakle možete i da pitate ali suvisli komentari će imati prednost! Nemojte slati pitanje samo zbog nagradne igre, jer se možete samo pozvati na već postavljeno (bilo kada) i uključeni ste u nju! Nemojte se takođe truditi da mi postavite pitanje na koje ne znam odgovor (uvek ima takvih) jer težina pitanja neće direktno voditi do nagrade.

GLAVNI kriterijum biće – Inteligentnost komentara sa naročitim naglaskom na humor i ironiju. Važi i za pitanja. Šta u moj auto, dolazi u obzir ali bi pitanja i komentari opštijeg tipa bila bolja.

Na kraju krajeva, nagrada možda jeste simbolična ali je ipak znak pažnje. I vezana je za ulja i pride neće biti nameštena (sponzor odlučuje unutar užeg izbora) kao neke veće i značajnije (bilo je primera sa automobilima ne tako davno). Mali doprinos (materijalni) onima koji su zainteresovani (kojima je stalo) ali veliki od autora čije mogućnosti nisu ni tolike i koji je sve objavnljeno na internetu odradio volonterski.