Šta je povećana potrošnja motornog ulja? What is Excessive Oil Consumption?

Pre svega: šta je normalna potrošnja ulja?

Za putnička vozila 0,2 do 0,6% od potrošnje goriva.

Iako staro, ovo tvrđenje uglavnom važi i dan-danas. Iako su motori SUS u poslednjih 5-6 (ili deset) godina načičkani raznim džidža-bidžama, to su još uvek stari dobri motori koji sagorevaju fosilna goriva.

Tačno je da tolerancije bivaju sve manje ali i da se koriste ulja sve manje viskoznosti (5W-30 kao standard sa intencijom da 0W-20/30 preuzme primat, a slede i 0W-10 pa čak u planu i manje viskozna ulja, ali o tome poseban tekst, uskoro) tako da potrošnja ulja nije posebno niža iako opada sa svakom novom generacijom motora.

Ovo je, naravno, uslovno jer postoje jako moderni motori koji baš troše ulje, a devedesetih je bilo onih koji su jako malo trošili ne mnogo manje od današnjih rekordera.

Ne bih ulazio u detalje jer mnogo zavisi i od proizvođača motora, ali je trend otprilike opadajući, u prvoj polovini devedesetih je potrošnja bila na niskom nivou (osim naravno što je bilo i biće motora koji i kao novi troše više ulja), pa se potrošnja ulja povećala kada su „nagrnuli“ ekološki zahtevi te se nisu svi (ili ne u svim konstrukcijama) proizvođači snašli u tom periodu. Negde od 1997. pa do 2000. - 2004. je trajala „tranzicija“ u kojoj ibertura nije bila najbolje rešena što je dovodilo (između ostalog) do povećane potrošnje ulja i nemogućnosti da se intervali zamene produže do 30 ili više hiljada km.

Posle toga je potrošnja motornog ulja opet pala, pa je dolazak direktnog ubrizgavanja goriva opet u prvi mah povećao pa zatim smanjio potrošnju. Kako god, ono što je bilo to je (manje-više) i sada (ne zaboravite da je i potrošnja goriva nešto manja, naročito po „instalisanoj snazi“) osim što bi se moglo reći da je normalna potrošnja i 0,1% od potrošnje goriva. Znači malo se može i proširiti ono što proizvođači motora tvrde (potvrđeno je u praksi) da je normalna potrošnja motornog ulja 0,1-0,6% ili čak 0,1-0,8% od potrošnje goriva.

Ipak imajte u vidu da svaka definicija ili podatak koji je uopšten uzima u obzir većinu (više od 70% “statističkih” ili čak 80%) slučajeva. Izuzetaka u oba pravca ima i uvek bi ih bilo osim ako bi se granice postavile izuzetno široko (odnos 1:10). Ovako je napravljeno da je odnos minimalne i maksimalne uobičajene potrošnje ulja tek 1:3 što je veoma dobro inače ne bi bio (nikakav) podatak.

Ovo dalje znači da je uobičajena potrošnja motornog ulja, pri normalnim uslovima: 1-5dl/1000km (0,1-0,5lit.)

Uzevši u obzir vožnju na auto-putu, pri velikim prosečnim brzinama, gornja granica se pomera na 6-8dl na 1000km.

Ako volimo zaokruživanje i sveobuhvatnost možemo reći: 0,05 – 1,0 lit. (50ml do 1000ml) na 1000km.

Ova „dopuštena“ (projektovana) potrošnja ulja ne znači (baš) i prosečnu potrošnju motornog ulja.

Po prvo navedenih 1-5dl/1000km ispada da je ona 2-3dl na 1000km što nije daleko od istine ali nije u potpunosti tačno.

Pre svega, unutar celog intervala zamene treba uzeti gore navedeno podeljeno sa dva.

Time dobijamo prilično realnu sliku. Prosečnih 1-2dl na 1000km te opseg od 0,5dl do 3dl kao „uobičajeno-normalno-prosečan“.

To se uklapa u istraživanja na velikom broju vozila koja pokazuju da je prosečna potrošnja motornog  ulja:

70-tih, 3-4dl na 1000km

80-tih, 2-3dl na 1000km

Od 90-tih do današnjih dana, 1dl na 1000km

Ovde još da naglasim da ne postoji motor SUS koji ne troši ulje ali da ih ima koji troše jako malo ulja.

Iako će vlasnici da se kunu u sve živo i neživo da nivo na šipki nije mrdnuo ni mm, potrošnje mora biti ili su (zapravo) potencijalno u nevolji jer nivo podižu: rashladna tečnost, nesagorelo gorivo, kondenzovana voda, čađ iz izduvnih gasova (kod dizela) ... itd.

Realno se potrošnja od 50ml/1000km može smatrati „nultom“ a izuzetni primeri manje potrošnje su samo to – izuzetni. Ovo znači da se pola litara potroši ne za 10 hiljada km nego zapravo za 15 do 20 hiljada km a razlika od minimuma i maksimuma (mada varira od vozila do vozila i kreće se od 0,5 do 1 litra) na mernoj šipki od jednog litra može da se ostvari i na 30 do 40 hiljada km iako je to izuzetno retko.

Sasvim je uobičajeno da se 15000km može preći (kod velikog broja vozila) i bez dolivanja ulja. Možda čak i 20 do 25000km ili kao što je pomenuto i svih 30 hiljada km. Ipak to ne znači da nivo ulja ne treba proveravati. Naprotiv. Čak iako ulje menjate na 10 hiljada km a znate da vam motor ne troši ulje, trebate da proveravate nivo na svakih 2000km ili još bolje na svakih 1000km. Ako je potrošnja niska ali postoji ili je motor takve konstrukcije da se predlaže provera na 500km to svakako treba činiti.

Samo su intervali zamene do 10 hiljada km O.K. da se ulje ne doliva već na 15 hiljada treba doliti nešto ulja čak i kada to nije neophodno. Nivo ulja je najbolje držati blizu maksimuma (imeđu polovine i maksimuma) i do tog nivoa dolivati. Ili kako to Total hrabro kaže: dolivajte do max. Nivoa.

Motor će raditi dobro i kad je nivo na min. pa čak i nešto ispod toga ali to nije dobra praksa.

Uostalom merna šipka je podešena da se max. može premašiti nekih 5% (izbegavajte, naročito kod dizela) ili da je i svih 10% ispod O.K. (zavisi i od konkretnog vozila). Ipak sve je to za izbegavanje. Motor će kraće vreme raditi bez posledica i sa svih litar (20-30%) manje ulja od minimuma ali je to na iole duži rok jako, jako loše po motor.

Čim nivo ulja padne blizu minimuma ili se upali senzor nivoa, obavezno dolijte ulje što pre (odmah).

Ukoliko se upali lampica za pritisak ulja, zaustavite vozilo i u slučaju da nedostaje ulje obavezno dolijte pre nastavka putovanja. Ako i sa dobrim nivoom (količinom) ulja, lampica za pritisak i dalje svetli – NE NASTAVLJAJTE PUT dok se ne utvrdi uzrok!

To smo apsolvirali. Međutim mnogo je teže reći šta je to POVEĆANA POTROŠNJA ULJA.

Po gore navedenom to je potrošnja koja premašuje 5-6dl na 1000km pri malim naporima motora i 7-10dl (0,7-1,0 l) na (istih) 1000km.

Šta konkretnije kažu proizvođači vozila i maziva?

Meni se lično jako sviđa ono što kaže Total – sve od jednog litra na 1000km nije povećana potrošnja ulja.

Lepo, malo zaokruženo, doduše. Ostali „uljari“ se ne izjašnjavaju tako direktno i obično se pozivaju na ono što kažu proizvođači ili na onih 0,2 do 0,6% od goriva. Posredno se može izvući zaključak da je stav većine: 0,5 do 1,0 lit. na 1000km zavisno od vrste vozila i uslova vožnje.

Proizvođači automobila ... ima tu svega i svačega. Ranije (70, 80 pa i 90-te godine prošlog veka) je gotovo standardan bio stav da je povećana potrošnja ulja tek preko 1,5lit. na 1000km (ili 1,5dl na 100km).

Ponegde je to bilo 1,0l što se češće pojavljuje u 90-tim. Postoje česti navodi da je povećana potrošnja preko 0,8 litara na 1000km ali i Fiat-ovih 400g na 1000km, sve u svemu 4-8dl.

GM je veoma precizan i najdirektniji (doduše za vozila u USA) navodeći da je povećana potrošnja ulja ona koja prelazi 2 kvarta (quart, 946ml) na 2000 milja (3218km), što je praktično 6dl/1000km (588ml ako ćemo da cepidlačimo).
Između redova se uočava da je očekivana prosečna potrošnja ulja 1 kvart na 1000 milja ili još pre 0,5 kvarta, što je dvostruko (četvorostruko) manje od granične. Podatak o 1,5dl/1000km je prilično uobičajen i uzeo bih ga kao referentan za GM vozila čak i u Evropi.

Stav autora?

Povećana potrošnja ulja je ona koja prelazi 0,5l/1000km.

Ili da ne budem „žrtva“ zaokruživanja – 4 do 6dl/1000km.

A kao apsolutnu granicu uzeo bih 750ml/1000km.

Da li ovo znači da je normalno da motor potroši 4, 6 ili 10 litara na 10 hiljada km, ili 5-15 litara na 15000km?

Ne naravno!

Gore navedene granične potrošnje važe za pređenih 1000km (ili 3200km) i obuhvataju sve moguće uslove vožnje. To znači da motor može da potroši pola litara pa i nešto više (čak i ceo litar) na 1000km na distanci od 1000 ili 2000km ali ne da ta potrošnja bude produžena i kroz ceo period korišćenja ulja.

Ulje se više troši u određenim (težim) uslovima rada motora i sve gore navedeno upozorava da se ne donose prerani zaključci (na relaciji od samo 1000km a da se potrošnja ni ne meri na manje osim ako je enormna ali tu je stvar očigledna).

Blizu je pameti da se za ceo interval zamene ulja granica treba postaviti na duplo manjem iznosu od one za deo tog intervala. Treba uzeti u obzir i to da je normalno da prvih 2-3 hiljade km motor troši znatno manje ulja nego posle, ili šire gledano u prvoj polovini (fabrički) preporučenog intervala zamene sigurno troši manje nego u drugoj polovini. Sve u svemu za ceo interval zamene povećana potrošnja ulja je tek 30-50% od one koja se uzima za period od 1000km.

Naravno što je kraći interval zamene procenat je manji.

Ili da to predstavim jasnije, za teške uslove vožnje (Severe Condition):

6000km – sve preko 1 litra je mnogo

10.000km – sve preko 2 litara je povećana potrošnja ulja

15.000km – sve preko 4 litara je povećana potrošnja ulja

Tu je i granica upotrebe (bilo kog) motornog ulja za teške uslove vožnje.

Za normalne uslove (Normal Condition) vožnje:

Do 5000km – potrošnja ne bi trebala da pređe 0,5 litara

7500-10.000km – potrošnja ne bi trebala da pređe 1 litar

15000km – potrošnja ne bi trebala da pređe 2 litara

20 do 30k km (25000km) – potrošnja ne bi trebala da pređe 3 litara; ovo je jako uslovno jer motori sa LL preporukama koriste najkvalitetnija sintetička ulja i u principu troše manje ulja.

Više od 5 litara dolivenog ulja, za bilo koje uslove a po fabrički preporučenom intervalu (za uslove vožnje) je očigledno previše. Ili bolje rečeno: potrošnja servisne zamene (najčešće 3-6 litara) unutar servisnog intervala gotovo nedvosmisleno ukazuje na neki problem sa motorom.

Znam da će vam gore navedene količine izgledati preterane ali to su krajnje granice koje direktno upućuju na servis i detaljnu pretragu uzroka povećane potrošnje ulja. To nije uvek znak da je motor produvao (mada često jeste) ili da mu je kraj blizu već da je potrebna neka intervencija mehaničara. Često se radi o zaptivkama ili filteru oduška, vođicama ventila ili sličnim problemima koji ne traže i generalni remont motora ali intevenciju – DA.

Problemi sa motorom su mogući i sa manjim potrošnjama ulja od navedenih. Zavisi o kom motoru se radi. Naravno i veće potrošnje ne moraju da znače da je neophodna intervencija na motoru.

Savet da se poseti servis ne znači da je 100% nešto loše sa motorom nego da postoje “opravdani razlozi” za to. Još manje znači da trebate ići od jednog do drugog servisa i tražiti kvar po svaku cenu. Ako vam prvi servis kaže da je sve O.K. ili da se intervencija ne isplati eventualno posetite još jedan ali ne više od toga. Ako zapucate pre ili kasnije (kod trećeg već 99%) će neko da vam prčka po motoru i da vam nerezonski uzme novac. Najčešće intervencija nije potrebna ili je potrebna veća intervencija gde vam manja neće pomoći. Na žalost uobičajeno je da serviseri (svaka čast onim savesnim) vole da “vaćare” ili još bolje rečeno “šićare” te da za malo posla dobro naplate a ne reše vam problem. Ionako ćete doći ponovo kod njih ili nekog kolege. Često se problem može prikrpiti te da “drži bure vodu dok majstori odu” (recimo prvih par hiljada km ili nekoliko nedelja do meseci) pa posle opet “Jovo nanovo” i često još u ozbiljnijem obliku (veća potrošnja nego pre manje intervencije).

Ako je motor odradio svoje (pohaban je) nema tu mnogo mudrovanja. Može se neko vreme koristiti viskoznije ulje ali motor mora da bude generalno remontovan. Svaki plan B je čista utopija. Naravno da je ovo očigledno ukoliko vam je automobil prešao više od 300 hiljada km (a kako se pređeni kilometri obično pri preprodaji vraćaju unazad, već od 200-250 hiljada km). Ukoliko se ovo desi pri manje pređenih km ili jednostavno nemate novca za intervenciju (ili jedva možete da ga nađete) najbolje je tražiti i “drugo mišljenje” (treće je nepotrbno ukoliko se potvrdi). Eventualno (mada će vas intervencija skuplje stajati) možete 10-tak (pa i više) hiljada km preći uz obilato dolivanje ulja.

Svako naglo povećanje potrošnje ulja je razlog da se poseti servis (mehaničar).

Vodite računa da promena brenda i/ili viskoziteta ulja kao i primena sintetičkog posle duže upotrebe mineralnog ili PS ulja hoće da poveća potrošnju ulja (mada ne tako drastično).

Veliki skok u potrošnji ulja je skoro izvestan ukoliko posle duže (naročito zimske) vožnje pretežno u gradu izađete na otvoreni put (i još forsirate). Naročito ukoliko je pre ovog prelaska u uslovima vožnje promenjeno ulje. Posebno ako je novo ulje višeg kvaliteta (i sa više detergenata).

I na kraju ali ne i po značaju:

Ukoliko se prepoznate u nekoj od navedenih kategorija granične potrošnje ili jednostavno uočite veću potrošnju ulja – nikako nemojte (na svoju ruku) koristiti (post) aditive koji istu trebaju da smanje!

Njihova upotreba je eventualno preporučljiva tek nakon sagledavanja od strane mehaničara. Na primer ukoliko je neku zaptivku skupo promeniti a curenje je još uvek kapilarno (nema tragova ulja ispod auta). Eventualno (ali eventualno) ukoliko se radi o opštoj istrošenosti motora te mu želite malo produžiti mogućnost korišćenja. Mada je često jednostavnije, sigurnije i jeftinije jednostavno preći na viskoznije ulje. Pri ovome vodite računa da neki od ovih aditiva mogu da otežaju (poskupe) kasniji remont motora.

Ako nešto vredi koristiti to su MoS2, aditivi za zaptivke i eventualno stabilizatori viskoznosti ulja (zaista ne mnogo korisno osim kod korišćenja ulja manjeg kvalteta, što opet često biva uslovljeno povećanom potrošnjom ulja te troškovima). Moguće je koristiti ih i kombinovano

I naravno ne očekujte čuda od ovih aditiva, oni jako malo (ako uopšte) mogu da pomognu.

Najbolji način da što kasnije dođete u situaciju da vam motor troši više ulja je njegovo redovno održavanje u prvom redu korišćenje što kvalitetnijeg motornog ulja i zamene istog u optimalnim intervalima. Kad motor pređe više od 100, 150, 200 ili 250k km (zavisno od toga koliko je moderna konstrukcija motora, otprilike na 50% očekivanog veka trajanja) nije loše preventivno (kasnije je slabija vajda)  preći na ulja za starije motore (MaxLife, High Mileage i slična) i/ili na blago viskoznije (“gušće”) ulje.

Na primer sa 0W-20/30 na 5W-30, da 5W-30 na 5W-40 sa 0/5W-40 na 5W-50 ili 10W-40, sa 10W-40 na 15W-40 (cele godine ili samo zimi), sa 15W-40 na 20W-40/50 (leti) ili 15W-50 preko cele godine.

Zaključak:

Povećana potrošnja ulja se ne može definisati uopšteno. Zavisi i od vrste motora i od uslova vožnje. Zbog ovoga se proizvođači (automobila) često (preterano) ograđuju. Naravno tu je i njihov interes u vidu izbegavanja reklamacija i sličnih stvari. Ipak, desetine i stotine stručnih radova, kao i pojedini standardi potvrđuju da bi bar polovina od onoga što proizvođač navodi (kao gornju granicu) bila razumna granica kada se treba obratiti servisu. Za ceo interval zamene je maksimalna potrošnja na 1000km prevelika da bi bila prosečna. Očigledno je da 2 litara na 5 do 6 hiljada km previše, iako je to tek 3 do 4dl na 1000km. Slično je i sa 3 ili 4 litara na 10 hiljada km. Čak i  litar na 10 hiljada km, iako ne previše, nije neki sjajan rezultat a da li treba ići kod mehaničara pitanje je opšteg stanja i starosti motora. Ako je u srednjoj Peak-Life fazi to nije previše ali bi i 7-8dl kod novijeg motora moglo da bude i nešto na šta treba obratiti pažnju.

Osim svega navedenog svaki pojedinačni motor ima sopstvenu potrošnju ulja. Motor iz iste serije, čak i istog godišta može imati dva puta manju ili veću potrošnju. Tu dolazimo i do ključnog kriterijuma – individualnog. Potrošnja ulja kod nerazrađenog motora može biti povećana te se potrošnja novog motora treba uzeti posle prvog servisa (10 do 20 hiljada km kod novijih tipova vozila). Uobičajena potrošnja ulja kod većine vozila je nekih 1dl na 1000km ili maksimalno litar na 15000km.

Normalno je da u početnoj peak life fazi (25 do 50% životnog veka motora) potrošnja bude nešto veća ali tek nekih 50% (mada granice mogu biti jako široke). U poznijoj peak life fazi (50-75%) potrošnja je obično dvostruko veća od primarne te se obično kreće oko 2-3dl na 1000km ili maksimalno dva litara na 15000km. U završnoj fazi životnog veka motora potrošnja može biti (i obično jeste) dva puta veća od prethodne te dostiže nekih pola litara na 1000km ili više od dva litara na 10 hiljada km.

Više od ovoga ukazuje na veću istrošenost motora i potrebu za njegovim remontom. Ipak, sama potrošnja ulja nije precizan parametar kada je remont potrebno učiniti jer postoje bolje definisani parametri za to. Povećana potrošnja ulja je zapravo signal da se motor detaljno pregleda i ustanovi njegovo stanje. Da li je potrebna veća ili manja intervencija utvrdiće stručni mehaničar po tačno definisanim kriterijumima.

Iako ova pojava u najvećem broju slučajeva ukazuje na istošenost sklopova motora (naročito sa mnogo pređenih km) ne znači odmah i definitivnu presudu – generalna motora. Pre toga svaki motor ima pravo na „fer“ postupak (utvrđivanja činjeničnog stanja).

Conclusion:

Excessive oil consumption can not be defined in general. It depends on the type of engine and driving conditions. For that reason manufacturers often give figures which is little higer than real. Of course there is their interest in the form of avoiding reclamations. However, tens and hundreds of scientific papers, as well as some standards, confirm that at least half of what the manufacturer says (as the upper limit) is a reasonable limit for the attention and reason for the service. Maximum consumption for 1000 km is too large to be average for the full oil change interval. It is obvious that 2 liters for 5 to 6 thousand km is too much, though it is only 3 to 4dl on 1000km; the same can be say in the case of 3 or 4 liters per 10 thousand km. Even liter to 10 thousand km (quart on 6500 miles),even not too much, is not a great result and whether it is mechanic issue is question of the general condition and age of the engine. If it is in the early Peak-Life stage it is not too much but the even less (7-8dl, 24 to 27 oz) could be bad in the case of newer engine.

In addition to the above each engine has its own oil consumption. An engine of the same series, even the same age can have two times more or less oil consumption. This brings us to the key criteria - the individual. Oil consumption in brand new engine can be increased and the consumption of the new engine should be taken after the first service (10 to 20 thousand km for new types of vehicles). Typical oil consumption in most cars is about 1 dl of 1000km or maximum liter per 15000km (approx. quart per 10 thousand miles).

It is normal that in the initial peak-life phase (25 to 50% lifetime of the motor) consumption is slightly higher but only to about 50% (although the limits can be very wide). In late peak life stage (50-75%) consumption is usually twice of the primary and is usually around 2-3dl per 1000km or about  two liters per 15000km. In the final stage of engine life consumption can be (and usually is) two times higher than the previous one and reaches about a half liter per 1000km (quart per thousand miles) or more than two liters per 10 thousand km.

Higher consumption indicates a greater engine wear and the need for its overhaul. However, oil consumption is not very accurate parameter when repairs need to be done because there are better and more accurate parameters defined for it. Increased consumption of oil is actually a signal that you should go to service. Does it need more or less intervention, only expert mechanic can determine by strictly defined criteria.

Although this phenomenon is in most cases indicates istošenost engine assemblies (especially with a lot of steps km) does not mean immediate and definitive verdict - general motors. Before that each engine has a right to "fair" process (to determine the facts).