Automobilski pneumatici (auto gume), Car Tyres

Malo novina u Novoj Godini.
Iako nije u okviru FLUIDA za automobile, mislim da neće biti prevelika digresija da par tekstova bude o pneumaticima. Uostalom i ovo je potrošni materijal ali kao i maziva velikog značaja (koji se često podcenjuje).
Kako motor bez odgovarajućeg ulja neće ispuniti svoju ulogu dugi niz godina, tako ni najbolji automobil bez odgovarajućeg (i ispravnog) pneumatika neće daleko stići (nego tek u neki jendek).

Iako dosta znam o ovoj temi (pa ponešto i procesu proizvodnje) ne mogu reći da sam baš ekspert.
Stoga mi je drago da temu započinje jedan od čitalaca.
To je Slavoljub (alias Sava). Čovek koji o tome zna (profesionalno) i bavi se time dugi niz godina.

Ovaj tekst je bio odobren (s moje strane) još pre Nove godine, te će Slavoljub dobiti priliku za (bar) još jedan tekst i kao dobitnik nagrade za pitanje/komentar meseca.

Uživajte.

AUTO GUME

               Za pisanje ovog teksta inspirisala su me pitanja i konstatacije koje mogu da se čuju svakodnevno među vozačima tipa:

-        zašto moram da koristim zimsku gumu kad snega nema ni na vidiku?

-        koju gumu mogu da montiram na svoje vozilo, ako u prodaji imam samo gume sa sličnim oznakama?

-        jao što su ti lepe šare na gumama, moram i ja da kupim iste.

          Nadam se da će ovaj tekst pojasniti neke stvari u vezi sa auto-gumama.

          Prvo u pogledu naziva za ovaj deo automobila. Pričamo o gumenoj masi koja nas drži na putu, pomoću koje krećemo, skrećemo i stajemo. Drugačije rečeno, to su pneumatici. Pneumatik, e to već ozbiljnije zvuči. Koliko ih (pneumatike) uopšte poznajemo? Za početak, treba naučiti njihov jezik, onda one same počinju da pričaju svoju zanimljivu priču...kroz nezanimljiva slova i brojke na njihovim bokovima.

          U pogledu unutrašnje konstrukcije auto-guma, sve pneumatike delimo na dve osnovne vrste: dijagonalne i radijalne. Šta to uopšte predstavlja? Pneumatik se sastoji iz niza materijala, sastavljanih u slojevima od kojih se dobija oblik koji se može montirati na felnu (felgu), napumpati i voziti.

          Dijagonalni pneumatik predstavlja takvu konstrukciju gde su slojevi materijala (čelične žice, čelične mrežice, poliesterska vlakna, u poslednje vreme i kevlarska vlakna, guma, tekstil i plastika) postavljeni tako da se presek slojeva vidi po dijagonali ukoliko gledamo na gazeći deo gume. Gazeći sloj kod dijagonalne gume nije ravan i sposoban da trpi deformacije podloge. Iz tog razloga se prešlo na radijalnu gumu koja se danas gotovo isključivo koristi. Radijalno postavljanje prstenova omogućavaju formiranje površine gume u obliku koji je pogodan za prijanjanje, a većinu deformacija preuzima deo sa strane, ostavljajući držanje podjednako dobro u svim režimima upotrebe.

          Svi pneumatici se dalje dele na tubeless (pneumatik bez unutrašnje gume) i tube type (sa unutrašnjom gumom). Pneumatici bez unutrašnje gume obezbeđuju da prilikom bušenja gume vazduh iz njih ne izduva odjednom, dok one sa unutrašnjom gumom mogu i da eksplodiraju u toku vožnje. Ovo je već dovoljno da dijagonalni pneumatici idu u istoriju.

          Označavanje dimenzija pneumatika je nepoznanica za veliki broj vozača. Ove oznake najčešće idu u formatu: 175/70 R14 81 T (potpuno nasumice uzeta dimenzija), a pojedine oznake imaju sledeće značenje:

-        175 - širina gazećeg sloja pneumatika u milimetrima,

-        70 - profil gume (serija - niskoprofilne) - odnos između visine bočnog zida i širine gazeće površine  izražen u procentima. U ovom slučaju, visina pneumatika iznosi 70% širine gume,

-        R – označava radijalni pneumatik,

-        14 - prečnik felne (u inčima - colima),

-        81 – indeks nosivosti koji je za prosečnog vozača manje bitan,

-        S - indeks brzine. Slovna oznaka koja označava maksimalnu brzina koju guma može izdržati, u ovom slučaju 190km/h (što je slovo dalje u abecedi, to je brzina veća: N-150, Q-160, R-170, S-180, T-190, U-200, H-210, V-240, W-270, Y-300 I ZR-preko 240 km/h),

          A sada i direktan odgovor na pitanje: u čemu može da se odstupi (u pogledu dimenzija) kod kupovine pneumatika? Najbolje je montirati onu dimenziju pneumatika koju je propisao proizvođač, jer deklarisane karakteristike vozila (ubrzanje, krajnja brzina, stabilnost vozila…) važe samo sa tom dimenzijom pneumatika. Međutim, ipak može malo da se odstupi, a da se ove karakteristike bitno ne naruše. Na naplatak se može montirati pneumatik širine maksimalno za jedan dimenzioni nivo naviše (na primer, umesto 175 može se montirati 185). Kod montiranja bitno širih pneumatika postoji opasnost spadanja pneumatika sa naplatka u krivini, što može uzrokovati saobraćanu nezgodu. Montiranje nižeg dimenzionog nivoa vozačima nije interesantno jer se šririna pneumatika menja po pravilu naviše i to, kod naših vozača, prvenstveno iz vizuelnih razloga. Treba napomenuti da se sa montažom širih pneumatika povećava potrošnja goriva, dodatno se opterećuje upravljački mehanizam kao i kompletni donji postroj. Takođe, treba striktno voditi računa neće li širi pneumatik ostvariti kontakt sa šasijom prilikom maksimalno zakretanja volana u stranu (zbog povećane širine). Kupovina pneumatika sa drugačijim profilom (serijom) je takođe moguća, ali ovde treba voditi računa o sledećem: kupovinom pneumatika sa nižim presekom smanjuje se visina vozila odnosno smanjuje se klirens vozila (odstojanje najniže tačke na automobilu od tla) čime nastaje opasnost od kontakta kartera motora ili drugog dela ispod poda vozila (izduvni sistem) sa ivičnjacima i drugim ispupčenjima na putu. Pored ovoga, pneumatici sa nižim presekom imaju manji spoljašnji obim, te se tako poboljšava ubrzanje vozila, a smanjuje njegova krajnja brzina. Ne treba zanemariti i smanjeno absorbovanje neravnina sa puta. Kod montaže višeg preseka, situacija je obrnuta. Kod oznake prečnika naplatka (13, 14, 15…) u inčima odstupanje nije moguće.

          Pored oznaka dimenzija, na pneumaticima postoje i druge oznake, među kojima je najbitnija oznaka datuma proizvodnje koja se daje u obliku DOT 3210. Prve dve cifre predstavljaju sedmicu u godini, dok druge dve cifre označavaju godinu proizvodnje, u konkretnom slučaju pneumetici su proizvedeni u 32. nedelji 2010. godine, dakle u periodu od 09.-15. avgusta 2010. godine. Na šta konkretno treba obratiti pažnju kod kupovine guma u pogledu datuma proizvodnje, odnosno njihove starosti? Starost guma u trenutku kupovine nije nigde zakonski regulisana jer stanje u kome se gume nalaze zavisi od pravilnog skladištenja guma. Zato se propisuju samo uslovi skladištenja i krajnji rok posle koga se gume ne smeju prodavati. Pravilo je sledeće: Gume se mogu smatrati novim ako nisu starije od 5 godina, uz uslov da su pravilno skladištene. Po isteku roka od 5 godina, mogu se i dalje prodavati, ali ih pre prodaje moraju pregledati stručnjaci ili se mora dobiti mišljenje proizvođača. Sve gume starije od 10 godina od datuma proizvodnje bi trebalo zameniti.

          Pored navedenih, za vozače je bitna i TWI oznaka (Tread Wear Indicator) odnosno indikator istrošenosti gume koji ukazuje kada je gumu potrebno zameniti. Naime, ovom oznakom su označena mesta gde se nalaze ispupčenja koja služe za kontrolu istrošenosti pneumatika. Na tom mestu je u gumu ugrađen neki tvrd materijal. Kako se pneumatik troši, on postaje sve bliži površini, a kada dubina šare spadne na 1,5 milimetar, pojavljuje se na površini, stvarajući neugodan zvuk koji vozača opominje da je došlo vreme za zamenu pneumatika. Pitanje je koliko je ovo efektno u našim uslovima gde je asfaltni zastor (habajući sloj) jako grub tako da i inače stvara veliku buku prilikom kotrljanja pneumatika.

          Došao je red i na pitanje: zašto zimske gume kad nigde nema snega? Zimski pneumatici se prave od specijalne smese, tako da su oni na hladnoći mnogo mekši od onih letnjih. Naime, oni se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama kao letnji i zato mnogo bolje prianjaju za podlogu. Imajući u vidu navedeno, zimske gume se ne koriste samo na snegu i ledu, već i na suvoj podlozi, uvek čim spoljašnja temperatura padne ispod +7°C.

          Kako znati koji su pneumatici zaista zimski? Propisi Evropske unije nalažu da pneumatici koji se koriste preko zime moraju da imaju oznaku M+S. Međutim, ova oznaka ne znači da je pneumatik isključivo zimski, već ovu oznaku mogu imati i pneumatici za sve sezone (all saesons). Tek penumatici koji imaju oznaku M+S i pored toga simbol planine i snežne pahuljice

                            

su zaista samo zimski pneumatici. Neki testovi pneumatika su pokazali da pneumatici sa ovim simbolom imaju najmanje 10% bolje prianjanje na snegom prekrivenom putu od pneumatika bez ove oznake.

               Možda je na početku trebalo reći da se pneumatici mogu podeliti i prema dezenu, odnosno šari. Kako oblik, tako i dubina šare na pneumatiku ima veoma bitnu ulogu u odvođenju vode ispod pneumatika u toku kretanja po mokrom kolovozu. Onaj dezen koji je dobar za vožnju po suvoj nije istovremeno dobar i za vožnju po mokroj podlozi, i obrnuto. Ovde se suprotstavljaju dva uslova koje pneumatik mora da zadovolji: da ostvari dobro prianjanje na podlogu i obezbedi istiskivanje vode ispod pneumatika. Kako su ovo suprotstavljeni zahtevi, najbolje bi bilo imati pneumatike za suvo i posebno za kišovito vreme. To u svakodnevnom životu nije moguće, pa proizvođači pneumatika pokušavaju da nađu kompromis između ova dva zahteva. Tako imamo simetričnu šaru gde je ona ista širinom celog gazećeg sloja pneumatika. Pneumatici sa asimetričnom šarom su konstruisani da zadovolje oba napred pomenuta zahteva. Ovo su pneumatici kod kojih se unutrašnja polovina gazećeg sloja (prema sredini automobila) razlikuje od spoljašnje polovine, i po pravilu unutrašnja polovina šare je zadužena za bolje odvođenje vode. Postoji i usmerena šara koja je najčešće kombinovana sa asimetričnom šarom. Usmereni pneumatici su konstruisani tako da se okreću samo u jednom pravcu koji je označen strelicom na bočnom zidu pneumatika i oznakom direction ili rotation. Sam dezen gazećeg sloja usmeren je u smeru okretanja točka.Usmereni pneumatici imaju odlične performanse na mokrom putu jer potiču od trkačkih pneumatika koji imaju sposobnost da dobro odvode vodu. Ako nepravilno montirate usmereni pneumatik, on se okreće u pogrešnom pravcu – voda ide pod pneumatik umesto van. Inače, kada pneumatik nije u mogućnosti da istisne svu vodu ispod sebe, dolazi do takozvanog akvapleninga. To je situacija koda vozilo izgubi kontakt sa podlogom jer je između pneumatika i podloge jastuk od vode, i onda najčešće vozač gubi kontrolu nad vozilom, odnosno, vozilo se ponaša kao na ledu.

               Kao i kod svakog drugog proizvoda, tako i kod pneumatika postoje različiti nivoi kvaliteta. Brendovi koji se izdvajaju najvišim kvalitetom  (premium brendovi) su: Michelin, Bridgestone, Goodyear, Pirelli, Continental i Dunlop. Pneumatici srednjeg nivoa kvaliteta čine najširu grupu. Svaki premium brend ima u vlasništvu brend srednjeg kvaliteta: Michelin–BF Goodrich, Bridgestone–Firestone, Good Year – Fulda itd.Vodeći proizvođači imaju u svom vlasništvu i brendove iz segmenta nižeg kvaliteta: Good Year – Debica, Bridgestone – Dayton itd. Međutim, jasne granice između ovih grupa se ne mogu povući. Ako ne možete ni po čemu da ih razlikujete cena će sigurno makar približno pokazati gde pripadaju.

          Domaći pneumatici? Lepo je biti patriota, ali jedan ADAC-ov test je naš pneumatik Trayal Arctica označio kao jedini koji na testu “ne zadovoljava”. Međutim, i ovo treba posmatrati u svetlu naših uslova saobraćaja (kvalitet puteva, brzina koja se na njima razvija, starost voznog parka, preovlađujuća niža srednja klasa vozila…) tako da i ovo ADAC-ovo “ne zadovoljava” u našim uslovima ne bi uvek bilo ultimativno nezadovoljavajuće.

           Imajući u vidu sve navedeno, na vozilu treba imati pneumatike u skladu sa onim što zakon traži, dakle zimi zimske, ali letiletnje, jer bi se zimski ubrzano habali, kao i u skladu sa onim što proizvođač zahteva. U pogledu kvaliteta, treba kupiti pneumatik u skladu sa načinom vožnje, jer je očigledno da za isključivo gradsku ili penzionersku vožnju uopšte nisu potrebni pneumatici najvišeg kvaliteta.

Napisao, Written by: Slavoljub (alias Sava)