Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

субота, 04. фебруар 2012.

Vanredno stanje, State of Emergency (Dizel na -30°C, Diesel on -20°F)


Pošto je u 26 opština već uvedeno "vanredno stanje" zbog vremenskih (ne)prilika, a tek sledi period od 10-ak dana sa temperaturama i do –24°C, sledi i vanredni tekst koji će pomoći kako pojedincima tako i komunalnim preduzećima i državnim službama, makar u tome kako da koriste svoja dizel vozila.

Ne bih sada „veliku“ i ozbiljnu priču o gorivima (čak ni dizel) već jedan kratak tekst o tome kako se sa dizelom izboriti u vremenskim uslovima kada je prosečna dnevna –15°C, najviša dnevna –10°C a noću bude i svih –20°C ili čak –25°C.

Ubedljivo je najbolje koristiti ED (Euro Diesel) koji će vam omogućiti rad motora do pominjanih temperatura.

Pre svega da rasčistim jednu (i dan-danas uobičajenu) zabludu.
Često se kerozin kod nas smatra visokooktanskim gorivom (preko „100 oktana“ ili makar toliko) što je samo još jedna od nebuloza (baš tako: zamagljeni izraz, višeznačan i nedefinisan, makar u kolokvijalniom govoru svih jezika bivše SFRJ, makar Srpskom i Hrvatskom (bivšem „SH“ ili „HS“ jeziku) u svim njihovim oblicima.
Odakle potiče ovakva greška teško je reći, ali osim mehaničara i radnika na aerodromima (i vojnim) koji od hemije ni H nisu videli, „čorbu“ je zapržila i stručna literatura (kada mašinci i saobraćajci umisle da znaju hemiju, sačuvaj me bože, a ni građevinci ne zaostaju; ovim ne mislim da omalovažim (bar Laza i Ragazzoni to najbolje znaju; ja im se zaista ne mešam u struku već pitam one koji znaju) ove struke, naprotiv, nego samo da kažem da ne trebaju da se mešaju (a često to rade ne bi li oteli ono malo ingerencija hemičarima koji bi trebali strukovno bolje da se drže i da se za nešto i pitaju, a ne da mašinci i saobraćajci drže slovo o gorivima a građevinci o tretmanu vode i slično. Zato postoji timski rad gde bi najbolje bilo da svako radi svoj posao, ali na Balkanu još uvek neki misle (ranije više slučaj sada na sreću malo manje) da sve znaju.
Dakle KEROZIN (ili bolje rečeno PETROLEJ; skoro je isto ali da i ja malo „zamutim“ te dam sebi slobodu da ova dva pojma razdvojim, iako su (praktično) sinomini; ovo iz razloga da bi se razdvojio petrolej koji se upotrebljava za lampe i onaj koji služi kao gorivo (za peći „kerozinke“) ili kao osnova za gorivo (za mlazne motore) odnosno da kerozin „proglasim“ vrstom petroleja (iako je zapravo isto).
Da bi bilo jasnije: slobodno koristite relaciju „kerozin“ = „petrolej“.
Dakle kerozin ne da nema oktanski broj 100 nego nije ni blizu. Ima možda tek nekih 25-30. Kerozin je zapravo sličnan dizel gorivu. Naravno pri frakcionoj destilaciji se dobijaju razni „delovi“ (frakcije) a petroleum (kako se pravilno kaže za frakciju al’ nek’ bidne i petrolej) je posebna frakcija čiji komponente ključaju u opsegu temperatura koje zahvataju teške benzine (na nižim temperaturama, sa strane „lakših“ frakcija, na nešto ispod 200°C) pa seže do frakcije gasnih ulja (od kojih se prave dizel goriva) sa „teže“ strane (više temperature ključanja ugljovodonika).
Ili prostije rečeno:
Pri frakcionoj destilaciji se izdvajaju razne komponente, prvo (najlakše isparljive, „najlakše“) gasovi (prvo „loživi gas“, uglavnom metan ali i etan mada se on koristi uglavnom u samoj rafineriji pa zatim „tečni naftni gas“, dobro nam poznati TNG, smeša koju čine propan i butan), dakle ugljovodonici sa 1–4 C atoma; zatim ide benzin(i) frakcija koju čine ugljovodonici sa 5–11 atoma ugljenika, pa kerozin 12–15C, te dizel goriva (gasna ulja) sa 15–20 C atoma, zatim idu maziva ulja i ulja za loženje (i na kraju ostatak – „čuveni“ mazut).
Vosak i bitumen se dobijaju dodatnim postupcima, prvi uglavnom pri preradi mazivih ulja a bitumen oksidacijom ostataka frakcione destilacije („najtežih“ ugljovodonika ali i drugih jedinjenja; „veštački“ asfalt je zapravo isto što i bitumen, komercijalno se mogu zapravo razdvojiti (pa mu bitumen dođe „prefinjeni asfalt“) no rafinerijski je to praktično isti proizvod (makar je bio).
Mlazna goriva („kerozin“) se uglavnom dobijaju sekundarnom preradom petroleuma i sadrže (5–15C ugljovodonike). Mlazna goriva moraju da imaju visoku tačku paljenja ali i nisku tačku tečenja (filtrabilnosti) da bi se zadovoljili kako uslovi izgaranja u mlaznim motorima tako i uslov da ne mrznu do –40°C ili čak –60°C, zavisno od potrebe.
Visokooktansko gorivo za avione su zapravo visokooktanski benzini. Radi se o tzv. avgas-u (raznih kategorija), što bi mi rekli „benzinu koji laje, av-av“.
On se koristi za klipne motore (elisne) i sličan je (naravno) benzinu za automobile.
Do skoro je to zapravo bio benzin „ludački“ nakrkan olovom (eh, da mi je par litara da dodajem u odnosu 1:10 sa bezolovim), mada se najčešće koristi „100LL“. Kao što mu ime samo kaže to je benzin sa 100 oktana i „Low Lead“ – nisko olovni. Naravno „LL“ treba shvatiti uslovno jer ima tetraetil olova koliko je bilo u „olovnim“ benzinima za automobile.
Postoje benzini ovog tipa i sa 130 oktana, koji imaju nekoliko puta više TE olova od automobilskih (bivših) i „LL“ tipa.

Vratimo se „na zemlju“ i dizelu (kome u ovo vreme, velikih mrazova, često spominjemo familiju: od metana do asfalta).

Pre svega: prvo sam pisao tekst koji sledi (te uvideh da neće biti razumljiv), pa da sad ne bih sve prepravljao, kerozinom možete smatrati petrolej (iz farbara ili malo čistiji apotekarski).

Za manje od –25°C, kao što sam najavio u komentaru, ED više ne pomaže („ne pomažu ni kožne gaće“) pa je rešenje relativno prosto:
3. Dodati benzin (najbolje apotekarskog, bez aditiva, ali i sa pumpe kad nema druge) ili još bolje kerozin. Ovoga ne treba u većim količinama, recimo da bi 1% bilo više nego dovoljno.
Možda da se krene i sa manje: 0,5% naročito treba biti oprezan kod novijih tipova automobila. Kod njih se ovaj zahvat treba izbegavati sa benzinom, inače kod iole starijih (Euro 2 ili još starijih) može da se ide i sa 2-3% benzina što je svakako bolje nego 5-10% (vidi kasnije u tekstu) koliko je neophodno za lošija dizel goriva (D2, lož-ulje, obično, ELU je bliže ED-u).
2. Dodati aditive protiv „smrzavanja“ dizela. Ovo je varijacija na temu pošto je glavni sastojak ovih „aditiva“ baš kerozin ali je zbog drugih dodataka (rastvorenih u istom) potrebna manja koncentracija. Kod novijih automobila koristite u odnosu 1:1000, 50ml za pun rezervoar ili maksimalno 1:500 što je nekih 100-nak ml.
Da ponovim (kroz komentare rečeno a i na poljoinfo-u):
korist od aditiva je samo ako se dodaju preventivno (kao i za sve navedeno).
Kod starijih motora može ići i na 1:200 (250) mada je od toga slaba vajda jer ćete eventualno postići neki stepen ispod –30°C.

Šta god radili (uključivši i „bajanje“) dizel nije za ispod –30°C i šlus (neka specijalna vozila ili mašine sa grejačima instalacije mogu i nešto ispod toga ali za takve temperature koristi se benzin i ende; i naravno alkoholi, ili njihova kombinacija, mešavina, kao što je E85).

1. Izopropil alkohol. Moj omiljeni antifriz za dizel, naročito ED.
Ne samo da je „antifriz“ nego deluje na vodu (vlagu) prisutnu u dizelu (ali i benzinu, mada tamo može i etil alkohol). Osim izdvajanja parafina, poteškoće se mogu javiti i zbog mržnjenja vode iz goriva u pumpi ili filteru goriva. Tu vam kerozin i ostali „hidrokarbonati“ (što bi rekli ovi „moderni“ masteri, ugljovodonici – naravno) ne mogu pomoći.
Ovaj alkohol se lepo rastvara u dizelu (i benzinu) a i u vodi pa joj lepo snizi temperaturu mržnjenja, koliko hoćeš. Za ovu namenu je potrebno tek hiljaditi deo (1:1000).
Za „antifriz“ treba više, ali za ED ne mnogo. Recimo da je 1:200 maksimim (0,5%) za novije motore a neki optimum 1:500 uz 1:500 klasičnih (kerozinskih) aditiva za naftu (sa polimerima ali manja koncentracija istih).
Problem je i u tome što je IPA (izopropil alkohol) visokooktansko gorivo (nekih 118 oktana) pa ga ne treba baš previše krkati (postoje čak i standardi koliko sme ali kako to nije primarna tema za sada ne bih o tome). Može da koristi u konc. od 1% u starijim mašinama, najbolje u kombinaciji sa aditivima ili benzinom.

Šta ako sam zapeo da koristim D2 i slična goriva?

Inat je obično sebi za vrat. Ne znam ni jedan razlog zašto bi ovo radili (osim ako, što nije zakonom dozvoljeno, ne koristite ložak koji je jeftiniji od dizela; ovde smo opet „geniji“ posebne vrste, jer u normalnim zemljama postoji „off road“ dizel, bez svih poreza i dizel za puteve, a ovde mora da se prećutno tako vodi te da se „ispod žita“ pušta kod poljoprivrednih mašina a naravno zabranjuje kod vozila).
Dakle sipajte ED u svoj motor, neće da vam strada pumpa goriva (aman, ovo je toliko glupo da ne prestajem da se isčuđavam), nema šanse. Sipajte bar u ovakvo vreme čist ED, a dok prosečno ne bude iznad nule, bar pola-pola.

No na svoju štetu će mnogi da se inate makar na svoju štetu.
Iako nema šanse da dobijete bolje ponašanje na niskim temperaturama (u ED se dodaju specijalni aditivi, polimeri, u samoj rafineriji) uz sve što ću navesti ipak evo par (pravnih) saveta:
1)     Najlakše je krknuti benzin. Ali svakako to nije najbolje rešenje. Koliko? Pa 5 do 10%. Maksimum je za starije motore (klasična boš pumpa, nema turbine, sredina devedesetih i stariji) nekih 20% ali se to odnosi na „regular“ benzin (86 oktana), pa svakako sa BMB 95 ne idite preko 7-8% (čak i sa benzinom bez aditiva, medicinskim, ne treba ići preko 15%), a ako još negde ima 92-oktanskog onda do 10%. Uostalom šta će vam više od 10% to je više nego
dovoljno a „drži“ i do –30°C.
Stalker savet: ako već idete sa benzinom nemojte preko 5%. Kod novijih vozila izbegavajte da upotrebljavate benzin.
2)     Aditivi. Ima ih ovakvih i onakvih, uglavnom su O.K. ako su od renomiranih proizvođača. Uglavnom ste za njih zakasnili te bi trebali da sipate naftu u kanister pa da sve to izmiksate na temperaturi u plusu. Još jedan „savet plus“ – koristite malo veće koncentracije za željenu temperaturu. Ukoliko je po uputstvu 1:500 koristite 1:400 ili ako je 1:400 (za do –25°C) onda idite na 1:250 ili čak 1:200. Više od ovoga ne idite i ma šta pisalo na ambalaži aditiva, oni su uz D2 uglavnom za do –20°C i ništa više.
3)     Aditivi plus izopropil alkohol. E ovo je već veoma dobra kombinacija. IPA može i u benzin, pa bi 2-2,5% benzina sa 0,5-1% IPA bilo solidno rešenje za –25°C ili neki stepen ispod (praktično i preko ED-a ali svakako ne i bolje; "zloglasno" ispošćavanje dizela je teka sa ovim blizu istine, te je ED sigurno "masniji", ovo ću ponoviti još par puta, za svaki slučaj).
Aditivi 1:500 uz IPA 1:100 ili oba u 1:250 je sasvim dobro rešenje i zaštitiće vas do –25°C.
4)     Petrolej (kerozin), naš nasušni. Krknite ovoga ... 5% i „mirna Bačka“. Može i do 10% bez problema ali samo za ekstremne uslove. IPA 1% i petrolej 5% ... ne treba vam onda toliko IPA-e osim ako ste se premili za Sibir, dovoljno je zapravo i 0,1%.
Zapravo može i više ali bih na 10% stao. Manje je štetno od benzina u svakom slučaju za koji sam dao preporuku da se ne ide više od 5% i to samo za starije konstrukcije.
5)     Samo IPA (i ko se snađe za butanol)? Recimo 1% ... može ali do –15°C ili tek –18°C (0°F).


Ne zaboravite: ED se često (potpuno neopravdano) optužuje da „ne podmazuje“ boš pumpu i slično, e pa majstori moji svi (i bukvalno SVI) dodaci koje sam spomenuo su po ovom pitanju sigurno gori od ED-a i zato ih ne treba dodavati često i u dužem vremenskom periodu jer će napraviti ono za šta se optužuje ED.
Ulja za 2T motore nemojte dodavati čak i imajući prethodno u vidu. Ajd’ 1:200 ili 1:500 ali to baš ako „krizirate“ zbog ovoga što se mene tiče 1:0 (ništa 2T ulje).
ED mora da prođe standarde za „podmazivanje“ (lubrikaciju, što bi se moderno (ne)prevelo) koji su u EU čak i strožiji nego u USA (gde su više nego zadovoljavajući).
O odmašćivanju pumpe goriva i slično, naravno nema pomena, ni u snu ni u (na)javi.

Ponavljajte za mnom:
Euro Dizel (diesel EN590:2004 ili EN590:2009) i što manje dodataka. Onda vam IPA treba tek 1:1000 ili 1:2000, i eventualno 1:1000 kerozinskih aditiva i mirni ste do blizu –30°C, eventualno 1% kerozina (petroleja) u starija vozila i stigli ste do maksimuma za dizel, –30°C zagarantovanih.

Da je dizel dobar za zimu moto-sanke bi se radile sa dizel motorom (mada bi se ukopavale u mekom snegu). A i Deda Mraz ne bi koristio irvase.

Uz svu moguću skalameriju moderne tehnike i tehnologije goriva, dizel motori i zima idu zajedno samo do neke granice, a normalna je ona od –25°C za šta vam osim ED-a ne treba ništa više (malo IPA). Još se možete koprcati do –30°C, a onda batalite ćorava posla i pređite na benzin (bez TNG-a).

Posebna je tema kako pokrenuti vozilo na niskoj temperaturi (grejanje rashladne tečnosti, ubacivanje toplog vazduha u usisnu granu, sprejevi za startovanje, skidanje akumulatora i temperiranje pa vraćanje ... grejana garaža) te o tome ne bih (za sada, eventualno ako se ovo čudo od hladnog talasa baš produži (za početak sam vam nabacio par ideja, zapravo sve što se može uraditi, makar i taksativno).

Još jednom izvinjenje kompaniji Mass.
Nisam zaboravio zahvalnicu u vidu promotivnog teksta, ali aktuelna meteorološka situacija koja preti da uvede opšte vanredno stanje u celoj zemlji je dobila prednost.

I da ne bude samo jedno u nizu izvinjenja evo i par saveta kako prebroditi ovu hladnoću:
1) koristite kvalitetne kablove i svećice (NGK, naravno).
2) koristite estarske sintetike (0W-xx i 5W-xx ulja iz Motul programa, kao i 10W-40 PS ulja, makar i sa manjim udelom istih) jer kao što je više puta ponovljeno: one se „lepe“ za metalne delove motora i pružaju onu zaista neophodnu zaštitu pri startovanju motora na veoma niskim temperaturama. Iako i drugi koriste sličan koncept (Castrol sa Magnatec serijom, Mobil 1) nigde nećete imati toliko estarskih komponenti kao u Motul uljima, sva su sintetička ulja tek „manje ili više“ sintetička, ali samo prava trkačka ulja kao što je Motul 300V (kao i spominjana Elf Racing ulja kojih nema u široj prodaji) i deo serije Motul 8100 jesu 100% sintetička!! Obratite pažnju kada čitate TDS (tehnička dokumenta) pojedinih ulja, sintetsko, sa sintetičkim komponentama, sintetičko i 100% sintetičko nikako nije i ne može biti isto.

P.S.
Poruka (vapaj) šefovima voznih parkova (svih a naročito J(K)P-ova):
Za boga miloga, kod starih mašina SAE 30 koristite samo za 6-7 toplijih meseci. 15W-40 je potpuna zamena (i više od toga) za monogradna ulja SAE 30 klasifikacije.
Uzmite makar SAE 20W-20 za traktore ili STOU 15W-30.
Da ne pričam da bi 10W-30/40 takođe mogla da se koriste čak i u "dinosaurus" vozilima i radnim mašinama (samo treba pažljivije birati), naročito 10W-40.
Osim motornih ulja treba obratiti pažnju i na transmisiona.
SAE 90 može u mnogim slučajevima da se zameni sa SAE 80W-90 a uvek sa 85W-90.
Hidraulična ulja su uglavnom manji problem je i ISO 68-ice i 80W uglavnom ispunjavaju sve do -15°C.
Kod (čisto) hidrauličnih uvek birajte ona sa visokim indeksom viskoznosti (makar bila i "multigradna" ISO 46-68 ili čak 32-68).
Znači DIN (51524) HVLP, ISO HV umesto DIN HLP, ISO HM.
Prva se mogu primenjivati od -35°C do +120, dok ova druga od -10 do +90°C.
UTTO ulja takođe birajte tako da imaju veći indeks viskoznosti i što nižu tačku stinjavanja (uglavnom imaju -25°C ali bolja imaju i svih -30°C pa i par stepeni bolju, nižu).
Sve to znate ali čisto da podsetim.
Kada su i 15W ulja na granici upotrebljivosti treba se setiti da su monogradna ulja već van tog opsega i da je SAE 20 (20W-20) tek za do -10°C ± par stepeni, a da SAE 30 gelira već na prvom mrazu ili retka od njih neki stepen niže.
S3 ulja se mogu (i trebaju) menjati API CF-4 ili uljima još višeg kvaliteta, itd.
Ispravnost električne instalacije je takođe kritična a ispravnost i dopunjenost baterija (akumulatora) je nešto o čemu ne treba ni pričati.
Ponekad, kada nema uslova, umesto celog vozila, dovoljno je akumulator preneti na sobnu temperaturu i temperirati ga (preko) noći da se situacija drastično popravi.
Kao krajnju (ekološki sve manje prihvatljivu) meru primenite paljenje vozila na svakih 2 sata (po pola) izuzetno hladnih noći (ako je vozilo na otvorenom).
Ako mašina treba da radi celu noć, ne gasite je.
Naravno pre odlaska na teren napunite do vrha rezervoar a ni par (metalnih) kanistra goriva (dizela) neće da škodi.
Filtere goriva (a i ulja) osim u proleće treba menjati i pred zimu (čak i značajnije).
Sve "polupune" ili "poluprazne" akumulatore dopuniti što pre (čim vozila nisu u upotrebi).
Zimske tečnosti za vetrobran je nešto što se lako previdi. One sa otpornošću do -25°C imaju prednost a u standardne (-20°C) dodati 5-10% alkohola (etil), makar apotekarskog (72%) mada su lako dostupni i industrijski 96% povoljne cene.
Sprej za odleđivanje stakala možda jeste luksuz ali nabavite par komada za hitne intervencije.
Sprej protiv magljenja je već manji luksuz a čak ni Nive ne postižu grejanje stakala pa su ona obično potpuno zaleđena (sa strane).
Proverite i mobilne telefone pre polaska, stanje baterije, sve što nije na maksimumu je nedovoljno.
Držite telefone (sredstva veze) u unutrašnjim džepovima.
Termosi sa kafom ili čajem su bitan element zimske opreme čak i za "civile" na iole dužem putu zimi a kamoli profesionalce na terenu.

P.P.S.
Dizel goriva mogu da se koriste i na -40°C (-40°F) ali kada su rafinerijski pripremljena za to.
Takvih goriva ima na primer u Kanadi (gde bi drugde) i verovantno u Skandinavskim zemljama (u Rusiji preferiraju benzin, čak i za manja teretna vozila).
Drugi način da doterate do te temperature su posebni aditivi (polimeri, slično rafinerijskim; makar u većoj koncentraciji nego kod "klasičnih") koji se dodaju u odnosu 1:500 do 1:2000 (tipično 1:1000). U Jugoistočnoj Evropi ih je teško (ili nemoguće) naći.
Benzin (kvalitetniji tipovi) ima tačku smrzavanja koja je manja od -60°C (-76°F) ali bi čak i lošiji trebali da izdrže -50°C (-58°F). Problem sa benzinom lošeg kvaliteta je viši sadržaj parafina, koji se ipak ne ispoljava  sve do ekstremno niskih temperatura. To se delimično rešava kao i voda (sledeći pasus).
Kod benzina je problem ukoliko sadrži vodu (vlagu). Otkud (sad) pa voda u benzinu? Nije u pitanju velika količina ali vode ima makar od kondenzacije pa makar i iz vašeg rezervoara. Radi se naravno o delovima na milion i verovatno do rezervoara ne stiže do više od 100ppm (0,01%) ali može biti i više zbog kondenzacije (i par desetina puta više). Voda kao što znamo mrzne na nula stepeni cel. a ne meša se sa benzinom.
Lek za je alkohol. Može i IPA ali još bolje (i jeftinije) etil alkohol. Najbolje apsolutni (99%), koji je doduše duplo skuplji od "običnog" 96% koji je takođe O.K. (malo vode u njemu nije od značaja).
Alkohol će se pomešati sa vodom i sniziti joj tačku mržnjenja.
Za ove potrebe nije potrebna veća koncentracija istog a više od 1% može da bude kontraproduktivno jer otežava paljenje. Sasvim je dovoljno koristiti 0,1-0,5%. Ovo dođe 50 do 250ml na pun rezervoar.
Najbolje je da se alkohol pomeša sa malo benzina posebno (recimo u flaši od 2 litara) pa onda takva smeša sipa u rezervoar.
Ne koristite metil-alkohol jer se slabo meša sa benzinom kod nas (u USA je druga priča, gde se baš koristi kao i etil alkohol, za povećanje oktanskog broja benzina, ali uz drugačije aditive). Butil alkohol (ako možete doći do njega) je takođe O.K. ali je etil ubedljivo najbolje, najjeftinije i najdostupnije rešenje.

17 коментара:

  1. Baš nedavno sam bio kod bošiste zbog jedne manje intervencije na boš pumpi i bio u prilici da slušam razgovor jedne mušterije koji je kupio neku polovnu boš pumpu i doneo je na ispitivanje,između ostalog majstor je rekao da daje garanciju,ali da ne daje garanciju ako vozi na eurodizel,i da vožnjom na eurodizel odu elementi boš pumpe za godinu dana...koliko sam mogao primetiti u pitanju je bila pumpa od nekog kamiona...e sad da li neke boš pumpe bolje podnose ED ili slabije,moguće je pa onda to stvara dodatnu konfuziju jer jedni kažu može drugi ne,no u svakom slučaju kratkotrajna upotreba zimi neće biti mnogo štetna....
    I stvarno nema razloga kod motora starije konstrukcije boš pumpe,osim zimi koristiti ED,em je sa Ed veća potrošnja goriva,em je skuplji...

    ОдговориИзбриши
  2. O.K.
    bilo je više o ovome na CBC a još više na poljoinfo-u.
    Postoje dobri razlozi da se koristi D2 na temperaturama iznad nule u kod starijih motora (niža cena).
    Stari bošisti imaju svoje rezone (i fazone) koji nisu zasnovani i jedino što održava ovaj mit je to da kod nas u "državi Danskoj" praktično ne postoji kontrola kvaliteta goriva (nezavisna, državna) ili je ona simbolična.
    Teorijski je moguće da ED nema sve aditive i ne ispunjava sve standarde za EN 590 (po ovom pitanju verzije iz 2004. i 2009. su identične).
    Lično sumnjam da je tako (pre će biti da je deo Euro 5 ED-a zapravo Euro 4 ali o tome drugi put).
    Čak i da je tako (a verovatno nije) mesec ili dva korišćenja ED-a zimi neće uništiti boš pumpu. Ovde smo bar postigli koncenzus.
    Sigurno je lošije koristiti D2 (pa i sa aditivima) zimi od ED i o tome nema potrebe raspravljati (120% tačno).
    Uostalom (još ovo i nema više na ovu temu):
    Iako nemam podatke za celu zemlju ili bar neki veći region, ličnim kontaktima imam informacije za nekoliko većih voznih parkova sa pretežno starijim vozilima (mešoviti, od novih motora do onih iz 70-tih i 80-tih, pretežno 80-tih i 90-tih) predviđenim za D2, koji koriste ED od novembra do marta.
    Statistički gledano nema (ili bar nema značajnog) povećanja remonta boš pumpi zbog ovakvog korišćenja ED-a (zimskog).

    ОдговориИзбриши
  3. Pozdrav Stevi ne pisah dugo ovdje ali eto em se nema vremena em se nema sta pametno reci pa je bolje cutati. :)
    Elem moje iskustvo sa zimom je pocelo upravo danas. Upalim svoj Ford Mondeo 2.0 TDCi jutros i sve radi super. Krenem prema radnji i pocne da trza kao da ostaje bez goriva. Ajd rekoh vjerovatno je hladan i tako to. Medjutim kada dodam jaci gas auto jednostavno nece da ide i "oklijeva". Sve mi to cudno jer gorivo sipam uvijek na istoj pumpi i nikada nisam imao problema sa naftom iako je bilo hladnih zima kao sto je ova. Elem da ne duzim. Odem na pumpi i naspem malo goriva i dodam aditiv protiv smrzavanja nafte (Petrolov koji u stvari pravi Texaco koliko sam vidio na kutiji). Odem da autoput da probam da ga malo vise natjeram i nakon nekoliko gaasenja i stanja uz put auto je proradilo kako treba. Vozio sam oko 30 do 40 km prije nego sto je sve bilo ok. Prvo sam mislio da su dizne ili turbina ili tako nesto ali nakon te duze voznje sve je bilo u savrsenom redu (ako izuzmemo lampicu "Check engine" koja se nije gasila nakon ponovnog paljenja). Nisam gledao u filter nafte da vidim da nije parafinirala ali jednostavno ne mogu da pretpostavim sta bi drugo moglo da bude uzrok ovoga.
    Cudno mi je takodje da se ovo desava pri temperaturama koje se kod nas nisu spustale ispod -11C mada ova hladnoca traje bas dugo. Kazu na pumpi da njihov Eurodizel ne bi trebao da parafinira ni na -20C ali ja jednostavno ne znam sta bi drugo sem parafinirane nafte (ili je to tek pocelo da se desava posto je automobil sasvim normalno palio) moglo da uzrokuje ono sto sam opisao.
    Ili je to losa nafta u koju nisu dodani aditivi protiv parafiniranja?

    ОдговориИзбриши
  4. Evrodizel (EN 590) ne bi trebao da parafinira na -11°C pa sve i da je letnji.
    Ako je pak zimski pa izdvaja parafin onda nije ni za vrbov klin te bi 110% moglo da se kaže da nije EN590 ni po drugim parametrima.
    No, nisam baš siguran da se radi o tome.
    Čak bih pre rekao da se radi o vodi koja je zaledila (u filteru goriva, npr.).
    Na ovo posebno upućuje to što se situacija popravila nakon nekih pola sata vožnje.
    Aditiv (klasičan) ionako ne bi delovao jer je sipan "na hladno".
    Doduše (zaista ne znam o kom se tipu aditiva radi) ako je (eventualno) aditiv koji apsorbuje vlagu iz goriva (što je obično IPA sa ili bez dodataka) onda je i on pomogao.
    Kako god, šta god da je od ta dva (ili oba) pre mi liči da je problem bio sa vlagom (vodom) nego sa gorivom jer protok goriva se ne bi posebno poboljšao posle 30-40km jer je rezervoar na hladnom (te bi možda bilo još i gore).
    Uostalom, kupite malo ED-a gde obično kupujete i kipajte u kanticu. Prebacite u neku PET ambalažu (providnu) i ostavite preko noći ili nekoliko njih van kuće (u dvorištu, pazite da "ne dobije noge").
    Posmatrajte šta se dešava, ima li taloga ili ne, da li se nafta zamutila ili ne.
    Pa posle da ili potvrdimo da je gorivo loše ili moju pretpostavku da je do vode u sistemu dovoda goriva (ili u njemom samom, više od kondenzacije nego sa same pumpe).
    Da ne zaboravim: uvek, ali naročito zimi, bolje je sipati više goriva manji broj puta. To što smo se odvikli da punimo "do čepa" nije samo do standarda (življenja). Dosipavanje rezervoara (naročito zimi, leti ipak ne više od 80%) traži samo jednu inicijalnu investiciju za pun rezervoar i disciplinu da se dalje dopunjava. Ništa više. Ali psihološki, i nerezonski, većina nas pokušava da "uštedi" pa vozi od rezerve do najviše pola rezervoara. Nadam se da se uviđa potpuna besmislenost toga. Ili voziš ili parkiraj u garažu (na parkingu). Auto najmanje troši kad se ne vozi. Za ovo sam svedok (poslednjih par dana) - 0,0lit. gradski prevoz upola cene plus sve druge prednosti (nema čišćenja vozila, živciranja zbog nedostatka parkinga i slično).

    ОдговориИзбриши
  5. Eh kamo srece da mogu da koristim gradski (prigradski tacnije receno) prevoz ali sa klincima koji idu u vrtic i zenom koju vozim na posao to je vec Mission Impossible 5. Nije neizvodljivo ali je vise za Tom Cruse-a nego za moju malenkost.
    Uglavnom jutros sam zvao kolegu mehanicara koji mi rece da mu je servis (i prostor ispred servisa) pun novijih dizelasa koji su svi redom stali ili ne mogu da upale zbog parafinisane nafte. Iako se koristi ED izgleda da ni to ne pomaze jer se kako on rece na izlozenim dijelovima rezervoara ili na sito filterima potopnih pumpi stvara i nakuplja parafin.

    ОдговориИзбриши
  6. Evo da prijavim da i danas imam iste probleme sa autom kao i juce. Otisao sam i kupio isopropil alkohol i nasuo jedno 120 ml u rezervoar (1:500 otprilike) pa cemo da vidimo da li ce situacija biti nesto bolja.

    ОдговориИзбриши
  7. Gore biti neće.
    Dobra ti je koncentracija, ne povećavaj (obzirom na novu generaciju motora, naročito).
    Sad bi u rezervoaru trebalo da je sve o.k. kako sa vodom tako i parafinom (voskom), no pitanje je šta je sa filterom goriva. Možda ga čak treba i zameniti. U tom grmu i leži zec, tu kada se nahvata bilo led bilo parafin posle sve ide teže.
    Uopšte je bolje preventivno delovati (ali ko je znao da ED neće izdržati ne tako niske temperature).
    Najbolje je da automobil prvo zagreješ u nekoj garaži (na bar "pozitivnu nulu") pa onda vidiš šta dalje.
    Inače, žalosna je istina da ED ne rešava uvek sve probleme sa mrazom, no očigledno je da se radi ili o letnjem (ili bar delom) ili o lošem (mada bi se manifestovalo i drugačije) gorivu.
    A da nije -15°C ili još i manje?
    Kod modernijih dizela treba biti malo oprezniji sa kerozinom (petroleumom, petrolejem). Nije da može ali nije da se ide sa većim koncentracijama. Osim toga pitanje je koji je tip ovog derivata (rastvarača) i koliko je otporan na mraz (toliko i pomaže).
    I da ponovim (makar bio dosadan):
    ako je voda zaledila ili se parafin izdvojio, prvo se mora zagrejati automobil, tu dodaci ovoga ili onoga više ne pomažu ili jako sporo.

    ОдговориИзбриши
  8. Pa stvarno je nevjerovatno da nije izdrzao tu ipak ne toliko nisku temperaturu ali sta je tu je. Uglavnom alkohol sam nasuo na zagrijan auto i jos sam ga provozao jedno 30 km pa kako je sve bilo u najboljem redu kada se auto ugrijao mislim da je i nafta iz rezervoara prosla kroz filter i da nece lediti sutra ujutru.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Danas bio kod majstora i promijenili smo filter goriva ali nismo mogli vidjeti da li parafinira jer je pertlovan (odnosno nije ulozak filtera gdje bi se to moglo vidjeti). Isto me zezalo tokom jutra i gasio se jedno 7-8 puta dok se nije ugrijao i sve bilo kako treba. U garazi je bio skoro cijelo jutro (2 - 3 sata) pa se nadam da se malo ugrijao i parafin se rastvorio (ako ga je bilo) pa onda ce ovi moji aditivi doci do izrazaja jer ce nadam se "sprijeciti" a ne "lijeciti" boljke nafte na minusu. Uglavnom javicu sta i kako dalje. A ako bude isto onda cu da tuzim kompaniju "Petrol" za nanesenu stetu.

      Избриши
  9. Ne bih da budem (baš) advokat (inače uglednoj) kompaniji "Petrol" ali to ćeš teško dokazati.
    Pre ćeš na sudu dobiti državu nego (bilo kog) naftaša.
    Zaista ne mogu da se načudim onome što pričaš ali te još jednom podsećam da staviš neki litar u zamrzivač (ili napolju, ovde kod mene će do ujutru biti -20°C) pa da vidiš šta se dešava sa gorivom. Da li se zamutilo? Ako jeste to je znak da je par stepeni do izdvajanja parafina, ali ako nema taloga još je upotrebljivo.
    Tek ako tako potvrdiš, idi dalje.
    Osim toga, trebaće ti fiskalni račun da si gorivo tamo kupio ... uzorak iz rezervoara ili tako nešto (ali uz svedoke ili instituciju, inspekciju recimo) koji ćeš poslati na analizu (u nezavisnu laboratoriju) pa onda da nađeš doobroog advokata, pa da spremiš par hiljada € za razna veštačenja (ne samo goriva već i tvog motora, a zvanični servisi su poznati berberi) ...
    Seti se filma gde Travolta uništava srednje veliku advokatsku firmu i sebe dovodi do prosjačkog štapa u suđenju sa velikom hemijkom kompanijom ... valjda je dovoljno ilustrativno.
    Ne čitaš pažljivo inače bi kao gosn Laza (čovek od struke) kupovao motor koji nije osetljiv na gorivo kao balerina, makar bio i malo stariji.
    Novo kupi u Dojčlandu ili kod Holandeza, gde je gorivo najskuplje (i najbolje).
    Ovde je najbolje prilagoditi se situaciji (Traktor, bato! ide i na zejtin) ... malo šale od tolikog čemera, nije na tvoj račun, više da se i ja malo izduvam, jer šta se sve dešavalo poslednjih godina i meseci, ne samo na Balkanu nego i šire (Japanci su me oduševili kao narod ali i totalno razočarali kao tehnološki napredna država, koja je to zapravo više bila a sve je manje; jer ono sa Nuklearkom je više ličilo na sve nego na znanje i organizaciju) više me ne bi ni čudilo da će biti svašta na 21.12.2012. (iako nisam sujeveran).

    ОдговориИзбриши
  10. Evo ovde, jutros -20°C i svi koji su na ED-u (pretežno NIS-ov ali i Lukoil-ov) nisu imali problema.
    D2 je "zamrzao" a i stipse koje su išle pola-pola su imale problema.
    15W-xx i 80-xx se osećaju da su gusta ulja, čak i posle par km (po svedočenju prijatelja, nekoliko njih).
    A provlači se stalno pitanje kvaliteta goriva.
    Dakle "zimski" ED mora da radi bar do -21°C ako ne, zna se - ili je letnji ili nije ED.
    Može i u slučaju da je mešan sa lošijim dizelom (u emisiji SAT načelnik tržišne inspekcije je naveo da je nekih 5-6% uzoraka kontrolisanog goriva takvo).
    Eto, u mom kraju nije slučaj, mada to ne garantuje da je dizel full EN 590 (po najnovijoj verziji, tzv. "Euro 5" dizel).

    ОдговориИзбриши
  11. Zapravo bilo je svih -23°C (-10°F).
    Dakle tu ne negde granica za ED koji se prodaje u Srbiji. Bilo je da nekoliko gradskih autobusa nije išlo u jutarnjim satima, zbog "zamrzle" nafte, ali je pitanje da li su bili na čistom ED-u ili mešavini (ED/D2).
    U Negotinu (od bliže okoline, a Zaječar je bio negde između sa -25°C) je bilo svih -27°C (-17°F) ali nemam izveštaje o ponašanju nafte na toj temperaturi.
    E da se 'dDistance r'-u to događa pri navedenom sve bi bilo regularno (već nemate garanciju da nafta izdržava toliko) ali eto, ovde se uglavnom ne dešava ili tek sporadično.
    Na poljoinfo-u kažu da se i "žuti" ("Grčki") 'Euro ložak' (ELLU) dobro drži do nule po Farenhajtu (-18°C).

    ОдговориИзбриши
  12. Evo da javim da je kod mene nakon intervencije sa aditivima, alkoholom i zamjenom filtera problem rijesen.
    A sto se tice dokazivanja to barem ne bi trebao biti problem. Sto zbog toga sto sam rob navika ili sto sam pedantan ali gorivo vec evo treca godina sipam na istoj Petrolovoj pumpi u mom mjestu. Cak koristimm isti pistolj. Imam sve i jedan fiskalni racun cijom usporedbom se moze utvrditi da sam kompletnu kilometrazu presao sa njihovim gorivom. By the way njima sam dao oko 4000 KM samo za gorivo.
    Majstor koji mi je mijenjao filter iz istog je istresao naftu u jednu posudu i odnio je napolje. Nakon par sati stajanja na otvorenom pocela je da se muti i hvatao se bijeli talog na povrsini.
    Sada nemam problema jer se u servisu auto ugrijao pa se parafin u njoj otopio i onda je kako si i pretpostavio alkohol i aditiv odradio svoje.
    Inace palio sam i na temperaturi od -20 i kusur bez problema nakon toga.
    Znaci treba sipati aditive i IPA u naftu bez obzira sta likovi na pumpi tvrde za svoju naftu.
    A prica za tuzbu moze ostati i dalje. Ipak sam ja neki pravnik pa ako se bas naljutim pokrenucu tu pricu. Neko ce morati.

    ОдговориИзбриши
  13. imam pitanje. u kom odnosu moze da se mesa kerozin sa evro dizelom kod novijih hdi motora a da ne bude stete po motor

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovani,
      Najbolje 0%.
      Ne preporučujem da mešate kerozin kod novijih hdi motora.
      Što se tiče niskih temperatura mnogo je bolje rešenje dodati aditive za sniženje tačke izdvajanja parafina.
      Inače, čak ni za tim više nema potrebe, ED omogućava upotrebu do -20 a većina distributera ima i otpornije dizele, Lukoil i MOL do -26 a OMV čak i -32 što je sve što vam treba.
      Čak i kod starijih motora nije baš srećna kombinacija (ED-kerozin) jer ionako granično podmazivanje (pumpe) ED-a se u tom slučaju smanjuje.
      Kerozin je za starije motore dobar uz visokosumporni dizel i prelazni preriod (ili ako se kerozin nabavlja "preko sindikata") pri čemu se mora dodati 10-30% da bi bilo efekta. Uostalom više od toga nije dobro ni za stari motor (ali može biti bolje nego 5-10% benzina).
      Ušteda na ceni goriva je veoma sporna (dugoročno više od 10% ne bih dodao ni u dizel motor iz 80-tih).
      Ima slučajeva gde 50-50 "radi" godinama ali to je više faktor sreće. Ima i slučajeva da HDi odoli mešavini 10 ili 20% ali to je ista kategorija (ili se negativan uticaj ne primeti odmah).
      Pozdrav!

      Избриши
  14. epa ovako zivio sam jedno vreme u belgiji i posto sam mnogo vozio kupio sam golfa 2 dizela ijednu kantu petrola za grijanje 25l i nasuo u rezervar golf se preporodio da napomenem zbog kontrole goriva na putu u svaku kantu od 25l po 250ml cistog ulja zbog farbe ivozi misko imo sam i 2 kontrole na putu i super proso

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Vozi Miško!"
      (Golf II može, nemojte (drugi) ovo sa Golf peticom!).
      Vojni tenkovi, makar oni iz prošlog veka (npr. T72) išli su na sve od avio kerozina do mazuta ... pa onda Golf I i II a između Mercedes 123 ... ide i na zejtin (ovo nemojte da probate u svom vozilu, nije ni za traktor, bar ne više od 10% ... biodizel nije isto što i zejtin).
      Pozz

      Избриши