Vanredno stanje, State of Emergency (Dizel na -30°C, Diesel on -20°F)

Pošto je u 26 opština već uvedeno "vanredno stanje" zbog vremenskih (ne)prilika, a tek sledi period od 10-ak dana sa temperaturama i do –24°C, sledi i vanredni tekst koji će pomoći kako pojedincima tako i komunalnim preduzećima i državnim službama, makar u tome kako da koriste svoja dizel vozila.

Ne bih sada „veliku“ i ozbiljnu priču o gorivima (čak ni dizel) već jedan kratak tekst o tome kako se sa dizelom izboriti u vremenskim uslovima kada je prosečna dnevna –15°C, najviša dnevna –10°C a noću bude i svih –20°C ili čak –25°C.

Ubedljivo je najbolje koristiti ED (Euro Diesel) koji će vam omogućiti rad motora do pominjanih temperatura.

Pre svega da rasčistim jednu (i dan-danas uobičajenu) zabludu.

Često se kerozin kod nas smatra visokooktanskim gorivom (preko „100 oktana“ ili makar toliko) što je samo još jedna od nebuloza (baš tako: zamagljeni izraz, višeznačan i nedefinisan, makar u kolokvijalniom govoru svih jezika bivše SFRJ, makar Srpskom i Hrvatskom (bivšem „SH“ ili „HS“ jeziku) u svim njihovim oblicima.

Odakle potiče ovakva greška teško je reći, ali osim mehaničara i radnika na aerodromima (i vojnim) koji od hemije ni H nisu videli, „čorbu“ je zapržila i stručna literatura (kada mašinci i saobraćajci umisle da znaju hemiju, sačuvaj me bože, a ni građevinci ne zaostaju; ovim ne mislim da omalovažim (bar Laza i Ragazzoni to najbolje znaju; ja im se zaista ne mešam u struku već pitam one koji znaju) ove struke, naprotiv, nego samo da kažem da ne trebaju da se mešaju (a često to rade ne bi li oteli ono malo ingerencija hemičarima koji bi trebali strukovno bolje da se drže i da se za nešto i pitaju, a ne da mašinci i saobraćajci drže slovo o gorivima a građevinci o tretmanu vode i slično. Zato postoji timski rad gde bi najbolje bilo da svako radi svoj posao, ali na Balkanu još uvek neki misle (ranije više slučaj sada na sreću malo manje) da sve znaju.

Dakle KEROZIN (ili bolje rečeno PETROLEJ; skoro je isto ali da i ja malo „zamutim“ te dam sebi slobodu da ova dva pojma razdvojim, iako su (praktično) sinomini; ovo iz razloga da bi se razdvojio petrolej koji se upotrebljava za lampe i onaj koji služi kao gorivo (za peći „kerozinke“) ili kao osnova za gorivo (za mlazne motore) odnosno da kerozin „proglasim“ vrstom petroleja (iako je zapravo isto).

Da bi bilo jasnije: slobodno koristite relaciju „kerozin“ = „petrolej“.

Dakle kerozin ne da nema oktanski broj 100 nego nije ni blizu. Ima možda tek nekih 25-30. Kerozin je zapravo sličnan dizel gorivu. Naravno pri frakcionoj destilaciji se dobijaju razni „delovi“ (frakcije) a petroleum (kako se pravilno kaže za frakciju al’ nek’ bidne i petrolej) je posebna frakcija čiji komponente ključaju u opsegu temperatura koje zahvataju teške benzine (na nižim temperaturama, sa strane „lakših“ frakcija, na nešto ispod 200°C) pa seže do frakcije gasnih ulja (od kojih se prave dizel goriva) sa „teže“ strane (više temperature ključanja ugljovodonika).

Ili prostije rečeno:

Pri frakcionoj destilaciji se izdvajaju razne komponente, prvo (najlakše isparljive, „najlakše“) gasovi (prvo „loživi gas“, uglavnom metan ali i etan mada se on koristi uglavnom u samoj rafineriji pa zatim „tečni naftni gas“, dobro nam poznati TNG, smeša koju čine propan i butan), dakle ugljovodonici sa 1–4 C atoma; zatim ide benzin(i) frakcija koju čine ugljovodonici sa 5–11 atoma ugljenika, pa kerozin 12–15C, te dizel goriva (gasna ulja) sa 15–20 C atoma, zatim idu maziva ulja i ulja za loženje (i na kraju ostatak – „čuveni“ mazut).

Vosak i bitumen se dobijaju dodatnim postupcima, prvi uglavnom pri preradi mazivih ulja a bitumen oksidacijom ostataka frakcione destilacije („najtežih“ ugljovodonika ali i drugih jedinjenja; „veštački“ asfalt je zapravo isto što i bitumen, komercijalno se mogu zapravo razdvojiti (pa mu bitumen dođe „prefinjeni asfalt“) no rafinerijski je to praktično isti proizvod (makar je bio).

Mlazna goriva („kerozin“) se uglavnom dobijaju sekundarnom preradom petroleuma i sadrže (5–15C ugljovodonike). Mlazna goriva moraju da imaju visoku tačku paljenja ali i nisku tačku tečenja (filtrabilnosti) da bi se zadovoljili kako uslovi izgaranja u mlaznim motorima tako i uslov da ne mrznu do –40°C ili čak –60°C, zavisno od potrebe.

Visokooktansko gorivo za avione su zapravo visokooktanski benzini. Radi se o tzv. avgas-u (raznih kategorija), što bi mi rekli „benzinu koji laje, av-av“.

On se koristi za klipne motore (elisne) i sličan je (naravno) benzinu za automobile.

Do skoro je to zapravo bio benzin „ludački“ nakrkan olovom (eh, da mi je par litara da dodajem u odnosu 1:10 sa bezolovim), mada se najčešće koristi „100LL“. Kao što mu ime samo kaže to je benzin sa 100 oktana i „Low Lead“ – nisko olovni. Naravno „LL“ treba shvatiti uslovno jer ima tetraetil olova koliko je bilo u „olovnim“ benzinima za automobile.

Postoje benzini ovog tipa i sa 130 oktana, koji imaju nekoliko puta više TE olova od automobilskih (bivših) i „LL“ tipa.

Vratimo se „na zemlju“ i dizelu (kome u ovo vreme, velikih mrazova, često spominjemo familiju: od metana do asfalta).

Pre svega: prvo sam pisao tekst koji sledi (te uvideh da neće biti razumljiv), pa da sad ne bih sve prepravljao, kerozinom možete smatrati petrolej (iz farbara ili malo čistiji apotekarski).

Za manje od –25°C, kao što sam najavio u komentaru, ED više ne pomaže („ne pomažu ni kožne gaće“) pa je rešenje relativno prosto:

3. Dodati benzin (najbolje apotekarskog, bez aditiva, ali i sa pumpe kad nema druge) ili još bolje kerozin. Ovoga ne treba u većim količinama, recimo da bi 1% bilo više nego dovoljno.
Možda da se krene i sa manje: 0,5% naročito treba biti oprezan kod novijih tipova automobila. Kod njih se ovaj zahvat treba izbegavati sa benzinom, inače kod iole starijih (Euro 2 ili još starijih) može da se ide i sa 2-3% benzina što je svakako bolje nego 5-10% (vidi kasnije u tekstu) koliko je neophodno za lošija dizel goriva (D2, lož-ulje, obično, ELU je bliže ED-u).

2. Dodati aditive protiv „smrzavanja“ dizela. Ovo je varijacija na temu pošto je glavni sastojak ovih „aditiva“ baš kerozin ali je zbog drugih dodataka (rastvorenih u istom) potrebna manja koncentracija. Kod novijih automobila koristite u odnosu 1:1000, 50ml za pun rezervoar ili maksimalno 1:500 što je nekih 100-nak ml.

Da ponovim (kroz komentare rečeno a i na poljoinfo-u):
korist od aditiva je samo ako se dodaju preventivno (kao i za sve navedeno).

Kod starijih motora može ići i na 1:200 (250) mada je od toga slaba vajda jer ćete eventualno postići neki stepen ispod –30°C.

Šta god radili (uključivši i „bajanje“) dizel nije za ispod –30°C i šlus (neka specijalna vozila ili mašine sa grejačima instalacije mogu i nešto ispod toga ali za takve temperature koristi se benzin i ende; i naravno alkoholi, ili njihova kombinacija, mešavina, kao što je E85).

1. Izopropil alkohol. Moj omiljeni antifriz za dizel, naročito ED.

Ne samo da je „antifriz“ nego deluje na vodu (vlagu) prisutnu u dizelu (ali i benzinu, mada tamo može i etil alkohol). Osim izdvajanja parafina, poteškoće se mogu javiti i zbog mržnjenja vode iz goriva u pumpi ili filteru goriva. Tu vam kerozin i ostali „hidrokarbonati“ (što bi rekli ovi „moderni“ masteri, ugljovodonici – naravno) ne mogu pomoći.

Ovaj alkohol se lepo rastvara u dizelu (i benzinu) a i u vodi pa joj lepo snizi temperaturu mržnjenja, koliko hoćeš. Za ovu namenu je potrebno tek hiljaditi deo (1:1000).

Za „antifriz“ treba više, ali za ED ne mnogo. Recimo da je 1:200 maksimim (0,5%) za novije motore a neki optimum 1:500 uz 1:500 klasičnih (kerozinskih) aditiva za naftu (sa polimerima ali manja koncentracija istih).

Problem je i u tome što je IPA (izopropil alkohol) visokooktansko gorivo (nekih 118 oktana) pa ga ne treba baš previše krkati (postoje čak i standardi koliko sme ali kako to nije primarna tema za sada ne bih o tome). Može da koristi u konc. od 1% u starijim mašinama, najbolje u kombinaciji sa aditivima ili benzinom.

Šta ako sam zapeo da koristim D2 i slična goriva?

Inat je obično sebi za vrat. Ne znam ni jedan razlog zašto bi ovo radili (osim ako, što nije zakonom dozvoljeno, ne koristite ložak koji je jeftiniji od dizela; ovde smo opet „geniji“ posebne vrste, jer u normalnim zemljama postoji „off road“ dizel, bez svih poreza i dizel za puteve, a ovde mora da se prećutno tako vodi te da se „ispod žita“ pušta kod poljoprivrednih mašina a naravno zabranjuje kod vozila).

Dakle sipajte ED u svoj motor, neće da vam strada pumpa goriva (aman, ovo je toliko glupo da ne prestajem da se isčuđavam), nema šanse. Sipajte bar u ovakvo vreme čist ED, a dok prosečno ne bude iznad nule, bar pola-pola.

No na svoju štetu će mnogi da se inate makar na svoju štetu.

Iako nema šanse da dobijete bolje ponašanje na niskim temperaturama (u ED se dodaju specijalni aditivi, polimeri, u samoj rafineriji) uz sve što ću navesti ipak evo par (pravnih) saveta:

1)     Najlakše je krknuti benzin. Ali svakako to nije najbolje rešenje. Koliko? Pa 5 do 10%. Maksimum je za starije motore (klasična boš pumpa, nema turbine, sredina devedesetih i stariji) nekih 20% ali se to odnosi na „regular“ benzin (86 oktana), pa svakako sa BMB 95 ne idite preko 7-8% (čak i sa benzinom bez aditiva, medicinskim, ne treba ići preko 15%), a ako još negde ima 92-oktanskog onda do 10%. Uostalom šta će vam više od 10% to je više nego
dovoljno a „drži“ i do –30°C.
Stalker savet: ako već idete sa benzinom nemojte preko 5%. Kod novijih vozila izbegavajte da upotrebljavate benzin.

2)     Aditivi. Ima ih ovakvih i onakvih, uglavnom su O.K. ako su od renomiranih proizvođača. Uglavnom ste za njih zakasnili te bi trebali da sipate naftu u kanister pa da sve to izmiksate na temperaturi u plusu. Još jedan „savet plus“ – koristite malo veće koncentracije za željenu temperaturu. Ukoliko je po uputstvu 1:500 koristite 1:400 ili ako je 1:400 (za do –25°C) onda idite na 1:250 ili čak 1:200. Više od ovoga ne idite i ma šta pisalo na ambalaži aditiva, oni su uz D2 uglavnom za do –20°C i ništa više.

3)     Aditivi plus izopropil alkohol. E ovo je već veoma dobra kombinacija. IPA može i u benzin, pa bi 2-2,5% benzina sa 0,5-1% IPA bilo solidno rešenje za –25°C ili neki stepen ispod (praktično i preko ED-a ali svakako ne i bolje; "zloglasno" ispošćavanje dizela je teka sa ovim blizu istine, te je ED sigurno "masniji", ovo ću ponoviti još par puta, za svaki slučaj).
Aditivi 1:500 uz IPA 1:100 ili oba u 1:250 je sasvim dobro rešenje i zaštitiće vas do –25°C.

4)     Petrolej (kerozin), naš nasušni. Krknite ovoga ... 5% i „mirna Bačka“. Može i do 10% bez problema ali samo za ekstremne uslove. IPA 1% i petrolej 5% ... ne treba vam onda toliko IPA-e osim ako ste se premili za Sibir, dovoljno je zapravo i 0,1%.
Zapravo može i više ali bih na 10% stao. Manje je štetno od benzina u svakom slučaju za koji sam dao preporuku da se ne ide više od 5% i to samo za starije konstrukcije.

5)     Samo IPA (i ko se snađe za butanol)? Recimo 1% ... može ali do –15°C ili tek –18°C (0°F).

Ne zaboravite: ED se često (potpuno neopravdano) optužuje da „ne podmazuje“ boš pumpu i slično, e pa majstori moji svi (i bukvalno SVI) dodaci koje sam spomenuo su po ovom pitanju sigurno gori od ED-a i zato ih ne treba dodavati često i u dužem vremenskom periodu jer će napraviti ono za šta se optužuje ED.

Ulja za 2T motore nemojte dodavati čak i imajući prethodno u vidu. Ajd’ 1:200 ili 1:500 ali to baš ako „krizirate“ zbog ovoga što se mene tiče 1:0 (ništa 2T ulje).

ED mora da prođe standarde za „podmazivanje“ (lubrikaciju, što bi se moderno (ne)prevelo) koji su u EU čak i strožiji nego u USA (gde su više nego zadovoljavajući).

O odmašćivanju pumpe goriva i slično, naravno nema pomena, ni u snu ni u (na)javi.

Ponavljajte za mnom:

Euro Dizel (diesel EN590:2004 ili EN590:2009) i što manje dodataka. Onda vam IPA treba tek 1:1000 ili 1:2000, i eventualno 1:1000 kerozinskih aditiva i mirni ste do blizu –30°C, eventualno 1% kerozina (petroleja) u starija vozila i stigli ste do maksimuma za dizel, –30°C zagarantovanih.

Da je dizel dobar za zimu moto-sanke bi se radile sa dizel motorom (mada bi se ukopavale u mekom snegu). A i Deda Mraz ne bi koristio irvase.

Uz svu moguću skalameriju moderne tehnike i tehnologije goriva, dizel motori i zima idu zajedno samo do neke granice, a normalna je ona od –25°C za šta vam osim ED-a ne treba ništa više (malo IPA). Još se možete koprcati do –30°C, a onda batalite ćorava posla i pređite na benzin (bez TNG-a).

Posebna je tema kako pokrenuti vozilo na niskoj temperaturi (grejanje rashladne tečnosti, ubacivanje toplog vazduha u usisnu granu, sprejevi za startovanje, skidanje akumulatora i temperiranje pa vraćanje ... grejana garaža) te o tome ne bih (za sada, eventualno ako se ovo čudo od hladnog talasa baš produži (za početak sam vam nabacio par ideja, zapravo sve što se može uraditi, makar i taksativno).

Još jednom izvinjenje kompaniji Mass.

Nisam zaboravio zahvalnicu u vidu promotivnog teksta, ali aktuelna meteorološka situacija koja preti da uvede opšte vanredno stanje u celoj zemlji je dobila prednost.

I da ne bude samo jedno u nizu izvinjenja evo i par saveta kako prebroditi ovu hladnoću:

1) koristite kvalitetne kablove i svećice (NGK, naravno).

2) koristite estarske sintetike (0W-xx i 5W-xx ulja iz Motul programa, kao i 10W-40 PS ulja, makar i sa manjim udelom istih) jer kao što je više puta ponovljeno: one se „lepe“ za metalne delove motora i pružaju onu zaista neophodnu zaštitu pri startovanju motora na veoma niskim temperaturama. Iako i drugi koriste sličan koncept (Castrol sa Magnatec serijom, Mobil 1) nigde nećete imati toliko estarskih komponenti kao u Motul uljima, sva su sintetička ulja tek „manje ili više“ sintetička, ali samo prava trkačka ulja kao što je Motul 300V (kao i spominjana Elf Racing ulja kojih nema u široj prodaji) i deo serije Motul 8100 jesu 100% sintetička!! Obratite pažnju kada čitate TDS (tehnička dokumenta) pojedinih ulja, sintetsko, sa sintetičkim komponentama, sintetičko i 100% sintetičko nikako nije i ne može biti isto.

P.S.
Poruka (vapaj) šefovima voznih parkova (svih a naročito J(K)P-ova):
Za boga miloga, kod starih mašina SAE 30 koristite samo za 6-7 toplijih meseci. 15W-40 je potpuna zamena (i više od toga) za monogradna ulja SAE 30 klasifikacije.
Uzmite makar SAE 20W-20 za traktore ili STOU 15W-30.
Da ne pričam da bi 10W-30/40 takođe mogla da se koriste čak i u "dinosaurus" vozilima i radnim mašinama (samo treba pažljivije birati), naročito 10W-40.
Osim motornih ulja treba obratiti pažnju i na transmisiona.
SAE 90 može u mnogim slučajevima da se zameni sa SAE 80W-90 a uvek sa 85W-90.
Hidraulična ulja su uglavnom manji problem je i ISO 68-ice i 80W uglavnom ispunjavaju sve do -15°C.
Kod (čisto) hidrauličnih uvek birajte ona sa visokim indeksom viskoznosti (makar bila i "multigradna" ISO 46-68 ili čak 32-68).
Znači DIN (51524) HVLP, ISO HV umesto DIN HLP, ISO HM.
Prva se mogu primenjivati od -35°C do +120, dok ova druga od -10 do +90°C.
UTTO ulja takođe birajte tako da imaju veći indeks viskoznosti i što nižu tačku stinjavanja (uglavnom imaju -25°C ali bolja imaju i svih -30°C pa i par stepeni bolju, nižu).
Sve to znate ali čisto da podsetim.
Kada su i 15W ulja na granici upotrebljivosti treba se setiti da su monogradna ulja već van tog opsega i da je SAE 20 (20W-20) tek za do -10°C ± par stepeni, a da SAE 30 gelira već na prvom mrazu ili retka od njih neki stepen niže.
S3 ulja se mogu (i trebaju) menjati API CF-4 ili uljima još višeg kvaliteta, itd.
Ispravnost električne instalacije je takođe kritična a ispravnost i dopunjenost baterija (akumulatora) je nešto o čemu ne treba ni pričati.
Ponekad, kada nema uslova, umesto celog vozila, dovoljno je akumulator preneti na sobnu temperaturu i temperirati ga (preko) noći da se situacija drastično popravi.
Kao krajnju (ekološki sve manje prihvatljivu) meru primenite paljenje vozila na svakih 2 sata (po pola) izuzetno hladnih noći (ako je vozilo na otvorenom).
Ako mašina treba da radi celu noć, ne gasite je.
Naravno pre odlaska na teren napunite do vrha rezervoar a ni par (metalnih) kanistra goriva (dizela) neće da škodi.
Filtere goriva (a i ulja) osim u proleće treba menjati i pred zimu (čak i značajnije).
Sve "polupune" ili "poluprazne" akumulatore dopuniti što pre (čim vozila nisu u upotrebi).
Zimske tečnosti za vetrobran je nešto što se lako previdi. One sa otpornošću do -25°C imaju prednost a u standardne (-20°C) dodati 5-10% alkohola (etil), makar apotekarskog (72%) mada su lako dostupni i industrijski 96% povoljne cene.
Sprej za odleđivanje stakala možda jeste luksuz ali nabavite par komada za hitne intervencije.
Sprej protiv magljenja je već manji luksuz a čak ni Nive ne postižu grejanje stakala pa su ona obično potpuno zaleđena (sa strane).
Proverite i mobilne telefone pre polaska, stanje baterije, sve što nije na maksimumu je nedovoljno.
Držite telefone (sredstva veze) u unutrašnjim džepovima.
Termosi sa kafom ili čajem su bitan element zimske opreme čak i za "civile" na iole dužem putu zimi a kamoli profesionalce na terenu.

P.P.S.
Dizel goriva mogu da se koriste i na -40°C (-40°F) ali kada su rafinerijski pripremljena za to.
Takvih goriva ima na primer u Kanadi (gde bi drugde) i verovantno u Skandinavskim zemljama (u Rusiji preferiraju benzin, čak i za manja teretna vozila).
Drugi način da doterate do te temperature su posebni aditivi (polimeri, slično rafinerijskim; makar u većoj koncentraciji nego kod "klasičnih") koji se dodaju u odnosu 1:500 do 1:2000 (tipično 1:1000). U Jugoistočnoj Evropi ih je teško (ili nemoguće) naći.
Benzin (kvalitetniji tipovi) ima tačku smrzavanja koja je manja od -60°C (-76°F) ali bi čak i lošiji trebali da izdrže -50°C (-58°F). Problem sa benzinom lošeg kvaliteta je viši sadržaj parafina, koji se ipak ne ispoljava  sve do ekstremno niskih temperatura. To se delimično rešava kao i voda (sledeći pasus).
Kod benzina je problem ukoliko sadrži vodu (vlagu). Otkud (sad) pa voda u benzinu? Nije u pitanju velika količina ali vode ima makar od kondenzacije pa makar i iz vašeg rezervoara. Radi se naravno o delovima na milion i verovatno do rezervoara ne stiže do više od 100ppm (0,01%) ali može biti i više zbog kondenzacije (i par desetina puta više). Voda kao što znamo mrzne na nula stepeni cel. a ne meša se sa benzinom.
Lek za je alkohol. Može i IPA ali još bolje (i jeftinije) etil alkohol. Najbolje apsolutni (99%), koji je doduše duplo skuplji od "običnog" 96% koji je takođe O.K. (malo vode u njemu nije od značaja).
Alkohol će se pomešati sa vodom i sniziti joj tačku mržnjenja.
Za ove potrebe nije potrebna veća koncentracija istog a više od 1% može da bude kontraproduktivno jer otežava paljenje. Sasvim je dovoljno koristiti 0,1-0,5%. Ovo dođe 50 do 250ml na pun rezervoar.
Najbolje je da se alkohol pomeša sa malo benzina posebno (recimo u flaši od 2 litara) pa onda takva smeša sipa u rezervoar.
Ne koristite metil-alkohol jer se slabo meša sa benzinom kod nas (u USA je druga priča, gde se baš koristi kao i etil alkohol, za povećanje oktanskog broja benzina, ali uz drugačije aditive). Butil alkohol (ako možete doći do njega) je takođe O.K. ali je etil ubedljivo najbolje, najjeftinije i najdostupnije rešenje.