Grupe baznih ulja

Od više izvora najjednostavnije a potpuno je obrađeno u Wikipedi-ji te ću samo malo prepraviti (i prevesti) taj pasus uz malo komentara. Ima i malo pojašnjenja kao i skraćenja manje bitnih ili previše stručnih delova. Na kraju biće pola-pola postojećeg i dodatog teksta.

API (American Petroleum Institute) klasifikuje V grupa baznih ulja:

Grupa I – proizvodi se solventnom ekstrakcijom, izvlačenjem voskova i hidrogenisanjem (nezasićenih uljovodonika) u završnoj fazi, iz ulja dobijenih (višestrukom) frakcionom destilacijom sirove nafte.Od ove grupe prave se mineralna motorna ulja.
- Sadržaj zasićenih ugljovodonika manji od 90%
- Sadržaj sumpora veći od 0,03%
- Indeks viskoznosti (IV na engleskom VI – viscosity index) između 80 i 120

Grupa II – osim prethodnih postupaka koristi se i hidrokrekovanje.Bazna ulja ove grupe imaju bolje antioksidacione osobine. Uz isti paket aditiva interval zamene gotovog ulja je duži od prethodnih. Ova bazna ulja karakteriše prozirna „vodeno-bela“ boja. Od ove grupe prave se kvalitetnija mineralna i HC ulja, a koristi se i za proizvodnju delom-sintetičkih ulja kao mineralni deo. Bez dodatka IV ili V grupe ne bi mogla da se podvedu pod „polu-sintetička“ no neki proizvođači sa ili bez 10-tak % sintetičkih proizvode jeftine varijante polu-sintetika.- Sadržaj zasićenih ugljovodonika veći od 90% (praktično blizu 100%, uglavnom i po pravilu 95-98%)
- Sadržaj sumpora manji od 0,03%
- Indeks viskoznosti između 80 i 120

Grupa III – Proizvodi se specijalnim procesima kao što je izohidromerizacija. Najčešće se proizvodi od baznih ulja I i II grupe. Od ove grupe baznih ulja proizvode se „synthetic technology“ ulja koja se (sa pravom) svrstavaju između polusintetičkih i sintetičkih ulja. U Americi se dozvoljava da se nazivaju sintetičkim a u Evropi ne. Tu se i vodi veliki propagandni rat i vrše (zlo)upotrebe američkih standarda. Već je i hidrokrekovanje hemijska reakcija a ovde se nesumljivo i vrši sinteza (dobijanje složenijih jedinjenja od prostijih) no još uvek se radi više o softificiranoj rafinaciji sirove nafte, iako se dobijaju gotovo čista čak i izomerno (isti hemijski sastav a drugačija prostorna konfiguracija jedinjenja) željena jedinjenja (supstance). Naime cilj vrhunskog ulja je da se sastoji od smese što čistijih hemijskih jedinjenja koja pojedinačno imaju tačno određene karakteristike čineći i smesu takvu da ima ponovljive fizičko-hemijske osobine uz minimalne opsege odstupanja. Ma koliko obrađena smesa složenih prirodnih ogranskih jedinjenja ne može zadovoljiti takve zahteve. Može se doduše jako približiti tome i to je glavna razlika između III i IV ili V grupe baznih ulja.
- Sadržaj zasićenih ugljovodonika veći od 90% (praktično 100%, nije zahtev standarda)
- Sadržaj sumpora manji od 0,03% (praktično 0% tj. 10-tak ppm)
- Indeks viskoznosti veći ili jednak 120

Grupa IV – PoliAlfaOlefini (PAO), Polimeri Olefina kao šira grupacija. Uža odrednica su „PoliAminoOlefini“ ili tačnije Poliolefin poliamine .... najčešće se radi o Poliolefin poliamine sukcimide (Poliol).
Ovom prilikom se izvinjavam ako sam doveo nekog u nedoumicu, A iz skraćenice PAO označava „Alfa“ makar se radilo i o Amino Polimerima Olefina. Da ne zbunjujem dalje kao i kod ZDDP-a i ovde se čak i u stručnim krugovima koristi skraćenica PAO.
Ovo je grupa baznih ulja od kojih se prave 100% sintetička ulja.
Najveća količina i najviše vrsta sintetičkih ulja su upravo od grupe IV baznih ulja.Nije baš prosto ali PAO ne čini 100% već manje od 10% ili sa „inertnim“ PAO-ima nekoliko puta više (kasnija primedba autora: zapravo PAO base stock čini obično 50 do 70% ukupnog sadržaja ulja ili 70 do 100% baznog ulja, a najčešće se dodaju estri i preko paketa aditiva mineralna ulja I ili II grupe; problem je što sasvim strogo gledano PAO base stock nije "čista sintetika" mada je korak dalje u odnosu na SHC ulja III bazne grupe, uostalom spor Castrol-a i Mobil-a iz 90-tih kada je Castrol koristio Shell-ova bazna ulja III grupe i predstavljao ih sintetičkim je u USA rešen solomonski ali u korist Castrola ali je Mobil dobio "zadovoljenje" u Evropi gde je istovremeno pokrenuo identičan proces). Ranije sam već naveo činjenicu da polimeri olefina iako su sintetička ulja ne mogu kao čisti biti motorna ulja. Uglavnom kvalitet ove grupe nije sporan a velika im je prednost što se mogu mešati sa svim drugim grupama baznih ulja; najčešće sa II i III grupom, ili čak I grupom u polu-sintetičkim uljima ili uljima sintetske tehnologije, mada i sa V grupom, retko i sa nesrazmernim učešćem jedne od grupa.
- Sadržaj zasićenih ugljovodonika 100%
- Sadržaj sumpora 0%
- Indeks viskoznosti veći od 130

Grupa V – sva druga bazna ulja koja ne spadaju u prve četiri grupe. To su razna sintetička ulja. Na primer: estri, polialkil glikoli (PAG), alkilirani naftaleni (AN), itd.Ova grupa je posebna priča i traži bar poseban tekst, te će biti data skraćeno.

Praktični aspekt vrsta (grupa, kategorija) baznih ulja

Iako više puta ponovljeno najznačajnije je da se u Severnoj Americi sintetičkim mogu nazvati grupe III, IV i V a u Evropi samo IV i V.Grupa II se naziva HC uljima, dok se III grupa naziva (opisuje) SHC ili sintetizovani (sintetički) ugljovodonici (synthesised hydrocarbons).

Ulja se mogu klasifikovati u tri kategorije zavisno od preovladajućeg sastava: Parafinska (ubedljivo najčešća), Naftenska i Aromatična.

Grupa I u industrijskoj praksi ima indeks viskoznosti (IV) 100 do 110. Zvuči poznato? Toliko imaju monogradna (mineralna) ulja. I pogodili ste prave se upravo od baznih ulja prve grupe i to bez dodatka polimera kao modifikatora indeksa viskoznosti. Sa polimerima dobijaju se još i ulja SAE 15W-40 i 20W-50 viskoziteta sa indeksom viskoznosti u intervalima 130-140 i 120-130 repsektivno. Maksimalno se, većim sadržajem modifikatora viskoznosti, može izvući oko 145 (a da ne ugrozi kvalitet ulja) i to su mineralna ulja viskozne klase 10W-40 i 15W-50.Kvalitet bazne grupe I jeste najslabiji ali se pogodnim paketom aditiva mogu dobiti i ulja ne samo zadovoljavajućeg već i dobrog pa čak i vrlo dobrog kvaliteta.

Grupa II dokazuje da industrija ulja obično prevazilazi minimum standarda te ova bazna ulja imaju IV u rasponu 115 do 125. Od njih se prave HC ulja koja se prikazuju kao takva, češće kao mineralna a ako su mešavina sa III grupom kao polu-sintetička. Inače prave „delimične sintetike“ su regularno mešavine ove i IV grupe. Postoje naravno i kombinacije I i IV, III i IV, II-III-IV i čak I-III (nelegalno u evropi ali ... ) te zato i tolike razlike u ceni „polu-sintetika“ naročito što „sintetičke“ komponente može biti od 1/8 do 1/3 (najčešće 20-30%), naravno i paket aditiva može biti raznolik i eto velike razlike u kvalitetu ali još veće u ceni. Od ovih ulja (retko) može se praviti SAE 20W-50 bez polimera, 15W-40 sa minimalnim učešćem istih, 10W-40 i 5W-30 sa umerenim sadržajem polimera. Mogu se dobiti i 5W-40 ulja što je maksimalno a dobija se ili povećanim (graničnim) sadržajem polimera ili srednjim ukoliko je osnova mešavina II i III grupe pri čemu je konačno ulje HC ili sythetic technology.

Grupa III ima u praksi indeks viskoznosti jednak ili veći od 140, što omogućava formulisanje 10W-40, 15W-50, 10W-30 i 5W-30 bez ili sa jako malo polimera, prevazilazi 15W-40 i za njih se i ne koristi, ulja 5W-40 su moguća sa umerenom količinom polimera (modifikatora viskoziteta). Polusintetike (najčešće 10W-40) koje se sastoje od mešavine III i IV grupe u startu imaju Ind. Vis. oko 155 i paraktično su bez polimera mada u praksi je češći slučaj da imaju manju količinu istih i Iv od oko 165.

Grupa IV ima u praksi indeks vis. od oko 150 te uz jako malo polimera dobija se vrednost 160 (5W-30) do 175 (5W-40 ili 0W-30) ili sa umerenom količinom 180 do 190 (najčešće 0W-40 ili 10W-60). Od ove i V grupe baznih ulja teško je dobiti ulje viskoznosti manje od 145 te su klase viskoznosti 10W-40 pa čak i 15W-50 retke (Mobil 1 15W-50 (IV grupa) i Motul sintetike (više njih; V grupa) su retki predstavnici.

Ovde je zgodno pomenuti dve stvari (o kojima više u posebnim tekstovima):
15W-50 ulja nemaju veliki indeks viskoznosti kako se često smatra, najčešće ne prevazilazi 150. Takođe 5W-40 se manje razlikuje od 10W-40 nego ono od 15W-40. Još upečatljiviji su primeri 0W-20 i 0W-30 koji često imaju indeks viskoznosti veći od 10W-50 i čak jednak onome kod 0W-40. Sve ste to već mogli zapaziti u prethodnim tekstovima. Takođe 5W-30 ili 5W-40 mogu imati tačku tečenja manju nego 0W-40 i slično. Razlika između W i „obične“ oznake kod klase viskoznosti ne znači i veći indeks viskoznosti.
Uvreženo je mišljenje da 10W-40, 15W-50 a naročito 5W-40, 0W-40 i 10W-50 imaju jako visok sadržaj polimera (modifikatora IV-a) no kako se iz prethodnog teksta vidi, zavisno od vrste ulja: 5W-50, 10W-50 i 15W-50 ili 5W-40, 10W-40 i 15W-40 mogu imati isti ili sličan procenat aditiva za povećanje tečljivosti.

I pri kraju a ne po značaju: ulja se ne sastoje samo od baznih ulja već se dodaju aditivi. Najčešće se radi o 10 do 20% što je svakako značajno. Nesumljiva je prednost kvalitetnijih baznih ulja ali je još važnije uskladiti ih sa paketom aditiva. Često se navodi da loše formulisano ulje sa PAO osnovom može biti manjeg kvaliteta od bolje formulisanog (često i skupljeg) ulja III grupe. Čak i ulja II grupe mogu dostići kvalitet PAO ulja, naročito mešavina II i III grupe. Kvalitetno čisto mineralno (grupa I) može nadmašiti HC ulja i čak dostići III/IV grupu u svim važnim osobinama, osim ponašanja u temperaturnim ekstremima i oksidacionoj postojanosti, što u umerenoj vožnji osim kraćeg intervala zamene ne mora da ni da se primeti.


Logično je pitanje zašto sam komplikovao ranije kad podela baznih ulja po grupama sve čini prostim?
Možda i previše prostim. To čini da se viša grupa uvek smatra kvalitetom više što nije (uvek) slučaj. Osim toga kada uđete dublje u problematiku stvari su još komplikovanije nego u prethodnom postu.
Navođenje baznih grupa neminovno vodi dublje u hemiju što pokušavam da smanjim na podnošljivu meru.
Postoje i podgrupe glavnih grupa, a neke su i bez toga složene (III i V npr. a ni IV nije za potcenjivanje), proizvođači često mešaju ulja raznih grupa u konačnom proizvodu.
Proizvođači nikada (ali NIKADA) ne navode od koje grupe (grupa) baznih ulja se motorno ulje sastoji, iako se indirektno može zaključiti (naravno ne i odnos, bar ne precizno).
Proizvođači čak neće o tome ni da diskutuju jer bi time ugrozili zaštićene (zaštićenost) formulacije.

Ima još nekoliko razloga zbog kojih sam odlagao ovo poglavlje, no nadam se da je prethodna petorka (baci pet!) bila dovoljna.
Hemijska analiza (koja je kod ulja zapravo set analiza i prilično je skupa stvar) lako može pokazati od koje klase/klasa se sastoji neko motorno ulje.
No ukoliko mislite da se time olakšava kopiranje tu se grdno varate. Čak i set analiza sam po sebi ne daje formulaciju već samo smernice i to samo ljudima koji dobro poznaju materiju, aditive, bazna ulja a pre svega principe formulisanja – praktično iskusnim stručnjacima koji su se bavili proizvodnjom i/ili formulisanjem motornih ulja.
Priča o četvrtoj i petoj grupi baznih ulja je duga. Ima puno predrasuda vezanih za sintetička ulja i neke od njih biće obrađene pod mitovi. Iako im je prvenstvena primena bila u avijaciji ne potiču iz Vijetnamskog rata kao ni primena u automobilizmu.
Sa stanovišta hemičara (tehnologa, hemijskog inženjera) ona su jednostvanije mešavine, sa unapred poznatim osobinama. U industriji se što za podmazivanje što za druge namene koristi (i postoji) nekoliko grupacija sa više desetina grupa jedinjenja koja se svrstavaju u sintetička ulja. Sintetička ulja koja se koriste u automobilizmu su uglavnom jeftinija ili srednje skupa, sa osrednjim ukupnim osobinama u odnosu na druga sintetička ulja. Oksidaciono su postojana ali tek sa aditivima (povećavaju ovu osobinu nekoliko puta, pa čak i za red veličine; retko se koristi komercijalno za motorna ulja) postaju ono što jesu.
Treba napomenuti da se većina sintetičkih ulja lako i neograničeno meša sa uljima mineralne osnove, što kod onih koja se koriste za motorna ulja znači: praktično sva uz par izuzetaka kod kojih je mešljivost delimična tj. osrednja.

Umesto zaključka
Posebno bih naglasio da bazna ulja proizvde samo velike naftne kompanije ili one koje se bave proizvodnjom ulja. Većina (ali ne i sve) kompanije o kojima je pisano ili biće pisano spadaju tu iako su neke tek srednje veličine, ali sve do jedne su internacionalne sa obrtom kapitala od više stotina miliona dolara godišnje. Zapravo veoma malo ih je da ne prelaze milijardu. Iako npr. postoji svega nekoliko desetina ili jedva stotinu (ili par njih) vrsta baznih ulja uopšte, od njih nastaje više desetina hiljada vrsta ulja. Čak iako se uzme da za svaku API grupu postoji nešto što se zove „osnovni paket aditiva“ i dalje je razvnovrsnost neverovatna, taman dovoljna za priče poput ove.

Sintetika (po drugi put među Srbima i (bar) četvrti put u svetu).

Ipak sam podcenio problem. Sintetika ili ne, pitanje je sad!
Tema je jako složena i ima dugu istoriju a i veliki novac je u pitanju.
Priča neminovno sadrži deo o 5 grupa baznih ulja. No o tome u posebnom post-u. Samim tim nije sve rešeno, pa da krenem redom.
Da ne idem od Kulina Bana.
„Zvanični stav“ većine kompanija je da su sintetička ulja sva ona koja su dobijena sintetičkim metodama (?!) – (ma nije valjda!). Ovo je toliko široka definicija da je podložna raznim zloupotrebama.
Da malo pojasnim:
Tematika je dospela i do sudova (u Americi) i zavisno od države i suda bilo je raznih odluka ali prevlađuju ona koja podržavaju „zvanični stav“. U Americi je praktično usvojeno i pravno zasnovano da se grupacija III baznih ulja tretira kao sintetička osnova dok to u Evropi i većini drugih tržišta (država) nije slučaj.
U debatu se uključilo i nekoliko nobelovaca iz oblasti hemije, više nezavisnih institucija kao što su instituti za petrohemiju, fakulteti (univerziteti), profesori, inženjeri, udruženja inženjera, hemičari, laici, ... ma svi!!
Konačan stav debate je da nema konačnog stava. Ima pravnog rešenja koje je pomenuto gore, no to je zaista samo solomonsko rešenje.
Zar oko jednog tako prostog pitanja?
Prostog? Prostog! E, u hemiji nema ničeg prostog, voda je složeniji oblik materije nego što možete da zamislite a ipak je osnova prost molekul – H2O, doduše nije baš kao „pije vodu kao vo ne zna šta je H2O“, jer to je zapravo uprošćena formula, mnogo, mnogooo uprošćena. Za samo jedan molekul je O.K. čim ih je više voda je već komplikovana struktura naročito u tečnom stanju. Ne bih dalje.
Zamišljate šta je tek kod (strukturno prostijih sistema od vode) smeša puno složenijih osnovnih (organskih) komponenti.
Brzo su se svi složili oko „zvaničnog stava“. Šta je onda problem?
Svaka sinteza (hemijska reakcija) ima svoje polazne supstance (sirovine), najčešće prostije (u ovom slučaju organske) supstance. Sintetička ulja se proizvode od organskih supstanci. Pogađate već – poreklom iz nafte, ako ne direktno sigurno indirektno! I evo paradoksa!! Šta je starije kokoš ili jaje? Sinteza od elemenata iako moguća više je za akademski značaj jer bi cena takve sintetike bila još veća bez puno prednosti.
Kako izaći iz ovoga? Naravno suziti definiciju. Sinteza ne bi trebala da bude „prosta“ sinteza iz parafinskih ulja ili drugih derivata nafte.
E tu smo! Šta je to „prosto“?
Priča nema kraja pa da je skratimo: da li je proces Hidrokrekovanja dovoljno prost?
Čak su i jaki autoriteti potvrdili da bi i ova ulja mogli smatrati sintetičkim i to su kompanije prihvatile oberučke! Slično je i sa uljima čija je polazna sirovina rafinat (destilat) koji se koristi za bazna mineralna ulja ili čak bazna mineralna ulja što je trenutno vladajući trend.
Kod drugog se još vodi rat (da li su ili ne sintetička) a za prvo je već „ozvaničeno“ da se ta ulja predstavljaju kao poseban entitet HC (SHC) ulja ili sintetskim tehnologijama dobijeno ulje (praktično III grupa baznih ulja). Doduše nisu svi to prihvatili i često ih predstavljaju kao sintetička (u USA i legalno), doduše „na mala vrata“ uz korišćenje raznih eufemizama. Znači 100% HC predstavljaju kao „sintetička“ a ako su mešana sa mineralnim onda su „polu-sintetička“. Drugi oba prva predstavljaju kao „polu-sintetička“, druga kao mineralna ali njih je sve manje. Opšti trend (pre svega nemačkih proizvođača) je da se (S)HC ulja nazovu „sintetička tehnologija“ (pa razni oblici) i da se stave po ceni (i kvalitetu) između čistih sintetika i polu-sintetika. Doduše to omogućava i svrstavanje mešavina mineralnih i HC ulja u polu-sintetike, mada je manje zlo i uglavnom (bar Nemci) to ne rade već takva ulja svrstavaju u mineralna. Doduše time se čini druga nepravda u vidu „super-mineralnih“ ulja koja obična ne mogu dostići no pravde na ovom svetu nema pa vi vidite.Najkvalitetnije polusintetike (pokušaću da kasnije i sastavim listu potencijalnih kandidata) su kombinacija III grupe i IV i/ili V grupe API baznih ulja.
Autor ovih redova se ne miri sa „činjeničnim“ stanjem tako da će dati sve od sebe da shodno raspoloživim podacima razjasni koje je ulje kakvo.
Da se razumemo HC ulja zaista nisu mnogo lošija od „sintetičkih“ ali su značajno jeftinija tako da se to mora znati. Imaju bolji odnos kvalitet/cena ali je ukupan kvalitet za nijansu lošiji.
Mnoge firme i organizacije (međunarodne) daju vodiče o tome koja su ulja čisto sintetička, i stoje iza svojih navoda. Mnoge od njih su jakog autoriteta i velikog ugleda. Iza njih stoji puno znanja i iskustva, ali na kraju krajeva sve one rade za pare! Da, da ... novac vrti gde burgija neće. Mnogi navodi su potkrepljeni više parama nego činjenicama. Uostalom ako u izveštaju stoji i nekoliko reklama proizvođača koji se navode, gde je tu nezavisnost?To liči na dijalog iz stripova: „120 udaraca nožem u leđa! Šta vas navodi da to nije samoubistvo?“ Bilo bi smešno da nije žalosno. Ali ljudi moraju od nečeg da žive.
Baš zbog toga pravilnim izborom dajete svoj glas „čistom računu“.
Sve vam je apstraktno evo par primera:
1) Elf Excellium – cela serija je 100% sintetička. To sam našao na par mesta, doduše izvori su američki gde je sintetika labaviji pojam. Ni ja nisam to drugačije vodio ali sam ipak naveo da čak ni proizvođač ne naglašava to za sve iz serije a i MSDS (Material Safety Data Sheet) za pojedine budi sumnju. Bez hemijske analize ne bih se zakleo ali deluje da je nekoliko iz serije čista sintetika a nekoliko miks sintetičkih i HC ulja. Nije nemoguće ni da je neko od njih i čisto HC ulje. Još jednom naglašavam da čak i da je tako ne dovodim u sumnju kvalitet tih ulja (detaljnije pod Elf).
2) Selenia – na listi ulja koja nisu „para“ ili „polu“ sintetička nalaze se: 20K i Gold Synth (doduše okrnjili su mu API koji je „samo“ SL a Selenia navodi SM).Dugovao bih im izvinjenje i spreman sam da ga dam, no ako (i kad) me proizvođač ubedi u to (ne na sudu naravno!). Naime (manje bitno) ne navode „fully synthetic“ u opisu već samo „synthetic based“ što iako nije jak dokaz implicira na to da nije 100% sintetičko u užem smislu. Na većini tržišta (bivše SFRJ) prodaje se kao „polu-sintetičko“ i to od ovlašćenih uvoznika/distributera. I što je najvažnije MSDS kao dokument koji mora da prođe ozbiljne (državne pa i međunarodne) institucije navodi „visoko (jako) rafinisana parafinska ulja i hidrotretirana (hidrokrekovana) ulja“ (uz naglasak da je mešavina) a ne „sintetička parafinska ulja“ ili još bolje „sintetička ulja“ kao kod drugih Selenia sintetičkih ulja. Najverovatnije nije čak ni čista III grupa već mix. II i III uz eventualni mali procenat IV i V mada bi moglo biti čista III API grupa baznih ulja. Kako je izvor opet američki ukoliko je verodostojan ovo je ulje od čiste III grupe baznih ulja, no ne treba zaboraviti da za američko tržište idu i nešto drugačije formulacije te ostajem pri prethodno navedenom stavu.
3) Sintetička ulja sa sadržajem sulfatnog pepela iznad 1,0% su očigledno dobijena sintetički ali iz parafinskih ulja dobijenih destilacijom nafte tako da nisu u najužem gledanju stvari potpuno sintetička ili moglo bi se maliciozno tvrditi da su to sintetička ulja ali nižeg kvaliteta i „neplemenitog“ porekla, skoro kao dobar i inteligentan pas ali bez pedigrea. Tu je (ili čak pre svega) i pominjana bratija sintetičkih ulja klase viskoznosti 5W-40. Doduše to ih čini i „mešljivijim“ sa mineralnim uljima i manje agresivnim za zaptivke ma koliko obe stvari ne bile preterano važne poslednjih 20-tak godina. Malo više kod opisa grupa baznih ulja.
Cinik bi sada zaključio: unutar jednog brenda – koliko para toliko muzike. Ne bi mnogo pogrešio, ali uvek je što više para manje muzike a i ne mora da znači zavinsno od automobila, načina vožnje i koliko se vozi u režimu stani-kreni; moglo bi se još tu dodati i: nadmorska visina, zaprašenost puteva, klimatska zona itd.
Dakle uprošćeno cinično gledanje na stvari je samo (loša) orijentacija, zato i postoji blog (drugi blogovi, forumi, diskusije, paneli, predavanja, naučni radovi, ...).
Umesto zaključka: ako negde i slučajno pogrešim i proglasim neko ulje sintetičkim a da to nije ili obratno ne zamerajte jer u krajnjoj liniji i nije od prvenstvenog značaja. Time se jednostavno ne treba opterećivati. Možete ulje koje koristite zvati ovako ili onako ukoliko se pokazalo dobrim po vaš motor nema razloga da ga menjate ili da vas neko zbog razlike u kategoriji odvrati ili ubedi da je loše i obratno.

Jako mi je žao što je prethodni post iako kucan kao rtf izgubio dobar deo formatiranja. Autor (inače bivši IT profesionalac, au sramote!) je ručno prepravljao celo popodne tekst da bi na kraju sekundom neopreza obrisao veći deo. U napadu besa i panike, obrisao je ceo post. Sad je vraćen klot tekst (doduše delom formatizovan) i kao takav će do daljeg ostati.
Umesto korisnog vreme je uzalud bačeno i to je to. Povratka nazad nema.
Tako mi i treba kada u domaćim uslovima (ADSL ali svi znamo da je to daleko od svetskog proseka, dalje nego što su domaća ulja od stranih) pokušavam da baratam tekstom od 35.000 reči on-line.
Kada saznam kako postaviću tekst za download.
Još jedno zapažanje. Blog forma je u stvari normalna i ide od novog ka starom. Teskt je pisan upravo obratno te je izgubio nit tako da je uvod na kraju i sl. O.K. možda su samo podešavanja a ako neko želi integralni tekst mora poći naopačke.
I da ne dužim. Ovaj blog nikada neće biti fensi, neće čak biti ni jako upotrebljiv i imaće jako malo (ako uopšte) slika. U opštoj propasti slobodnog vremena autor će se truditi da tekstu da prednost u odnosu na sve drugo.
Savet dana: provedite više sa vašim najmilijima a blogovi, internet i sve ostalo ... ima i gorih stvari, ali iako nije baš gubljenje vremena nije ni njegova štednja. Nađite pravu meru i ako imate spor internet prethodni gigantski post iskopirajte te ga na miru čitajte neometeni sporošću interneta ili njegovom blokadom koja vam može (kao meni) pokvariti nešto tako lepo kao što je petak popodne sa porodicom.
Posle ovog poraza, sledi pauza od par dana a zatim nove informacije.
Malo sam i ekperimentisao te u vezi mitova mogu i malo sopsvenog a praktičnog iskustva da ugradim.
Pozdrav!!

Motorna ulja po proizvođačima (najveći deo)

I (Numero uno) Synlube, Inc.

Sin... ma ko ti je ovo? Neki koji od sintetike prave mit?
Verovatno se pitate koje je ulje za motor najbolje?
To je zaista teško pitanje. Po kom kriterijumu? Uopšte? Od tolikih dobrih i od tvrdnji da je njihovo najbolje? Mission imposible? Ne.
Odgovor je prost - SynLube-4-Life po kojem god kriterijumu hoćete!!
SynLube Lube-4-Life ili što bi rekli "Ulje sa doživotnom garancijom, sa trajanjem vašeg motora, ulje koje se ne menja, ali nikad, možda jednom i više nikad"!!?
"Trajna zamena za ulje" kako kaže sama kompanija!!
Šta reći na navode:
· Može se koristiti u svim motorima (uređajima) koji koriste ulja mineralna ili sintetička (od aviona, broda, čamca, automobila, kamiona, kompresora, traktora do kosilice, naravno ne za dvotaktne motore).
· Ne smeta mu način vožnje: gradska, na autoputu, van puteva itd.
· Za sve SUS motore: Benzinske, Dizel, LPG, CNG, E85 (Etil alkohol 85% i benzin 15%), čist propan i čak vodonik, sa bez turbo punjača itd.Ovde se mora naglasiti da postoje dve verzije 5W-40 za dizele (od D2 do biodizela) i 5W-50 za sva ostala goriva.
· Ne preporučuje se jedino kod: Dvotaktnih motora (jako, jako loše gori i ostavlja nesagoreli MoS2), Mazdinih rotacionih (vankel tipa) motora i nije FAA sertifikovano za radijalne avionske motore (za ostale jeste); pri čemu poslednja dva samo se ne preporučuju, tj. nemaju sertifikat a kao malo tržište nisu zanimljivi da bi sama firma vršila opsežna istraživanja koja bi verovatno potvrdila da ovo ulje (ili kako ga god zvali - čudo npr.) može i to.
· Ulje se koristi u svim, ali svim vremenskim uslovima od -50 do +(recimo 70 ionako bi vam običan motor prokuvao i na manje).
· Multigradno ulje SAE 5W-50 sa UHVI (Ultra High Viscosity Indeks) od 200! Ovo šije sintetička ulja gradacije 0W40 koja imaju oko 185.
· Iako je 5W-50 može se koristiti u motorima koji imaju preporuku od proizvođača za sledeće gradacije viskoziteta: SAE 30, SAE 40, SAE 50, SAE 5W-20, SAE 5W-30, SAE 10W-30, SAE 10W-40, SAE 15W-40, SAE 10W-50, SAE 15W-50, SAE 20W-50 i naravno SAE 5W-50.
· Treba li naglašavati da ispunjava sve API, ACEA i druge standarde (najviše), kao SM, CJ-4, ILSAC GF-4 i mnoge druge, kao i svih poznatih proizvođača naročito teških mašina.
I da ne prepisujem ceo sajt, tu se još navodi štednja goriva, manje habanje, lak start i na -45 celzijusa itd.
Pa ovo i nije nešto naročito rećiće te, ovo skoro da i sva sintetička ulja imaju manje-više.
Sledi glavno:
BEZ PROMENE ULJA MOŽE SE VOZITI DO:
15 GODINA/150 HILJADA MILJA ILI 240 HILJADA KILOMETARA (6 PUTA OKO ZEMLJE) ILI DO 5000 RADNIH SATI MAŠINE!! KOD DIZELA 2000 RADNIH SATI (posle samo još da mi neko priča o kvalitetu dizel goriva, ma idi begaj uništava čak i ovo čudo a vi ostali menjajte ulje bar duplo češće nego ovi sa benzincima, a o tome malo kasnije).
Ukoliko ulje ugradite (baš je dobar izraz, instalirate u originalu) na novo vozilo i kod ovlašćenih radionica za 15godina/240.000km dobijate i garanciju!!!
Da li je ovo moguće??
Ako da, kako?!
Moguće je ili bar deluje tako.
Tako što nije obično ulje nego su koloidne čestice teflona, grafita i MoS2 dispergovane u smeši sintetičkih lubrikanata, sintetičkih komponenti za podmazivanje (ne sintetičkih ulja u užem smislu). Tako je dobijeno "ulje" koje je u obliku (koloidnog) Sol-a . Sol je koloidni sistem u kome čvrsta faze suspendovana u tečnoj fazi (otprilike definicija, nadam se da mi neće oduzeti diplomu), pri čemu su čestice čvrste faze koloidne (npr. veličine 10-100nm ili teorijski 1-1000nm, u ovom sistemu verovatno oko 100 do 200nm ili par desetih delova mikrometra).
To je teorijska osnova. Treba naglasiti temperaturnu stabilnost od -54 do +260 celzijusa. Kao i da dobijeni sol ima relativno malu viskoznost koja se uklapa (projektovana je tako) u viskoznost motornih ulja.
Zbog Sol strukture i sintetičkih ulja (supstanci za podmazivanje) vrhunskih performansi sve ima smisla jer su komponente praktično "neuništive" a osnova verovatno puna aditiva protiv oksidacije sa faktorom 5 ili 10 u odnosu na sintetička ulja široke potrošnje.
Još moram da naglasim: dužina intervala promene nije vrhunski kriterijum kvaliteta ulja (kako ću kasnije i objasniti) no ovako nešto je zaista izuzetno!! Ispada da ulje uopšte ne oksidiše.
Da bi se postiglo "doživotno" trajanje moraju se koristiti specijalni mikrostakleni filteri koji se menjaju na 40 do 80 hiljada km, po pravilu ovo drugo.
Ulje doduše postoji u nekoliko varijanti, kad se sipa posle običnog ulja (onda traje manje 5 godina/80.000km), za starije mašine itd.
- Posle mineralnog ili sintetičkog ulja nije potrebno ispiranje motora (čak ni za ovo ulje a kamoli kad se sa mineralnog prelazi na sintetiku, što je zabluda nad zabludama, vidi kod mitova i legendi).
Idealka?
Pa, nisam baš siguran.
Komponente (ponešto više kod aditiva):
1. MoS2. Teorijski MoS2 je O.K. da bolje i ne može, mislim WS2 je čak nešto i bolji no to je akademska razlika i da se nije približio po ceni prvog (a bio je i 10 puta skuplji) ne bi bio ni da se pomene. U svemirskoj tehnologiji jedva da ima malo prednosti pa ga tamo i koriste u uljima razlike praktično nema.
2. Grafit. Ovo je već pomalo diskutabilno. O.K. ima malo trenje u odnosu na razne podloge, "samopodmazujuća svojstva", temperaturno otporan i više od prvo pomenutog. Mekan je. Slojevita struktura. Ma sve to stoji. Plus je hemijski inertan. Ipak ... Recimo da nije baš poput prvog pogodan za ulja već više za masti (doduše ovde je sol pa verovatno drži vodu); grafitne masti nisu za visoke obrtaje (probajte i sami na "prosviralom" kuleru od comp-a, obično mašinsko ulje (SA gradacije) je mnogo bolje od grafitne masti – dobro de nije baš dobar primer jer kuler i SUS motor nemaju mnogo zajedničkog), doduše u sol varijanti možda i može da prođe bolje od masti, no ipak ...
3. PTFE ili PoliTetraFluorEtilen. Šta reći. Pošto sam proizvođač kaže koloidi teflona (DuPont-ovo ime za isti) ipak nije kao što sam se ponadao "tečni" PFTE ili halokarbonsko ulje (npr. kao kod Halocarbon Producti Corporation) kojih nema baš u izdanju motornog ulja (posebna priča biće i toga) što bi bilo bolja varijanta.Ma obožavalac sam teflona kao materijala a na loš glas je izašao zbog lošeg nanošenja i/ili sličnih suplemenata ili čak lažnjaka sa buvljaka, tj. buvljačke robe tipa tiganja, pegli i sl.
No termička otpornost mu ipak nije vrhunska već "samo" do 260 celzijusa (toliko je i celog proizvoda možda baš zato; doduše ulje preko 160 ne treba da ide ni kod sportskih turbo mašina), druge osobine su superiška, međutim ni pritiske ne izdržava kao npr. prvo pomenuti. Sam ga tvorac (DuPont) ne preporučuje za SUS motore itd.
Znači komponente su O.K. ali niti su fensi niti baš idealne. Ne kažem da bi hbn (heksagonalni bor nitrid), WS2 ili titaninijumove keramike bili bolja kombinacija, nego samo da gore tri pomenute same po sebi ne izgledaju toliko "magično". Koncentracija im je verovatno doduše velika.
Sintetička ulja. Ovde izgleda glavna stvar tj. dobra kombinacija sa čvrstom fazom. Verovatno su birana ulja koja su oksidaciono izuzetno postojana i sa osobinom da im aditivi to povećavaju i po sto puta. To je ono što čini sve mogućim.
Stvar funkcioniše ipak samo sa specijalnim filterima jer bi sa klasičnim sve bilo nemoguće.
Ipak i pored svega teško je da uticaj goriva npr. lošeg benzina ili domaćeg D2 dizela ne prevagne i "sruši sistem". Jeste da i sam proizvođač navodi da morate imati vozilo proizvodnje 97 ili novije ali osrednji motori plus loše gorivo toliko unesu nečistoće u ulje da je teško poverovati da će filter sve to odstraniti (20.000 litara goriva kad sagori to je katastrofa).
Mislim da je moguće samo uz motore najnovije generacije i uz E85, benzin bar kao u Nemačkoj ili LPG. Kad bi se ja pitao pre bi izabrao varijantu koja se menja na 80.000km uz promenu filtera na 40.000 makar lošije prošao finansijski. To je doduše tek "samo" 60% duži interval od ulja koja zadovoljavaju VW 506.01 (50.000km) norme ali i dalje je strava (5 godina isto nije malo a prethodno pomenuta varijanta vam nameće promenu na dve godine).
Veliki indeks viskoznosti je dobra stvar ali ipak kod nekih motora ne previše poželjna tako da i o tome treba voditi računa i konsultovati nekog mašinskog inženjera ili servisera vašeg vozila (ali ne "japi" tipa koji će kao pokvarena gramofonska ploča ponavljati - to nije pogodno za vaš motor, xxx to ne odobrava, svaka druga viskoznost od one u knjižici je zabranjena itd.).
5W-50 kod ovog ulja zaista nije samo to i ako ne pokriva 100% sve gore navedeno sigurno prolazi od većine 5W-xx (oprez kod 5W-20!), 10W-xx (glat, osim 10W-30 gde malo opreza nije naodmet), xxW-50 je ponajmanji problem i naravno ostalo je još 15W-40 koje bi takođe bez problema trebalo da zameni.
Sve ima smisla i zbog činjenice da cene nisu astronomske kao kvalitet već se kreću od 26$ po litru za zadnje pomenutu varijantu (sa kraćim intervalom zamene, preko 32$ za inicijalno punjenje do 40$ po litri što zaista nije mnogo (i jedva da prelazi cenu nekih običnih sintetičkih ulja kod nas) mada to je u Americi a tamo su sve svetske marke bar duplo jeftinije nego ovde ali je to i dalje jako povoljno i dostupno.
Ako se dokopate ovih cena ne razmišljaljte ali uzmite odgovarajuće!
Postoji i varijanta za "razrađivanje" motora, verovatno sa manje aditiva. Ovo je već pomalo marketing (kao sa običnim našim nećete ni razraditi mašinu!) a malo je i pod uticajem mita koji je već pominjan ranije.
Još jednom: iako nemam direktne potvrde ukoliko su navodi proizvođača tačni (mislim blizu onoga što tvrde) onda ste dobili no. 1 bez da filozofiramo.

Moja omiljena trojka - Liqui Moly, Mobil, Motul

Liqui Moly - ne možete biti zaljubljenik u motore, automobile a pogotovu ulja a ...
ali o njima kasnije da pošto ću se raspisati. Mobil isto traži malo više mesta, te počinjem sa Motulom. Ali pre svega: Pomenuta (crna, za konkurenciju bar) trojka nije posebno kvalitetnija ili isplatljivija od npr. odličnog Total-a i Elf-a, vrlo dobrih i još poznatijih: Castrol-a, Havolin-a, Valvolina i drugih.
Samo su malko specifičniji. Taman toliko da se ističu.


Motul

Motul je sličan Liqui Moly-u, nekako je srednje velika firma, usmereni na takmičenja i ekstremne uslove vožnje, zaljubljenike i slično. Kvalitet im je izuzetan i konstantan po celom svetu. Jedino su im cene malo zabiberene ali "sića" u odnosu na Castrol (i Mobil 1).
Imaju serije 2000, 3000, 4000(4100), 6000 i 8000 plus racing ulje u njihovoj izvedbi V300.
Veći broj u principu znači i bolje ulje tako da su npr. 2000 i 3000 mineralna, 8000 potpuno sintetička a 4 i 6 serije polusintetička ulja, osim 4000 koje je mineralno vrhunskih performansi, SL/CF u par gradacija viskoziteta: 10W-30 (samo SJ i A1/B1), 15W-40 (jedno od najboljih mineralnih ove gradacije uopšte) i 15W-50 (živeo Motul!). Ovaj poslednji usklik je povodom toga da Motul ima 15W-50 ulja raznih vrsta od mineralnih, preko polusintetičkih do potpuno sintetičkih.
Sajt im je zanimljiv a film o testiranju baš dobar (no ne preterano edukativan) pogotovu što se testira motor od F1 ili bar F3000 jer su obrtaji preko 15.000.
Kao i kod LM-a mineralna su bogata aditivima i kao takva kvalitetna i skupa, sva ulja su im vrlo dobra do odlična, 4100 polusintetika najšire primenjiva 10W-40 (Turbo Light) i jedna od najboljih u klasi ali posle Kastrola i najskuplja. Postoji i varijanta 15W-50 (Power) koja definitivno čini vrh polusintetike i primenjiva je za motore koji inače imaju preporuke 15W-40 ili 20W-50, šta više i 10W-40 u slučaju vožnje pri visokim obrtajima, tokom letnjih meseci ili preko cele godine ukoliko je motor odradio 2000 sati (više od 120.000km). 6100 je 4100 pa za nijansu bolje i skuplje tako da ako hoćete "najbolju polusintetiku" zapravo kupite 6100 Synergie koja je doduše cenom blizu (ili premaša) "obične 100% sintetike". V300 je naravno vrhunsko ulje po vrhunskoj ceni a 8100 sintetika kao sintetika odlična no možda i ipak (zbog visoke cene) i ne najisplatljivija.
Inače 8100 se deli u dve kategorije a to su: „low HTHS“ i „high HTHS“ znači sa niskom i visokom viskoznošću na visokim temp. i pri velikom smicanju (realni uslovi rada) prva su namenjena manjoj potrošnji a druga višim performansama za ekstremne uslove. Prva imaju oznaku ECO- a druga X- oznake, npr. 8100 ECO-energy 5W30 i 8100 X-cess 5W40. Ova prva imaju i duži interval zamene što smanjuje troškove i ekološki je prihvatljivije ali su druga svakako zanimljivija za entuzijaste i one koji vole sportsku vožnju ili samo žele duži radni vek svome motoru. Osim toga ukoliko prelazite godišnje 10-15k km prednosti prvog se gube u odnosu na ove potonje.
Vredi pomenuti 8100 ECO-Lite koje ima gradaciju visk. 0W-20 super štedljiva varijanta namenjena pre svega Mazdi, Hondi i Fordu. Nije baš jasno da li je i za rotacione (Vankelove) motore.
Napomena: Vankelovi motori u Mazdama su jako malo zastupljena kategorija te se verovatno neću dotcati te teme (ili tamo jednog lepog dana). Ovako napamet bi rekao da ti motori traže lakotečljiva ulja i ulja koja smanjuju viskoznost na minimalni nivo (veliki broj obrtaja). U svakom slučaju na sajtu Mazde se sigurno može naći spisak pogodnih ulja. Ta su ulja svakako vrhunska ali pogodnost za rotacione motore, kao i mnoge druge „singl“ osobine, nije samo po sebi znak da je neko ulje bolje od drugog. Ne zaboravite da se ispunjenje specifikacije plaća te manji proizvođači možda samo nemaju interesa da investiraju za tako malo tržište. Naravno još veći trošak je sam razvoj pa makar se ne pravilo novo ulje od početka nego samo modifikacija najbižeg standardu.
Malo više o V300 seriji jer je tu zapravo 6 varijanti ovog ulja.
Uvod u V300:
Izuzetna podmazujuća svojstva - zaštita od habanja iznad svih postojećih standarda (83% manje habanja u odnosu na maksimalan autorizovan nivo po ACEA standardu)Modifikatori Trenja - Dodatnih 2 do 4% maksimalne snage motora (155ks naspram 150ks, npr.)0% gubitka usled smicanja - Perfektno stabilan pritisak ulja (ovo je zaista izuzetno! i skoro je istina, ajd' sad baš 0 i nije ali gubitak viskoznosti zbog mehaničkog smicanja "shearing" kod odličnog Selenia Vision 15W-50, inače mineralnog, je 3% i to Selenia izuzetno naglašava jer i jeste izuzetno jer kako i sami navode kod standardnih 15W-40 ulja (i to čak SJ ili SL) iznosi 10-12% ili šire gledano 8-15%). Svaki rezultat ispod 5% je odličan a nešto blizu nule je zaista posebno i retko iako bi dežurna džangrizala primetila da skoro svako "racing" ulje ima ispod 1% no takva obično imaju viskozitet 10W-60, dakle značajno veći a sam viskozitet odradi dobar deo.Pojačana otpornost na oksidaciju - Ekstrmna termalna otpornost
Trajna termalna otpornost (zavisno od viskoziteta) i do 185°C (pazite, više sati na toj temperaturi, većina mineralnih ulja bi izgubila dobar deo svojstava, uljni film ne bi izdržao, isparljivost bi bila ogromana itd.). Doduše Mobil 1 racing i Eneos racing ulja izdržavaju i više (oko 200 celzijusa) ali kratkotrajno podnošenje temerature do 350°C (!!!) je stvarno izuzetno, makar se odnosilo samo na „vrele tačke“ („hot spots“) – „tačke usijanja“ u motoru.
I naravno (mada važi i za 8100) treba i to naglasiti – sintetička ulja su krenula kao modifikovana (adaptirana) ulja sa mlaznih aviona. Motulova specifičnost je da su ona (kao estarska) ostala najbliža avionskim dok su druga mnogo više promenjena.
Vrste V300:
0W 20 - high rpm, Dizajnirano za maksimalne performanse, Kvalifikacije za trku, "Drag" trke , kratke trke kamiona i mašine sa Niskim razblaženjem (ulja) gorivom*.
5W 30 - Power Racing, Dizajnirano za performanse, Kvalifikacije za trku, kratke trke kamiona, penjanje uz brdo i mašine sa Niskim razblaženjem gorivom.
5W 40 - Power, Dizajnirano za performanse, dane kamiona i trke kamiona, Reli, i mašine sa srednjim razblaženjem gorivom.
10W 40 - Chrono, Dizajnirano za performanse i pouzdanost, Kvalifikacione treninge, GT trke i mašine sa srednjim razblaženjem gorivom.
15W 50 - Competition, Dizajnirano za pouzdanost i performanse, sve tipove trka i motore sa srednjim do velikim razblaženjem gorivom.
20W 60 - Le Mans, Dizajnirano za pouzdanost, trke izdržljivosti i motore sa velikim razblaženjem gorivom.
* "Fuel Dilution" je (otprilike i uprošćeno): količina sirovog nesagorelog goriva koje zaostaje u komori (za sagorevanje). Ono smanjuje viskoznost ulja i tačku paljenja - uzrokujući habanje izazvano trenjem i to gotovo trenutno putem smanjenja jačine (debljine) uljanog filma.

Kad smo kod V300, treba napomenuti da se koristi baš na trkama, a svoje osobine pretežno duguje tome što se bazira na estarskim sintetičkim uljima koja imaju neke prednosti u odnosu na „standardne“ sintetike koje sadrže PAO ali i druga sintetička ulja (sami 100% PoliAminoOlefini ne bi mogli da posluže kao ulja, dok u kombinaciji imaju „magična“ svojstva). To je duga priča i verovatno ću naći mesta i za nju, ali ukoliko mislite (a Mobil vas je ovako ili onako ubedio u to) da su sintetike na bazi PAO najbolje, moram vas razočarati jer su estarske bar jednako dobre i u teoriji imaju prilične prednosti kao i u praksi ali da bi bili pošteni, uz aditive veći deo prednosti se gubi pa bih rekao da nijedna varijanta nije ubedljivo bolja.
Važno je napomenuti da je PAO samo jedna od komponenti sa sadržajem koji nikada ne prelazi 10%. Kao takav skoro da bi se mogao podvesti pod aditiv.
Naravno i serija 8100 je isto estarska i sintetički deo u polusintetikama. Koristi se doduše „Double Ester“ tehnologija koja je najbolji kompromis cene i kvaliteta ali ne i najbolja estarska. Zanimljivo je da se Valvolin hvali „Double Ester“ osnovom ali kod sintetičkih ulja za menjače.
Estri koji se koriste kao sintetička ulja imaju između ostalih i jednu izvanrednu osobinu – dipolnim vezama (Vander Valsovim, elektromagnetnim) se „lepe“ za metale. Pri čemu je to jako slabo tako da ne ometa cirkulaciju ali dovoljno jako za uljni film koji (tanji nego pri cirkulaciji) koji ostaje na površini metala. Ovo je jako zgodno jer je motor i pri startu zaštićen uljnim filmom. Da, da, i Castrol to koristi kod sintetika i polusintetika, pod „inovativnim“ imenom „inteligent molecules“. Doduše i kod mineralnih se isto hvale da „Magnatec“ (magnet tehnologija, prim.aut.) deluje, u nedostatku dokaza i informacija rekao bih da se radi o aditivima koji imaju slične osobine kao estarska sintetička ulja ili vrlo mali procenat baš estarske sintetike pri čemu ulje ostaje i dalje mineralno i znatno jeftinije od polusintetike. To bi mu i odbranilo inače paprenu cenu no nisam baš siguran da je to u pitanju.

Ovaj deo je naknadno ubačen!!
Iako nije lako doći do specifikacija (a nevolim one koje nisu na sajtu proizvođača) ipak sam ulovio dve.
Motul 6100 Technosynthese - 10W40 ispunjava sledeće standarde: ACEA A3/B3 i B4, API SL/CF. Ima spec. Gustinu od samo 0,862 što je bliže 100% sintetici nego polusintetikama kojima pripada. Smanjena potrošnja od 1,2% u odnosu na referentno 15W-40 ulja je tek ispunjenje API SL standarda te i nije za neku hvalu. Može se mešati sa sintetičkim i mineralnim uljima. Malo je „gušće“ za 10W-40 klasu, ostale osobine uobičajene, tačka stinjavanja ipak samo -30°C a IV 157 što je skoro idealno. TBN – 8,6. Neki autori mu daju ocenu kvaliteta 8 od 10 u apsolutnom smislu što je za polusintetičko ulje 9. Jabih se usudio da dodam još po pola boda tako da bi bilo 8,5 i 9,5 po gore navedenom.
Motul 8100 X-cess 5W-40
Ispunjava sve standarde kao i prethodno mada je po kvalitetu sigurno klasu iznad. Lično mi se sviđa to što Motul (prava retkost) navodi da se za interval zamene poštuje preporuka proizvođača (to svi kažu) i da se prilagodi po sopstvenim potrebama (bravo!). To znači da ako je preporuka 15k možete ići od 10 do 20 zavisno od načina vožnje (ipak bolje je držati se manjeg odstupanja od preporuke npr. 12-18k).
Može se mešati sa sintetičkim i mineralnim uljima. Iako se estarska ulja u principu ne mešaju i iz čega je i nastao mit. No ne treba zaboraviti da se radi o estarskim uljima sa početka 70-tih a da je ovo nova generacija. Spec. težina 0,854 taman koliko treba za ovakvu sintetiku „nakrkanu“ aditivima. Na 40 nešto ređe a na 100 standardne viskoznosti za SAE 40 pogotovu xW-40. Indeks Vis. 173 na gornjoj granici za 5W-40. Temp. stinjavanja -39 (skoro isto za obe skale i poklapa se sa mržnjenjem žive) dobro ali ne i impozantno no svakako više nego što će vam ikada zatrebati makar živeli i ....
TBN je natprosečnih 10,3 čime je ispunjen uslov vrhunske zaštite i pogodnosti za sportsku vožnju.

Zanimljivost je da imaju i nešto aditiva kao posebnih proizvoda, a najzanimljiviji od njih je sličan Liqui Moly-jevom "CeraTec"-u. Radi se o podmazujućoj keramici, pretežno HBN mada mislim da nema tih detalja na sajtu. U svakom slučaju ljubitelj Motul-a bi morao da prizna da ima nešto u aditivima čim ih i Motul pravi, a da su keramike očigledno vrh. Sve u svemu ove dve firme ih imaju i lično ih smatram vrhom aditiva za ulja (više o tome pod aditivi).
Postoje dve varijante ove vrste aditiva (to nema čak ni LM) i to: Splitfire i Ceracoat.
Dakle omiljeni pa ovoliko kratko. E pa, to im je što su ipak preskupi, gotovo bezobrazno. Mislim nema sek(s)(r)etarica kod iole većeg glavonje, nema fondova za korupciju političara, za vojsku koja treba da tepa neposlušne režime koji drže (vidi bezobrazluka) svoju naftu pa ne puštaju, nema astronomskih reklamnih fondova, ... Kvalitet mora da se plati ali uzevši prethodno u obzir zašto baš toliko? E zato postoji LM (sledeći) koji po malo umerenijim cenama nude taj (vrhunski) kvalitet, plus širi asortiman, više aditiva, malo manju tradiciju, 50 naspram 150, iako paradoksalno ovo ide u korist LM-a (osim toga Motul ima deo "mračne" prošlosti u vidu prerade kitovog ulja, bilo pa prošlo ali eto kako tradicija može i loše uticati)i drugo što (pomalo) nedostaje Motulu. Osim toga prave su "stipse" za tehničke karakteristike jer ih na sajtu (pa čak i japanskog ogranka) ne možete naći. Tako da svi navodi jesu lepi ali onima (nama) koji ponešto znaju takvi podaci, inače kod drugih dostupni, bi bili pravo blago.

Uzgred ovo je jedna od svega nekoliko (uz LM, holandski KROON, Selenia ... skoro i da nema više) firmi u čiji se kvalitet ljudi kunu.
Priča je obično sledeća: Koristio sam ulja X, Y, Z (sve bolje od boljeg ili bar skuplje od skupljeg) ali nisam bio zadovoljan, motor je trošio ulje (više od propisanog, iako ništa strašno) itd. Onda sam sipao Motula (Liqui Moly, Kroon; izaberi po želji) i ni kap nije trošio (manje od fabričkih navoda), motor je "pobesneo" od snage, postao je kao nov itd.
Ovo je jedan specifičan vid mita ali toliko simpatičan da ga ne bih posebno razbijao a vezan je posebno za CCE gde su ljudi ili naleteli na falsifikat nekog poznatog ulja ili je to bilo neko od manje kvalitetnih ulja velike kompanije pa za pasivna tržišta pa još verovatno stajalo u magacinu 5-6 godina (što i nije samo po sebi strašno, mislim da će biti i deo o tome) i još na mrazu zimi na suncu leti (ovo je već malo lošija varijanta) i eto belaja, a spomenuta trojka je bila taze i original i eto mit polako nastaje. Ovo je najblaža varijanta u kojoj skoro potpuno verujem navodima a očigledno je da su pomalo naduvani. O potrošnji ulja bi trebalo nekoliko strana a sad samo kratko: svaki motor troši ulje manje ili više. Moderni motori troše jako malo a stariji par dcl na 1000km odnosno 1-2 lit. između zamene ulja (srednje star motor, ni skroz nov ni pred generalku). Naravno od automobila do automobila trebalo bi stotine strana za detalniji elaborat.
Elem, kad je autor ovih redaka prvi put sipao LM MoS2 polusintetiku (10W-40) u ljutu mašinu zvanu "kec", auto je "pobesneo" od snage... ;-)
Ajd' sad ozbiljno. Kod mehaničara (dobro de bila je zima a žurio sam pa nisam sam menjao ulje) sam čuo već hvalospeve o pomenutom ulju i kako je kad je radio kao šofer kamiona, kamioni u firmi su trošili i po nekoliko litara ulja više od fabrički navedenog (a ulja Valvolin, Mobil i sl.) a sa "grafitnim" LM i ispod navedenog u uputstvu, ma nula, to jest svega 0,5 - 1 ili "tu negde" litara na 30.000km. Naravno ne navodeći tip i starost kamiona. Sve to lepo zvuči ali daleko od objektivnog sagledavanja stvari. Doduše lepo zvuči dok cupkate oko kola i razmišljate da li je vredelo dati 2 puta (i kusur preko) više u odnosu na Galax-a (FAM-a, Novolina ili Optime) koji bi odradio posao za pomenuti auto.
Iskreno rečeno dobio sam u početku 2-3% manju potrošnju, kasnije 5-6% veću (promena stila vožnje zbog zaista osetnog (malog) poboljšanja u višim obrtajima) i potrošnju ulja "nula" tj. na šipki neprimetnu do 5000km što je bar 2-3dcl a posle možda i do max. 1dcl na 1000km. Sve u svemu od petolitarskog pakovanja je posle 7500km preostalo još nekih 0,25 lit. koje je moj drug sipao u Samaru u kojoj je imao Mobil S sa MoS2 aditivom i sa tim dolivanjem produžio izmenu za celih 1000km. Naravno vozilo je bilo skoro novo a drugo pomenuto (lada) u solidom stanju jer je pomenutu količinu potrošila tek posle cele hiljadarke (i nešto preko) doduše van grada.
E da, prećutao sam da ni prethodni Mobil i Optima (naročito sa a bilo je i bez MoS2) nisu bili mnogo lošiji po pitanju potrošnje, ranije su menjani (na 4000km, mineralna) pa je teško reći ali Mobil je bio tu negde za nijansu isparljiviji a Optima max. 0,5 lit. do pred promenu, znači još nešto više. Dakle malo manja isparljivost i bolji opšti kvalitet donose poboljšanja ali ne tako spektakularna kao što se po čaršiji priča.
Eh da ali i pomenuti promenjen stil vožnje ;-) bi još malo prevage bacio na LM ali tako idemo u priču bez kraja i mnogo svrhe. Neka ostane boldirani zaključak kao zadnja reč.

Ovde (taman između Motul-a i Liqui Moly-a) mi se čini da je najbolje bilo da se ubaci prethodni pasus jer su upravo ova dva igrača i najčešće spominjana kao Super Klasa, Klasa za sebe i sl.


Liqui Moly

Šta reći? The best of the best? Pa tu su negde. Osrednja firma (po veličini) ili za branšu mala, drži se čvrsto već dugo godina na svim kontinentima. Kvalitet je ono čime mogu da se podiče. Cene polusintetike i sintetike su veoma konkurentne (mada ima ulja cene Mobil-a 1 pa i veće) a mineralna su poprilično skupa i samo ih Castrol (bar kod nas) šije. Motul je tu negde.
Dakle lepo je čuti (pročitati) Made in Germany, to čak ni Fuchts ni Castrol ne mogu na sva ulja koja proizvedu da napišu (globalizacija). Drugo slično pominjanom Motulu orijentacija je na zaljubljenike i korisnike visokih zahteva koji profesionalno ili amaterski sportski voze ili bar imaju takve ambicije. Jedan su od vodećih proizvođača aditiva a tu imaju i dugu (verovatno najdužu) tradiciju.
Samo ime je nešto kao "Tečni Molibden" kao znak njihovog čeda MoS2 kao najduže upotrebljavanog i najtestiranijeg i sigurnijeg aditiva motornim i uljima za menjače.
Uz MoS2 imaju još sijaset aditiva za ulja ali i za gorivo. Ovde ću obraditi ulja u detalje a aditive u kratkim crtama jer će oni imati posebno poglavlje.
Svi to znaju ali nikako da priznaju, Selenia to čini stidljivo a LM direktno i bez uvijanja:
Ulja (motorna) koja trenutno postoje na tržištu mogu se podeliti na zapravo 4 grupe:
1. Sintetička 2. Sintetičkim tehnologijama dobijeno (pre svega HC, Hidrokrekovana) koja se obično trpaju u grupu polusintetičkih ili "syntese tehnology" ili još bolje kako LM kaže: "Synthetic Technology" (što je i najpravilnije) da bi što više ličilo na sintetička i cenom im se približila, mada su kako sam LM kaže strogo gledavši to zapravo mineralna ulja. No kako su jako, jako obrađena kvaliltet im je zapravo između "polu"sintetičkih i sintetičkih 3. Polusintička ili delimično (partly-synthetic; po LM-u "Part Synthetic") sintetička. Naime u njima je 2/3, 3/4 ili čak 80% mineralnih ulja tako da je pravilnije reći (manjim)delom sintetička jer su više mineralna 4. Mineralna ili klasična, koja uz dobar paket aditiva ne moraju biti (mnogo) lošija od prve tri grupe osim otpornosti na oksidaciju i visoke temperature što se pre svega ogleda u intervalu zamene koja kod ovih ulja ne može biti veće od 15.000km a u proseku 10.000 ili u težim uslovima (gradska vožnja) 7-8.000km uz preporuku da to bude 5.000km ili 6 meseci rada. Druga stvar je indeks viskoznosti koji kod ovih ulja ne ide preko 150.
LM ima i sopstvenu skalu kvaliteta po nekoliko (6) parametara i to od dobar (good) do odličan (excellent) što je u prevodu od 6 do 10 po fakultetskom ili još bolje fudbalskom jer su ocene na po "pola boda".
Dakle, LM može da ponudi (izbor najzanimljivijih po autoru):
I Top Tec 4x00.
Tri ulja kako im i ime kaže na samom vrhu. Cena im je verovatno najviša od svih LM-a, imaju najduži interval zamene a ipak nisu sintetička! Da ova trojka su zapravo Hidrokrekovana ulja.
Po karakteristikama izbalansirana i po LM-ovoj skali zaista najbolja (najkvalitetnija) ulja u njihovom proizvodnom programu ako uprostimo stvari pa samo saberemo bodove.
Top Tec 4100 SAE 5W-40
Hidrokrekovano ulje. Jedino od ove trojke može da se meša sa drugim uljima. Interval zamene 30.000km i prva je preporuka za sva vozila koji imaju taj interval zamene ulja i traženu gradaciju viskoziteta. Doduše 5W-40 ćete retko (relativno, jer BMW i Mercedes, posebno SUV-ovi, baš imaju priličan broj motora sa ovim zahtevom viskoznosti) naći u tehničkim uputstvima no ovo ulje ispunjava u potpunosti (i prevazilazi) sve zahteve ulja 10W-40 najčešće korišćene gradacije viskoziteta do početka 21. veka. Preporuka je za npr. Fiat Grande punto.
Većina novijih automobila ima zahteve 5W-30 i oni su mušterije za sledeća dva.
Top Tec 4200 SAE 5W-30
Ispunjava sve i svašta od standarda (čak i MB 229.51; VW 506.01, 507.00; ACEA B4-04 i C3-04).
Namenjen pre svega VW-u i za sva je njihova vozila osim TDI R5 i V10 pre 06/2006.
Namenjen je dizel Euro 4 motorima sa filterom čestica. Vrlo, vrlo nizak nivo sumpornog pepela (2x manji od standardnog sintetičkog ulja). Zavisno od proizvođačeve preporuke interval zamene je 30.000 do 50.000km.
Top Tec 4300 SAE 5W-30
Slično gore pomenutom samo pre svega za: Pežo, Sitroen, Hondu, Tojotu i Fiat.
Interval zamene do 40.000km. Malo više pepela, malo viša tačka tečenja (stinjavanja), malo manja viskoznost pri visokim temp. i smicanju (po CEC CL-23; 4300 ima "samo standardnu" viskoznost za 5W-30, >2,9mm2/s na 150 celzijusa, a 4200 je prevazilazi i ispunjava zahteve viših gradacija - SAE 40 tj. 15W-40) i nešto viši bazni broj u odnosu na 4200 svog "brata blizanca".
Ova gore tri pomenuta mi nisu omiljena ali su najskuplja i najmodernija te nisam mogao da ih mimoiđem, slede malo zanimljivija od najmanje pa redom.

II Energy Saving Oils - Synthoil Energy 0W-40 i Synt LT plus 0W-30
Prva pomisao: ovo ide svud gde Mobil 1 iste viskoznosti, e pa nije! Ulje je za nešto starije automobile. Potpuno je sintetičko i ispunjava API SJ/CF odnoso i SH. Idealno je za automobile od sredine (kraja) osamdesetih i devedesetih prošlog veka. Namena je pre svega da se uštedi par procenta goriva pri čemu sprečava habanje i bolje od gušćih ulja. Dakle lakotečljivo ali SAE 40 na radnoj temperaturi. Praktično za sva vozila koja fabrički imaju preporuku 10W-40.
LM ova konkretna preporuka je za npr. Golf II turbo dizel 1.6 godišta 87-91, ili Opel Kadet tip E (suza) 1.6i 87-91 ali i za (da ne bude sve 87-91.) Golf III 1.9 SDi 95-99.
Jedna mala naznaka (iako će i posebno biti obrađeno): iako je gradacije 0W-40 može da posluži čak i ako vam je propisano 15W-40, no ukoliko mnogo vozite u režimu stani-kreni (gradska vožnja) i to kratke relacije (ispod 5km) ulje nema vremena da se zareje na radnu temperaturu te naročito u letnjem periodu može da ne zadovolji u potpunosti sve zahteve; motor neće biti ugrožen naročito nema brige oko habanja samo se skuplje plaćene performanse neće ispoljiti pa se postavlja pitanje isplatljivosti investicije. Iako je sve to za akademsku raspravu malo opreza nije na odmet. Zimi i naročito (i leti i zimi) ukoliko više od 80% vozite van grada nećete imati problema čak i sa mašinama koje su prešle i više od 200.000km.
Ovo je zaista izuzetno ulje, možete ga koristiti i na minus 40 jer mu je granica tečenja na minus 45 što nemaju baš sva 0W ulja čak ni 0W-30 ili čak 0W-20 koja po pravilu trebaju biti nešto bolja. Indeks viskoznosti vrhunskih 185.
Samo kratko da spomenen i Syntoil longtime plus 0W-30. Čisto da se zna zašto je 100% sintetika uvek najbolja. Cenom konkuriše Top Tec seriji ali je i prevazilazi po kvalitetu, ispunjava A5/B5 i VW 506.01 sa intervalom zamene 30/50.000km. I dok Top Tec ima 56 ili 56,5 od max. 60 (po internoj LM-ovoj tablici kvaliteta) pomenuta sintetika stiže do 58,5 što je i najbolji rezultat od svih ulja iz produkcije. Jedino ima čistu desetku u "disciplini" štednja energije a stabilnost filma je samo (inače odličnih) 9 od 10 ali sa gradacijom 0W-30 više i ne može. Pola boda je kod redukcije frikcije za šta je opet pomenuti viskozitet ograničavajući faktor. Ukratko rečeno: Maksimalni kvalitet ograničen fizičko-hemijskim karakteristikama, ili još lepše rečeno prirodnim zakonima. Sve što je teorijski moguće sve je ostvareno, tako da je to zapravo najbolje LM ulje a ovde ga spominjem jer je pobratim "Energy" sintetike i oba spadaju u tzv. ulja za štednju energije (energy conserving ili energy saving). Kako je ulje o kome se piše (Energy 0W-40) solidno jeftinije a ima samo pola boda manje rekao bih da je ipak spektakularnije i zato ga i spominjem kao glavnog predstavnika ove grupe; naravno i ono prevazilazi prethodnu trojku u svemu osim u intervalu zamene koji je 15-20k a samo u izuzetnim slučajevima 30 hiljada km (po preporuci proizvođača motora). Čak je i temperatura stinjavanja (tečenja) niža od LT plus 0W-30 (-45°C naspram -39°C) i pored veće viskoznosti od -20 na dalje, no SynthOil 0W-30 (bez plusa) ima fantastičnih -57°C čineći ga pogodnim do minus 50 (-60 Farinhajta)!! To je u rangu Mobilovih „Kečeva“ 0W-20 (i nekih ali ne svih 0W-30) čime se velikan posebno diči.
PS Ovo ulje je u toku pisanja ovog teksta doživelo i transformaciju. Sada definitivno zaslužuje da bude među 3 najzanimljivija ulja LM-a. Po karakteristikama je teško primetiti razliku, no ipak je ima. Ovo ulje je pre svega modernije a neznatno bolje ili istog kvaliteta kao pre. Sad je API SM kao i većina sintetika i kao takvo prilagođenije novijim benzinskim motorima (2000. i novije godište mada je većini još uvek SL dovoljan). Indeks viskoznosti je nešto manji (181 naspram 185), što je mala promena ali nikako na lošije, tačka paljenja je niža za 6 stepeni, tačka tečenja je sad impozantnih -48!! Sve u svemu lično mislim da je prilagođeno da bude Mobil 1 0W-40 sličnije. Ovo je naravno urađeno vrlo diskretno. Nije izmenjeno u stilu „M1 killer“ već samo da se deo kupaca veće firme navede da makar probaju (i utvrde da bitne razlike nema) a tržište je jako veliko jer Mobil ima puno fabričkih punjenja i pokriva mnoge ovlašćene servise.
Vrlo je zanimljiv sastav koji sadrži nekoliko specijaliteta koji naravno spadaju u štetne materije pa ih ima u MSDS-u ovog ulja. Tu je PAO u količini 1-5% (verovatno 2 do 3%) što je i kod M1 0W-40 isti slučaj a kao dodatak još nekoliko specifičnih aditiva (npr. Sintetički estar kiseli boratni estar i alkil fenol) uz neizbežni ZDDP kome je zbog SM gradacije smanjen sadržaj ali ga egzotična bratija nadoknađuje uz nešto veću cenu. Ipak deluje da proizvođač nije sve prevalio na kupca već da je podelio povećanje cene da se ne bitno ne oseti što je zaista fer poslovna politika.
PSS U prepiski sa inženjerima za primenu ulja iz Liqui Moly-a saznajem da sam bio u pravu. Ovo ulje od skora (kraj 2008.) ima novi paket aditiva sa višom specifikacijom. I da priznaju da sad (više) liči na Mobil 1 0W-40! Nije da sam pametan nego ne umem da se hvalim ;-) šalu na stranu ovo je baš bilo dobro promišljeno sa moje strane (i hrabro izjavljeno) a vrlo iskreno i pošteno a nadasve hrabro potvrđeno od strane LM-a (svaka čast, skidam kapu majstori!)- Ovo je koliko pohvala Mobilu toliko i LM-u jer je ovo samo jedno u nizu šire lepeze tako da u stvari nude bolji izbor od „Velikog brata“. Uz to cena je kod LM-a neki procenat manja uz neprimetne [neprimetljive] i jedva merljive razlike!
Kvalitet je isti koliko su dva jaja ista a neki promil bi po sastavu pre mogao biti na strani LM-a čije je ulje malo egzotičnije u sastavu.
Napomena: kod starijih automobila (iako ne bi trebalo) može doći do eventualnog oštećenja zaptivki (aditivi su nešto agresivniji, važi i za Mobil) ali se i to može rešiti aditivom za obnovu zaptivki koju LM ima u svojoj ponudi. Da ne bude zablude samo stariji tip automobila plus vremešan (star) motor bi mogao da bude osetljiviji na ovaj tip ulja. Naime ukoliko su zaptivke već načete aditivi ovih ulja ih mogu dalje dovesti u lošije stanje. Veoma je malo verovatno da će zaptivke u dobrom stanju biti oštećene korišćenjem ovakvih (supermodernih) ulja.

III Synthoil Race Tech GT1
Sintetičko, ulje za takmičenja ali dobro dođe i za normalnu primenu. "Klasično" je trkačko ulje za tu namenu "standardne" gradacije viskoziteta. Jako dobro za motore koji sa velikom kilometražom zbog veće viskoznosti. Lm daje preporuku za npr. ... (nikad ne biste pogodili) Ladu Samaru!! Odlično za Zastavu tj. DMB-ove motore naročito sa preko 50.000 pređenih kilometara. Slično se ponaša (i sličnih je karakteristika ali malo veće cene) kao i Selenia Racing 10W-60 u koga se više ljudi kune da u jugićima daje nestvaran utisak do mere da isti motor deluje kao da je drugi.
Potrošnja ulja minimalna, Stabilan uljni film i u ekstremnim uslovima. Ako iole volite da "turirate" mašinu idealno u odnosu na lakotečljiva ulja. Ipak manje spektakularno od npr. Motul V300 pogotovu što ga nema u više gradacija i za specifične namene (trening, kružne trke, reli...) tako da je više univerzalno i sportsko nego pravo trkačko (mada može da posluži).
TBN mu je 9,5 a isparljivost po Noack-u ispod 7% (6,9% preciznije), a sve ispod 10% je jako dobar rezultat. Indeks viskoznosti 179, za dlaku ali ispod 180 tek koliko da se dokaže umerena količina polimera!
Ovde moram da napravim malu digresiju i ubacim malu diskusiju oko TBN-a uopšte a vezano i za ovo ulje.
Vrednost TBN-a kod RT GT1 je baš dobro odmerena i po piscu ovih redova optimalna za zahtevne korisnike benzinskih ili euro dizel motora.
Iako će vas AMSoil ubeđivati da je više uvek bolje a Mobil se hvaliti vrednostima preko 11, prevelika vrednost je osim bacanja para i akademski gledano ne loša ali možda ne toliko dobra kao umerena. Novi standardi ne propisuju vrednost a čak i stari pravilnik TP9 koji je važio do 2004. (i imao internacionalne pandane) je propisivao (kako mu ime kaže) vrednost 9 ili veću, što ovo ulje ima – više nego dovoljno. Čak i za dizel sportiste (koji su sve brojniji) je dovoljno. Nije da previše baznih komponenti nagriza motor ali ma koliko malo utiče na ukupnu optimizaciju formulacije i uvek je velika vrednost pomalo kompromis sa ostalim (zahtevnijim) specifikacijama. Dakle ako se ne radi o teškim kamionima gde je optimum 10 do 12 (i to kod D2 goriva) 8 do 10 je optimalno i to za sportsku vožnju, za sve ostale 6 do 8 je sasvim O.K. a i ispod 5 nije samo po sebi loše i sve je više (kvalitetnih) ulja na tržištu sa takvim vrednostima TBN-a.
Budite oprezni i izbegavajte bez preke potrebe ovo ulje u motorima koji traže 5W-xx ulja ili xW-30, kao i 10W-40 sa pređenih manje od 50k milja (80 hiljada km) jer je u radnom režimu značajno veće viskoznosti od propisane, i suprotno od prethodnog problema neće biti u stani-kreni režimu a pri dugim vožnjama sa umerenim gasom već nije tako nemoguće.

IV Leichtlauf (Low Friction) HC7 SAE 5W-40 i mineralna ulja sa naglaskom na "LPG" tipove
O uljima za „gas“ tj. TNG ili LPG biće posebno reči. Većina proizvođača ima (bar) jedno (ali najčešće samo jedno) ulje specijalno preporučeno za vozila koja koriste TNG. Mada to još uvek nije pravilo i dosta proizvođača nema taj tip ulja mada ih je sve manje. Obično su to velike kompanije mada i one ubrzano uviđaju marketinški značaj takvih ulja u situaciji kada milioni vozila prelaze na hibridni pogon pri čemu u vožnji gas koristi preko 90%. Recimo Agip je to učinio relatino kasno (2008.) ali veeliikii Shell ga ima još od pre par godina (Žuta kanta) i čini se da je prvi probio led kod velikana, doduše možda i zbog toga što je verovatno najveći prodavac tog goriva u Evropi (Svetu?) pa ovakav proizvod ima sinergetsko dejstvo.
Ima i onih koji nemaju specijalno ulje ali imaju nekoliko njih kod kojih se naglašava da su pogodna za LPG (Motul npr.).
Zanimljiv detalj je da Mobil nema „LPG ulje“ iako je veliki proizvođač tog goriva kao i CNG-a (prirodnog, zemnog gasa); doduše ova goriva proizvodi neproporcionalno svojoj veličini ali svejedno sigurno je u TOP 10 ako ne i TOP 5 u svetu.
U takvoj situaciji jako je lepo videti da nemački proizvođač (gde LPG i nije preterano popularno gorivo) ima čak 5 ulja za tu namenu.
Doduše pominjani TopTec 4100 kao i sledeći (Leichtlauf) su ulja koja su uz sve ostalo i CNG (prirodni gas)/LPG preporučljiva a tu je i HC7 koje je zapravo šesto ulje LM-a za tu namenu ali ga na sajtu nisu svrstali u tu grupaciju mada je objektivno (kako će već biti analizirano) verovatno broj 1 za tu namenu čak i ispred TT4100!
Touring Special u tri verzije je zapravo isto ulje u 3 gradacije viskoziteta tako da je možda bolje reći da LM ima 3 do 4 ulja ove namene plus još par njih koja su pride pogodna.
Istini za volju to je se ipak može reći samo za varijante 15W-40 i 20W-50 koje se razlikuju samo u viskoznosti. Oba su SG/CF-4 tako da su za nešto starije automobile (do 1993.) koji koriste propan/butan smešu ili prirodni gas a s obzirom na API CF-4 primenjiva su i za dizel mašine i to čak i za kamione i skoro za sva putnička vozila osim Euro IV sa filterom za čađ.
Verzija 10W-40 ima najnoviji paket aditiva i sintetičke komponente (ali nedovoljno da bi bilo polusintičko, slično Leichtlauf-u koji će sledeći biti obrađen). Po osobinama je slično Touring High Tech-u vrhunskom (najboljem LM-ovom) mineralnom ulju a razlika je u indeksu viskoznosti (i gradaciji istog) kao i malo većoj prilagođenosti gasovitim gorivima koja se ogleda u većoj tački paljenja LPG varijante kao i manjem sadržaju (sulfatnog) pepela. Doduše TBN (totalni bazni (number) broj) je kod ovog drugog veći (logično) što ga čini pogodnijim za dizelaše i ispunjava novije standarde, kod dizela čak CG-4 a kod benzinaca isti SL; ACEA norme su za LPG varijantu „samo“ A3-02/B3-02 a kod druga ima A3-04/B4-04 i još E2-96 za kamione.
Vratimo se na HC7. O ovom ulju nema podataka u na sajtu dospupnoj brošuri o motornim uljima ali zaslužuje pažnju.
Ima zelenu etiketu (kao npr. Ulje pod II) i spada u ulja koja štede gorivo (ali i ulje!). To je ta distinkcija koja recimo Synt-HT 5W-40 nedostaje jer je ovde štednja goriva maksimalna za pomenutu (istu) gradaciju viskoziteta.
Radi se o Hidrokrekovanom ulju sa najmodernijim paketom aditiva naročito pogodnom za motore na pogon gasom (prirodnim ili tečnim naftnim). Dosta je univerzalno i dobro je i za benzinske (SM) i dizel motore (CF ali i ACEA B4-04). Visoka klasa i pogodno i za duge intervale zamene (do 30.000km mada u specifikacijama nije navedeno). Zanimljivo je da mu je specifična gustina samo 0,85g/cm3 kao neka od čisto sintetičkih ulja a zanimljivo je da sam proizvođač krije ovaj podatak „kao zmija noge“ kod HC ulja. Zašto, pojma nemam! Ipak čim je ovaj podatak pomenut može se uočiti da se radi o biranim HC uljima. Uz sve vrhunske performanse ovog ulja ide i jedna specifičnost a to je relativno niska tačka paljenja („Flash point“) od 215°C što je zadovoljavajuće i samo po sebi ne naročito loše posebno jer je više od propisanih 200 (neka od Castol-ovih su na samoj granici a svakako nisu loša); bitno je naglasiti: tačka paljenja sama po sebi ne odražava kvalitet ulja!!.
Tačka paljenja (flash point) nije isto što i temperatura (samo)paljenja (ignition temperature) , koja kod većine motornih ulja preko 300°C. Tačka paljenja se odnosi na teperaturu na kojoj se pale pare ulja uz određene standardne uslove.
Tačka tečenja je „standardna“ za 5W-40 i čini ulje pogodnim do -30 cel. Što je po zahtevima standarda i ništa više. TBN nije naveden ali je sigurno ispod 8 čineći ga manje pogodnim za stare dizel mašine. Za sve ostalo je o.k. čak i preporuka. Mada se naročito preporučuje za pogon na gas sadržaj pepela je tek da ispuni standarde a nikako vrhunski i veći je od standardnih 1g/100g. Tako da LM možda i zato ne ističe to ulje kao prevashodno LPG ulje već samo kao ulje koje je za to pogodno. Očigledna je želja proizvođača da pokrije više segmenata i učini ga univerzalnim, možda i više od svih drugih, pokrivajući pre svega 10W-40 i polusintetske zahteve kod svih motora pa i onih kojima je servis (i zamena ulja) propisan na 30.000km. Mešljivo je sa drugim uljima i vrlo, vrlo slično Toptec 4100 ulju. Možda je samo pogodnije i za dizele sa malo većim sadržajem sumpora (slično našem EKO 3 dizelu, za euro 3 norme) jer je kod 4100 naglašeno da je isključivo za dizele sa ekstremno niskim sadržajem sumpora, verovatno zbog TBN-a koji (verovatno) ne premašuje 5 ili 6 što je uz prethodni uslov više nego dovoljno.

V Leichtlauf (Low Friction) SAE 10W-40 i Super Leichtlauf (Low Friction) SAE 10W-40

Evo nama dva brata. Doduše nisu blizanci kao 4200 i 4300 ali su jako slični a imena samo za super se razlikuju. E sad, po karakterisitikama ne da su blizanci nego klonovi pa bi se dalo reći da je razlilka samo u aditivu(ima) za zaptivke kod Super modela, no isti je polusintetika a prvi je ... ne znam ni sam šta je. Naime Leichtlauf zlatne boje kante spada (kako se gleda) u LPG ulja, sintese technology (Hidrokrekovana), polusintetiku i (što je i najtačnije) mineralna ulja. Možda bi se moglo reći da je to "polu-HC" ulje tj. mešavina HC i mineralnih ulja, ili čak sintetika-HC-mineralno (moglo bi i biti nemam tačne podatke), što ga čini gotovo jedinstvenim na tržištu. Sve u svemu za sve motore kojima SL oznaka treba ili CF ali pre svega za benzince a naročito ako imaju i gas. Postoji i dizel varijanta ovog ulja koja je od značaja kod mašina koje troše D2 a već kod eko 3 možete i "običnu" varijantu. Za euro-dizel 4 normu ionako bi trebali neko kvalitetnije ako ništa drugo zbog preporuka proizvođača da ulje bude min. Polusintetika ili najčešće čisto sintetičko. Da je jeftino i nije ali ni preskupo, TNG i to svi karburatorski i singl-indžekšn: bolje nećete naći, multi-point na TNG(LPG): bolji odnos kvalitet/cena nećete naći, pa prvi mogu malo i da uštede a drugi malo i više da potroše pa kako volite. Super varijanta je polusintetika za vozila koja su prešla preko 100.000km jer deluje kao ulje sa aditivom za zaptivanje samo malo blaže (više preventivno ili ukoliko je potrošnja ulja tik iznad propisanog) i vrlo je upotrebljivo za sve mašine osamdesetih i devedesetih prošlog veka i dobar broj onih iz XXI uz uslov da nemaju interval zamene veći od 15.000km (što važi i za prvo). Ako ne koristite tečni naftni gas oba su idealna za sve benzince poslednje dve decenije XX veka.
Glavne razlike (osim pogodnosti za starija vozila) između ova (obzirom na isti indeks viskoznosti kao i vrednosti na 40 i 100 celzijusa, tačka paljenja je identična kao i tačka tečenja od odličnih -33, čak i boja ima istu vrednost) dva su:
1. Super je malo kvalitetnije i skuplje (to ćete primetiti i bez ovog teksta)
2. Super ispunjava malo novije norme (iste A3/B3 ali 04 verzije).
3. "Običan" Leichtlauf ima manje sulfatnog pepela: 1,0g/100g tako da je pogodniji za LPG pogon.
Oba se mogu mešati sa mineralnim i sintetičkim uljima i pokrivaju sve od Golfa I do IV (u oba slučaja ne sve motore ali kod II i III baš sve) ili npr. Fiata Una sa početka 80 do Punta II sa kraja devedesetih.

VI Synthoil High Tech 5W-40
Evo "srebrnog" i baš baš mog omiljenog iz proizvodnog programa LM-a. Ispunjava SM/CF i ACEA A3/98 i B3/98 kao i izdanje 2 B4/98. Šta reći a da ne sručim celu stranu? Za sve benzince koji postoje do dana današnjeg (osim koji izričito traže npr. ACEA A5) i sve dizele zaključno sa euro 3 mada može i noviji ukoliko ne traže CG-4 ili čak CI. Nije za teška vozila. Postoji i dizel varijanta sa većim TBN-om i nekim distinktivnim razlikama, inače su više nego blizanci verovatno su i aditivi identični i samo se jedan do dva razlikuju u koncentracijama. Cena dizel varijante je malo veća ali neznatno. Ona je pre svega za D2 mašine dok kod novijih goriva nema puno razlike. Obična (non diesel) varijanta je inače preporučljiva i za nešto starije mašine sve do početka osamdesetih a i ranije. Svi golfovi II i III, kadeti posle kocke, svi Fiati do grande punta (30.000km interval zamene što ipak ovo ulje ne može) itd. Dakle osim 15 ili max. 20.000km zamene sve drugo je izuzetno, paket aditiva standardan a ulje je 100% sintetičko. Kao takvo je uz Elf-a bar kod nas (u Srbiji) najjeftinije, dok nimalo inferiorno u odnosu na druge sintetike. Nije agresivno za zaptivke i može se koristiti i kod motora koji standardno imaju preporuku SG ili bolje.
Ima jednu ali zaista izuzetnu osobinu. Boja ulja je izuzetno svetla i po specifikaciji je ASTM 1,5 ali vizuelno deluje još bolje. "Kao zejtin" najčešči je komentar. Toliko je svetlo i providno da ga je na šipci teško uočiti, tako da kad ga sipate i prvih par hiljada km teško će te znati nivo pa ćete morati da koristite hartiju (za otisak šipke) ili slična pomagala da bi bili sigurni.
Kao i sve sintetike otporno je na oksidaciju i biće vam "čisto" i celih 10 hiljada km ukoliko vam je motor relativno nov ili jako jako čist (recimo oprali ste ga nekim aditivom), no kao i većina sintetika (više o ovome kod Mobil-a) jako rastvara štroku i svaka zaostala prljavština će se naći u njemu tako da ako ga sipate posle nekog konvencionalnog i/ili polu-sintetičkog nemojte da se razočarate što će već posle 2,3 ili max. 5000km pomalo potamniti, no ukoliko pažljivo gletate videćete da je ulje i dalje ono staro dobro i prozirno a da je "tamna strana" zapravo talog iz motora ma koliko ga malo bilo sad je sav u ulju.
Tačka stinjavanja (tečenja) je minus 41 celz. (živa je već zamrzla) što čak i nije obavezno za 5W i skoro da je u klasi 0W, na minus 18 je tečljivije od 15W-40 na minus 5-6, iako nisam merio procena je da nije više od 1000mPas, najmanje 2 puta manje od 10W ulja, ohladite ga još (super na zamrzivaču) i na -26 je već jako gusto ali lepo teče, brate mili čudo, na -30(32) još je "nepobeđeno" jeste jako, jako gusto ali daleko od gela, deluje vam da bi i -50 izdržalo. Ipak realnosti radi do -35 je sigurno upotrebljivo (za niže ipak neko 0W mada mnoga od njih nisu bolja) tako da i na Aljasci ne bi trebalo da bude problema!!
Kakvo je inače u vožnji? Za lakotečljivo ulje - čudo!! Terajte ga npr. pola sata u režimu 5000 obrtaja u minuti plus minus 10% pa sami recite, ponaša se kao da je 15w-50 ili čak 20W-50!! Dobro pomalo je subjektivno. Znači za sve x-40 ili xxW-40 motore. Na plus 30 i više pomalo je retko za gradsku vožnju ukoliko vam treba 15W-40 ali i dalje ništa strašno. Preporuka čista kao suza. Ukoliko imate LPG (TNG) nije vam baš neophodno ali ako vam budžet dozvoljava uzmite ga, više od ovoga je baš bacanje para. Indeks viskoznosti 168, za sintetiku ne previše (znači da polimera ima umereno).
Ima li manu? Osim pomenutog standardnog intervala zamene još jedino čega se mogu setiti je blago povećan sadržaj sulfatnog pepela ali u granicama standarda i vrlo relativno gledano (recimo da je za 100% sintetiku uobičajeno oko 1,0% a ovde je 1,2) no i dalje to nije mnogo i ispunjava sve zahteve čak i za LPG(TNG) gde je ta brojka poželjno da bude što manja pa i ispod 1. Još ako ćemo "da vadimo sitan pesak iz bubrega" može se na veoma akademskom nivou zameriti da ne spada u "fuel-saver" klasu i da mu proizvođač daje ocenu 8,5 (od 10 mogućih) za štednju goriva što nikako nije loše (odlično je) samo nije vrhunsko. Doduše sama gradacija viskoziteta ga sprečava da bude bolja. "Energy saver" su ipak standardno 0W-30 tj. 0W-20 ili max. 0W-40. U klasi 5W-40 više od 9 ocene nije ni moguće ali ipak ima mesta za tu nijansu.
Znači ako ćemo da cepidlačimo možda nije za jaku preporuku ga motore na gas i ne-dizel varijanta nije baš za dizelaše na D2, drugo nema šta da se kaže osim hvalospeva. Odnos cena/kvalitet je izuzetan jer je cene tek neznatno veća od polusintetičkih ili čak identična a 100% sintetika je ipak 100% sintetika i 100% je bolja od svih pa i najboljih "polu" varijanti.
Jedino mineralna ulja imaju sličan odnos cene i kvaliteta i to ne sva!
Istine radi malo skuplje Syntoil Energy ima bar isti odnos cena\kvalitet pri čemu je po samom proizvođaču za nijansu kvalitetnije kako sam već spominjao ranije (58 naspram 56,5).
Da ne bude zabune po ovome bi Energy trebao da bude favorit naročito što je pogodniji za starija vozila. Ipak SH/SJ naspram SM kao i "samo" B3 naspram B4 i još MB 229.1 naspram 229.3 pokazuje da ono ispunjava manje strože standarde od High Tech-a. Drugo i značajnije:
- Pola boda više za redukciju trenja je zasluga većeg sadržaja pre svega ZDDP-a i nije nešto što bi se ozbiljno računalo kao prednost pogotovu što manja viskoznost znači bar slično habanje i pored neznatno manjeg indeksa trenja (bar 1/4 boda manja razlika).
- Brzina prodiranja ulja u motor je opet za pola boda bolje ocenjena ali je zasluga manje viskoznosti i iako je "čista desetka" u odnosu na 9,5 nije nešto što će se u praksi primetiti (još 1/4 boda manja razlika od ocenjene).
- Stabilnost filma im je identična po ocenama ali bi se uvek kladio na 5W-40 u odnosu na 0W-40.
- Potrošnja manja za 0,5% takođe je akademska pa kao i prethodno daje po frtalj boda na stranu High Tech-a.
Sve u svemu u slobodnom tumačenju bodovanja (nadam se da se autori neće ljutiti) rekao bih da je razlika (suštinska) samo pola boda u odnosu na formalnih jedan ipo.
Uz malo nižu cenu, manji indeks viskoznosti i uopšte nešto veću viskoznost, širi opseg primenjivosti, lepšu (bleđu) boju i za nijansu lepši zvuk motora na visokim obrtajima High Tech je ipak (moj) favorit.

VII MoS2-Leichtlauf (Low Friction) SAE 10W-40
Na kraju ali nikako po značaju. Ljubimac samog proizvođača, svih zaljubljenika u automobile i naravno onih u ulja a posebno autora ovih redova.
Neka me neko zaustavi posle treće strane.
Polusintetičko ulje. Cena veoma, veoma povoljna. Generalno na tržištu top 5 gledajući odnos kvalitet/cena, koji je bolji i od prehodno hvaljenog Syntoil HighTech-a!
Cenom je kao npr. Leichtlauf 10W-40 pa bi i laik zaključio, polu-sintetika po ceni mineralnog pa još MoS2 aditiv džabe (već u proizvodu) mora da je best buy! I jeste!
Dugo bi objašnjenje trebalo zašto Leichtlauf istu cenu ali u skraćenoj verziji je da je po SL standardu (što MoS2 verzija nije) kao i da ispunjava iste ACEA A3/B3 ali iz 2002 (02) naspram onih iz '98.
Ovo ulje je toliko dobro da je to čudo jedno! Pokušaću da budem krajnje objektivan i pored priznanja da sam na njega "slab".
Kao što sam rekao ili ću tek reći ACEA standardi (bilo A ili B) sa oznakom 3 su više akcentovani na performanse dok je 1 na štednju, petice obuhvataju oba a 2 i 4 su kompromisna rešenja. Uzmite ovo ne baš strogo jer je naravno kompleksnije od rečenog.
To se nigde bolje ne vidi nego kod ovog ulja. Ulje za performanse. Napravljeno da vam sačuva motor i izvuče maksimum iz njega. Želite povremeno sporsku vožnju? Evo vam idealnog ulja. Preporučujem da nađete stazu npr. novu Navak akademije ;-) lepo platite i neugrozivši nikoga malo se izživite sa ili bez instruktora. E za to vam treba baš MoS2 o kome razgovaramo.
Mala digresija: postoji i verzija 15W-40 koja je čisto mineralne osnove i ispunjava samo SH i A2/B2 i koje je naravno nešto nižeg kvalilteta ali i dalje odlično jedino ga je teško naći nije standardna ponuda već spada u "izvozna" ulja što znači traži veće količine za isporuku. Ukoliko ga nađete upravo ta verzija bi dobila preporuku za zastavu, lade i sve automobile koji imaju 15W-40 kao preporuku proizvođača motora ili onih gde je i 10W-40 i 15W-40 u uputstvu.
Vratimo se na polusintetičku verziju. Iako MoS2 možete i sami sipati u bilo koje ulje pa čak i u sintetiku i dobijete bolje karakteristike, formulacija optimizovana za ovaj aditiv i to od fabrike koja ga je izmislila je ipak nešto što daje svemu dodatnu ozbiljnost do nivoa mističnosti. Osim toga ako ulje sličnog ili slabijeg kvaliteta košta isto pa još dodate novac za aditiv duplo ste u minusu.
Da ne bi nabrajao za koja vozila jeste ajd' da nabrojim za koja vozila nije:
nije samo za novija (2001 i posle) koja zahtevaju min. SL
Za koja može ali nije (posebno) preporučljivo:
- Većinu dizelaša, "brzohodni" nisu u toj grupi
- Kod uopšte motora koji rade na nižim obrtajima, imaju max. snage na 5000 o/min. (benzinci) kao dosta Golf benzinaca.
- Ukoliko vam je stil vožnje takav da je akcenat na štednji, vozite autoputem 90 max. ne prelazite 3000 obrtaja (benzin) ili 2000 (dizel), tu vam MoS2 malo pomaže on dolazi do izražaja na 4000 i više obrtaja. Za ovaj stil vožnje su lakotečljiva ulja.
Back to the topic.
Iako LM ne daje vrednost isparljivosti ovo ulje ima vrhunski nisku vrednost. I uopšte je potrošnja ulja izuzetno mala čak i do 2 puta (!) u odnosu na druga SJ/CF.
Uopšte je utisak i ponašanje takvo kao da je viskozitetne gradacije 5W-50 a ne 10W-40. Na -18 je gusto, znatno gušće od SyntOil-a, na -25 ono baš gusto, ali teče, koloidni MoS2 kompaktan ni teorije nema da se raslojava, u motoru prede na -15 čak i sa hladnim motorom, hladan start izuzetan, a ostale osobine kao da je SAE 50, pri visokim obrtajima neverovatno neutralno, i sve tako redom. Probajte sledeći test. Nađite neku dugu (više od 5km, poželjno 10) uzbrdicu sa min. 7% najbolje 10%, zagrejte mašinu min. frtalj sata umerene vožnje. Onda krenite oštro, držite se 4000 do 5500 obrtaja (grubo rečeno 50 do 70 drugim stepenom prenosa) i terajte ceo uspon. Ako nije letnje vreme naročito ako je ispod 20 celzijusa ventilator vam se neće upaliti kod većine vozila (osim baš starih i onih koji ne trpe te obrtaje!) Nije baš industrijski test ali bolji teško da će neko smisliti a da je tako efektivan. Probate isto sa standardnim mineralnim uljem pa ćete videti razliku.
Viskoznost na -20 (mereno) je nekih 2900mPas što znači u vrhu polusintetika 10w-40, na +40 oko 100 (98 fabrički), znači od onih gušćih te gradacije i na 100: 14,4 opet malo gušće ali ne najviše u klasi već baš na sredini za SAE 40 i što je još bolje ove vrednosti vremenom neće mrdnuti (bar prvih 5-6 hiljada km) a uticaj smicanja je sigurno ispod 2% a na visokim temperaturama nije ispod bilo kog 15W-50!
Indeks viskoznosti oko 150, znači baš idealan i uz to natprosečne vrednosti u ekstremnim temperaturnim oblastima (ispod nule i preko 120).
Mada ulje o kojem pričamo ispunjava (i nadmašuje) većinu zahteva za SM ipak nije čak ni SL. Postavlja se pitanje zašto? Ne bih bez podataka nagađao ali mislim da za SL jedino ne ispunjava sadržaj cinka ispod 0,1%.
Po tabeli proizvođača (već pominjanoj) stiže do rezultata od 55 što je izuzetno. To je rezultat za 100% sintetička ulja a tačno toliko ima i Race sintetika. U redu kao specifično ulje koje nije pravljeno da bude izbalansirano možda i nije najbolje za poređenje. U redu: gore pominjani Top Tec 4300 ima tek 55,5 - Leichtlauf special 5W30 tačno 55 - i prethodno hvaljeni High Tec 56,5. Od polusintetičkih izuzetano i skuplje diesel High Tech 5W40 za pumpa-dizna VW mašine i euro IV motore ima 54 a LL special 10W40 o kome je već pisano tek 53. Ocenu mu najviše kvari ekonomičnost koja je 8 (8,25) što za 10W40 znači 95% od teorijski mogućeg.
Treba napomenuti da je jedino ulje u LM ponudi sa čistom desetkom što se tiče smanjenja habanja i trenja na čemu mu može pozavideti i sintetike 0W40 ili 5W40 kao i najbolje Syntoil longtime plus 0W-30 koje ima "samo" 9,5. Sa npr. CeraTec-om bi i ono doguralo do 10 ali u startu je cca. 2,5 skuplje a ovako bi za 5 litara ispalo celih 3 puta više. Ukoliko interval zamene nije 30.000km razlika bi zaista bila prevelika u slučaju da jeste razlika bi se smanjila na uporediv nivo. Naravno MoS2 se može dodati i u "full" sintetiku ali više o tome kod aditiva.
Boja je jedan od razloga što ovo ulje nije više omiljeno. Naime zbog aditiva je antracit crne boje i ljudi to ne vole jer (pogrešno) veruju da je promena boje ulja ultimativni indikator za promenu ulja. Tu se provlači još jedna greška te "tihe" većine koja bi probala ali ... naime ukoliko je osvetljenje dobro a naročito po dnevnoj svetlosti ipak se vidi koliko je ulje čisto jer se prozire kroz crnu osnovu, teško je objasniti ali ko je video znaće o čemu pričam.
Dodatak aditiva u ulje većina rafinerija, proizvođača ulja i motora toliko pljuje da ne zameram običnom čoveku što se ne usuđuje da učini nešto dobro za svoj motor. Ako vam nije dosta 50 godina tradicije i primene na milionima motora, evo i ulja koje se prodaje sa već dodatim aditivom te bi i neverne Tome trebale da budu razuverene. Više u delu o aditivima.
Eto kraće nisam mogao. Kraj.

Biće naravno o LM-u dosta reči kod aditiva, a samo još da napomenem izvanrednu seriju Molygen (mineralno, polusintetičko i sintetičko viskoznosti 15W-50, 10W-50 i 5W-50 respektivno) koja spada u „izvozna“ tj. Ulja za posebne klimatske zone, posebno tropske ili sa jako izraženom kontinentalnom klimom, ali bi dobro došla i za naše podnevlje pogotovu ukoliko vam motor nije u cvetu mladosti. Tu priču zaokružuje i Synthoil-HT 10W-50, varijanta sintetike, već nahvaljene, sa većom viskoznošću.


MOBIL

Od kad su se fuzionisali Exxon i Mobil veće naftne kompanije na svetu nema. Najveći ali ne i monopolisti (zar bi i mogli pored svega što ću nabrojati a mnoge važne ću morati da izostavim). To je već lepo, koristite resurse i tiraž tako da možete da postavite norme i standarde. Kao velika multinacionalka naravno da je (računam i dok su bili razdvojeni) bila umešana i u ekološke katastrofe i u razne korupcije, izbegavanje poreza, afere i slično. Broj jedan (u industriji) nikada običnom čoveku (a naročito meni) nije bio simpatičan niti bi trebalo. Pa ipak, paradoksalno, ovde su se kockice složile i od negativca (bar meni) je postao dobrica.
Kako?
Polako videćete već tokom teksta.
Pre svega moram reći da su obe kompanije zadržale svoje brendove te je Mobil – Mobil a Exxon-ova ulja se prodaju pod brendom Esso.
Ova druga ću kraće pomenuti kasnije. Ista su klasa i ne (primetno) lošiji od Mobila ali nemaju divezsifikaciju kao prvi a i marketing im je znatno lošiji te sve i da je isto pa još i jeftinije prilično im je džabe, jer svi znamo za Esso a koliko nas koristi njihova ulja? Vrlo malo. Znate li neko Esso ulje? Šta da vam pričam dalje!
Uzgred sve i da nemaju moje simpatije Mobilovci bi morali malo duže da se „obrade“ jer su sa Mobil 1 serijom postigli san svakog marketinga: svi su čuli za „jedinicu“. Propaganda je bila neverovatna, pare nisu žalili ali ni razbacivali, koliko god da je koštalo vredelo je. I u selima poput Donjeg Potrkanja, ... ili ... u planinskim zabitima i iznad garaža stoji natpis Mobil 1 a često i Mobil 1 authorised (ili tako nešto). Naravno pričamo o garažama koje su svetlosnu godinu od Mobil ovlašćenog servisa za zamenu i koji možda mobil mineralke imaju par litara (a neke ni to) za dolivanje.
Table, često i svetleće su svuda, svaka druga perionica, automehaničarska radionica ili prodavnica autodelova (i 90% prodavnica ulja) ih ima.
Samo ime je sugestivno, nameće i u podsvest gura: Mobil 1 – no. 1.
„Kao što i samo ime kaže ...“ Prvo u svemu!! U jednom je sigurno, najreklamiranije i marketinški najeksploatisanija serija ulja svih vremena.
Mobil 1 je duga priča i veća je od svih ostalih zajedno pa nju na kraju (iako ne po značaju, naravno). Pre opisa ulja još par naznaka.
Mobil na sajtu ima dobar odeljak o mitovima (myths) čije ću delove koristiti (pošto je na početku teksta, koristio) a preporučujem da pročitate nezavisno. Još bolji način da naučite dosta o uljima je i deo „Pitanja i odgovori“ – „Q/A“ gde zaista ima dobrih pitanja i još boljih odgovora. Prava riznica. Naravno uopšte o uljima preporučujem i brošuru LM-a sa njihovog sajta. Drugi nemaju tako lako dospune a tako edukativne informacije na svojim sajtovima.
Kratko bih se osvrnuo na američku filijalu Mobil-a. Oni osim Mobil 1 imaju još samo (za putničke automobile i laka dostavna vozila) Mobil Clean 5000 i Mobil Clean 7500 u raznim gradacijama viskoziteta; prvo je mineralno ulje a drugo je polusintetičko. Brojevi predstavljaju interval zamene u miljama.
Prilagođeno je američkim proizvođačima automobila (i američkim filijalama japanskih) i njihovim servisnim intervalima, mada se kod prvog zamena praktikuje na 6 meseci a za taj period (i navedenju „miljažu“ se dobija i garancija). Zamena se dakle vrši na manje pređenih kilometara no evropske verzije su i prilagođene (aditivima) za nešto duži interval zamene a i motori su malko drugačiji (pa i norme ACEA pre svega). Iskreno 8000 i 12000km je i prava mera za mešovitu vožnju za mineralno i polusintetičko ulje tako da se može preporučiti i ako je preporuka 10/15 hiljada km (20% rezerve uvek dobro dođe). Inače i imenom sugerišu da imaju visok sadržaj deterdženata, prvo 16% više od (kako navodi sam proizvođač) „Mobilovih konvencionalnih ulja“ (koja imaju solidnan sadržaj deterdženata) a drugo čak 18% više „cleaning agents“-a (agenta za čišćenje) i od samog Clean 5000!! (neverovatno zar ne?) što će reći (u pola šale) „polu deterdžentsko ulje“, doduše na drugom mestu se navodi 27% više od industrijskog standarda ili proseka (više se i ne sećam tačno a fajl ne mogu naći) što je takođe izuzetno. Naravno garantuje se da to nije na uštrb drugih osobina, tako da čistiji motor uz ostalo isto ne zvuči loše. Ovaj problem se pomalo zanemaruje a drago mi je da i velikan poput Mobil-a to naglašava i posebno vodi računa. Naime iako sva ulja iole boljeg proizvođača, makar i lokalnih, ispunjava minimum a renomiranih i više od minimuma standarda praksa pokazuje da višegodišnja primena „standardnih“ ulja čak i ako ne stvori taloge sigurno stvara prljavštinu koja je sve samo ne dobra za vaš motor. Ovo je naročito izraženo kod ulja koja ispunjavaju starije API standarde: SF pa čak i SG(/CD) koji imaju propisan sadržaj deterdženata ali niži od novijih npr. SL(/CF). Naravno uzeto je u obzir da koristite motor starije generacije i da je proizvođač propisao kvalitet SF ili SG i vi to poštujete. Ukoliko koristite motor koji zahteva SH ili SJ a sipate SG (ili ako je dizel, zahtev CF a sipate CD) to svakako nije dobro ali će uz kraći interval zamene odraditi posao. Ono što nećete odmah primetiti a sasvim sigurno se desilo (možda ne za samo par hiljada km i ukoliko je jednokratno) je nedovoljno čišćenje motora i zaostala prljavština i verovatno (manja) količina taloga. Samo habanje motora ili povećana potrošnja nisu uočljivi i obično se pojačavaju upravo zbog pojave o kojoj govorim. Dakle, Mobil je to imao u vidu i namenio je ove serije pre svega za preventivu ali vam pomenuta ulja mogu i oprati motor ukoliko je u pitanju manja (unutrašnja) nečistoća motora.
Za teže slučajeve (nastanak lakova i taloga, naročito zbog neredovne zamene ulja) moraćete da koristite specijalna ulja (aditive) za pranje motora.
Obično postoje dve varijante, nežnija koja moraju da deluju par stotina km i jača kojoj je potrebno svega petnaestak minuta rada na leru da bi se rastvorile nečistoće iz motora.
Mobil Clean 7500 je malo pogodniji za dizel vozila i uopšte novija vozila jer ispunjava SM/CG-4 dok mineralni 5000 ispunjava SM/SL i CF/CD. Dakle razlike nema mnogo jedino što polusintetika ima bitnu malu prednost a to je cela godina između izmena što ako relativno malo prelazite (npr. 6000milja ili 10.000km) dovodi i do uštede u novcu jer nije duplo skuplji. Naravno kako sam Mobil kaže i M 5k Clean može da se menja i na 15.000km (10k milja) ukoliko odgovara mašini a proizvođač specificira baš taj interval zamene.
Drugo i pored mineralne osnove „mlađi brat“ nije za klasu lošiji već samo u nijansama. Mobil Clean High Mileage je varijanta 5000 sa aditivima za „negu“ zaptivki; kvalitetno mineralno ulje za motore sa preko 120.000km.
Vratimo se na evropsku produkciju.
Mobil M – mineralno ulje, jedno od (naj)boljih. Postoji u dve varijante viskoziteta 10W-40 i 15W-40. Ono prvo je toliko dobro da jedva da ima razlog da drugo postoji jer je razlika samo u viskoznosti na nižim temperaturama na radnoj im je viskoznost ista na 40 stepeni svega cca. 10% (98 i 107cSt respektivno). Naravno ispod nule je prvo superiorno. Doduše drugo je taman malo jeftinije pa do -15 ionako nema veze. Flash point im je u dlaku ista (odličnih 230 stepeni) kao i sadržaj pepela, koji je ispod 10g po litri čineći ih pogodnim i za LPG pogon. Indeks viskoznosti je kod prvog u rangu polusintetičkih (157) što i pored iste gradacije nije uvek slučaj. Drugi ima za 15W-40 natprosečnu (i gotovo idealnu ni preveliku ni premalu) vrednost od 141. Tačka tečenja kod prvog standardnih -30 (dopuštajući korišćenje do -25) a kod drugog malo ispod očekivanog: -24 (u klasi standarda mada je moglo i bolje, može i do -18 ali preporuka je da min. bude ipak -15). Vrednost gustine je kod drugog 0,885 što je taman prosek za mineralna a kod prvog neočekivanih 0,87 što je jedna od najmanjih vrednosi u industriji ukazujući na: visok sadržaj aditiva i moguć manji sadržaj hidrokrekovanih ulja i/ili sintetičkih komponenti. U svakom slučaju oba ulja su od vrhunskih baznih ulja i osnova im je jako kvalitetna.
Ono što je vanserijski je viskoznost na visokim temperaturama HTHS (u mPas na 150°C). Dok je za 15W-40 po SAE J300 zahtev da to bude preko 3,7 i Mobil M te viskoznosti to ispunjava (4,0) i to je prosek, 10W-40 ima zahtev da ona bude veća od 2,9 a Mobil M ga sa 3,95 debelo prevazilazi a prevazilazi i prosek industrije koji nije veći od 3,5!
Ispunjavaju SL/SJ i CF norme i to je standardno.
Zaključak je da se radi o vrlo dobrim proizvodima (naročito 10W-40) po relativno umerenoj ceni. Ona naravno nije baš niska ali je čak za nijansu ispod LM-a, čak je konkurentna skupljim varijantama mineralnog Valvolina (SL nivoa). Elf je već 10% jeftiniji, ali pravi problem je što npr. Polusintetička Selenija nije (mnogo) skuplja, nekih 10% pa je to jedina prepreka čistoj preporuci. Ovako ako nemate poseban zahtev za polusintetikom a treba vam čak i 10W-40 a već ste se opredelili za Mobil, ne morate trošiti više novca za polusintetiku pogotovu ako godišnje prelazite do 10.000km što bi bilo preporučena kilometraža za ovo ulje, dodatnih 5000km će vam ionako propasti kod polusintetike jer je vremenski interval podjednako važan.
Mobil Super S. Polusintetičko ulje, verovatno u vrhu po prodaji u evropi. Radi se u 10W-40 i preporučljivo je kako za moderne automobile tako i za nešto starije, bilo da su benzinci ili dizelaši. Takođe je izvanredan izbor za laka dostavna vozila (kombiji i manji kamioni). Ispunjava iste API standarde kao i M, jedino je malo stabilnije na višim temperaturama tako da je pogodnije za turbo mašine, ne u smislu performansi koliko u dužem intervalu zamene. Takođe malo je bolje u smislu zaštite od habanja na jako niskim temperaturama.
Osnovni industrijski parametri su u dlaku kao i kod M-a iste viskoznosti, no detaljniji podaci ipak daju prednost polusitetici. Kvalitetnije ali svakako ne opravdava 50% (i kusur preko) veću cenu. Stvar preporuke se svodi na to koliko vozite godišnje. Ukoliko je do 10 hiljada onda M, 10-15 onda S, 15-20 opet M uz dve zamene godišnje, 20-25 pa sve do 30.000 opet S sa dve zamene i tako redom.
U odnosu na druge polusintetike po svim osobinama je za nijansu iznad proseka ali je i cenom takođe čak i više. Osim Castrol-a i Motul-a najskuplja je polusintetika na domaćem tržištu tako da i pored vrlo dobrog kvaliteta dobija samo umerenu preporuku. Naravno može se naći i po 10-15% nižim cenama (obično za 5-to litarska pakovanja) u npr. Metrou na akcijama kada dobija malo jaču preporuku. Pratite situaciju pa ako volite ovaj brend iskoristite takve prilike.
Mobil Synt S 5W-40
Evo mog omiljenog Mobilovog ulja. Čista je sintetika. Ono S malo zbunjuje pa ga mnogi mešaju sa polusintetikom pogrešno misleći da je samo „kec“ čista sintetika. Ovo ulje ima jako povoljnu cenu i jedno je od vodećih u oblasti sintetičkih ulja. Jeste jedinica fensi, ali profesionalci (rukovodioci voznih parkova, udruženja taksista, direktori i/ili vlasnici manjih prevoznih firmi – ekpres pošta i sličnih koja koriste pikapove, kombije, ipak nije za teška vozila) znaju dobro: ukoliko za 2/3 ili 3/4 cene dobijete 90% kvaliteta (grubo rečeno) dvojbe nema. Pogotovu što ponekad i nema razlike u kvalitetu, zavisno od vozila.
Ispunjava CF i SM ali kako Mobil posebno naglašava (mada nije neophodno) i SL i SJ vozila. Implikacija je naravno jasna – sipajte ga i u starije automobile gde se savetuje samo konvencionalno (mineralno) ulje. ACEA A3/B4 je očekivano za sintetiku ali nije loše znati da nije omanulo ni tu.
Specifična gustina od 0,86 je za sintetiku prosek kao i flash point od 232.
Za gradaciju 5W-40 je malo viskoznije ulje ali daleko od granica standarda, na 100 okruglih 14 a na 40 stepeni 83 što je zapravo već bliže proseku.
Tačka tečenja od -42 je već među boljima u klasi i jedino sam Mobil svojim dizel varijantama istog to spušta i na -50 što je rekord za 5W klasu a većina 0W ne dostiže toliko.
Sadržaj pepela od 1,0 je takođe nešto bolji od standarda i čini ga preporučljivim i za LPG. Fosfora ima 0,09g/lit. Što je za SM tek za dlaku ispod dovoljenih 0,1 (0,12) implicirajući solidan sadržaj aditiva protiv habanja (cink dialkilditiofosfat, eng. Zinc DialkylDithioPhosphate) koji je ujedno i deterdžentska komponenta. Sve to zajedno govori da se vodilo računa da dobijete visok kvalitet po umerenoj ceni.
Inače samo ulje sliči LM-ovom (i obratno se može reći) Syntoil HT-u. Osnovni su im parametri jako bliskih vrednosti. Ovo drugo je malo viskoznije, na hladnom se slično ponašaju, tačka tečenja se razlikuje samo za jedan stepen. Boja im je slična (Mobil malo tamniji) itd. i sl.
Koje je bolje? Iskreno – nemam pojma! Iste su klase i razlike se svode na distintivne tako da je više stvar afiniteta prema robnoj marci. Mobil je neznatno skuplji ali se na akcijama može naći po istoj ili čak nešto manjoj ceni te je izbor još teži. U svakom slučaju nećete pogrešiti za koje god se odlučite. U slučaju da imate vozilo na dizel uzmite dizel varijante ovih ulja, ukoliko idete na LPG možete malo i uštedeti pa kupiti i jeftinija ulja ali ukoliko ste na benzinu ova dva ulja su vam „best wish“. Praktično ukoliko vam motor specifično ne traži A5 ili neki specifičan standard koja ova ulja ne ispunjavaju neznatno bolja i mnogo skuplja ulja vam se ne isplate. Naravno vozilo mora da bude u zahtevu 5W-40, 10W-40 ili 15W-40. Ili da je 5W-30 (10W-30) a da je malko starije.
Drugo što je bitno a to je koliko vozite godišnje. Ukoliko je to 10-15 pa i 20 hiljada ne tražite bolje a za 30.000 možete proći i jeftinije jer bi sa ovima morali 2 puta godišnje da menjate ulje.
Ipak motor koji se drži propisa i servisira se na 30.000km a dosta se vozi u gradu neće imati vek trajanja kao kad bi ulje menjali na 15.000km ali to je već druga priča i biće i za to (nadam se) vremena.
Dakle još jedanput. Ako ste u SL zahtevu vozite uglavnom van grada i to 10-15 hiljadarki/god. uzmite mineralno ili polusintetiku, ukoliko ste u SM kategoriji ili SL ali dosta vozite u gradu i prelazite 12-18.000km/god. ne tražite dalje ova dva sintetička ulja su ono što vam treba po umerenim cenama. Kvalitet im je uporediv i sa najboljima, viskoznost nešto veća ali na hladno se nose i sa 0W uljima a štite motor bolje i od vrhunskih lakotečljivih (energy saver) ulja.

Mobil 1

O ovom brendu unutar brenda (i brendu nad brendovima) bi verovatno moglo da se ispiše kao o svima ostalima ali moram malo da skratim priču.
Propagandna mašinerija je odradila svoje. I ptice na grani i zidovi već znaju „Broj 1, najbolje u svemu, nema boljeg, 1 jer je numero uno, ...“.
Testiranja (doduše Mobil-ova) sa pređenih 200.000 milja (320.000km) ili nešto preko bez tragova trošenja motora deluju impresivno. Motori su doduše vrhunski ali sami proizvođači navode 300-500.000km kao njihov radni vek, tako da vam Mobil zapravo poručuje – Sa Mobil 1 habanje motora praktično ne postoji, prepuštajući vam zaključak da ni milionče nije nemoguće.
Ima i drugih navoda i reklama ali da vidimo šta Mobil znanično kaže.
Mobil 1 postoji u više varijanti:
- „običan“, samo Mobil 1
- Advanced Fuel economy
- Extended performance
- Turbo Diesel Truck
- High Mileage
- I najnovije: Mobil 1 Racing

Počeću obrnutim redosledom (po značaju/tiražu u prodaji)
Racing
Prilagođeno trkačkom miljeu, nudi poboljšanu zaštitu motora pri visokim obrtajima motora i ima izuzetnu (ali zaista izuzetnu) termičku otpornost koja po navodima Mobila nudi zaštitu i do 400F što je čitavih 205 cel. što je tačka paljenja mnogih konvencionalnih ulja.
Zanimljivo je da se proizvodi u dve „veoma tanke“ viskozne klase: 0W-20 i 0W-30! Mobil opet želi da kaže: toliko smo dobri da viskoznost nije bitna.
I zaista neuobičajeno niska viskoznost za ovakva ulja (osim Motula) ne znači i manju zaštitu. Osim toga kako sam Mobil kaže u odnosu na gušća ulja ovde se zbog manjeg otpora dobije na snazi (nekoliko procenta).
Zanimljivo je da se ne preporučuje za običnu vožnju što malo plaši ljude ali radi se zapravo o tome da zbog većeg sadržaja aditiva protiv habanja teorijski može da skrati vek katalizatora, ili drugačije rečeno ne ispunjava novije API standarde.
Sadržaj ZDDP-a je otprilike duplo veći od dozvoljenog za SL standard. Mobil ne navodi koji API ispunjavaju ova ulja ali verovatno SH (kao većina Motul V300 ili još bliže kao Mobil Racing 15W-50 4T trkačko ulje za motocikle).
Inače pre ovih „lakotečljivih“ trkačkih varijanti za manje prestižna takmičenja najčešće se koristilo „obično“ Mobil 1 15W-50 koje je zbog veće viskoznosti bilo bar jednako dobro da se izdrži trka a za treninge bi se izgubilo malo snage.
High Mileage
Verovali ili ne – sintetika za motore sa puno odrađenih sati. Namenjena je za motore sa preko 120.000km. Kako dalje kaže poroizvođač, čak (trebalo bi naročito) i za one motore koji su koristili manje kvalitetna konvencionalna (mineralna) ulja. Mada važi za sva Mobil 1 ulja ili šire gledano sve sintetike najviše važi baš za „High Mileage“ sintetike:
Ovo ulje vam je najnežniji i najbolji (mada i ne najjeftiniji) način da „operete“ motor iznutra. Sama sintetička ulja uz (kod ovog) povećani sadržaj deterdženata lagano ali efikasno spiraju i rastvaraju sve vrste nečistoća nataloženih na površinama i to čak i lakove i crni talog/mulj („black sludge“). U ekstremnim slučajevima pre sintetike koristite „engine clean“ preparate poznatih proizvođača a zatim HM Mobil 1 i dobićete najbolju kombinaciju. Naime mineralna ulja neminovno tokom godina korišćenja ostavljaju taloge. Sintetike iz rastvaraju a prvi put se preporučuje kraći interval zamene ulja: 5 do 8.000km kako Mobil navodi, jer će sintetika koja bi u novom (novijem) motoru bila čista sve do zamene već posle par hiljada km dobiti tamnu boje ne zbog sopstvenih osobina već zbog zaostalih taloga. U težim slučajevima potrebno je 2 do 3 puta odraditi kraći interval zamene pa se vratiti na 15-20 hiljada km ili kako sam već naveo kombinovati sa specijalnim preparatima pri čemu bi produžili prvu ili bar drugu zamenu sintetike na pristojnih 10.000km i uštedeli nešto novca. Ovaj postupak bi preporučio svima koji kupuju polovno vozilo od nepoznatog vlasnika.
Ovo ulje (ulja) ima bolje opšte osobine od klasičnih ulja za stare motore zadržavajući ostale osobine ovih ulja: povećan sadržaj aditiva protiv habanja i trenja, deterdženata i dodataka za poboljšanje dihtunga i zaptivki („seal conditioner“) koji smanjuju potrošnju ulja i sprečavaju (eventualna) manja curenja ulja.
I pored svega navedenog zadržavaju API SL/CF standarde uz naglašeno i SJ.
Postoji u dve varijante: 10W-30 i 10W-40. Ovo drugo je verovatno više u upotrebi jer čak i 10W-30 zahtevi motora posle nekih 200 hiljada prerastaju u 10W-40. Oba imaju malo veću specifičnu gustinu (težinu) od uobičajenog za sintetička ulja (0,865), malo su gušća unutar specifikacija i indeks viskoznosti im je taman za specifikaciju (kod prvog „samo“ 145). Sadržaj pepela je nešto veći za sintetike ali daleko unutar specifikacija (kod drugog 1,36). Tačka paljenja odlična i natposečna za viskozitenu gradaciju za oba a HTHS viskoznost (na visokim temperaturama) izuzetna: 3,66 i 4,06 respektivno sa zahtevima od 2,6 i 2,9! Ovo je oko 20% iznad proseka što im pridodaje još jednu značajnu osobinu a to je primenjivost u teškim uslovima rada (vuča prikolice, stani-kreni, visoki obrtaji, duge neprekidne vožnje velikim brzinama i sl.).
I na kraju ali ne i po značaju oba ulja imaju vrlo odlične (nije pleonazam) osobine na niskim temperaturama, daleko bolje od standarda za 10W ulja, gušće je bar za 5W sa tačkom tečenja od -39 a ređe sa svojih -54 tuče i većinu 0W, a odgovor zašto nisu 0W-30 i 5W-40 ležu u njihovom relativno niskom indeksu viskoznosti jer se standardi postavljaju za -10 do -30 stepeni celzijusa.
Turbo Diesel Truck
Komentari tipa „ma koji Mobil 1 kad nije za kamione, moje HD dizel ulje je sigurno bolje, jer vučem prikolicu od xx tona“ su verovatno dojadili čak i velikom Mobil-u te je morao da dokaže da je Mobil 1 svuda najbolji pa i broj 1 među uljima za teška vozila. Još od ranije postoji SUV and truck verzija viskoznosti 5W-30 sa tačkom tečenja od -54 i ispunjava A5/B5-04 ACEA standarde kao i ILSAC GF-4 (SM) i EC ali ipak samo CF API za dizele.
Ovo samo CF je gotovo izazivalo podsmeh pa je Mobil sa gore pomenutim u verziji 5W-40 postavio nove standarde za kamionska ulja. Pošto obražujem pre svega ulja za automobile (možda stignoem i do kamionskinh ali ko da nađe toliko vremena) ne bih u detalje ali treba reći da ovo Mobilovo sintetičko ulje ispunjava sve postojeće (i nepostojeće) standarde:
Počevši od „benzinskih“ SM/SL/SJ preko nekih manje poznatih ali zahtevnih sve do za dizele propisanih API (zapazi samo): CG-4, CH-4, CI-4, CI-4 plus i najnajnoviji (i zahtevniji, čak i za Euro 5 dizele) CJ-4!!
Osim strahopoštovanja dužan CJ-4 kao da nije dovoljno ispunjava i specifične zahteve velikih proizvođača kamiona kao što su: Cummins, Powerstroke, Duramax and Navistar, Daimler (Mercedes) Chrystler i Carterpillar (ECF-2 i ECF-3).
Kao šlag na torti (ili tačka na i): ACEA E5/E7!!
Sadržaj fosfora je na granici (za SM) od 0,12g/l, TBN (TB# što bi rekao Mobil) 10,7 (pogodno čak i za domaći D2), sadržaj pepela kao za LPG ulja (1,0%) i viskoznost na -35 od svega 25400 što je iznadprosečno za 5W ulja a podatak je bitan i ako se koristi kao menjačko ulje gde i vrhunska 75W imaju najmanje duplo (propisano je manje od 120.000 na -40). Menjačka ulja će biti posebno obrađena (jednog lepog dana) a samo da naglasim da 75W nije gušće od npr. SAE 50 kako mnogi misle, čak ni od W20, već je uz šire opsege slično 10W ili čak 5W a svakako bolje od 15W. To je zbog drugačijih standarda i intervala za menjačka ulja ali duga je to priča.
Hoćete no. 1 u vašem kamionu sa Euro 4 motorom, ne tražite dalje!
Extended Performance
Ova vrsta Mobil 1 ulja je namenjena dužim vremenskim intervalima zamene. Više o običnom Mobil 1 na kraju a „produžene performanse“ imaju garantovanih 15.000 milja/1 god. rok trajanja. Zapitaćete se u čemu je vic, jer ovih (zaokruženo na više) 25.000 je taman malo manje od vrlo popularnih 30.000km. Ove intervale zamene imaju i vozila iz golf ili klase niže (Fait grande punto, Opel Corsa, VW Polo i dr.). Naravno detaljnije čitanje preporuka kazuje sledeće, EP jedinica zapravo može da ima i (nešto) duži interval zamena ukoliko ispunjava (a uglavnom ispunjava) zahteve vozila sa dužim intervalom zamene. Drugim rečima, za evropske automobile praktično je interval zamene 30.000km a za američke pomenutih 15.000 milja. I to je to.
Duga je priča ali samo da pomenem (zgodno je baš ovde) da na pitanje da li te intervale ovo ulje ispunjava u normalnim ili ozbiljnim (zahtevnim) uslovima, Mobil diplomatski odgovara da je garantovani period zamene za sve tipične (baš lep izraz u prevodu prosečne) uslove vožnje osim sledećih:
1) trke ili komercijalne aktivnosti (uključujući prevoz tereta)
2) četsta tegljenja i vuča (drugih automobila, prikolica i sl.)
3) izuzetno prašnjava ili prljava sredina
4) preterano (previše) rada u praznom hodu (na leru)
dalje se diplomatski navodi šta u slučajevima 1 do 4: postupite prema preporuci proizvođača motora. U uprošćenoj verziji to znači polovinu standardnog intervala zamene što bi bilo max. 15.000km za navedeno ulje.
Advanced Fuel economy
Iako sam „1“ ima osobinu i da štedi gorivo, pri čemu je to izraženo počevši od 0W-40 prem da je taj tip „isuviše izbalansiran“ da bi mu to bila primarna osobina, preko 5W-30 i naročito 5W-20 koje je pre nastanka ove serije i bilo ulje za štednju goriva, što su pre svega Honda (i Ford npr.) imali na umu pri konstrukciji najnovijih mašina koje baš traže lakotečljiva ulja viskoznosti 5W-20. Ono može u odnosu na 10W-40 uštedeti neki procenat potrošnje.
Ipak Mobil ide korak dalje sa AFE serijom. Iako pomalo nesuvislo odgovara šta je to toliko izuzetno u odnosu na baš 5W-xx Mobil 1 (praktično ništa) mora se pozdraviti napor da se uštedi max. Moguće iz i onako energetski loših SUS motora. Naime prilično se štedi samim 0W u odnosu na 5W čak i pri potpuno istoj formulaciji što čak Mobil i ne krije i u objašnjenju kako ova ulja štede čak to i naglašava. Formulacija je naravno (neznatno) izmenjena i prilagođena manjoj potrošnji goriva.
Mobil navodi 2% uštede u odnosu na ulja viskoznosti koje je „najčešće u upotrebi“ što bi iz konteksta moglo (ali ne i moralo) da znači 0W-20 u odnosu na 5W-20 (non Mobil 1) i 0W-30 u odnosu na 10W-30 (ne iz Mobil 1 serije). To bi moglo da znači još toliko uštede u odnosu na 10W-40 ili 15W-40 ulja. Naravno to nije relevantno jer ta ulja ne idu u motore koji traže lakotečljiva ulja. Osim toga sintetička ulja u odnosu na mineralna iste viskoznosti ne doprinose manjoj potrošnji sama po sebi već većim sadržajem aditiva. Uz isti paket potrošnja je slična ili čak mineralna mogu imati i neki procenat manju potrošnju. Upravo API SL definiše 1% manju potrošnju u odnosu na standardizovano sintetičko ulje što važi i za sintetike, mešavine (polusintetike) i mineralna ulja te gradacije kvaliteta.
Naravno zbog male viskoznosti i 0W prefiksa izvanredna su na niskim temperaturama i tečna su i ispod -50 a na -40 imaju viskoznost tek nešto veću od 10W ulja na -25.
Mobil 1
Ovo je jedini način da stavljajući ga na kraj ne pišem previše o Mobil 1 ulju. Dosta toga je rečeno u prethodnim specifičnim varijantama ovog ulja.
Specifične varijante (za štednju goriva ili produžen interval zamene) u opštem smislu nisu izbalansirane poput standardnog M1 i ukupno gledavši nemaju kvalitet ove izbalansirane verzije. Ona su samo malo ekonomičnija zapravo ali vrhunski kvalitet je upravo kod čiste jedinice.
Prvo što bi ste mu zamerili je interval zamene od samo 10.000 milja ili 15.000km. A ja kažem – bravo! Dugi intervali zamene forsiraju povećanje specifičnih aditiva i kombinacija baznih sintetičkih (u ovom slučaju) ulja što sve smanjuje druge osobine i pravi kompromise na opštem kvalitetu koji i dalje može biti izuzetan ali nikad kao kod sličnog ulja koje se duplo češće menja.
Dakle ukoliko povremeno vozite u oštrim uslovima obično će zadržati svojih 15.000 a ovo drugo možda da a možda ne. Ukoliko se to radi češće prvo ćete menjati na 10.000km a drugo tek na 15.000km ali ćete sa prvim imati bolje opšte osobine.
U odnosu na „štedljiva“ teško je praviti komparaciju zbog različite viskoznosti. Naravno 0W će odraditi sve što i 5W ali bih i pored Mobilovih navoda rekao da ćete uz to dobiti i bar 10% kraći vek motora naročito ukoliko povremeno zalazite u oblast visokih zahteva (kao što je u prethodnom tekstu objašnjeno) pa čak i ako je to samo 2/3 ili više gradske vožnje od ukupno pređenih kilometara.
Mobil 1 je (možda) natprosečno dobro sintetičko ulje iako su ona po pravilu već vrhunska. Osnovu mitološke važnosti istog daju mu: ogroman publicitet i veliki broj „prve ugradnje“. Naime Mobil 1 se fabrički ugrađuje u mnogo vozila od kojih su mnoga prestižna sama po sebi (npr. Mercedesovi SUV-ovi) tako da to sinergetski deluje sa prvim i pravi vrzino kolo u korist ovog ulja. Naravno uz kvalitet ide i (ne)odgovarajuća cena pa ko voli nek izvoli. Cena mu je 50-tak % preko sintetika sa standardnim (do 20.000km) intervalom zamene. Da li ga zaslužuje? Teško je reći. U svakom slučaju većina onih kojima je fabrički ugrađeno nastaviće da ga koriste a ko god ima vozilo iz XXI veka sa SL ili SM zahtevima preporučujem da makar proba.
Izrađuje se u 0W-40, 5W-20, 5W-30 i 15W-50 varijantama (plus najvovije 10W-60 za vozila sa starim motorima i/ili za izuzetno zahtevne aplikacije) pokrivajući sve preporuke proizvođača i više od toga.
Da autor redova ne ispadne neobavešten (ili dileja što bi rekli klinci): nisam zaboravio 5W-50 varijantu ali kako sam proizvođač kaže ta varijanta se radi u ograničenim serijama i za posebna tržišta. Npr. U Evropi ćete to ulje teškom mukom naći ali u Americi skoro nikako (probajte možda vam ga i pošalju poštom uz dosta sreće).
0W-40 je najpoznatije i verovatno najprodavanije.
Osobine izuzetno izbalansirane. Sadržaj pepela 1,2 nije vrhunski ali sasvim solidan. Fosfor 0,1% natprosečno za SM ulje, indeks viskoznosti izuzetnih 186 (prem da se bar 180 za 0W-40 podrazumeva) ponašanje na hladno vrlo dobro ali tek standardno za 0W, jer je na -40 već na granici pumpabilnosti tako da je preporučljivo do „samo“ -30 (35). HTHS viskoznost ispunjava SAE 40 norme dokazujući da je upotrebljivo i za 15W-40 mašine. Ono što je daleko iznad standarda to je TBN od 11,3 (!) što je više i od ulja za teške mašine koja po pravilu imaju između 10 i 11. Ovo ga posebno čini preporučljivim za dizel vozila.
5W-20 i 5W-30 imaju sve preporuke za vozila kojima su namenjena. Osobine dobro izbalansirane. Sulfatni pepeo 1,0g/100g što nije izuzetno ali bolje od proseka. Naglasio bih i tačku tečenja od -47 za ređe i neočekivanih -48 za gušće što prevazilazi 5W norme i u vrhu je svetske produkcije.
15W-50 je izuzetno ulje. Naime mnogi proizvođači zaboravljaju potrebu za sintetikama veće viskoznosti. Ovo je ulje jako pogodno za starije automobile koji standardno traže 15W-40 i uopšte starije konstrukcije, zatim za 10W-40 sa mnogo pređenih kilometara ili jednostavno i za iste motore sa manjom kilometražom ali većim zahtevima – „severe conditions“.
Mada ga novo 10W-60 prevazilazi u onome čemu je namenjeno ipak je 15W-50 upotrebljivije. Ranije su ga koristili za trke nižeg ranga. Sasvim opravdano. Čak i posle Racing varijanti ovo ima prednost ukoliko trke duže traju dajući veću izdržljivost motoru.
Ova varijanta ima ekstra dodate deterdžente i anti-wear (protiv habanja) aditive u odnosu na druge varijante M1.
Ispunjava i SM pri čemu je sadržaj cinka i fosfora na samoj granici. HTHS viskoznost 4,5 je više zbog gradacije viskoznosti ali je svakako izuzetna.
Ostale osobine uravnotežene i ne iskaču mnogo. Ipak je tačka tečenja od -39 vanserijska za 15W ulja (pa makar i 15W-40) pa čak i za 10W-40. Ovo znači da ovo ulje možete koristiti i do -30 a svakako do -25 što je standard za 10W ulja.
10W-60 Extended Life („produžen život“) sve kao gore osim veće viskoznosti upotrebljivo do -30 ali preporuka do -25. HTHS 5,7!! Ovo je izuzetno ali i nepogodno za novije konstrukcije motora (što i Mobil pominje) tako malo opreza nije na odmet. U svakom slučaju ovo vam ulja može produžiti menjanje karika (zavisno od slučaja do slučaja) i 50.000km pa i više ukoliko je „trošenje ulja“ tek počelo. Takođe sadrži aditive za obnovu zaptivki slično HM varijanti M1 ali izgleda u malo manjem procentu.
Dugo je Mobil uporno tvrdio da za motore sa više sati rada nije toliko bitna povećana viskoznost no sa ovim uljem je sam sebe demantovao. No čistunci će se držati propisane viskoznosti do produvavanja mašine pa se i Mobil zvanično toga drži (uz blago odstupanje baš kod ovog ulja). Proizvođači motora nikad neće priznati (ili čak i hoće) da za stariji motor veća viskoznost ulja može samo dobra doneti jer je teško kvantifikovati koliko ono treba biti gušće i mnogo je različito od slučaja do slučaja.
Pri kraju bi pomenuo reklamu sa sajta gde 5w-30 Mobil 1 upoređuju sa kvalitetnom polusintetikom 5W-30 na -40. Naravno sintetički Mobil sa tačkom tečenja do -47°C naravno iako gust na -40 teče i posle minut (pošto se zagrejao) čak je vrlo tečljiv dok konkutentu treba par minuta da bi samo odmrzao i krenuo da teče. Vrlo impresivno ali 5W ulja nemaju te zahteve već samo propisanu viskoznost na -25 i tečljivost do -35 tako da to nije minus za konkurenciju ali jeste hvala za Mobil.
Na samom kraju ali ne i po značaju: da li su sve varijante Mobil 1 potpuno sintetička (100%) ulja? Biće malo o ovome i kod AMSOIL-a ali ipak se tiče pre svega Mobil-a (i njihovih korisnika, u koje se ubraja i autor ovih redaka).
1. Mobil 1 su 100% sintetička ulja tačka – tačka zarez
2. „Nezavisne“ laboratorije su gasnom hromatografijom utvrdile da Mobil 1 Extended Performance 5W-30 sadrži „većim delom“ hidrokrekovana ulja. Istina?
3. Mobil je na ovo direktno pitanje diplomatski odgovorio. Za neverne Tome više nego dovoljno.
Bez da advokatišem Mobil-u (imaju oni i stručnjaka hemičara i pravnika ohoho) moram malo pojasniti njihov odgovor na ovo pitanje. Pre toga samo jedna naznaka: Osim Extended Performance serije rekao bih da su ostala Mobil 1 ulja potpuno sintetička. U širem shvatanju to je i EP varijanta. Naime kao što sam kod LM-a već naveo, hidrokrekovana ulja su (mada termički manje) oksidaciono čak postojanija od sintetičkih i najpogodnija su ulja za duge intervale zamene (sa kojima vas proizvođač automobila gotovo „osuđuje“ na „samo“ hidrokrekovana ulja, i u svakom slučaju štedi vam džep ali ne i ego) tako da nije nemoguće da Mobil dodaje ovu vrstu ulja u EP seriju. Čak i da je tako (a ne mora biti) to ne da nije loše već je nasuprot prvoj pomisli više nego dobro. Jeste da ASMOil na sva usta priča da njihova sintetika može da se menja na 25.000 milja (što je verovatno tačno) ali to ne znači da je superiorna, čak bih rekao suprotno. Više puta sam ponovio kvalitet ulja je pre svega u balansiranju često suprostavljenih osobina; dug interval zamene nasuprot uvreženom mišljenju je prvi pokazatelj da ostale osobine nisu vrhunske (mada mogu biti odlične). Estarska ulja imaju čak i dosta prednosti ali su jeftinija od sintetičkih ulja sa PAO osnovom. PAO fluidi (ulja) imaju neke posebne osobine ali 100% PAO ulje ne bi ni moglo biti motorno ulje, tako da mu se moraju dodavati druga ulja. Iskreno ukoliko su to i hidrokrekovana (sintetičke tehnologije, često bolja od polusintetičkih a strogo gledavši mineralna) ja nemam ništa protiv. Mislim da tvrdnje da je veći deo EP M1 mineralnog porekla nisu tačne. Ako HC ulja ima i više nego u tragovima to je jedino šamar Mobil-ovom (i drugih velikih firmi) marketingu o 120% sintetici i slično. Ukoliko je dodatak HC ulja put (a izgleda jeste) da se dobije ulje sa 90% performansi čiste sintetike a duplo dužim intervalom zamene ja sam za, na kraju krajeva malo kome je novac pao sa grane da ovako nešto treba da ga zabrine. Pre svega su performanse koje kod M1 EP nikako ne dolaze u pitanje, a posle da li je ili nije 100% (ili npr. „samo“ 80%, ionako su polusintetike uglavnom 20-30%) sintetičko. Treba dodati i optimizovan sadržaj aditiva koji je zapravo i još značajniji i u krajnjoj liniji taj koji onemogućava da ulje bude 100% sintetičko; bolje je 70% sintetičko (sa 30% aditiva) nego na 90% sintetičko (sa 10% aditiva)!!
Dakle: vama treba kvalitetno ulje a da li je sintetičko ili ne manje je bitno, naročito ako zbog npr. 10% HC ulja uštedite 2 do 2,5 puta! Ukoliko su vam ultimativne performanse na prvom mestu i ne žalite pare uzmite Mobil 1 i menjajte ga na svakih 10.000km ili ako vam nije žao ni katalizatora (tj. Toga da ga menjate duplo češće) uzmite M1 Racing pa na poligon pa se iživljavajte samo nemojte na običan put jer ako vam i nije žao vašeg života na putu niste sami, tako da „trkačku strast“ ne ispoljavajte na javnim putevima, opasno je za sve učesnike u saobraćaju!!

Pre drugih velikih druga omiljena četvorka, čineći tako velikih 7 ne računajući Synlube 4-life koji je više kao atrakcija nego nešto realno jer ga ionako u Evropi a naročito Srbiji nema. Četvoruku čine: Selenia, Fuchts, Addinol i AMSOIL.

Selenia (FL)

Veliki i do skora nezavisni italijanski proizvođač kvalitetnih ulja (i drugih srodnih proizvoda). Pomalo u senci „velikog brata“ Eni-a (Agip) naročito izvan Italije. Od skoro je pod Petronasom jednom od najvećih naftnih kompanija. Ipak brend je kao poznat zadržan (na opšte zadovoljstvo evropljana) i što je još bitnije prilična samostalnost u razvijanju proizvoda. I da dodam: Petronas samo finansijski kontroliše Selenia grupu, i u EEA (Evropa, Bliski istok i Afrika) ne prodaje svoja bazna ulja i aditive. Ovo je precizirano u ugovoru jer bi kao jedna od najvećih naftnih kompanija postupajući drugačije od ovog prekršila niz antimonopolskih i zakona o zaštiti konkurencije u Evropi.
Ako više volite i da preciziram: postoje od 1912, bili su deo Fiat-a do 1976 od kada su samostalni ali u tesnoj vezi sa istim do devedesetih godina. Počeli za potrebe Fiat-a, dugo im je fabričko punjenje i ovlašćeni servisi za Fiat bilo glavno zanimanje ali su se proširili i naročito od samostalnosti (sredinom sedeamdesetih) jako razvili. Imali su nekoliko velikih akvizicija (kupovina) u Brazilu, SAD i po Evropi. Objedinili su nekoliko poznatih i jakih (a srednje velikih) samostalnih proizvođača što ulja što aditiva tako da sad pod istim krovom imaju veliku većinu aditiva svoje proizvodnje (plus post prodaju istih). I pored samostalnosti ostaju unutar Fiat grupe do 2000. Od tada sa istim nemaju direktne veze ali ostaju glavni Fiat-ov dobavljač uz njegove preporuke za ovaj brend. Ostaje (uz Agip) i glavni brend u ovlašćenim servisima (logično je da italijanski proizvođač „gura“ svoje zemljake kao što i svi rade naročito Nemci). Inače, FL je od Fluids & Lubricants (fluidi i lubrikanti).
I da ne dužim. U Srbiji prisutno od pre nekih 5-6 godina a malo poznatije javnosti tek poslednjih 2-3. Zanimljivost im je metalna ambalaža što je baš retro a doprinosi glasinama da je zbog toga sigurno original! Da je otežano falsifikovanje jeste a da 100% onemogućava nije. Uzgred to je odavno prevaziđeno i bilo je popularno (i gotovo isključivo) do osamdesetih godina XX veka. Ipak ne izgleda loše naročito „Vision“ serija i „Gold“. Retro fazon je dakle poprilično uspeo ali litarska pakovanja valjkastog oblika nisu baš originalna jer je poodavno to iskoristio Levis za farmerke u limenci. Dosta kopirana ideja a sreća da je trend odavno prošao pa S od Selenia ne znači i Seljaci.
Ovaj brend je nekako zlatna sredina – dobar kvalitet iako ne izuzetan, cene konkurentne, gama široka ali ne da se pogubite, pokriveni su svi važni segmenti. Ne napadaju se agresivno nemački i francuski motori ali se od njih ne odustaje uz oštru odbranu italijanske produkcije od konkurencije. Pokrivenost je odmerena i ne prenaglašena. Dakle ništa specijalno ali celinom ostavljaju odličan utisak. Uz specijale tipa „Abart“ ulja, sportskih i trkačkih varijanti uz nezaobilazne (italijanske) veze sa legendarnim: Ferarijem, Lamburdžinijem, Maseratijem i Bugatijem kao i članom porodice a sportskom Alfom, u celini daje utisak ekskluzive i nadprosečnih performansi.
Suštinski brend kao i drugi veliki, pozicioniran tik ispod većih od sebe taman da vam se više isplati naročito ukoliko vam je automobil italijanskog porekla ili uopšte mali pa do „golf“ klase.
Nekoliko najzanimljivijih ulja za automobile iz Selenia produkcije:
Selenia VS Gas (15W-40)
Ovo ulje je u Srbiji naročito na glasu i najpoznatije uz gold iz Selenia programa. Na sajtu uvoznika stoji da je SF, na samom sajtu SG a na kanticama SH pa ko je tu lud procenite sami. Doduše na starijoj ambalaži ima i SG oznaka pa je verovatno u pitanju da sajt nije baš obnovljen kako bi se od ovako ozbiljne firme očekivalo, no moguće je i da za razna tržišta imaju razne podvarijante istog ulja. Preporučljivo svim automobilima konstrukciono od sredine sedamdesetih do sredine 90-tih (strogo gledano SG je do ’93. a SH do ’96.) pogono i za pogon na benzin ali naročito ukoliko je u pitanju gas. Kao takvo pokriva Golf I i II, Kadet kocku i suzu, sve talijane iz pomenutog perioda što pokriva 80% voznog parka u Srbiji i okolnim zemljama.
Poseduje sve standardne karakteristike uz posebno prilagođenje gasnim gorivima. NIJE za dizel motore pre svega zbog malog TBN-a koji kod benzina ne mora biti veći od 5 a kod gasa ni toliko (ovde je 6,3 što je više nego dovoljna rezerva). Interval zamene je kod benzina 10 a kod LPG-a 15 hiljada km. Naravno uz više gradske vožnje bolje je ostati kod npr. 7500km i 10.000km respektivno. Navedene tehničke karakteristike su standardne, može se koristiti i do -20 cel. što čak i nije obavezno za mineralna 15W ulja (već samo polusintetike). Isparljivost nije navedena ali je sigurno mala što je jedna od odlika „gas“ varijanti ulja. Iako nemaju bog zna šta specijalno ipak treba navesti i da pare ovih ulja kod karburatorskih motora čine smešu prihvatljiviju u kombinaciji sa gasom što čini da motori malo bolje rade nego sa „običnim“ uljima naročito kad je jako toplo. Sadržaj ZDDP-a je veći nego kod SL ulja te je to još jedan plus za iole starije mašine.
Cena od cca. 4€ je fer ali ne nešto kao „best buy“ jer je 50% veća od npr. Galax, Fenix (FAM) ili Prista gas varijanti, dok su razlike zanemarljive. Možda će Selenia duže držati specifikacije no veća je razlika u snazi brenda iako postoji vlasnička veza Texaco-Prista-RNB.
VS Vision 15W-50
Ovo je API SJ/CF ulje i već je spominjano ranije. Postoji i 15W-40 varijanta a ova se razlikuje po minimalnom gubitku viskoznosti pri smicanju i mehaničkom stresu, čineći uljni film mnogo stabilnijim od 15W-40 ili 10W-40 varijanti. Ima i manju isparljivost (koja je bar kao kod 10W-40 polusintetika ili manja) i značajno veću viskoznost na 150 stepeni čineći ga pogodnim za vožnju pod opterećenjem: sportska, vuča drugih vozila ili prikolice, dugi usponi u letnjem periodu, gradska vožnja i slično. Indeks viskoznosti 148 je taman idealan, tačka stinjavanja od -33 bolja i od 15W-40 Gas, uz istih -20 što je bolje od zahteva i na kraju ali ne i po značaju TBN: 8,5. Tik ispod do 2004. važećih normi (Pravilnik TP9, internacionalni standard) ali taman dovoljno i za dizele pa čak i D2 ali pre svega EKO 3 i Euro dizel.
Još kao dodatak: ispunjava ACEA A3/B3-2002 specifikacije što je jako dobro i čini dodatnu preporuku. Pogodno za sve 10W-40 i 15W-40 zahteve osim kod sasvim novih motora (recimo za npr. 50-80.000 km pa nadalje).
Selenia Gold Synth
Ovo je najkorišćenije Selenino ulje. Koristi se kod una i svih punto modela a naročito I i II (Zastava 10). Grande punto ima servis na 30.000km te bi trebalo proveriti u servisu. Naime po preporuci proizvođača motora, ulje može da ima i više od standardnog intervala zamene (vidi kod Mobil-a); inače bi ovo ulje trebalo menjati na 15.000 ili jednu godinu. Ispunjava API SM/CF i ACEA A3/B3/B4 što ga čini preporukom za sve benzince (i na gas) i dizele kojima ne treba ACEA B5 (euro 4 motori sa filterom čađi). Indeks viskoznosti oko 150, upotrebljivost do -25 i TBN od 7,5 sve u nivou svoje klase. Isparljivost manja od proseka a na -20 viskonost manja od proseka što su mu 2 plusića u moru sličnih. Jedino što nije sintetičko, nije čak ni polusintetičko. Strogo gledavši je mineralno ali ako nismo cepidlake najpravilnije bi bilo svrstati ga u polusintetičko. Iako proizvođač spominje „synthetic based oils“ radi se zapravo o hidrokrekovanim uljima što bi ga svrstalo max. do „synthetic technology“ ulja što bi bilo i između polu- i čiste sintetike, no ovo je samo blend klasičnih i hidrokrekovanih ulja pa je zapravo „polu(delom)-hidrokrekovano ulje“ i po tome je najsličnije LM-ovom Laichtlauf ulju. Možda ovo i nisu dva jedinstvena ove vrste (vrlo verovatno) ali se za druga na osnovu zvaničnih podataka to ne može tvrditi. Već spominjani Mobil 1 Extended performace je malo drugačija fela i možda je mešavina hidrokrekovanih i sintetičkih ulja. Cena od oko 5,5€ ga čini povoljnom kupovinom jer je uglavnom malo jeftinije od drugih brendova svetske klase a ipak sličnog (čak i boljeg ili ne toliko lošijeg) kvaliteta.
Selenia 20k
Kao što ime kaže predviđeno za zamenu na 20.000km što je za ovaj brend sam vrh (dobro de ima i za 30k ali samo za pojedina vozila). API je SL/CF SAE 10W-40, ACEA A3 itd. Preporučljivo je samo za benzinske motore a kako sam proizvođač navodi da je interval promene do 20k znači da je ipak pre svega 15k ili jedna godina. Sve u svemu za razliku od prethodnog izgleda da je čisto hidrokrekovano i malo otpornije na temperaturu i oksidaciju a inače ne (mnogo) kvalitetnije od njega.
Trkačka/Sportska ulja Selenia produkcje
Uz pominjani „Abarth“ koji je 10W-50 tu je i „Selenia Sport“ koje je 10W-60 i za nijansu „blaža“ varijanta „RACING“ ulja. Menja se na 10k i otporno je na „Fuel dilution“ (pominjan pojam kod Motula) što je pravilo za sportsku a naročito takmičarsku vožnju. Viskoznost na 100°C je za nijansu niža od trkačkih varijanti no u klasi viskoznosti baš u sredini. Tačka stinjavanja -40°C što je bolje od proseka 10W-60. Tu je i TBN od 10,5 neophodan i jedan od najvećih specificiranih kod Selenie. Doduše gustina od 0,87 g/cm3 je taman malo veća od proseka klase i budi sumnju da se radi o čisto sintetičkom ulju iako MSDS (Material Safety Data Sheet) potvrđuje navode Selenie i svrstava ga u čistu sintetiku. Verovatno se radi o aditivima no i pored toga retkost je za sintetiku više od 0,86. U svakom slučaju parafinskih sintetičkih (rafinisanih) ima od 55-73% ostalo su aditivi što je jako dobro. Postoji i 5W-40 sport koje je za motore koji zahtevaju manju viskoznost i/ili za kvalifikacione sesije gde je manja viskoznost poželjna.
Da ne ostavimo Abart ulje bez podataka, ovo je bez sumnje čista sintetika i MSDS navodi „synthetic oils“ sa CAS brojem koji svaku sumnju ostavljaju po strani (i gustina od 0,85) i to u količini 65-75%. TBN je manji i iznosi 7,5 dok je viskoznost na 100 cel. taman malo veća od SAE40 tako da ovo ulje nije preterane viskoznosti na visokim temperaturama ali u skladu sa SAE 50 specifikacijom. Tačka stinjavanja kao i sport (-40) i indeks viskoznosti od 170. Koliko je egzotično potvrđuje da je samo Abarth No. 0101 odobreno bez API i ACEA oznaka!!
I na kraju ali ne po značaju – Selenia Racing. Odobreno od Alfa Romea i Maseratija takođe bez API i ACEA obeležja kao i Abart. Menja se na 20k u ne turbo mašinama (benzinskim naravno!) preko 10k za turbo mašine i do 5k za takmičarske uslove. Stinjavanje na minus 36, iv od „samo“ 150 (bravo! doduše i sport ima isto toliko) i TBN od 10,8. Gustina 0,87 a sastav sintetičkih (ali rafinisano parafinskih) ulja 55-73% što samo potvrđuje da je „stariji brat“ sport varijante.
Manje je bitno da li je veoma rafinisano parafinsko ulje baš sintetičko koliko „izveštaji sa terena“ koji ovo ulje hvale na sav glas i dopunjuju proizvođačeve navode o pobedama na mnogim evropskim trkačkim stazama. Jednostavno turiranje u mestu (dugotrajno) i svakodnevna vođnja sa velikim gasom i u režimu visokih obrtaja neće pohabati motor više nego „penzionerska“ vožnja sa nekim običnim i za auto preporučenim uljem. Treba li bolja preporuka?!


Addinol

Addinol zaslužuje i dobiti će malo više mesta jer postoji i registrovan d.o.o. u zemlji Srbiji, što znači da je za jednu ne multinacionalnu firmu dat priličan značaj malom tržištu zemlje na „brdovitom Balkanu“.
Osim toga po kvalitetu su ova ulja u samom vrhu. Treba dodati i da su manje poznati što dodatno traži više informacija.
Po autoru teksta Addinol je najsličniji Liqui Moly-u uključivši pre svega kvalitet ali i druge stvari koje su im zajedničke kao zemlja porekla (Nemačka) i proizvodnja aditiva kao najkarakterističnije.
Imaju više nego zanimljivu istoriju koju ću pomenuti u najkraćim crtama. Uzgred iako su prisutni na svim kontinentima i velika su kompanija unutar branše bi ih ipak (još uvek) smatrao nacionalnom (nemačkom) i kompanijom srednje veličine uz sve pozitivne konotacije za oba eufemizma.
Istorija nastali su davne 1936 kao fabrika za goriva i maziva. Naglašavam da su sirovine za proizvodnju uglavnom dobijane iz uglja!! sintezom (sintetički, sintetičkim metodama). Radilo se o hidrogenizaciji uglja ili preciznije: Fišer-Tropšovoj sintezi.
Ništa naročito reklo bi se, to se uči (spominje) i na organskoj hemiji na I ili II godini studija i široko se koristi, ali pazite: radi se o periodu od pre više od 70 godina!! Sa ponosom (kako i treba) ističu da je 3 godine kasnije počela sa radom laboratorija u sopstvenom vlasništvu. Na kraju rata uništeno je 80% fabričkih kapaciteta a kako se nalazila u Istočnoj Nemačkoj nacionalizovana je (1949). Deo za sinteze je preseljen (1951.) a Mineralölwerk (kako se inicijalno zvala) se fokusirao samo na proizvodnju ulja i maziva. Nastavlja sa radom u GDR ali i pored toga ne zaostaje (tehnološki) za „trulim“ zapadom. Šezdesetih su mnogo napredovali u razvoju sa praktično institutom i velikim test postrojenjima. 1974 počinju sa proizvodnjom sopstvenih aditiva, a ’76. sa hidrokrekovanim uljima. Pri ujedinjenju Nemačke 1989 imaju zavidnu produkciju od 800.000 tona a 1990 nastaje ADDINOL “Additive in Oil”. Ovo je jedan od najrenomiranijih brendova iz DDR (GDR). Ostalo je klasika. Do 1998. su već brend svetski poznat i tad se registruju kao Addinol Lube Oil Gmbh, a 2002. su prisutni na svim kontinentima.
Imena ulja su im O.K. ali uporno guranje brojeva im nije baš dobara marketinška strategija iako samom autoru teksta ne smeta suviše.
Dobro, prvi broj je najčešće prva oznaka fluidnosti npr. 0W je 0 a 5W je 05, a drugi je opet API viskoznost ali u modifikovanom obliku pa je SAE 30 ili 30 ili 35 i slično.
Opet naglašavam (kao i sama firma) jaku laboratoriju koja je ne samo ISO 17025 sertifikovana već je DACH/ILAC sertifikovana što je još jače i to za testiranja bitnih za motorna ulja. Čak ni sve multinacionalke to nemaju a i da imaju po produkciji to nije ni blizu odnosa kod addinol-a.
Osim impresivnog razvoja i laboratorije sarađuju i sa drugim institutima i upoređuju rezultate sa terena, zaista impresivno. To ne znači samo „vrhunski kvalitet uz – made in Germany“ već i testirano i ispitano po Nemački.
Ova ulja karakteriše dobar odnos kvalitet/cena. Veći prostor neće dobiti iz nekoliko razloga. Prvi i osnovni je što bez logovanja ne možete dobiti iole ozbiljnije informacije a u „product overview“ pa „detailed information“ a pre toga u uporednoj tabeli nema najvažnijih osnovnih podataka, ostaju samo API, ACEA i SAE odradnice i napomene. Prava šteta. Dobro je što imaju i srpski jezik ali opet samo sa osnovnim informacijama a čak i kroz engleski provejavaju nasovi na nemačkom. MSDS je moguće izvući samo za neka ulja a za većinu ne. U svakom slučaju ako se kao bivši profesionalac u oblasti informatike teško snalazim (uz ADSL) znači da baš nisu odradili posao oko sajta što malo kvari utisak. Mislim da bi se mogli ugledati na LM (Liqui Moly) na koji liče ali sa lošijom funkcionalnošću. Ujedno tako bi moglo da bude i sa uljima. U principu sličnog kvaliteta kao LM ali ne toliko prefinjena u detaljima.
Naravno to ne mora da bude istina ali takav je prvi utisak. Uz jaku laboratoriju i razvoj ipak je stvarnost da se radi o distinkcijama ali im marketing i logistika (u ovo poslednje su uložili boga i ponosni su na to) ne funkcionišu kao njihova ulja. Da se razumemo logistika u širem smislu a tu je i internet komunikacija za mene osnovno sredstvo prikupljanja (i plasiranja) informacija. Kritiku bih molio da shvate kao konstruktivnu i dobronamernu.
No razvoj i proizvodnja izgleda funkcionišu besprekorno kao što ću ukratko i izložiti.
I nešto konkretnije o nekim od njihovih ulja.
Extra Light MV038
Majko mila! Sreća što nisam išao abecednim redom inače bi moja omiljena trojka prošla kao bosa po trnju! Otpalo bi im bar pola hvalospeva. A „Mobilovci“ bi mogli da priznaju kao Kraljević Marko: „Ajme mene, za boga miloga gde pobedih (reklamom) od sebe boljega.“ Šalu na stranu, ali ovo i nekoliko sledećih sintetičkih ulja koja ću opisati su zaista vrhunska.
Viskozna klasa je 0W-30, a spada kako u Fuel Economy (navodi se FE test M111 koji ispunjava) tako i u ulja koja istovremeno omogućavaju duži vek motoru. Ispunjava i prevazilazi ACEA A3/B3/B4, API SM/CF, EC. Ništa impozantno ali nije ni sve (samo) u standardima. Tačka stinjavanja -55°C a pumpabilnost (bravo za izraz!) i ispod -50. Sviđa mi se jednostavno a precizno pumpabilnost umesto raznih high-tech odrednica koje ne samo da nisu jasne početnicima nego nisu ni tako precizne u prostoj osobini kao što je mogućnost rada uljane pumpe ili upotrebljivosti na niskim temperaturama. Ova osobina nije ista za sva ulja a razlika između pumpabilnosti i tačke stinjavanja može biti 3-5 ali i 10 i više stepeni.
Da ne dužim sad neka ostane na ovome. Ma jok! Ajd’ da sada rasčistimo. Dakle razlika između ove dve temperature zavisi od (bar) tri faktora: klase viskoziteta i uopšte viskoziteta, što viskoznije veća i razlika, od kvaliteta ulja i vrste ulja. Ova razlika neproporcionalno forsira sintetička ulja što se često koristi u reklamne svrhe. Nije da baš nije utemeljeno ali ne kao što se čini. U svakom slučaju razlika ove dve veličine dopunjava VI ili IV (indeks viskoznosti); u stvari najbolje bi bilo imati dijagram gde se prati zavisnost viskoznosti od temperature od tačke stinjavanja do 150 stepeni (posle se ionako sva asimptotski približavanju nuli ili ka, nekoliko mPa·s, 1-3 zavisno od viskoziteta).
Tako bi na dijagramu uočili da kod svih ulja blizu tačke stinjavanja eksponencijalno raste viskoznost, doduše mnogo strmije (i opet asimptotski ka ∞) kod sintetičkih (vidi pod Valvoline, gde za 5 stepeni blizu stinjavanja viskoznost bude za red veličine više).
Na 100 stepeni ima viskoznost od 11,2 što je blizu 40-ice te bi moglo da se deklariše kao 0W-„35“ (ili 38 možda?). „Flash point“ od 228°C i TBN od 11 su zaista impresivne veličine i apsolutno gledano a pogotovu u odnosu na viskoznost i vrstu i namenu ovog ulja.
Mega Light MV039
Slično prethodnom samo još bolje. Ispunjava za benzince isti VW 503.00 standard ali i VW 506.00 i 506.01!! Ovo dalje znači 30/50.000km do zamene za benzince i dizelaše respektivno ili ukupno max. 2 godine. Potpuno je sintetičko a ima smanjenu HTHS viskoznost u skladu sa zahtevima VW-a ali i zbog još manje potrošnje. Kako je 0W-30 u punom smislu te reči ispunjava max. fuel saving zahteve. Ispunjava ACEA A5/B5 što je sam vrh.
Malo je manjeg viskoziteta na 100 stepeni od prethodnog i pravo je SAE 30 po tom pitanju. Malo zbunjuje HTHS na 150°C od 3,0mPas što je sve samo ne smanjeno HTHS (standard je 2,9). U svakom slučaju HTHS nije ekstremno malo da bi smetalo bilo kojoj mašini koja ima fabričko punjenje 5W-30 ili 10W-30. I za kraj poslastica: tačka stinjavanja (ne baš impozantnih) -39 ali na -35°C ima viskoznost od samo (i „slovima“ s a m o) 6000mPs!?!
Ovo znači da je pumpabilno bar do -37 od (vrlo) teorijskih -38!!!
Ultra light MV 046 (SAE 0W-40)
100% sintetičko i slično prethodnim. Ispunjava A3/B3/B4 i API SM/CF; EC.
Pride još i VW 502 00 i 505 00. Još uvek ostaje fuel saving ulje a zbog veće viskoznosti na radnim temp. ima još i jači uljani film i malo je pogodnije za ekstremne uslove (stani-kreni, tegljenje, sportska vožnja).
Tačka paljenja 225 (taman potaman), TBN (fantastičnih) 11,2 (baš kao M1 0W-40) i uz pumpabilnost ispod -40 još i tačka stinjavanja od -50°C!!
Nije li to rekord klase? Doduše par stepeni bolje od M1 ili jedva 2 od LM SynthOil Energy, ali u bitki za zlato i stotinke odlučuju.
Giga light MV 0530 LL
Izvanredno ulje. SAE 5W-30, ispunjava ACEA C3/A3/B4 ali i VW 504.00/507.00, BMW Longlife 04 i MB 229.51. Naročito je pogodno za dizele sa filterom čestica i katalizatorom. Spada u „low SAPS“ ulja. Iz MSDS-a se uočava: ZDDP-a oko 0,6% ali zato alkil fenola i do 4%.
Extra/Super Power MV 053x tri verzije
Ispunjavaju razne norme (SL ili SM, preko A3/B4 do A5/B5, MB 229.3 do 229.5 i slično). Jedno od njih je sa HTHS manjim od 3,5mPas, tj. 3,0. Za sve je zajedničko da imaju jako dobru kompatibilnost sa elastomerima, što sprečava curenje i kako kod starijih tako i novijih a izvoženih mašina. TBN im je 7,5; 8,8 i 10,5. Tačka stinjavanja od -42 do -50°C. I naravno sva su potpuno sintetička.

Super Light MV 0546
Naravno 5W-40 je viskozne klase. Sa ovim se završava mašta onih koji su davali imena u vidu prefiksa u superlativima uz light (ukupno 5 bombastih naziva). „Klasično“ je API SM/CF, EC kao i ACEA A3/B3/B4 uz VW 502 i 505 kao i MB 229.3 i stariji BMW longlife-98 standard.
100% (fully synthetic) sintetičko ulje sastavljeno od dobro balansiranih sintetičkih ulja i aditiva koji omogućavaju sva očekivanja za ovu klasu. Spada istovremeno u ulja za štednju goriva i za visoke performanse što znači da oba ispunjava do neke mere jer oba na maksimumu nije moguće, no npr. dve 9 mogu biti bolje od 8-ce i desetke. Uz sve osobine tipične za sintetička ulja ima još i dodatak u vidu dobre kompatibilnosti sa elastomerima što znači da ne izaziva curenje ni kod starijih konstrukcija motora i dobro izvoženih novijih. Ima velike rezerve za dug interval zamene zadržavajući početne osobine dug period (celu godinu bar).
Naravno ne mogu a da ne spomenem „bratstvo“ u vidu Liqui Moly, Mobil (kao 2 brata), Valvolina (pobratima) i „starijeg brata“ Eneos, sve sintetike 5W-40 i pristojnih cena. Evo još jednog u grupi. Iako neznam za cenu koja ne bi trebala da prelazi Mobil, rekao bi da je izuzetno isplatljivo i da kvalitetom ne zaostaje za prethodnom bratijom. Tačka paljenja kao prepisana (ista u stepen i kod LM-a i M-a) 230 stepeni, viskoznost na 100 iznosi 14,5 što je taman između prethodno pomenuta dva. Pumpabilnost do -35°C je takođe ista u dlaku, dok je tačka stinjavanja nešto bolja (-45°C najbolji rezultat u klasi) kao i TBN od okruglih 10 što iako samo po sebi ne mora da je bolje od 8-9 gde su verovatno pomenuti dvojac (do četvorac) no svakako je malo „sigurnije“. Još jedna tačka gde je bolje od pomenute „braće i sestara“ je interval zamene koji ovde može biti jedno 5.000km duži, a zavisno od vozila od 15-30.000km što je isto, za 1/3 više ili čak i do 50% više od izuzetno jake konkurencije.

Super Visko MV 1066 (10W-60)
I da završim sa addinol sintetičkim uljima. Eto nabrojah ih 7 u 9 varijanti. Od toga bar 5 je dovoljno različito da se tretira kao poseban entitet. Zaista impresivno jer više velikih firmi ima ukupno toliko posebnih odrednica uključivši sintetiku, polusintetiku i mineralna ulja.
Potpuno je sintetičko i (naravno) namenjeno teškim opterećenjima motora. Naročito je preporučljivo za sportske automobile. Ispunjava ACEA A3/B3 i API SJ/CF što je praktično standard za ovu vrstu ulja. Pravi stabilan i jak uljani film i zadržava podmazujuća svojstva i pri velikim obrtajima duže vreme. Ima dobre osobine pri niskim temp. i blago naglašene „fuel saving“ osobine. Pumpabilnost je do -30°C (a tačka stinjavanja čak -40°C, čak postoji i podatak o -45), viskoznost na 100°C je 24mm2/s i TBN – 9,2.

Light MV 0546 PD
Polu- tj. parcijalno sintetičko ulje (Nemci su baš precizni pri davanju naziva), jedno od nekoliko a svakako ih je manji broj nego sintetika.
Viskoznost mu je 5W-40 kao i kod super light sintetičke verzije. Ima prilično sličan opis i u osnovi i slične osobine uz (ipak) nešto manji kvalitet ali ne koliko je cena manja. Ispunjava ACEA A3/B3 i API SL/CF; SH/EC što ga čini pogodnim kako za nove tako i dizajne motora iz devedesetih prošlog veka. Uz to pogodno je za VW dizele tipa pumpa-dizna.
Univerzalnije je od sintetičkog velikog brata a kako kaže i sam addinol (parafraza) sintetika je funkcionalno orijentisana što znači da je ovo ulje maksimalno optimizovano po pitanju cene, tj. sintetike ima dok je korist u odnosu na cenu linearno proporcionalna, kad dobitak kvaliteta počne da traži neproporcionalno povećanje cene tu se lepo odustalo. Lepo je to znati. Eto jedne od najboljih polusintetika i najisplatljivijih.
Uz osobine slične sintetičkim uljima ima i dodatnu prednost u smislu mešljivosti sa drugim uljima u smislu dolivanja tako da ga možete doliti (ili u njega) u mnoga slična ulja; npr. sintetike 0W-40 (i naročito) 5W-40, polusintetike i mineralke 10W-40 i to ne samo addinolove.
Na 100 stepeni ima visk. Od 14 što je zlatna sredina, tačka paljenja je 220 a stinjavanja -40°C uz pumpabilnost do -35, TBN (optimalnih) 9,6.
Bezrezervna preporuka. Iz šturih podataka se ne može zaključiti ali čini se da nije za intervale veće od 15.000km što je ionako standard za klasu.
Super Longlife MD 1047
Polusintetika SAE 10W-40, a ipak najsličnije Mobil 1 Turbo Diesel Truck.
Ispunjava sve API dizel norme, od CF preko CG-4, pa do CI-4 plus tako da ostaje neispunjeno samo CJ-4 što bi (za vrlo umerenu cenu) ipak bilo previše. Ispunjava naravno i API SL ali je pretežno kamionski nastrojeno. Pogodno i za dizel sa euro IV motorima i filterom čađi. Od ACEA standarda ispunjava sve E tipa (E7, E5, E3) kao i B4/A3. Tu je i mnogo standarda postavljenih od strane proizvođača kamiona (motora). Kvalitetom spada u Super High Performance Diesel ili skraćeno SHPD plus Diesel fuel economy oil. Mislim da prevod nije preko potreban ali kratko: ulje koje štedi gorivo a ujedno je i dizel ulje super visokih performansi. Pogodno i za pogon na bio-dizel. Po sastavu (slično LM Leichtlauf-u i možda Selenia Gold i još par njih; uz opasku da jedino ovo addinolovo ulje, od svih navedenih, ima „priznanje“ proizvođača) je kombinacija kvalitetnih mineralnih, hidrokrekovanih i sintetičkih (PAO baziranih) ulja.
TBN mu je (vrlo dobrih) 10,5 a tačka stinjavanja -39°C.
Samo kratko treba pomenuti Semi Synth MV 1047, polusintetiku sličnu gonjoj samo namenjenoj automobilima i lakim dostavnim vozilima a ne kamionima. Ima TBN od 9,8 i tačku stinjavanja od -35 ali i pumpabilnost do -30. Specifičnost mu je što je mešavina (blend) hidrokrekovanih i sintetičkih ulja. Ispunjava SL/CF; SH/EC i ACEA A3/B3.
Premium Star MX 1048
Je jedno od ulja za mešovite vozne parkove. Uzimam ga kao (naj)bolje među njima. Ima vrlo, vrlo širok spektar upotrebe i pokriva preko 80% svega na točkovima. Ispunjava ACEA A3/B3/B4/E3; API SJ/CG-4;SH/EC. Poseduje SHPD i „longlife“ karakteristike, termooksidacionu otpornost, smanjuje potrošnju goriva i ulja i kompatibilno je sa raznim zaptivkama. Iako ne navode čini se da je delom hidrokrekovano ili potpuno HC ulje uz bogat paket aditiva.
Uz njega ide slogan „Jedno vrhunsko – univerzalno – ulje za štednju goriva za puno različitih vozila“. Viskozne je klase 10W-40 ima tačku stinjavanja od -36°C a pumpabilnost do čak -30 a TBN = 10.
Super Truck MD 1048 i Extra Truck MD 1049 LE
Iako tema nisu ulja za (teške) kamione a Addinol ih ima u raznim varijantama (čak i monogradna), pominjem gornja dva kao posebne kuriozitete: prvo po neverovatnom TBN od 15 (najveća kataloška vrednost koju sam video) a drugo kao ulje koje je iako (samo) polusintetičko ispunjava uslove i za buduće euro V (kamionske) motore.
Super Visko MV 0556
Izuzetno sintetičko ulje viskoznosti 5W-50. Ovim ne samo da je „celogodišnje ulje“ već i ulje za celu godinu i planetu (u užem smislu, npr. od Aljaske do Rta Horn). Osim što je ulje koje štedi gorivo ima izuzetan indeks viskoznosti. Iako nije navedeno kao takvo je pogodno kao univerzalno takmičarsko. ACEA A3/B3/B4 je kao i API SM/CF. TBN mu je 9,5 tačka stinjavanja -40 uz pumpabilnost do -35.
15W-40 ulja
Ima ih nekoliko. Uglavnom su „kamionski“ orijentisana. Postoji najmanje jedno HC ulje što u ovom rangu viskoznosti ima samo još Eneos. Moguće je da je još neko od njih blend mineralnih i HC ulja, mada se u specifikacijama navodi mineralna osnova. Super Star MX 1547 bi trebalo da je HC ili bar blend sa mineralnim. Pripada uljima za mešovite vozne parkove i ispunjava API SJ/CG-4. Super Drive MV 1546 je ulje mineralne osnove a ispunjava i prevazilazi API SL/CF i ACEA A3/B3. Zbog svojih osobina na hladno ozbiljan je kandidat za ulje koje je mešavina mineralnih (destilisanih) i mineralnih hidrokrekovanih ulja. Za 15W ulje ima rekordnu tačku stinjavnja od -35 uz pumpabilnost do -25°C. TBN 9,8 zaista izuzetno a tačka paljenja od 225 samo podreva sumnje u HC poreklo ovog ulja. Iako nije 15W-40 odve bi pomenuo i Super Star MX 1557 koje je SAE 15W-50 ulje a pokriva API CF-4/SH i ACEA E2/B2/A2. Naročito je pogodno za mešovite vozne parkove gde je klima malo toplija gde je idealno ulje za celu godinu. Iako se ne navodi moguće je da je bazno ulje HC ili mešavina HC i mineralnih. Ima standardni set kvalitetnih aditiva. TBN je 11 tačka stinjavanja -30 a pumpabilnost do -25.
Na kraju ali ne i po značaju bi spomenuo da ako ste pažljivo čitali deo o addinol-u teško da niste zapazili prilično velike TBN vrednosti. Ako ste stekli utisak da su zbog toga pomalo „stara škola“ niste u pravu bar ne u potpunosti. Iako se gotovo kao „pijani plota“ drže starih propisa o TBN od min. 9 to nije uvek slučaj. Doduše 8 ili 8,5 i nisu daleko od toga ali ima i drugih primera. Naveo bih Super MV 1045/1545. Ova dva ulja imaju TBN od „samo“ 6,8. Vrlo su kvalitetna ulja za nešto starije konstrukcije motora. Ispunjavaju API SG/CD i idealna su za zastavine (DMB) motore kao i za Ladu Samaru i slična vozila. Eto kako da uštedite novac a da ne žrtvujete vaš motor. Iako nije navedeno moguće je i da su ova dva ulja bar delom HC baze. Paket aditiva nije super moderan ali zadovoljava gore navedene API norme što za vozila koja ne zahtevaju više čini idealan spoj. Imaju tačku stinjavanja (oba) od -33°C uz pumpabilnost privog do -30 i drugog do -25. Ako je za prvo (10W-40) bolje od zahteva i proseka (-25) onda je drugo (1545) izuzetno jer tuče konkurenciju za 5 do 8 stepeni po mrazu. Mnogi koji (a i autor ovih redova) koriste 10W-40 ulja (i pored mogućeg manjeg HSHT viskoziteta bar po zahtevima ali retko i u praksi) zimi za keca ili ladu baš zbog straha od mogučih -20 ili samo zbog boljeg hladnog starta mogli bi da probaju baš pomenuto 15W-40 ulje jer baš do tih -20 (sve ređih i samo jutarnjih) neće ni teorijski imati problema. Ruku na srce svako će 15W odraditi i do -18 a osim Sjenice retko gde je to česta pojava. Zbog na početku navedenih vrednosti TBN-a idealna su za vozila koja koriste TNG (LPG) a to je iz dana u dan sve veći procenat.

-----------------------------------------------------------------------

Pošto je protutnjalo 7 (ili 8) najzanimljivijih krećemo utabanim stazama.
Sada stiže 7 veličanstvenih (VELIKIH):
Valvolin, Total, Elf(kupio ga prethodni pa ih računam kao jedan ipo, kao i Esso-Mobil), Texaco (Havoline), Catrol, Shell, Exxon (Esso, jer i Mobil je valjda deo Exxon Mobil koorporacije).Plus veliki Eneos (Nippon Oil), koga doduše kod nas nema. Zbog posebne zanimljivosti predstavljam ga odmah posle Valvolina. Ovo mu dođe kao G8, uzimajući i ranije poninjani Mobil kao deo Exxon-a.
U ovu grupu neminovno spada i italijanski (evropski i svetski) gigant ENI sa svojim brendom AGIP ali o njemu nešto kasnije jer ću taj brend malo više obraditi; malko zanimljiviji no što velikani obično jesu.
Naravno moram pomenuti i BP (British Petroleum) i Chevron ali su oni manje prisutni na srpskom tržištu, mada ih ima a naročito ovog drugog.
Već sam spominjao nekoliko marki kojih baš bukvalno nema kod nas no oni su zanimljiviji jer ova poslednja dva se uklapaju u profil velikih i čine Top 10 (bar što se veličine i snage tiče) na evropskom tržištu a prisutni kod nas (bez Nipona koga nema ili mi bar nije poznato ili je sporadično. Pošto nemam dovoljno šuški plan da ih zastupam propada u startu, japanskih automobila nema koliko npr. nemačkih pa ni investitora nije lako naći (mislim kako prosečnog gedžu koji vozi, obično stari, BMW, mercedes ili pasat ubediti da može i japansko ulje da sipa i da čak bolje prođe) tako da ga još neko vreme neće biti. Slobodno kradite ideju, ali vodite računa da ako niste zvanički distribter čak vas ni servisi japanaca neće zarezivati već će vući ulja iz Austrije, ma i iz Japana ako treba.
Chevron je dobar. Dobar koliko i drugi veliki od slučaja do slučaja. Moram im priznati nešto niže cene tako da su konkurentni i mogu da imaju preporuku "dobra kupovina". Vodite računa viđao sam i litarska i kvart (quart) pakovanja, ovo drugo vam je malo manje od litra cca. 0,95.
BP je kvalitetnog nivoa prosek+ i zavisno od cene (ako nije preterana) zaslužuju preporuku. Sa njima nema greške ali i ništa ekstra ne očekujte. Uz BP ide i mit. Vidi pod mit #.
Naime odomaćilo se (prazno)verje da je nafta iz severnog mora neobično dobrog kvaliteta i da zato firme koje ga crpu imaju nedostižnu prednost u kvalitetu ulja.
Ovaj mit bije pomalo i Valvolin ali ne kao BP.
Dobro tu i tamo nečega ima (taman da se raplamsa mit) ali sve u svemu nema veze sa životom.
Umerenije razbijanje mita:
1) Najkvalitetnija sirova nafta naime nije iz severnog mora, već Libijska i tzv. "laka" američka nafta (light crude ili WTI crude na berzi) koja u odnosu na brent crude (baš onu o kojoj govorimo, britansku sa severnog mora) obično ima veću cenu i do 5%
2) Brend crude pa i iz severnog mora može na berzi da kupi bilo koja rafinerija u svetu.
3) Obrada sirove nafte je često važnija od same sirovine, a bazna ulja imaju svoje specifikacije tako da se zna iz koje nafte i/ili kojom obradom se dobijaju. Doduše u mineralnim uljima koja se dobijaju destilacijom (ovo tamo nekad za par meseci kad budem imao vremena i smislim kako da ne davim o tehnološkim procesima) zaostaje kvalitet sirovine pa razlike ima i to je jedino na čemu mit opstaje.
4) Da ti ima nečega već bi se (tehnički polupismeni), uvek željan lakih poena, marketing velikih kompanija toga dosetio i surovo to eksploatisao, toliko da bi već i vrapci znali.

Dakle ako vas nisam ubedio da je mit mit, ipak zbog tačke 1 mineralna ulja kupujte od američkih proizvođača, prvenstveno Texaco-a (Havoline) jer oni prerađuju u proseku malo kvalitetniju naftu od drugih (ili je bar bilo pre 50 godina). Ipak kod "100%" sintetike ovo znači samo rafinerijama i njihovim troškovima.
Ipak...
Da je mit samo mit, i da sam bio preblag u njegovom razbijanju dokazuje poreklo mita a poreklo je još iz dvadesetih godina XX veka (kad je i prva sintetika Standard Oil-a proizvedena ali tad samo kao "čudo" i za avionsku industriju) i kada su ulja dobijana minimalnom rafinacijom (samo destilacijom, praktično frakcija nafte) i kada su ulja od Pensilvanijske nafte bila bolja nego ona iz Kalifornije i drugih delova Amerike pa čak i Teksasa. Čak su ulja bila i reklamirana kao “Oil form Pure Pennsylvania Crude Oil.” Naravno uz modernu rafinaciju nafte iz skoro bilo koje nafte se može dobiti dobro motorno ulje.
Uz ovaj ide i mit da u starim automobilima ne valja koristiti novija ulja. Često se ljudi plaše i da stave API SG ulje u Opel kadet kocka sa početka 80-tih jer na poklopcu motora stoji SE/SF oils only (ili tako nešto). Opel je hteo da naglasi da se ne koriste starija ulja SD i slična jer SG tada još nije ni postojao. Jedan do dva ranga više od preporuke proizvođača je verovatno i najbolja mera (po API standardima) jer su noviji kompatibilni sa starijim (osim kod SL i SM gde to nije u potpunosti što je stvorilo mit koji će kasnije biti obrađen a potekao je od ovog o kome trenutno govorimo).
Dakle, u originalu mit otprilike glasi: ulja sa deterdžentima nisu dobra za vaš (stari) auto ili ulje sa deterdžentima je samo Havy Duty ulje. Mit potiče iz perioda rata (II svetskog) kada proizvodnja deterdženata za ulja nije mogla da zadovolji potrebe i išla je uglavnom za vojsku.
Posle rata su do pre njega obična ulja sa deterdžentima bila prodavana kao ekstra ulja. Priča je bila da će dihtunzi od prirodnih materijala popustiti ili još gluplje da će vam motor biti previše čist (kao da može biti takav), otprilike da će od tolike čistoće biti skoro razmašćen!!! Bilo bi samo smešno da nije i žalosno jer proizvodi danas aktuelni mit kako LPG razmašćuje za razliku od benzina!! Sve gluplje od glupljeg jer u oba slučaja je upravo obratno.
Zanimljivo da je mit opstao čitavih 60 godina tj. i dan danas opstaje u raznim formama. On je najbolji primer da mit ima svoj život i može opstati i čitav vek ili bar 80 godina otprilike ljudski vek ili 4 generacija.
Mit je evoluirao u pomenuto da je loše sipati jednu gradaciju novije (bolje) ulje u motor koji to striktno ne zahteva.
Dalja evolucija i poslednja verzija je toliko odmakla da se može smatrati novim mitom:
Najnovija API SM ulja su loša za iole starije mašine jer je smanjen nivo aditiva "protiv habanja". Dakle nova ulja su loša (za starije automobile).
Ovaj mit je baš kompleksan i traži objašnjenje na puno strana, ali uprošćeno rečeno: anti-wear aditivi su i dalje prisutni i čak su i bolji nego ranije, naime smanjen je samo nivo ZDDP-a (dialkilditiofosfat) i ograničen na oko 0,8% (0,08% cinka u ulju). Ovaj aditiv ima više namena i bio je najprostije i najjeftinije rešenje za "premium" ulje, krknete 2, 3 ili čak 5% istog i na jeftin način rešavate habanje i čistoću motora (ujedno je i deterdžent) i još ponešto. Ukoliko je to jedini problem možete ga kupiti i kao aditiv za ulja. Nije da će baš narušiti "idealnu" formulu nekog novijeg ulja ali kupiti sintetiku SM pa još i dodati aditiv, to je baš skupo. Paradoksalno ali dodati ga ulju ima smisla pre kod SC (kad nije ni dodavan ili u tragovima)SE, SF pa i SG ulja nego kod SM a onda dolazite u situaciju da vam baš od strane proizvođača preporučeno ulje (70-tih ili 80-tih) nije dovoljno dobro a ne novo ulje. Uzgred previše nije ni dobro neka razumna granica je 2 do 2,5% ukupno u ulju a ako ono već ima 1% treba biti obazriv, više od 3% pre će imati negativan uticaj negoli pozitivan, pa se opet vrtimo u krug: nova imaju manje ZDDP-a pa je u njih sigurnije sipati isti ...

O ova dva/tri mita najbolje je pogledati: (čim se budem setio sajta, koji nije jedini izvor ali je najdirektniji i najubedljiviji pri čemu je koncizan).
Mit razbijen? Pogledajte sajt britanske kompanije Comma Ltd. poznatog distributera, mada ga slove kao proizvođača; u stvari drugi po specifikacijama prave za njih, dakle brend jeste Comma i šire gledano jesu proizvođači, nešto kao WEG u elektronici.
Dakle poznata i (srednje) velika firma Comma "podgreva" mit svojom serijom ulja za old tajmere i starija vozila. Navedeno za prave Old tajmere od pre II svetskog rata i ima podlogu ali za vozila od 50-tih pa nadalje naravno ne. Bitno je zapaziti da osim SA monogradnih tu postoji i multigradno 20W-50 gradacije SC. Zašto Comma pomalo preteruje? Zbog isplatljivosti cele ideje. Tržište old tajmera je malo pa je dodato i starija vozila kojima za kratke vožnje i menjanjem na par stotina km neće smetati. Tako se povećava tiraž i dobavlja profit, ništa posebno. Ko zna zna i šta su mislili ali onako kako je napisano daje potporu jednom od najstarijih i najžilavijih mitova vezanog za motorna ulja.

Ovde je nekako zgodno i da pomenem i najveće naftne kompanije i njihova ulja za motore.
Da na samom početku zaključim: "Size does matter" što bi rekli u reklami za film Godzila ali ovde samo delimično što se kvaliteta tiče. Više je to do distribucije i reklame a kvalitet je uvek solidan ali i mogućnost "lažnjaka" pa i to imaje u vidu.
Nemam nikakav razlog da branim ili zastupam velike kompanije (ne plaćaju me sigurno) ali par stvari im se mora priznati i idu im na ruku. Bazna ulja sami proizvode a često imaju i svoje naftne izvore te im je osnova uvek jeftinija, aditive delom proizvode a one koje ne kupuju povoljnije od drugih jer su veće količine u pitanju, naravno distribucija i makreting te prednosti delimično pojedu ali i dalje su njihovi troškovi manji. Plus ambalaža koju takođe ili proizvode ili kupuju jeftinije i da nije velike administracije i želje za ekstraprofitom nikako se sa njima drugi ne bi nosili. Dakle sa njima nema greške, jer imaju i najobimnija testiranja i saradnju sa autoindustijom. Imaju i najviše ljudi u razvoju od kojih solidan procenat sa izuzetnim znanjima, učestvuju na takmičenjima i crpu informacije odatle a često i utiču direktno na standarde ulja. Minus im je što često pojednostavljuju stvari, pa imaju svega 4-5 ili do 10 tipova ulja što ima i svojih prednosti ali ne pruža veliku individualnost i personalizaciju kupcima a i ne uzima u obzir ipak mnogo različitih tipova motora i načina vožnje kao i podnevlja. I mana nad manama je da kao veliki u drugim oblastima često su meta falsifikatora te skupo plaćena kopija umesto polu-sintetike može biti obično mineralno ulje za klasu lošijeg kvaliteta ali upakovano u "original" ambalažu da nećete ni primetiti. To je na Balkanu bar česta pojava.
Lično sam video Shell Helix 15W40 kako se na -12 celzijusa pretvorio u gel (srećom nije se meni desilo mada je moglo), što je više nego dokaz da nije bilo original, no to je bilo krajem devedesetih godina sada je to malo ređa pojava.

Ajd' sad i jedan po jedan od osmorke koju sam samo nabrojao pre par stranica (ekrana):


Valvoline

Firma Ashland, omiljeni od velikih, nedodirljivih i nepristupačnih giganata. Nepristupačnih rekoh? Možda neljubaznih? Ovo za njih ne važi, iako su mi i iz Mobila odgovorili na nekoliko pitanja, "Valvolinci" su bili em brži em stručniji u odgovoru. Recimo, kad sam imao manje znanja pa o uljima u menjaču nisam znao toliko ... Ovo u odeljku (kad god bude bio) o uljima u menjaču.
Prvo i osnovno što se kod većine (malo manje kod Mobila) velikih meni lično ne sviđa je mali asortiman, najčešće 4 vrste od kojih svega nekoliko u par viskoziteta, znači ukupno desetak vrsta ulja. Jedno vam je obično za starije automobile, obično SG/CD, zatim jedno moderno mineralno SL/CF obično uz varijantu za motore koji su prešli veću kilometražu (baš najpoznatiji upravo Valvoline MaxLife), zatim najpopularnija "polusintetika" i na kraju sintetika.
Valvolin pleni stilom u ovom minimalističkom scenariju, osim toga imaju ponaljbolje reklame (ovo nije baš najozbiljniji razlog) znate ono: brrrrrmmm, „Vroom“, u stilu lava, ili jedan od najboljih slogana (uz Lorealovo - vi to zaslužujete): People who know use Valvoline!
Šalu na stranu, korišćenjem Valvolinovih ulja možete se nadati da pređete 20-tak % više nego sa drugim poznatim brendovima (nema baš garancija ali praksa pokazuje da ima nečega u ovom mitu).
Ono što je lakše dokazati a to je da je ovaj brend jeftiniji od svih ostalih zvučnih imena tako da za vaš novac dobijate više. Inferiornosti u kvalitetu nema i mada i Elf nije mnogo skuplji, Valvolin je uvek za nijansu niži sa cenama a ako naletite na akciju (npr. u Metrou) dobićete "best buy" proizvod.
Inače kad pogledate tehničke karakteristike, uvidite da se ovaj brend baš drži sredine i čvrsto standarda, nema kikseva ali ni ničeg posebnog. Najskuplja (sintetička) ulja im imaju i hBN (heksagonalni Bor-Nitrid) kao aditiv što je lepo čuti. Možda i drugi imaju ali kriju to kao zmija noge, iz neopravdanih i nepoznatih razloga, sa druge strane Valvolin Sintetika je vrlo konkurentna sa cenama a ovaj aditiv je vrlo, vrlo skup što znači da na vama neće napraviti ekstra profit. Doduše s obzirom da je podatak sa jednog foruma nije nemoguće da je hBN pomešan sa boriranim alkenoiranim kiselim estrom (estrima) no iako manje egzotičan (bolje reći ezoteričan jer zapravo hBN i nije na listi želja kao rajsko ostrvo a trebao bi biti) i ovaj sastojak je jako skup i u sadržaj mu kod kvalitetnih ulja obično ne prelazi 1%.
Šta kod Valvolina nevalja? Par desetina procenta cene proizvoda je rekalama, drugo iako drže viskozitet i posle duge upotrebe u granicama propisanim standardom, ulja su im u granicama standarda uvek malo "ređa" što ima i dobrih i loših strana a treba imati to na umu ukoliko vam je svaka sitnica važna kod kupovine. Što bi rekli u akademskoj diskusiji u istom rangu viskoziteta bi vam potrošnja bila manja cca. 1% ali bi habanje moglo biti i 5% veće (što je u suprtnosti sa onim rečenim o trajanju motora sa Valvolinom, znam komplikovano je objasniti i ne bih sada ni da pokušavam, ne odnosi se na sva ulja najkraće rečeno) ili zimi bi imali prednosti a na preko 35 u hladu blagu inferiornost i na kraju ali ne i po značaju Valvolin je brend koji se najviše falsifikuje, uz Shell, (bar na Balkanu i u ne tako davnoj prošlosti sigurno sada verovatno manje) tako da oprez i pored zvaničnog uvoznika nije na odmet.
Još samo da pomenem da je Valvolin u "strateškom partnerstvu" sa ### tako da će vam taj proizvođač automobila ukazivati ili bar u ovlašćenim servisima favorizovati baš ovaj brend.
Pre svega ostalog treba napomenuti da Valvolin (kao i drugi, ali ne svi, velikani) ima za razna tržišta i različita ulja i pogađate već za CCE nižeg kvaliteta. Ipak nije kako se priča da su to loša ulja III klase i slično. Jednostavno jeftinija ulja (npr.) All Climate imaju ista imena ali druge viskozne klase i različit nivo API kvaliteta. Ali imaju i drugačiju ambalažu i drugo, to je vidljivo naznačeno na samoj ambalaži. Recimo u Americi nema uopšte API SG/CD ulja, no takvo je sa druge strane vrlo pristupačno cenom a dovoljno kvalitetno za motore iz osamdesetih godina pa i do ’93-će. Kvalitetniji brendovi se ne razlikuju ili vrlo malo. U svakom slučaju isti API nivo je isti i u Evropi i kod nas, a „preko bare“ može „isto ulje“ biti nešto drugačije zbog prilagođenosti tamnošnjim motorima. Ako nisam bio jasan: ne nasedajte na prazne priče već budite uvereni da se i kod nas može kupiti kvalitetan proizvod Valvoline produkcije.
Mineralna (konvencionalna) ulja
Solidnog su kvaliteta a za tržišta poput našeg postoji varijanta SG/CD u izuzetno lepoj crnoj flaši. Za cenu od 4E više je nego konkurento a apsolutno pristojnog kvaliteta. Preporuka za npr. Zastavina vozila, lade do (zaključno sa) Samarom, Opel „kocka“ i „suza“, golf I i II, prva i druga generacija Fieste i sl. Viskozniteta je 15W-40 što na nekim drugim tržištima nije slučaj. To je „prilagođavanje tržištu“ (market adjustment) što ponekad znači i niže API standarde ali i po manjoj ceni. Znači nije baš zavera mada izgleda tako.
Na američkom tržištu „All Climate“ je API SM/SL i gradacija viskoziteta 5W-20, 5W-30 i 10W-30. Sadržaj sulfatnog pepela je svega 0,80 a i sadržaj cinka i fosfora ispod 0,08 što ga svrstava u supermoderna „low SAPS“ ulja. Zar nisam potvrdio tvrdnje da se ovde prodaje lošije ulje? Ne naravno, ko bi u Evropi a naročito Srbiji (ili šire na Balkanu) kupio SM konvencionalno (mineralno) ulje? Skoro niko!
Drugo: API standardi su kod američke varijante vrlo visoki ali nema C oznake. To znači a i naglašeno je posebno da NIJE ZA DIZEL MOTORE!
Evropska („Balkanska“) varijanta i pored inferiornosti ipak jeste čak i za turbo-dizele ali nešto starije konstrukcije. Postoji i „Turbo Diesel“ verzija koja je uopšte pogodnija za dizele uopšte a naročito novije turbo varijante. Doduše cenom je blizu Durablenda pa i nije neka preporuka osim kod nekih Golfova II i III gde iako polusintetika nije zabranjena i može proći izrazita preporuka proizvođača je da ulje bude mineralno te to plus malo niža cena mogu presuditi.

Polusintetika
Svakako pod nazivom Durablend. U američkoj verziji supermoderno „low SAPS“ a u evropskoj „samo“ moderno (ali tim ponekad i bolje) „mid SAPS“ ulje vrhunskog kvaliteta. Lakše je bilo pronaći podatke za „amere“ te ću preneti podatke sa zvaničnog sajta.
Razlika u odnosu na mineralno „all climate“ je u sledećem:
- Zavisno od vozila manje ili više duži interval zamene.
- U istim: 5W-20, 5W-30 i 10W-30 viskozitetima ima nešto manju (u proseku) spec. Težinu no razlika nije očekivana, šta više kod 5W-20 varijante je malo manja kod mineralnog. Ovo bi moglo značiti identičan sadržaj aditiva ili bar vrlo sličan.
- TBN je kod polusintetičkih varijanti 8 a kod mineralnih 7,5.
- Viskoznost na niskim temperaturama je manja kod polusitetičkih ulja. Razlika je doduše akademskog karaktera i teško da će se primetiti u stvarnim uslovima ali ipak postoji.
- - Isparljivost (po Noaku) je kod mineralnih „samo“ ispod 15% dok Durablend ima za gore navedene viskoznosti: 13; 13,5 i 10 respektivno što je za te viskozne gradacije više nego dobro.
- SAPS sadržaj im je identičan.
Naravno u evropskom izdanju Durablend je polusitetičko ulje API: SL/CF i 10W-40 viskoziteta. Unutar standarda je nešto „ređe“ ulje, a odlikuje ga solidan odnos kvalitet/cena. Pogodno je naročito za evropska vozila iz devedesetih godina XX veka, bilo dizel bilo benzin.
Inače uz gore navedeno Valvolin dodaje da je pogodnije za ozbiljne uslove vožnje (vuča prikolice, gradska: stani-kreni vožnja, sportska i sl.).
MaxLife
Možda i nije najbolje ulje za motore sa puno sati rada ali je svakako najpoznatije. Postoje (polu)sintetičke 5W-30, 10W-30 i 10W-40 ali i 20W-50! U Evropi su aktuelne srednje dve (10W-30 i 10W-40) a kod nas mineralna 15W-40 verzija.
Dugo je na tržištu i proverene je vrednosti. Ima i nezadovoljnih ali ili su natrčali na falsifikat ili su imali nerealna očekivanja. Obično ljudi misle da ih ovakva ulja mogu spasiti generalke. Ova ulja zapravo odlažu generalku ali treba početi sa primenom pre nego što kompresija (značajnije) padne.
Ova ulja imaju, kako dolikuje njihovoj nameni, malo veću viskoznost (naravno unutar specifikacija), osrednji indeks viskonosti, malo veći sadržaj aditiva protiv habanja i naravno aditive za zaptivke.
Ovo ulje poboljšava stanje zaptivki i sprečava curenje ulja. Smanjuje potrošnju ulja. Čisti depozite optimalnim i ne agresivnim detergentskim komponentama. Ima i ekstra „anti-wear“ aditive za smanjenu potrošnju goriva i duži vek motora. Koriste se za motore sa preko 75k milja što znači zavisno od mašine od 100-150.000km. I to je to. Manje-više nema šta da se doda.
SYNpower 5W-30 (i druge viskoznosti) potpuno sintetičko ulje
I na kraju najkvalitetnije i „full Synthetic“ SynPower.
Možda sam malo skratio kod drugih Valvoline ulja ali to je samo zato da bi ostalo više mesta i vremena za ovo izuzetno ulje o kome svakako treba malo više reči.
Vrhunsko sintetičko ulje najnovije generacije. Zavisno od gradacije viskoziteta pokriva gotovo sva postojeća vozila, a sasvim sigurno ona na tržištu Amerike.
Postoje „ILSAC grades“ Syntpower koja zadovoljavaju ILSAC GF-3 i GF-4 (slično ali ne i isto sa API SL/SM) u koja spadaju: 0W-20, 5W-20, 5W-30 i 10W-30. Indeks viskoznosti im je: 170, 160, 169 i 153 respektivno. Specifična gustina 0,84 kod prvog (nesvakodnevna vrednost!), 0,86 kod poslednjeg (očekivano više) i „standardnih“ 0,85 za preostala dva.
Sadržaj aditiva im je identičan, TBN – 8,3 kod svih. Tačka tečenja -45 kod prva dva i -42 kod dve viskoznije varijante. Isparljivost ide po viskozitetu od 11,5 za najređe do 8 za najgušće.Karakteristično je da 5W-20 i pored iste tačke stinjavanja sa 5W-30 ima samo 4800mPas na -35 dok sledeće ima 4000 već na -30. Ovo su jako dobre vrednosti jer za 5W je očekivano (i propisano) manje (ili blizu) 7000mPas na -30. Još je za naglašavanje da 5W-30 ispunjava ili prevazilazi ACEA A3/B3/B4/C3 dok 10W-30 ispunjava A1/A5. I na kraju ali ne i po značaju 0W-20 je posebno preporučljivo za hibridne pogone (Honde i Tojote) benzin-električni pogon kao i za etanol-električni pogon.
Druga grupa su viskoznija i „non ILSAC grades“. To su 5W-30 MST, 5W-40 MST i HST, kao i 20W-50. Za razliku od prethodnih pogona su i za dizel vozila što je naglašeno kod MST koja su i ILSAC GF-4 sertifikovana i pogodna su za dizele sa filterom čađi. U svakom slučaju bilo koje 5W-30 i 5W-40 ispunjava se zahteve benzinaca osim ACEA A5 za štednju goriva.
Sva ova ulja ispunjavaju i prevazilaze ACEA A3/B3/B4/C3 kao i SM/SL. Takođe sva ispunjavaju MB 229.3 i 229.5 dok 229.31, 229.51 kao i VW 505.01 ne ispunjava samo 5W-40 HST koje za uzvrat ima TBN od 10 dok ostala imaju „samo“ 7. Sva ulja su unutar granica viskoznosti malo „gušća“. Dalje, sva imaju (Noack) isparljivost 10% osim najviskoznijeg koje ima odličnih 8. Upravo kod njega je karakteristično da za 20W ima jako dobre osobine na niskim temperaturama i da na -15 ima viskoznost od samo 4800 dok je uobičajeno duplo više. Ipak odatle mu viskoznost naglo raste tako da je ipak upotrebljivo i do -20 (pa i -25) što je za ovu kategoriju izuzetno, praktično gotovo istovetno sa 15W i samo ga 50% veća viskoznost na -15 i -20 ne čini 15W-50 uljem. Kao takvo je preporučljivo kao celogodišnje ulje u starijim mašinama. Indeks viskoznosti od 154 je apsolutni rekord u klasi. Takođe je najbolji rezultat u klasi i tačka stinjavanja od -36!!
Za razliku od svih ostalih Synpower ovo je adekvatno i za lake kamione dok za teške ipak treba preći na Premium Blue koje je naročito pogodno za šlepere sa motorima Euro IV sa adblue aditivom za izduv. Ovo potonje je u 15W-40 klasi viskoznosti a ispunjava sve zahteve za kamione i dizele uključivši i API CI-4 plus kao i ACEA E5-02 i E7-04. Preko svega još i API SM za benzince. Malo je gušće za 15W-40 ali u granicama standarda. Tačka stinjavanja -30, isparljivost 12% (dobro ali ne i izuzetno), pumpabilno do -25, TBN: 10, IV: 134, sulfatnog pepela ispod 1% a HTHS viskozitet 4,2 u odnosu na propisanih 3,7 vrlo dobro.
No da se vratimo sintetici, druga grupa o kojoj govorimo ima u dlaku isti sadržaj cinka, fosfora i kalcijuma osim 5W-40 koji ih ima više (i više aditiva) što ga je diskvalifikovalo za (ekološki) zahtevnije standarde ali doprinelo da bude bolje u pogledu zaštite od habanja i dužeg trajanja motora naročito iole starijih.
Naime radi se o kalcijum sulfatu i ZDDP-u ali i kompleksnim jedinjenjima Ca kao i novim cink/fosfor aditivima koji manje oštećuju katalizatore od ZDDP-a omogućavajući njihov duži vek od starijih ulja iako ne potpunih 150k km. Naravno cinka i fosfora ima ispod 0,1% ali 0,099 i 0,090 respektivno!! To je da bi se ispunili API SL zahtevi a za SM nekako ne bi trebalo mada Valvoline tvrdi suprotno. Sadržaj Ca je 68% veći nego kod ostalih ulja što je zaista veliko povećanje.
Duga je priča o ZDDP-u a već sam i načeo tu temu. Sada (dok se posebno ne pozabavim time) da dodam i Valvolinov doprinos ovoj temi: ulja moraju biti izbalansirana, veliki sadržaj cinka (ZDDP) sa malim sadržajem detergenata (očigledno da je ta fukcija više nego sekundarna kod ovog aditiva) ograničava interval zamene na 5000km; npr. o čemu morate voditi računa ukoliko na svoju ruku dodajete ZDDP aditive.
Valvolin je (verovatno) ispunio API SM zahvaljujući patentiranoj tehnologiji novih Zn/P aditiva koji manje utiču na katalizatore. Valvoliln tvrdi da su oni jedinstveni na tržištu jer imaju isti ili bolji efekat zaštite od habanja od ZDDP-a!! Naravno postoje i kod drugih aditivi protiv habanja koji čak i ne sadrže ni cink ni fosfor ali su oni mnogo skuplji i dodaju se u manjoj meri.
SynPower 5W-40 sa cenom između LM Syntoil HT i Mobil Synth S a sa osobinama sličnim njima (i Nipon-u; nisu baš četiri brata ali tu su negde) i uz nove aditive koje ga čine (možda) i za nijasu boljim, znači u najmanju ruku preporuku i odličan odnos cena/kvalitet.
Ne može se završiti priča o Valvoline SynPower bez čuvenog navoda da ovo ulje 4x bolje štiti od habanja od Mobil 1 (oba u istom rangu viskoznosti). Ovo je već pomalo mit ali možda i ima deo istine u tome. Nije moje ni da hvalim Valvoline ni da branim Mobil. Jednostavno ako se prvi usudio da javno iznese ovakvu tvrdnju tu nečega ima (slično ASMoil-u) no „procenat“ je jednostavno previsok. Metodologija je raznih a i treba pažljivo tumačiti rezultate. Istina je sigurno negde na sredini a po ovom pitanju biće i posebno poglavlje. Zato bez daljih komentara prenosim šta tvrdi Valvolin.
Nezavisni testovi pokazali su dve stvari:
1) Po industrijskim IIIG testovima, posle 20 sati (teških uslova rada) Valvolin zadržava oko 85% fosfora dok vodeće marke (bez navoda koje) 75-78%. Tvrdnja da aditivi protiv habanja duže traju ili da se sporije otpuštaju bi time mogla da drži vodu (doduše to ne znači baš mnogo kao što izgleda).
2) Takođe nezavisni (ili „nezavisni“) testovi pokazuju da Valvoline SynPower pruža 4X manje habanja od Mobil 1. Rezultati su bazirani na standardnom industrijskom „Sequence IVA wear test“. Navodi se samo „Metal Loss“ nakon 100 sati rada mašine. Postoji IIIG test (pominjan i pod jedan) gde je „gubitak metala“ samo jedan parametar testa. Međutim kako se navodi IVA koji je sastavni deo specifikacija API SL/SJ (i ILSAC GF-2 i GF-3), koji uzgred nije deo ASTM standarda (pa je malo „nestandaran“), gde je parametar habanje (bregaste?-„com wear“) u mikronima, nije baš jasno o čemu se zapravo radi. Teško je reći koliko je ovo relevantno ali da ne dužim moguće da nečeg tu ima ali isto tako sasvim je sigurno da to ne znači i 4x duži vek motora kako se sugeriše, pa čak ni 20% (čak i da je sve po jednostranim navodima Valvolina) no to je stvarno duga priča.
VR1 Racing
Radi se u nekoliko viskoziteta (čak postoji i kao monogradno od SAE 30 do SAE 60, dok multigradnih ima 20W-50 i 10W-30).
Osobine ovog ulja su:
- Povećani sadržaj cinka (75% veći od API SM gornje granice) gde je SM kod 20W-50 zadržan kombinacijom ZDDP-a i novih aditiva na bazi cinka dok je kod 10W-30 zadržan „samo“ API SH i gde je očigledno sadržaj ZDDP veći nego kod modernih ulja.
- Dobra zaštita motora pri velikim obrtajima i temperaturama.
- Poboljšani anti-penušavci radi zaštite u ekstremnim uslovima.
- Povećanje snage motora za izvesni procenat, smanjenjem trenja (naročito kod 10W-30 tipa).
- Jak uljni film za dugotrajne ekstremne uslove.
Tehnički podaci su jako dobri no ne pokazuju nikakvu izuzetnost. Zanimljiv detalj je da i multigradna ulja imaju (relativno) mali indeks viskoziteta koji je 143 za 10W-30 i 132 (ovo je već standard) za 20W-50. Ovo ukazuje na mali sadržaj polimera i manje kompromisa za osobine koje kod trka nisu primarne.
Sve u svemu jako korišćeno ulje u raznim vrstama takmičenja i u raznim kategorijama, naročito u USA, tako da preporuka ima koliko god hoćete a proizvođač posebno naglašava CART seriju koja ne samo da je prestižna nego i za ulja jako zahtevna jer se koristi metanol kao gorivo.

I za kraj još dve zanimljivosti vazane za Valvoline.
Jedno se Valvolinu mora priznati ali ono baš žestoko. Iako Liqui Moly razbija mitove, Mobil čak ima i poseban deo „Myths“ ipak niko tako decidno, koncizno i pre svega tako ubedljivo ne „ubija“ neke od mitova. To je tako lepo sročeno da je milina čitati. Odiše punom stručnošću i iskustvom uz dobar balans između oštrine (koja je zaslužena i potrebna) i toga da se ne vređaju poklonici.
Ne mogu a da ne pomenem slučaj menjačkog ulja (iako će nadam se biti mesta i vremena i za tu posebnu vrstu ulja za automobile) API GL-5 u zastavinom vozilu. Ovde samo kraća verzija. Iako zastva, modriča i Galax u horu pevaju da GL-5 ulja nagrizaju bakar i njegove legure (i tako na duži rok „jedu“ sinhrone na menjaču) Valvolin (a ima i još par proizvođača) ima GL5 kompatibilno i sa GL3 što je postignuto nekorozivnim „high pressure“ aditivima. To sam sopstvenom laboratorijskom istragom i dokazao ali o tome kod menjačkih ulja.


Eneos (Nippon Oil)

Najveći japanski proizvođač ulja. Već sam po sebi ovaj podatak bi trebao da ulije strahopoštovanje svima! No, ne lezi vraže, postoji i Eneos EU (Evropska filijala)! E sad, nije da to znači da su ulja manje kvalitetna no ipak su evropski podešena bar koliko su japanski modeli automobila evropskom ukusu (u prevodu za nijansu slabiji kvalitet (apsolutno gledano a skoro isti relativno, ko je shvatio shvatio je) a bolji dizajn i koješta nevažno uz to).
To je baš utešno, ostalo što sledi trebalo bi evropskoj konkurenciji da zaledi krv u žilama!!
Uz svo dužno poštovanje ostalima japanski automobili bi mogli da dobiju distinktivnu ali ipak na duži rok primetnu razliku u smislu 1-2% uštede goriva i npr. 5% dužeg veka motora, korišćenjem ovih ulja. Osim toga verovatno su fabrički preporučena i/ili ih koriste u ovlašćenim servisima. Ostali? I oni bi mogli da stanu u red. Kvalitet je jednostavan i jednostavno savršen u najboljoj japanskoj tradiciji. Situacija je slična kao Mercedes/BMW/Lexus; prva dva (a naročito prvi) još uvek imaju nijansu renomea na svojoj strani ali je potonji upravo u onom bitnom bolji – nijansa kvaliteta na svojoj strani uz sličnu cenu!
Da ne dužim: Ima li ko jači?! Ti, ti i ti... Da li ste sigurni?? Baš toliko? O.K. – EAT THIS!!!
Eneos Premium Ultra 0W50
Fully-Synthetic Ultra Wide Range Motor Oil(Racing grade/API SM 0W-50).
Još vam nije jasno?! Treba li dodati nešto na ovu (proizvođačku) specifikaciju?? U principu ne ali ...
Dobri ste svi do sada (i posle ovog) nabrojani ali sa ovim ćete teško izaći na kraj.
Ako ste me pažljivo pratili do sada već ste zapazili jedan neuobičajeni detalj. Ovo ulje je naime 0W-50 gradacije viskoziteta. Dobro reći ćete, šta je tu čudno? Prvo ne sećam se da sam takvo naveo, ima 10W-50, ima 5W-50, 0W-40 i čak 10W-60 ulja ali 0W-50 e to još niste videli! Ovo je vrlo, ali vrlo zahtevna specifikacija koja ne trpi nikakve kompromise.
Još jedan detalj: ulje je namenjeno trkama i ima tek osrednji sadržaj polimera (kojima se može napraviti 0W-50 ali ni to nije lako pri čemu gubite dosta drugih dobrih osobina!) i za gradaciju su zadužena pre svega izuzetna sintetička osnova (jako kvalitetna i dobro uparena sintetička ulja) koja je prilično nestandardna.
Čak i (potencijalno, jer je teško proveriti navode) no. 1 u obliku SynLube Lube-4-Life ima „samo“ 5W-50 klasu viskoznosti; trebam li napomenuti da čak i veliki Mobil i LM isto imaju „samo“ 5W-50 specifikaciju kod 100% sintetika i to za serije sa limitiranim (čitaj malim) tiražom i teško ih je naći u prodaji. Tu je izuzetno to što na 40°C ima viskoznost kao malo ređa 15W-40 ili malo gušća 10W-40 a na 100 tek malo iznad SAE40 specifikacije, taman toliko da je stabilnost uljanog filma „beton“ i pad viskoznosti zbog smicanja nula (ili do 1%)! Opet, viskoznost na -30 nije veća nego kod 10W na -20. Kako sam proizvođač navodi 0W zapravo znači da imate podmazivanje čim pokrenete motor, što doprinosi odličnim rezultatima na hronometar na kraćim distancama, sa druge strane pominjana SAE 50 viskoznost znači dobre karekteristike pri višesatnim vožnjama u režimu visokih obrtaja. Uz dobre karakteristike čišćenja i visoku oksidacionu stabilnost koja se zadržava i na visokim temperaturama, ovo ulje karakteriše i visoka otpornost „na kuvanje“ – Cooking Resistance. Ovaj pojam možda nisam pomenuo kod Mobila ali i oni ga naglašavaju kod svojih rejsing modela M1, a on označava (uz malu isparljivost) i osobinu da na 200 i više stepeni kada ulje gotovo ključa, ono zadrži sve tražene osobine. Ovo je posebno važno kod turbo mašina. Ostalo je sve što inače važi za 100% sintetike. Ima API SM specifikaciju i nije za dizele što je još jedan pokazatelj beskompomisnosti. Ima neobičnu narandžastu boju, gustinu od 0,847 uz indeks viskoznosti od 192 i tačku stinjavanja od -45. Totalni bazni broj je „samo“ 6,4 što je za benzince više nego dovoljno i čak je dodatni dokaz da kompromisi nisu pravljeni.
Eneos Premium Ultra 0W20
Isto kao prethodno samo što nije za sportsku vožnju i takmičenja već pre svega za štednju goriva. To je najkraće moguće. Isto je beskompromisno „samo“ SM bez C (dizel) oznaka API sertifikata. Ma ko je spomenuo da je benzin (LPG, 90%benzina+10%alkohola ili E85 – 85% etil alkohola i ostalo benzin) superiornije gorivo od „nafte“ tj. dizela pa makar i Euro 5, 6, ... milion? Pandan Mobilovoj jedinici iste gradacije. Namenjeno pre svega Hondi i Fordu za motore koji traže 5W20 specifikaciju koje ovo ulje (kao i Mobil) ispunjavaju i prevazilaze uz još drastičnije smanjenje potrošnje (celih 1% ako i toliko, no nije to ni za bacanje).
Nije čisto sintetičko ulje već hidrokrekovano uz bogat sadržaj aditiva.
Osim optimalne smeše hidrokrekovanih ulja i specijalno biranih aditiva (manje-više klasičnih) ovo ulje pruža ekstemno niske koeficijente trenja i ekstra 1-2% dodatnog smanjenja potrošnje goriva zahvaljujući posebnoj grupi aditiva; ovo ulje je specifično i posebno po tome što sadrži molibdenove(!) organske(!!) aditive sa funkcijom redukcije frikcije!!! Ajd’ sad, svi vi koji ste pljuvali MoS2 i uopšte dodatne aditive za ulja, u red za plakanje! Pokajte se na vreme i biće vam oprošteno. Neznanje je zaista tužna stvar. Jedino što vas sprečava u nošenju kese na glavi (obavezno papirna) je to da bez prave specifikacije aditiva i detalja baznih ulja zaista aditiv može da ne bude od (veće) koristi, mada MoS2 nije u pitanju.
Japanci su otišli i korak dalje (mora im se to priznati, mada posle skoro 50 godina od MoS2 to i nije neko čudo) od klasičnog MoS2 te se ovde radi o metal-organskim jedinjenjima iz grupe kompleksnih jedinjenja (supstanci). Malo više o ovome u odeljku o aditivima, mada Eneos ne iznosi detalje te će i tamo to biti samo površno obrađeno i delom zasnovano na autorovim nagađanjima uz malo činjenica koje se mogu naći. Stvar je još „vruća“ i još nije prošlo 20 godina od patenta te je obavijeno velom tajne.
I ovo ulje ima narandžastu (meni omiljenu) boju malo jaču od prethodno spominjanog, gustinu od 0,854 (malo veća od prethodnog i pored manje viskoznosti verovatno zbog spominjanih Mo aditiva), TBN od 5,1(!), TAN od 2,4 što je praktično identično prethodnom (2,3), tačku tečenja od, za klasu podrazumevanih, -45°C i indeks viskoznosti od čak 199!!
TAN – Total Acid Number; Ukupan kiselinski broj. U principu kod „običnih“ ulja do 2 kod ulja niskog trenja 2 do 3 ili čak i do 4. Radni vek ulja se između ostalog određuje i odnosom TBN/TAN i uzima se da kad se izjednače ove dve vrednosti ulje više nije za upotrebu jer raste habanje i naglo pada zaštita od korozije. Iako bitan parametar, startni odnos ova dva broja pokazuje kapacitet ali ne i u kojom brzinom se on menja; ova dva Eneos ulja su školski primer da startni odnos manji od 3 čak blizak 2 može značiti više nego 5 kod nekog „običnog“ ulja jer posle npr. 100 sata rada motora kod privih može biti (recimo) 2,5 i 1,8 a kod mineralnog niže klase 1,5.
Na kraju ali ne i po značaju: NE KORISTITE OVO ULJE U MOTORIMA KOJI TRAŽE VISKOZNIJA ULJA!! Može doći do raznih neželjenih problema kao što su neadekvatna cirkulacija ulja i curenje ulja.
Ako vam motor zahteva 5W-20 ulje i ako pritom na vašu korist koristite Mobil 1 Advanced Fuel Economy 0W-20 (i naravno zadovoljni ste) ne morate da menjate nešto tako dobro ali ipak probajte jedared i Eneos. U najgorem slučaju nećete primetiti razliku. Važi i obratno. Čak i ako ste zadovoljni Eneos-om sipajte bar jednom Mobil bar da razbijete monotoniju jer ni vi ni vaš automobil nisu toliko precizni instrumenti da primete razliku, koja teorijski na veoma dugi, dugi rok (npr.90% trajanja motora) može biti na strani Eneos-a (zbog specifičnih aditiva) no zavisi i od motora, načina vožnje pa i srećnih okolnosti. Sasvim je sigurno da su oba sam vrh tehnologije i da ako i ne uštedite mnogo možete biti sigurni da ste učinili sve što ste mogli po tom pitanju bar po pitanju izbora ulja, a prava prednost zapravo može biti 10-tak posto duže trajanje motora makar se i neisplatilo zbog cene istih. No, da li je to najbitnije u celoj priči? Šta je sa (ribo)lovačkim pričama o pola litra manjom potrošnjom, da li je bolji partizan ili zvezda, BMW ili Mercedes i u krajnjoj liniji Mobil ili Eneos?
ENEOS Premium Hyper 5W40
Evo nama brata po kvalitetu. Ovo je, makar, pobratim Mobilovom Synth S i LM-ovom Syntoil HT-u. Znači osnovni model 100% sintetike, vrhunski kvalitet po umerenoj ceni. Viskozitet 5W-40 je podrazumevan za ovu klasu za sebe. Imaju je i drugi proizvođači (Valvoline npr.) no ističem ovu trojku kao one koji se ističu među mnoštvom sličnih. Eneos je čak još malko iznad ili korak napred jer osim univerzalnosti: benzin, LPG i dizel, ovo ulje ispunjava i MB 229.31 i BMW LL-04 što znači da ga mogu koristiti i mašine euro IV sa filterom čestica (čađi!) što kod prethodne dvojke nije ispunjeno u potpunosti (MB 229.3 kod oba). Dalja specifičnost je „mid SAPS“ tehnologija, što bi značilo (u slobodnom prevodu) umeren sadržaj sulfatnog pepela, fosfora i sumpora. Doduše ovo se zbog SM-a donekle i podrazumeva. To je čak i bolje od „low SAPS“-a i po autoru najbolji kompromis kvaliteta, cene i uticaja na katalizatore. Eneos dokazuje da nije samo „low“ varijanta pogodna za dizele sa filterom čvrstih čestica, naprotiv. Ovo ulje ispunjava API: SM/CF, ACEA: A3/B4(04),C3. Sadržaj sulfatnog pepela izuzetnih 0,8g/100g, indeks viskoznosti od 170 i standardna specifična gustina 0,850 kao i viskoznost na 40 od 85 i na 100°C od 14 je nešto što ga već čini klonom omiljene mi dvojke (gore navedene) sa genetskom mutacijom u vidu bolje prilagođenosti najnovijim dizel motorima.
Tačka tečenja od -40 samo potvrđuje prethodne sličnosti. Na -30°C ima standardnu (za 5W) i propisanu viskoznost manju od 6600Pa·s.
Pogodno je i za duže intervale zamene (20-30k) što zavisi od motora. Proizvožač navodi da zadržava inicijalne specifikacije u punom opsegu intervala zamene što ovde nije samo puko hvalisanje kao kod većine. Naravno radi se o graničnim vrednostima što znači da kvalitet ne pada za više od oko 10-20% za par stotina sati rada mašine.
Napomena: postoji verzija i gradacije 5W-30. Ime im je isto kao i kvalitet i osobine, osim naravno viskoznosti.
ENEOS Premium 10W40
Ovo ulje je po proizvođaču „Synthetic Motor Oil“ ma šta to značilo. Da je 100% sintetičko nije jer bi bilo „Fully-Synthetic Motor Oil“. Ili je polu-sintetika ili je 100% hidrokrekovano ili (najverovatnije) mešavina (blend) sintetičkih i hidrokrekovanih ulja. Ponoviću više puta ponavljano ova zadnja kombinacija je tek za nijansu nijanse slabijeg kvaliteta od čiste sintetike a osetno jeftinije a može biti čak i dugotrajnije od sintetičkog „čistunca“. Ostalo je sve kao za većinu polu-sintetika. Tvrdnje o manjoj isparljivosti pri velikim opterećenjima je jedino što se izdvaja iz ostalih standardnih navoda. Za pomenutu klasu viskoznosti je malko „gušće“ što ga čini preporukom i za 15W-40 motore. Ispunjava API SL/CF, ACEA: A3/B3/B4. Ima „idealan“ indeks viskoznosti od 154 i tačku tečenja od -33 stepena kao i većina 10W-40 ulja. Specifična gustina od 0,869 je takođe standard i „zlatna sredina“ za ovu klasu ulja. Ostalih podataka nema. U svakom slučaju zaslužuje preporuku. U katalogu su ili „priznali“ ili uprostili i naveli da se radi (naravno) o polu-sintetičkom ulju („semi-synthetic“) i to u tekstu dok se u podnaslovu tvrdoglavo drže „synthetic“ oznake!?
Na sajtu se takođe priznaje polu sintetika i to na strani gde su ulja nabrojana, kad uđete u detalje mesto razjašnjenja počinje magla. Ni drugi nisu bolji ali čemu to naročito kod Nippon Oil-a kome to nimalo ne treba.
ENEOS Premium Multi 15W40
E ovo je već nešto posebno. Isto je „Synthetic Motor Oil“ kao i prethodno ali u gradaciji 15W-40; polusintetiku u 15W-40 je vrlo, vrlo teško naći čak i u Evropi a kod nas liči na „nemoguću misiju“. Obzirom na to pogodno je (po API standardima) za temperature do -20°C što nije slučaj i sa mineralnim uljima te gradacije. Robusno je ulje namenjeno pre svega teškim kamionima ali i pored toga pogodno je i za benzinske motore ukljujući i LPG pogon (gorivo). Naravno i za lake dizel motore automobila, SUV ili lakih dostavnih vozila (van ili kombi). Kao takvo je pogodno kao univerzalno u velikim voznim parkovima (mixed fleet).
Uz sve dobre osobine ima i visok sadržaj deterdženata i zadržava visoke specifikacije u celom periodu između zamena. Pogodno je čak i za dizele sa komon-rejlom a poseduje sve moguće i nemoguće sertifikate kao što su: API: CI-4/SL, ACEA: A3/B3/B4/E3/E5 en E7 (04),
Global DHD1, VW 500.00/505.00, MB: 228.3, 228.1 229.1,
Volvo: VDS-2/VDS-3, MAN: 3275 en 271
Allison: C-4, MTU Type 2, DDC Oil Category 2, Cummins 20,071/2/6/7/8, RVI RD/RLD, ZF TE-ML 02C/03A/04B/04C/07C, Mack: EO/M PLUS, Cat ECF-1
Doduše nema MB 229.31 ili novijih no CI-4 je najnoviji API za dizele.
Povrh svega pomalo je i ulje za smanjenu potrošnju!! Ima li manu? Gde da ga nađem?! Šalu na stranu, ovo bi valjalo sipati u npr. Keca ili Jugo!! Na kraju još samo da je za ovu gradaciju „ređe“ ulje tako da sa prethodnim ima na 40 stepeni gotovo identičnu viskoznost na 100 neznatno manju, tako da je razlika tek na temperaturama ispod nule gde 10W dolazi do izražaja. Viskoznost na -20°C manja od 7000Pa·s je standardni navod no mislim da je ovde situacija nešto bolja. Gustina od 0,874 je taman dokaz da nije čisto mineralno ulje te je kao takvo veoma retko (15W-40 polu-sintetika). Indeks viskoznosti od 140 je vrhunski za 15W-40 ulja i više nego zadovoljavajući (veoma kvalitetne mineralke 10W-40 najčešće imaju 145).
Ovog ulja nema u kraćoj verziji kataloga a na sajtu nema čak ni prikrivenog priznanja da je ovo polusintetičko ulje što je zapravo znak da se možda radi i o 100% hidrokrekovanom ulju.
ENEOS Super Plus 15W40
Je slično prethodnom, samo što je mineralnog porekla. Nešto manjeg kvaliteta ali i cene. Namenjeno je mešovitom voznom parku i ispunjava nešto manje standarde (i manji broj njih).
To su: API: CG-4/CF-4/CF/SJ, ACEA: A2/B3/E2/A3
VW 501/505, MB: 228.1, 229.1, Volvo: VDS, MAN: 271, Mack: EO/-L
Tačka tečenja je -27 stepeni što je prosek za kvalitetna mineralna 15W-40 ulja, očekivano ali je lepo znati da je i ispunjeno.

20W-50 Ulja (Eneos i druga dostupna)

Dobro je znati da i veliki još uvek imaju u ponudi i ovu viskoznu klasu. Ovde spadaju: ENEOS Premium 20W50 i ENEOS Super Diesel 20W50.
Prvo je hidrokrekovano i/ili polu-sintetičko, drugo čisto mineralno.
Ispunjavaju API: SG-4/SJ i CF-4/SG respektivno. Prvo navedeno je nešto gušće i ima manji indeks viskoznosti: 123 naspram 129. Oba su namenjena za mešovit vozni park a osim dizela i benzinca pogodna su i za LPG pogon pogotovu drugo gde se to eksplicidno i navodi (i pored dizel-a u imenu). Kod oba je naglašeno da nisu za teška vozila, već samo laka dostavna vozila. Kod drugog ima više hvale i naglaska na stabilnom poboljšivaču viskoznosti (polimeru) što se i vidi iz vrednosti indeksa viskoznosti. Za prvo je navedeno da je na -15 viskoznost ispod 9500 što je samo zahtev standarda a kod drugog je navedena tačka tečenja od -24°C što je tek prosečna vrednost. Liqui Moly Touring High Tech 20W-50 imaj tačku tečenja od -28°C i ispunjava SG-4/SL kao i ACEA: A3-04/B4-04/E2-96 Issue 5, čime prevazilazi oba navedena; inače je čisto mineralno, doduše sa bogatim paketom aditiva. Slično je i sa uljem Nova Super koja ispunjava iste norme i ima istu tačku tečenja uz izuzetnu tačku paljenja od 250°C! I na kraju Formula Super HD takođe ispunjava (pogađate već) tečenje do -28°C i pored skromnijih navoda normi: API SG/CF-4 i ACEA A2-96/B2-96/E2-96. Naravno posledica je toga da se za sva tri koristi isto bazno ulje (dopuštam da je isto neznatno modifikovano no malo je verovatno) sa SAE 20 viskoznošću i sličan sadržaj polimera (isti kod prvog i trećeg) sa različitom kombinacijom aditiva. Indeks viskoznosti je respektivno: 128, 132(!) i 128.
Tu je i Addinol Super Diesel MD 2055, sa tačkom stinjavanja od -27 ali i pumpabilnošću do -20. TBN je 10, viskoznost na 100 je 18,0 mm2/s a ispunjava API CF-4/SG.
I bar po tački stinjavanja rekorder u klasi: Addinol Super Star MX 2057.
Tačka stinjavanja mu je -30 a pumpabilnost do -20°C! Ovim je pogodno za (kao) celogodišnje ulje i u našim krajevima a ne samo toplijim (npr. Grčka ili Španija). Ispunjava ACEA E2/B2/A2 i API SH/CF-4 a TBN=11!
Dobro je spomenuti i Galax (prvo pravo spominjanje domaćih proizvođača koji će dobiti više mesta no konkurencija ali na kraju, naravno i ne po značaju) i njihv GLX5 u varijanti 20W-50. Kako se drži sa gore pomenutom „strašnom“ konkurencijom? Na papiru vrlo solidno: tačka stinjavanja -25°C, paljenja 235 i indeks viskoznosti 127. Na radnim temperaturama je „pravo“ SAE 50 sa viskoznošću „zakucanom“ na sredini zahteva. TBN od 8 više nego dovoljan no možda ne i za teške kamione starije konstrukcije i sa D2 gorivom. Ispunjava API: SL/CF i ACEA: A3-02/B2-98 što je svakako solidno.
Valja pomenuti i ELF koji takođe ima dva mineralna ulja u ovoj klasi: Prestigrade TS 20W-50 i Sporti TXI 20W-50. Ispunjavavaju API SL/CF i ACEA (2002): A2/B2. Solidno. Oba imaju identične osnovne osobine. Spadaju u malo „ređa“ ulja za ovu klasu viskoznosti a tačka tečenja im je vrlo dobrih -27.
Inače ulja 20W-50 u ponudi (bar na sajtovima proizvođača) nema baš puno poznatih imena. Odličan primer je Selenia koja sasvim sigurno ima takvo mineralno ulje (solidnog kvaliteta) no na zvaničnom sajtu ga kriju kao zmija noge.
Ova ulja su inače odlična za 15W-40 i 10W-40 mašine koje su prešle puno kilometara (2/3 ili 3/4 radnog veka) ili čak za novije 15W-40 u letnjem periodu (maj-septembar).


Shell (Royal Dutch Shell)

Najveća (krajem 2008. ju je prevazišao VW ali samo na kratko) evropska kompanija, od naftnih (ne računajući Gasprom) verovatno druga u svetu ili bar ne manje od treće. Par ekoloških incidenata kao i korupcije, što je neminovno za tako veliku kompaniju (i puno javnosti nepoznatih). Svi uslovi za „zlu imperiju“ su ispunjeni? Možda i jesu ali niti je to tema niti to utiče na ono o čemu pričam a to su ulja njihov kvalitet i odnos kvalitet/cena. „Tamna strana“ uvek ima i svetli odraz a ako ništa drugo odleda se u tome da je Shell jedan od najvećih svetskih (uz Gazprom) i evropskih (uz Eni) proizvođača i distributera LPG (TNG) goriva. Ovih se iskupljuju bar u ekološkom pogledu. Drugo puno sponzorstava i humanitarnih davanja nisu samo puka formalnost. Na kraju krajeva oni su naftna kompanija, pazite naftna i to veeliikaa. Uz to ne ide anđeoski oreol. Važnije je da kao i Exxon Mobil nisu (bar ne klasični) monopolisti.
Šta je problem kod Shell-a pa neću pisati duže od strane (ekrana) o njihovim uljima iako zaslužuju? Pa oni su vam Egzemplar za uprošćavanje stvari. Već pomenuti minimalizam oni su usavršili do kraja. Dva tipa mineralnog ulja, polu-sitnetika i sintetika i „šlus“. Varijanta mineralke za LPG je (samo) zbog pomenute proizvodnje i distribucije istog.
Vrhunski stručnaci shell-a naravno su egal sa npr. Mobil-ovim ali je politika firme drugačija (slično Exxon-u pa još korak dalje).
Sa druge strane možda su i preterali u “optimizaciji“ razvoja koji se sastoji od zaista eksperata kojima rukovode ljudi sa puno iskustva i doktorskim titulama pa su zapali u ono što sam naveo na početku uvoda – mnogo znanja ne mora da bude previše dobro – i to se kao nigde drugde vidi kod Shell-a. Nije da je baš nezaiteresovanost ali verovatno je zaključeno sledeće: sa ovih par varijanti pokrivamo sve važne (i praktično važeće) standarde i motore (bar 95%) a zaljubljenici ili specifični korisnici ionako nisu veliko tržište, te sa svega 5 osnovnih tipova pokrivamo 85-90% tržišta a troškovi razvoja, reklame i proizvodnje su značajno smanjeni. Ko ne voli ne mora da izvoli.
Naravno ja im to čak uzimam kao veliki plus jer time ne guše konkurenciju naročito manje firme dajući im daha baš u finesama i prepuštajući 10 do 15% tržišta omogućavaju koliko-toliko fer borbu. Dobro ne rade to samo iz altruizma već verovatno i da bi sprečili eventualne antimonopolske zakone ali sve u svemu to je O.K.
Na srpskom tržitu su 2005. pokrivali cca. 2,5% tržišta sa 1000tona prodatih ulja. Ovi podaci su po procenama NIS-a tj. Agencije za privatizaciju i zvanično su dati pred prodaju beogradske rafinerije. Ukupno su sa Novolinom delili šesto mesto po prodaji. Ovo ih je činilo trećom stranom kompanijom u Srbiji posle Valvolina i Castrola (?!). Valvolin je proteklih godina imao agresivniji marketinški nastup i za nijansu niže cene, a Castrol-u svaka čast jer su postigli izvanredan rezultat. Naime brend je jak ali cene su strava, ipak objašnjenje i nije komplikovano: nemačka industrija se čvrsto drži a veliki procenata nemačkih automobila a naročito teretnih vozila uz preporuke proizvođača prilično olakšavaju posao, toliko da je rezultat objektivno gledajući vrlo dobar ali ne i izuzetan.
Pri svemu ovome treba uzeti u obzir da Shell i Castrol imaju zvanična predstavništva u vidu Shell d.o.o. i Castrol d.o.o. tako da je očekivano da sa takvim prisustvom na tržištu imaju lidersku poziciju. Lično mislim da što se tiče automobilskog dela udeo je premašivao 4% a da je podbacio kod teretnog programa i da je bio oko 1,5 do 2%. Takođe smatram da su u međuvremenu narasli i stigli do bar 3,5% srpskog tržišta u periodu 2007/2008.
No da vidimo šta moćni Shell ima u ponudi za vlasnike automobila.
1) Shell Helix – ovo je osnovni tip sa „klot“ imenom serije „Helix“. Ne mogu a da ne kažem da mi se ovo ime sviđa. Mislim da je i najbolje u celoj branši, jednostavno bez šifrovanih i haj tek prefiksa i sufiksa, sa druge strane moćno, lako pamtljivo sa asocijacijama na najmoćniju silu u okolnom kosmosu – sunce. Mora da je koštalo bar milion dolara ali vredi.Samo ulje je API SG/CD nivoa kvaliteta, mineralne osnove i ranga viskoznosti 15W-40. Namenjeno svim benzinskim automobilima do 1993. i dizelima kojima CD odgovara (većina klasičnih do iste godine osim pojedinih turbo-dizel motora). Klasika. Zasigurno odgovara navedenim standardima i viskoznost drži dugi period eksploatacije. Idealno za npr. Zastavina vozila, Lade (zaključno sa Samarom), Opel kadet „suzu“ (mada bi tu moglo i jedan stepen kvalitetnije) a naročito „kocku“, golfa I i II (osim turbo-dizela) a zadovoljava i za neke benzinske trojke itd.
U odnosu na industrijski prosek sastav deterdženata je veći tako da bi uz adekvatnu zaštitu mogli dodatno imati korist od čistijeg motora. Ako se uzme u obzir i konkurentna cena cca. 20% viša od domaćih ulja iste klase kvaliteta (taman koliko će duže držati početne karakteristike koje su ruku na srce jako blizu) i istu ili do 5% nižu cenu od SG/CD Valvolinove mineralke. Ovaj model karakteriše lepa crvena boja ambalaže i vrlo je dostupno čak i u velikim prodajnim lancima robe široke potrošnje. Zanimljivo je da ga na zvaničnom sajtu srskog ogranka giganta nema (kao da ga se stide ili je u međuvremeno i povučeno sa istog tržišta, poslednjih par meseci nisam baš bio ažuran po pitanju noviteta bar kod ovih velikih, a videli ste da sam čak i jedan detalj kod LM-a propustio).Interval zamene se ne spominje ali bi trebao da je 10.000km uz preporuku 7-8 a ako puno vozite u gradu ipak (samo) 5-6 hiljada km. Postoji i dizel varijanta ovog ulja sa samo CF specifikacijom.
2) Shell Helix Super – e već za ovo ulje morate malo „kopati“ jer čak ni regionalni centar u Hrvatskoj ne daje detalje već samo trgovački pasus koji ništa posebno ne znači, čak ne informiše ni koji je tip ulja u pitanju.U Engleskoj je ovo polu-sintetičko ulje API SL/CF i 3 različite viskoznosti od kojih dominira 10W-40. U CEE regionu ćute kao mutavi ali reklo bi se da to nije isto već da je mineralka sa većim sadržajem aditiva, koja je isto SL/CF a gradacija viskoziteta je 15W-40 i za razliku od prethodnog omogućava zamenu na 15.000km i pogodno je i za novija vozila čak i za ona posle 2000 (benzinci) dok postoji i dizel varijanta istog. Iako Shell kao firma i široki krug korisnika zaslužuju da se ovo malo podrobnije istraži zahteva puno vremena uz skoro nebitnu informaciju. Zaista manje je bitno da li je ili ne polu-sintetičko, pogodno je za sve automobile iz devedesetih i preporuka je za GII (može i GI ako vam budžet dozvoljava), GIII naročito npr. 1.8 benzinac, fieste i astre iz devedesetih itd. Vrlo dobro ulje po umerenoj ceni. Ipak sam malo pročačkao i našao i 10W-40 varijantu ovog ulja čime mu se širi opseg motora koje pokriva i poboljšava start u zimskim uslovima.
3) Shell Helix Plus - je polusintetičko ulje vrhunskih performansi. Viskozni rang je (najšire primenjivani) 10W-40 a API gradacija SL/CF. Ovo je ulje za sve benzince do 2005. posebno od '95-'05. Za razliku od prethodnog posebno bih ga preporučio za vozila XXI veka kojima je pomenuti API odgovarajući. Sa druge strane zbog viskoznost je pogodno pre svega za automobile (motore) iz devedesetih godina prošlog veka (ala vreme brzo ide). Pogodno je i za (nešto) starija vozila koja fabrički imaju preporuku za 15W-40 te ako vam budžet dopušta priuštite svom "mezimcu" ovo ulje čak i ako zahteva tek SG ili SH ulja. Obzirom na visok TBN pogodnije je od prethodna dva za dizelaše te ako je CF ono što vam piše u knjižici nećete pogreštiti. Uz vrlo dobar kvalitet ide i umerena cena te je odnos cena/kvalitet bolja od industijkog proseka. Rečju ukoliko vam je API naveden ili rang-dva niži, nema greške - uzmite Helix + i uz sve očekivano dobijate i čistiji motor. Pominjani falsifikat je (ipak) iz devedesetih godina te uz zvanično predstavništvo i veliki trgovinski objekat nemorate mnogo razmišljati da li je ili ne original a to je često bitnije nego mala razlika u kvalitetu. Tu razliku doduše malo polusintetika može da dostigne a većina njih i po većoj ceni. Uz malo simpatija za giganta ovo su neosporne činjenice a eventualni antiglobalizam treba i platiti te se postavlja pitanje "šta je starije: kokoš ili jaje?". Uz sve treba dodati i dizel varijantu u 10W-40 i 5W-40 varijanti još prilagođenijoj za (novije) dizele.
4) Shell Helix Ultra - pojavljuje se u dve varijante: 5W-40 i 5W-30. Ovo je čisto sintetičko ulje ispunjava sledeće specifikacije: API SM, ACEA A3/B4/C3 i BMW LongLife 04. Verzija 5W-30 je bar na ovim prostorima zapravo Ultra AP 5W-30 sa tzv. "Low SAPS" (valjda ću i ovo stići da objasnim) karakteristikama što ga posebno čini pogodnim za dizel motore sa filterom čvrstih čestica (čitaj - čađi). Naravno svi benzinci kojima su pomenute viskoznosti odgovarajuće su u igri ali ne i noviji Fordovi i Honde kojima treba 5W-20. Naravno postoje verzije i drugih viskoznosti te recimo Multicompany me uspešno demantuje navodeći i 0W-40 verziju kao i "Ultra X" 0W-30 koje je pravo "energy saving" ulje, sve u svemu pokrivenost je kud i kamo veća. Na kraju bi trebalo pomenuti i 5W-40 varijantu koja bi trebalo da je pandan Mobilovom S Synt-u iste kategorije viskoznosti.
5) Shell "specijalna" ulja - počevši od Helix F-a o kome nemam podatke ali je karakteristično da je API SJ; ILSAC GF-2; ACEA A1/B1-98 što su starije specifikacije tako da ga to bar po tome svstava između "običnog" Helix-a bez oznaka i Super-a. Dalje treba spomenuti Ultra Racing varijantu sa 10W-60 viskoznošću uz ACEA A3/B3/B4-98; API SJ/CF uz specijalnu Ferari F360 prilagođenost što bi uz veliko Shell-ovo iskustvo u trkama raznih kategorija zaključno sa F1 trebalo da ga posebno preporuči i istakne od proseka i standarda za ovakva ulja. I na kraju ali ne i po značaju Helix (Super) LPG. Isreno više sam se smorio tražeći fajl o ovom ulju (a znam da sam ga snimio) pa ovo malo i po sećanju. Ovo bi ulje trebalo da produži interval zamene kod pogona na LPG (TNG) u odnosu na "obična" mineralna ulja. Malo reklame više nego istine. Naravno kao takvo (gas ulje) ukoliko koristite čisto benzin interval vam pada na 2/3 od čistog ili pretežnog gasnog pogona (vidi pod Selenia Gas ili Fenix gas). Navode o "suvom" sagorevanju i slično bi trebalo posebno da obradim te ne bih sad osim da reklama nije Shell-ova već preprodavčeva (ne bi baš tek tako poluširili polumitove). Uzgred u drugoj reklami se (ispravno) navodi da je i "običan" Super kao i Plus namenjen pogonu na gas te ovo ulje sa cenom između njih je taman tu i po pogodnosti za TNG pogon dok kod benzinaca nije ništa bolje od Super-a dok kod dizela mora biti malo lošije no koliko se sećam nije baš samo API S-kvalifikacije nego i C a ako se ne sećam dobro onda čak i nije za dizele. U svakom slučaju ako ste za Shell a koristite LPG izaberite ovo ili Plus varijantu Helix-a.
Dakle Shell i nije toliko dosadan koliko su (pre svega lokalni, regionalni) oficijalni sajt(ovi) uprošćeni i ne sadrže dovoljno informacija već su više ilustrativnog karaktera. Kad zagrebete po površini vidite da to nije tako, i da Shell ima dosta toga da ponudi uz natporsečni odnos kvalitet/cena.
Na kraju samo da dodam da od Shell-a možete dosta naučiti o LPG(TNG) vrsti goriva a ako imate sreću da takvo od istog proizvođača i sipate (Bugarska, Grčka ili Turska) videćete šta je zaista kvalitetan "gas" a o "PowerMax" benzinima (oktanaže cca. 100) već ionako kruže mitovi i legende te ih ne bi podgrevao već kratko zaključio da u njima ima pola istine naročito uzevši u obzir užasne NIS-ove benzine dok bi zapadnjaci već rekli "malo bolje ali ništa naročito" jer su navikli na solidan kvalitet goriva. Naravno i Euro IV dizel je verovatno druga priča nego na sve što ste ovde navikli te što se goriva tiče ovaj proizvođač definitivno postavlja standarde u Evropi.
Rimula je brend namenjen teretnim vozilima i ima blag ali stalni rast prisutnosti u zemlji Srbiji. Pošto teretni program nije (za sada) predmet rasprave ne bih dalje no zaslužuje da se spomene.
I na kraju krajeva na centralnom sajtu možete skinuti i projekcije energetske situacije čak i do 2050 uz opasku da su slične Shellove studije sa početka devedesetih neznatno omanule za 2010-te iako se ograđuju a naravno i nisu sveznajući bolja i zasnovanija predviđanja teško da ćete naći. Mislim da će glavne postavke pogoditi 80-90% a tajming možda u plus-minus 5 godina a čak ako se sa ovime i ne složite vredno je čitanja a pisano da bude zanimljivo pri čemu je zadržan ozbiljan, naučni pristup uz naročito pohvalna 2 scenarija koji su pre svega politički zavisni. Iz ovog teksta možete i videti da nisu Shell i drugi velikani glavna prepreka zelenijem i boljem svetu nego pre svega vlade kako velikih sila tako i manjih država (manje ili više, ali sve od reda korumpirane; to naravno nije tvrdnja Shella, čak ni u nagoveštajima nema no to je notorna istina, a mi birači makar indirektno učestvujemo u sopstvenoj propasti naravno) koje će ukoliko nastave sa konzervativnošću i kratkovidošću odvesti u drugi (pesimističkiji) scenario, dok je npr. Shell spreman za oba. Prošlo je vreme 60-tih prošlog veka kad je 7 velikih naftnih multinacionalki menjalo političke tokove, sada im to nije strategija a i nisu (baš) toliko moćne (setite se slučaja nacionalizacije u Venecueli kada su se dotične nagodile sa Čavezom iako su objektivno izvukle deblji kraj). Dakle "povika na vuka a lisica meso nosi" ovde je najtačnija poslovica.
Iskreno za mene neočekivano dugo o Shell-u, no ipak je to „naša“ (čitaj evropska) multinacionalka te „ameri“ moraju malo da budu u senci.


Elf

Ova francuska kompanija (robna marka) se uvek vezuje za Reno čiji je „difolt“, prva ugradnja, preporuka proizvođača i ovlašćenih servisa.
Koriste je i vlasnici drugih francuskih vozila a drugi kod nas veoma retko. No ona sasvim sigurno zaslužuju i više od toga, kako je uostalom u Evropi i svetu. Doduše vlasnici pežoa/sitroena imaju osnovu u vidu Total-a, no to je ionako sad isto jer je Total kupio Elf pa su nešto kao Total/Elf mada su zadržana dva brenda slično kao i u slučaju Mobil/Esso (doduše oni su se fuzionisali, no i kod prethodnih nije čisto preuzimanje već neka (pod)vrsta spajanja).
Ovde će se Elf i Total razmatrati posebno kako i treba jer i pored istih resursa i razmena informacija i/ili delom zajedničkog razvoja ova dva brenda ipak imaju dovoljno posebnih odlika i specifičnosti za dve zasebne priče.
Elf „100%“ sintetička ulja
Znaci navoda su zbog toga što pod ovom grupom stoji „Synthetic“ a kasnije u specifikacijama se kod nekih pominje „synthetic tehnology“ (pogađate već, a nije ni teško, hidrokrekovana ili sličnim postupcima obrađena mineralna) a kod drugih „100% synthetic“.
Excellum
10W-50 možda i nije 100% sintetičko ali je izuzetno po svom ne baš uobičajenom rangu viskoznosti i kao takvo pogodno za sportsku vožnju. Može se koristiti kod vozila koja traže i 10W-40 ukoliko je letnje vreme i vozi se izuzetno oštro ali i kod umerene vožnje kod motora koji su prešli polovinu svog životnog veka. Do radnih temperatura je slično 15W-40 na radnoj je nešto ređe SAE 50 a na hladnom nimalo lošije od 10W-40. Po specifičnoj gustini može biti i sintetičko i hidrokrekovano ili njihova kombinacija. Tačka tečenja ne baš impozantnih ali standardnih -30. Indeks viskoznosti 166, gotovo idealan. Ispunjava API: SM/CF i ACEA 2007: A3/B4. TBN mu je 10,4! Jako dobra vrednost.
5W-50
Elf se nije usudio da u tabeli pomene da ovo ulje ispunjava samo API: SG/CD što ga svrstava u ulja za starije motore (do 1993). Nije namenjeno za spotske uslove već pre svega na ekstremne vremenske. Upotrebljivo je od -30 do 50°C tako da se može koristiti „diljem Evrope“ od skandivanske zime do grčkog i španskog leta.
Specifična težina mu je 0,852 gotovo identično prethodnom. Na 40 stepeni 115mm2/s je još bliže 15W-40 nego prethodno dok je na 100 stepeni nešto viskoznije od njega. Tačka tečenja -40, Indeks Viskoznosti (naravno veći) 177 i TBN (solidnih) 8,5.
ELF EXCELLIUM FULL-TECH 0W30
Ovo je 100% sintetičko ulje i sam vrh Excellium serije a time i Elfove produkcije. Ispunjava ACEA 2007: A3/B4 i API: SL/CF. Osim toga ispunjava ili prevazilazi specifikacije minimum 15 brendova vozila (spisak ćete naći na internetu). Nije klasično fuel saving ulje ali ima i tu osobinu (kako zbog viskoznosti tako i aditiva). I pored bombastog naziva i solidnog kvaliteta po specifikacijama je tek ono što se očekuje osim izuzetne („Mobilovkse“) tačke tečenja od -54°C. Indeks Viskoznosti 170, TBN 8,8. Nije navedena specifična gustina.

Druga Excellium su manje interesantna te ću ih preskočiti.

PS Najkraće moguće o Excellium 5W-40 (XLL)
Ovo ulje je moralo da se nađe u tekstu jer će ga biti pod best buy kategorijom te ne bi trebalo da ostane preskočeno. Ima jako povoljnu cenu za sintetičko ulje a ako mu je bazno ulje delom (ili u celini) hidrokrekovano mineralno opet zaslužuje bar jaku preporuku. API je SL/CF uz ACEA 2004 A3/B4. Pogodno za sve naročito oštre stilove vežnje a trpi i sve teške uslove. Interval zamene 30/40 hiljada km (benzin/dizel). IV 169 viskoznost na 100 i 40 nešto niža (ali akademski) od LM-a i Mobila, spec. gustina vrlo „sintetička“ 0,852. Tačka stinjavanja -36 (NF – New Formulation verzija ima -39) sasvim solidno no ne impozantno. NF ima neznatno veću viskoznost na 40 i 100 stepeni a tačka paljenja je 228 naspram 218 kod XLL. Osim dugog intervala zamene ova ulja imaju i izuzetni (za moderna ulja) TBN od 10,3 (XLL) i 10,1 (NF).
Od „egzotičnih“ aditiva sadrže Kalcijum alkilsalicilat (“long chain Ca-alkylsalicilate“); konc. je približna kao i kod full tech 0W-30 verzije.
Low SAPS ulja
E od ovoga Elf (tipično francuski) pravi čitavu famu a radi se „samo“ o uljima sa niskim sadržajem sulfatnog pepela, fosfora i cinka.
Doduše Solaris im je baš gotivno ime i po lepoti prevazilazi i Helix no originalnost mu nije jača strana (rađeno po uzoru na pomenuto).
Dakle, ako stignem obradiću ovu temu posebno a za sada: ako nemate dizela (SUV) sa katalizatorom(!? Ccc, šta sve neće uraditi da održe u životu dizel kao najveći zagaživač čovekove okoline koji će to i ostati pa makar uveli i „ekološki“ euro 9, ..., 15, ..., 5000000, ...) i filterom čvrstih čestica (koji postoji ne da bi okolina bila čistija nego da se pomenuti katalizator ne zapuši posle 1000km ili manje) imajte na umu: High SAPS (što ne postoji, ali bi se moglo reći za klasična ulja) ili bar MID SAPS je mnogo, mnogo bolje ulje za vaš motor a još bolje za vaš novčanik i tačka!
No da se vratimo temi. Kako sam ELF kaže ova ulja su rađena na potpuno drugoj osnovi od klasičnih. I bazna ulja se razlikuju (najčešće su hidrokrekovana ili kombinacija takvih i sintetičkih) ali još više aditivi. Oksidaciono su veoma postojana i obično su namenjena dugim intervalima zamene (30-50 hiljada km) što je doduše vrlo zeleno i možda i najveći doprinos ekologiji.
Solaris ulja su dizajnirana (kao i sva low SAPS) da optimizuju post-tretman sisteme, tj. sisteme za (prečišćavanje) izduvnih gasova. (Indirektno) utiču na smanjenje zagađivača a ostale nabrojane osobine (oksidaciona otpornost, dug vek trajanja, smanjena potrošnja itd.) nisu kao što ste možda pomislili ekstra dobitak za kupce ili zbog mukotrpne optimizacije nabrojanih parametara za dobrobit vašeg motora nego jednostavno posledica fizičko-hemijskih osobina ulja pogodnih za najnovije dizel motore (sic!). Ovo nije mana samo Elf-a nego su oni samo svojih hvalospevima natrčali da je ovde to pogodno spomenuti. O smanjenju trenja i habanja ima reči ali sve to važi za supermoderne mašine dok će vam u iole starijem tipu motora sve to biti džabe šta više vaš će motor zaribati bar 20% pre nego sa nekim manje fensi uljem koje je nakrkano ZDDP-om.
No da nije sve tako crno mali sadržaj sulfatnog pepela je kao stvoren za LPG pogon a sve ostalo takođe ide u prilog ovom tipu goriva.
Solaris DPF 5W-30 je moderno ulje gore navedenog tipa. Ispunjava ACEA 2007: C4, nivo performansi C3 (ko je razumeo, razumeo je nama ostalim ostaje samo da nagađamo šta je ovde prećutano). Pošto je tako ispada da je samo za dizele. Ima interval zamene od 30.000km. Ostalo je sve posledica viskoznog ranga i osobina ulja uključivši tvrdnju da se radi o slabo isparljivim „sintetičkim“ uljima i da je zbog toga potrošnja ulja manja!?
Ind. Vis. je 164, TBN 7 a tačka paljenja od 240 implicira da se ovde možda radi i o sintetičkom ili ulju koje je mešavina hidrokrekovanih i sintetičkih ulja. Ovo nije odlika kvaliteta ali je ipak neuobičajeno za lakotečljiva ulja uopšte.
Solaris LLX 5W-30 je slično prethodnom samo prilagođeno VW-u i njihovih specifičnim zahtevima. Ovo ulje nije samo za dizele i ispunjava ACEA 2007: A3/B4. Tu su još i VW 504.00/507.00 i (neautorizovano) ispunjenje zahteva VW 503.01! Vrlo dobro. Kao posledica navedenih standarda (i neminovnih osobina ulja) interval zamene je 30k za benzince i 50 hiljadarki za dizelaše (VW-ove)!!
Malo je manje viskoznosti od prethodnog, ima odličnu tačku tečenja od -45 stepeni i tBN od 5,8.
Solaris LSX 5W-30 je low saps ulje namenjeno pre svega nemačkim (svim od reda) proizvođačima. Ima najširu primenu od cele Solaris serije i ispunjava najveći broj standarda. Tu spadaju API SM/CF, ACEA 2004: C3 i A3/B4, zatim od strane proizvođača motora propisani: MB 229.31 i 229.51 (izuzetno!), BMW Long Life 04 i VW 502.00/505.00/505.01 uz sve dobre osobine navedene (i identične prethodnim) u specifikaciji. Interval zamene 20 do 40 hiljada km. IV od 168, tačka tečenja standardnih -39 i TBN od 7.
Osim max. dozvoljene konc. za ZDDP (za SL) sadrži još: difenilamin i alkilfenol, oba do 0,2%. Zvuči poznato? Pogledaj LM SynthOil HT 5W-40 i SyntOil Energy 0W-40.
Da ne bude zabune: sve su ovo izuzetna ulja ali su usko specijalizovana i poprilično skupa. Prethodna dva omogućavaju da formulacija lakše može biti optimizovana. Tako da zaista dobre osobine ovih ulja nisu u pitanju koliko to da ni po čemu nisu izuzetna a marketing ih takvim predstavlja. Ne treba ni naglašavati da je ispunjenje Euro IV i praktično aktuelnih euro V normi i jedan perfidan način za izbacivanje sa tržišta kako malih proizvođača motora (kojih skoro i nema) tako i manjih proizvođača motornih ulja no to nije (samo) do proizvođača ulja već šira (evropska) politika.
„Fuel Economy“ ulja
Elf Evolution SXR 5W-40 je posebno namenjeno dizelašima mada je upotrebljivo i za benzince. Ispunjava API SM/CF i ACEA 2004: A3/B4.
Ima vrlo konkurentnu cenu a kvalitet je vrlo dobar. IV mu je 169, tačka tečenja -39 i TBN 9. Vrlo dobro ulje i (na žalost) ne više od toga.
Elf Evolution SXR 5W-30 je kao što se vidi iz imena gore pomenuto ulje samo drugačije viskoznosti. Nema samo dizel preporuku nego i za benzince. Ispunjava niže API-je (SL/CF) ali zato najviše ACEA 2004: A5/B5!! Bukvalno je blizanac prethodnom i sve su razlike samo u viskoznosti.
Elf Evolution CRV 0W-30 strogo gledavši jedino je „pravo“ fuel economy ulje ovog proizvođača. Uz pravu „stedljivu“ gradaciju viskoziteta ima i odličan kvalitet. Ispunjava ACEA 2004: A3/B4 (API se i ne spominje) i uz to: VW 503.00/506.00/506.01 što je za poštovanje ali je šteta što i A5/B5 prethodnog ne stoji. Itnterval zamene je i do 50000km.
Smanjuje potrošnju za 1-2% u odnosu na npr. 10W-30 sintetike ili 2-3% od polusintetičkih 10W-40 ili čak i do 5% u odnosu na mineralna 15W-40.
Spec. Gustina (0,856) naveća je u grupi i ukazuje na visok i specifičan sastav aditiva. Osobine su manje-više očekivane a treba pohvaliti izvanrednu vrednost TBN-a od 10,1!
Polusintetička ulja SEMI-SYNTHETIC LUBRICANTS
Nema ih baš mnogo, tačnije samo 3. Ili samo 2? Ili je to ipak jedno.
Procenite i sami.
ELF COMPETITION ST 10W40
Оvо је „glavno“ polusitetičko ulje iz produkcije ELF. Ima jako konkurentnu cenu (cca. 6E) na domaćem tržištu. Kvalitet mu je u gornjem delu tabele ali ipak blizu sredine. Ispunjava ACEA 2007 : A3/B4 i API : SL/CF. Sve to već viđeno. Šta ne piše u specifikaciji? Ne navodi se TBN koji je iznad proseka, čak je u nezavisnom ispitivanju SAT-a sa kraja 2006. bilo najbolje među 20-tak najprisutnijih na našem tržištu. Isparljivost i penušanje su bili nešto ispod proseka, ali je viskoznost na -20°C bilo na drugom mestu (odmah iza Motul 4100), tj. bilo je drugo najređe ulje.
Indeks viskoznosti na tom testu bio je impozantnih 162 ali je u specifikaciji „tek“ (možda i boljih) 149. Tačka stinjavanja -33 što je sasvim u skladu sa boljim 10W očekivanjima i natprosečno za ovakve polusintetike. I vredno je pomenuti da je unutar viskozne klase ovo nešto „gušće“ ulje što ga preporučuje i za 15W-40 difolt naročito zimi.
Ono što ne ohrabruje je relativno mali broj (i pritom skromnih) ispunjenih specifikacija proizvođača automobila (motora) a to su: VW 500.00/505.00 i MB 229.1 (ovaj posebno nije zahtevan, o tome na nekom drugom mestu). To naravno ne treba da budi sumnju u kvalitet ali bi vlasnici nekih marki automobila mogli da prigovore da to nije dovoljno ubedljivo da bi promenili ulje u svom motoru.
ELF TURBO DIESEL 10W40 iako ima drugačije ime, osobine su mu potpuno identične te je razlika samo u delu aditiva. Znači ovo je isto prethodno samo malo skuplje i malo prilagođenije novijim tipovima (turbo) dizela.
ELF COMPETITION ST 15W50
Je opet varijanta prethodna dva ali u drugoj viskoznosti.
Ipak bih malo dodao ovom suvom komentaru. Prvo pohvala Elfu što ima polusitetiku u ovom viskoznom rangu što nije uvek slučaj. Drugo, zahvaljujući viskoznosti ali i ne samo njoj ovo ulje ima neke vrlo poželjne karakteristike. Osim što je kao i prethodna dva pogodno za sve vrste vožnje (stani-kreni, autoput, sportska vožnja) ono ima i vrlo stabilan uljani film i mada se ne navodi mali uticaj smicanja i temperature na viskoznost. Iapunjava ACEA A3/B4-08, API SL/CF. Od proizvođačkih standarda tu su: VW 501.01 i 505.00 i uz MB 229.1 tu je i PSA level 2. Ništa impozantno ali čak i više od „mlađeg brata“ kome je zbog viskoznosti bilo lakše da ispuni strožije standarde no ispalo je obratno makar i u maloj meri. Ovo ulje je malo „gušće“ čak i za ovu klasu viskoznosti ali sve unutar specifikacija. Iv je 147 što je nešto niže od očekivanih 150 ali nije mnogo manje. Tačka stinjavanja odličnih -30°C, omogućavajući rad (startovanje) i do -20°C (ili čak -22) što je za 15W odlično mada za polusintetiku i po standardu.
Ovo ulje ima dve vrlo zanimljive osobine: spec. Gustina od čak 0,8934 što je više i od 20W-50 mineralnih; tačka paljenja 252°C što je među najvišim vrednostima uopšte, od pominjanih jedino Synlube ima više a LM-ova Nova Super 20W-50 neznatno manje. Ne mogu se setiti koje ali bar još jedno ulje koje nije Synlube ima 260 i to je to ostala su ispod 250 čak je i 240 retkost. Iako nije direktno povezano ovo bi moglo da znači manju isparljivost ovog ulja, upravo ono što 10W-40 modelu nije jača strana. Pogodno je osim za motore kojima ova viskoznost stoji u knjižici i za 15W-40 i 10W-40 ukoliko vozite oštro, vučete prikolicu i slično ili ukoliko ste prevezli 100.000 i 150.000km respektivno.
Ako 10W-40 polusintetike Elfa dobijaju tek uzdržanu preporuku 15W-50 verzija dobija čistu preporuku ukoliko je pogodna za vaš motor.
ELF PRESTIGRADE TS 15W40
Elf mineralna ulja verovatno zaslužuju više pažnje ali sam izdvojio jedno kao tipičnog pretstavnika (20W-50 su kratko spomenuta ranije).
Cena ovog ulja je kao i kod polu-sintetičkih konkurentna (cca. 4,5E) i čini ga povoljnom kupovinom. Svakako nije baš pravo vrhunsko mineralno ulje ali dobrog odnosa cena/kvalitet. Nisam konkretan pa evo malo konkretnije: jeftinije je od npr. Mobil M ulja taman koliko je i lošije (eto usudih se i to da kažem iako svrha ovog bloga nije direktno poređenje, jer čak ni vrlo precizni podaci o hemijskom sastavu, količini aditva pa čak ni „field test“ nisu često dovoljni pogotovu ukoliko test nije rađen sa puno različitih vozila i puno pređenih kilometara. Tu su taksisti Njujorka možda i najdalje otišli a zaključci su vrlo neočekivani ali verovatno tačni (o tome u posebnom delu), no čak ni takav test nije objektivan. Prvo vožnja je uglavnom bila gradska, što jeste zahtevno ali nije realno za većinu ljudi, da je bilo 5 dana grada pa 2 dana van grada bilo bi bolje. Na trkačkoj stazi je još gore, autoput sam po sebi isto itd. Uglavnom isuviše laki uslovi kao što je umereno brzo autoputem daće slične rezultate za ulja različite klase, isuviše kruti uslovi kao što su trke (daće prednost za to namenjenim uljima i/ili aditivima protiv habanja pa čak i relativno jeftinom i klasičnom ZDDP-u) ili gradska vožnja - smanjiće razliku među uljima naglašavajući „samo“ razlike u intervalu zamene, tj. oksidacionu otpornost, udeo aditiva protiv habanja i u manjoj meri učešće i kvalitet detergenata u ulju.
No vratimo se na temu. Ovo ulje je ACEA: A3/B3 (bez naznake godine) i API: SL/CF specifikacija, dalje tu su još i: VW 501.01, 505.00 i MB 229.1 slično 15W-50 PS. Gustina, tačka paljenja, tečenja (-27°C) i Indeks Viskoznosti (VI) – 136, tipične su vrednosti za klasu. Za 15W-40 je nešto „ređe“ ulje tako da je na 100 stepeni viskoznost manja a na 40 identična 10W-40 polusintetici. Na kraju ali ne i po značaju: namenjeno je za sva renoova vozila (motore) zaključno sa 2000. ili do 01.01.2001. što se može reći i za sve renoe sa kraja XX veka (II milenijuma) ali ne i za one iz XXI tj. III.
Kuriozitet (a možda i nije) je da npr. Sporti TXI 15W-40 takođe mineralno ulje ima identične specifikacije osim što je ACEA 2002: A2/B2 što bi značilo da je više za štednju goriva (iako ime sugeriše obratno) dok je Prestigrade više okrenuto performansama, no koliko je sve to relativno govore fiičko-hemijske karakteristike koje su potpuno iste, čime ne samo da je potvrđeno da su rađena od istog baznog ulja nego im se ni aditivi ne razikuju isuviše kako po vrsti tako i po sastavu. Razlog više da se ne obrađuju sva pojedinačno.
Zaključak: Motul i Liqui Moly nude nešto više u svetu mineralnih ulja ali to treba i platiti. Mobil je negde između. Ako bi da uštedite koji dinar a iz bilo kog (opravdanog ili ne) razloga ne želite ulje domaćih proizvođača kao i ruskih i bugarskih onda vam Selenia i Elf možda i više od drugih nude sjajan kompromis naročito ako vozite „normalno“ tj. umereno i štedljivo. Kvalitet im je dovoljan za miran san, možda 10-20% izmene pre preporučenog intervala zamene i nećete ni primetiti razliku u odnosu na skuplja ulja, doduše i za jeftinija važi slična opaska pa mu dođe: koliko para toliko i nešto manje muzike.

Dan objavljivanja se bliži te moram da navedem o kojim firmama ću još pisati.
Dakle osim završetka najavljivanih a tu su čini mi se: Fuchs, ASMOil, Agip i ostali velikani, ... Castrol, Total, Esso, ...
Od pominjanih a ne multinacionalnih ostao je još samo Kroon, ... možda kratko Comma, Royal Purple i Pennzoil premda su ova zadnja 3 praktično odsutna sa domaćeg tržišta, a donekle i Kroon prem da je ta kompanija holandska (evropska) a poslednje dve američke u punom smislu te reči (i do sada ne pominjane).
Toliko od stranaca. Naravno biće ih još ali ovo je u planu za „uskoro u vašem bioskopu“ ostali će se malko načekati.
Naravno slede domaći proizvođači: Galax, FAM, ... malo kraće oni manji: Novolin, Oktan Oil, Viskol, ... ? Verovatno će na tome ostati. U ovako ozbiljnom i velikom biznisu poslednja tri su sitni igrači i pravo je čudo kako opstaju na tržištu. Mislim da bar ta 3 brenda zaslužuju da opstanu u moru zastupnika jačih stranih firmi. Kvalitet im je pristojan (čak i u apsolutnim razmerama, čak i u poređenju sa svim u ovom tekstu pobrojanim jakim igračima), ozbiljnost i pristup poslu takođe su vrlo dobri, te uz sve objektivne slabosti ipak uspevaju da se drže vrlo zahtevnih standarda i trendova. Iako im je budućnost neizesna a takva je zbog jakog uvozničkog lobija i drugih nepovoljnih činilaca. U uslovima neoliberalnog „slobodnog tržišta“ previše su mali ali kao naše ih i autor ovog teksta, u granicama objektivnog, ipak podržava.
I na samom kraju i „uljare“ okolnih država i Rusije. Tu će biti reči o: Modriči, Pristi (koja je kupila Galax), INI i LukOil-u. Ovo su i najprisutniji brendovi na domaćem tržištu. Naročito ću obraditi Pristu i Lukoil jer imaju odličan odnos kvalitet/cena a o kojima vladaju predrasude i uopšte su (neopravdano) nipodaštavane marke što zbog „istočnog prizvuka i porekla“ što zbog niskih cena.
I posle kraja vrlo kratko i o uljima „distributera“ kao što su OMV i sl. Ova ulja su zapravo (uglavnnom) proizvodnja velikih proizvođača za drugu „robnu marku“ ali su bar kako mi se čini (zbog jake reklame?) počinju da zauzimaju veliki deo tržišta te je fenomen koji treba obraditi. Naime ako i imaju blenderice ipak nisu rafinerije već koriste moć svoje distribucije gorivom. Iskreno ne volim taj koncept ni u drugim oblastima jer favorizuje trgovce naspram proizvođača što je na duži rok obično na štetu krajnjeg kupca, no gledaću da budem što objektivniji pri tome.
...
Naravno neću ispuniti sve navedeno a moraću da počnem deo o aditivima.
...
Verovatno načnem i temu ulja za menjače. Malo manje interesantna tema zbog situacije da se to ulje samo proverava i po potrebi doliva osim u par slučajeva uglavnom nešto starijih automobila. Ipak i tu ima šta da se kaže a i prethodno iako tačno nije „božija zapovest“ i često se previđaju napomene pisane „sitnim slovima“ da i ova ulja ipak imaju svoj rok (200 ili bar 320 hiljada km (200k milja)) ako ništa drugo ono vremenski a to bi u krajnoj istanci moralo da bude 10 godina, jer čak i hermetički zatvorene hemikalilje nemaju više od 5 do 10 godina iako je teorijski to „beskonačno“ te uz sve preporuke proizvođača automobila (ili čak ulja) savetujem da postupite tako. Uzgred provera po savetu proizvođača bi morala biti redovna. Da ne napominjem da kupovinom polovnog automobila starog 7,8 ili 10 godina zalazite u deo gde se kontrola ovih ulja preporučuje a često previđa.
Na kraju krajeva trošak je relativno mali a dobitak je često toliki da vam 10E za 2 ili manje litara menjačkog ulja može ličiti na mini premiju na lutriji! Ako ništa drugo u situaciji da trebate da dolijete ulje u menjaču (što je jako retko!) možete i zameniti ulje a ako se plašite nekompatibilnosti sipajte isto kao fabričko punjenje.
Možda se dotaknem i drugih fluida u vašem automobilu kao što su hidraulična ulja (fluidi) za kočioni sistem i „antifrizi“ jer i tu ima toliko praznoverja da moram da se bar dotaknem te teme.