Gute Besserung, Michael

Jedna od udarnih vesti pred Novu 2014. godinu je povreda koju je doživeo Mihael Šumaher na skijanju.

Po zadnjim vestima (od danas) situacija je nešto bolja (druga operacija) i daje nadu da će se Šumi izvući i pobediti u ovoj (najvažnijoj) trci (života).

Ova nesreća nas po ko zna koji put opominje na ono što je najvažnije („da smo živi i zdravi“).

Poznat teren, dobra forma, solidno (skijaško) znanje i zaštitna oprema (kaciga) nisu bili dovoljni, čak ni Šumiju kome je skijanje tek nešto više od šetnje i brzina koju je u bolidu imao samo kada je prolazio kroz boks (od kada su uvedena ograničenja, prvo veća pa do važećih 80km/h).

Mislim da je red da se na blogu koji se bavi automobilizmom (ma kako indirektno) poželi Šumiju da se izvuče.

Ovo tim više što je sam autor (bar bio) pasionirani ljubitelj F1 takmičenja.

A Šumi je sasvim sigurno najuspešniji vozač ikada. Verovatno i najbolji. Kako god obrnuli među dvojicom ili trojicom najboljih i sa dominacijom koju tek u dve sezone demonstrira i njegov sunarodnik Fetel.

Nije poznato kada će lekari odlučiti da je idealan trenutak za izlazak iz indukovane kome, ali bi bilo lepo da sa time i počene nova 2014. ili da to bude na njegov 45. rođendan, trećeg januara.

Kako god, moje je da mu poželim da se izvuče i to sa što manje posledica.

OZDRAVI BRZO, MIHAEL !!

GUTE BESSERUNG, MICHAEL !!

GET WELL SOON, MICHAEL !!

P.S.

Ne bih pisao o njegovoj karijeri objektivno i činjenički nego (naravno) sasvim subjektivno i kako me je „osvojio“ i pored početne antipatije (pa ... skoro).

Osim sjajnog starta 1991. nisam posebno primećivao Šumija 1992. Tada sam (naravno) navijao za Mensela i želeo da osvoji SVE trke te sezone (i osvoji sve pol pozicije, što mu je umalo uspelo). I onda, trka u Belgiji, kiša u toku trke i njen prestanak i Šumijev hrabar potez, promena pneumatika i stavljanje onih za suvo pre svih, i pre Sene (najboljeg na kiši ikada) i pre Mensela (u životnoj formi i sa najboljim bolidom, i bez opterećenja da pobedi jer je već imao titulu u rukama) ... i više ga niko nije mogao stići i pored smanjenja razlike na (čini mi se) 3 sekunde. Nije se dao, vozio je bolje od svih u tek trećem po kvalitetu bolidu.

Sledi ’93. i Seneina sezona života (iako nije osvojio titulu), Prost sa svim svojim iskustvom i najboljim bolidom, Hil koji je bio početnik ali u pobedničkom timu i sa šampionskim kovom.

Jedini koji je od te trojke „ukrao“ pobedu (u Portugalu) bio je Šumi. Pol poziciju nije osvojio jer nije imao čime (u tom trenutku) ali je odvozio nekoliko (5 ili 6 ako se sećam) najbržih krugova uz Prosta i Senu i pride Hila. Te dve sezone su pokazale da je Šumi siguran šampion i da je samo pitanje vremena kad će to postići. I nismo dugo čekali, već je sledeće sezone oduvao sve. Bila je to sezona gde se mešalo sve od morbidnog i kontroverznog do nesrećnog i neverovatnog. Bila je to sezona gde smo izgubili Senu ... I sezona gde smo dobili novog kralja, Šumija. Bio je nezaustavljiv i uz sve kontroverze, zaslužio je tu titulu, više nego zaslužio. Nije pomoglo ni dovođenje Mensela (u još uvek životnoj formi) iz Indycar-a, Šumi je bio nezaustavljiv. Ali još uvek me nije osvojio. Osvojio me je sledeće sezone, ’95. kada je vozio možda i najbolju svoju sezonu i jednu od najboljih (šampionskih) u istoriji F1 ... Beneton je dobio Renault motor ali je (naročito prve polovine sezone) bio za nijansu lošiji od Wiliams-a. No, Šumi je bio dve nijanse ispred Hila, čoveka koji je već bio zreo za šampiona i vozio šampionski ... ali ni on nije mogao da zaustavi Šumija, ni on ni niko drugi. Neke od tih trka (uz one iz ’94.) je odvozio na tako furiozan način i tako prefektno da im je teško naći premca. Neće ostati toliko u sećanju samo iz razloga što nije bilo tesne borbe, male razlike koja se meri delovima sekunde ... ne, tu je jednino bilo neizvesno hoće li od prvog do zadnjeg metra Šumi odvoziti bez greške i na 101% mogućeg.

Sledi nekoliko sezona gde nije bilo mogućnosti da se osvoji titula zbog slabijeg bolida. Onda par sezona velike borbe sa Hakinenom, uključujući i onu 2000. kada je koliko-toliko bilo neizvesnosti i mogućnosti da se Šumiju ukrade poneka pobeda ... sve tamo negde do Monce ... a onda nekoliko pobeda zaredom i neverovatna sledeća sezona pa još neverovatnija 2002. sve do nedostižne 2004. Pete po redu.

Ukupno 7, ukupno 91 pobeda, 68 pol pozicija ... i redom, rekord do rekorda.

Tek je Fetel neke od manje važnih i nenavedenih uspeo da dostigne (i prestigne) ali i dan-danas, navedeno nije dostignuto.

Šumi je još uvek najbolji, najuspešniji, nesumljivo.

Možda nije svakom od nas (pa ni autoru ovih redova) ostao najomiljeniji, najžešći ili nešto drugo „naj“ ali je verivatno bio najkompletniji vozač F1 ikada, bez mane i straha i bez ijedne slabe strane, makar i mikroskopski male, koje su imali svi veliki šampioni ... nekome neka staza nije ležala, drugome neki uslovi, pa i pored pobeda nisu briljirali ... Šumi je briljirao na svakoj stazi i na svim uslovima, i sa svim protivnicima ... kao niko pre ni posle njega.

Šumi kao etalon po kome se ocenjuje brzina automobila, jer se bolje ne može voziti ... kao legendarni Stig u Top Gear-u.

Šumi koji nam je delovao kao „nadčovek“ ali koji je čovek kao svako od nas, samo malo više posvećen i rođen za pobede ... ostala je još (samo) jedna da se osvoji, za sebe, svoju porodicu, navijače i sve one koji ga poštuju. Go, Michael Go!

BP - Out of the Business, Van (svog) posl(ovanj)a

Više nije bitno ni tačno kad (pre desetak godina direktno ili 5-6 preko Joint Venture rafinerija) ali BP je odlučio da izađe iz oblasti proizvodnje baznih ulja.

Ništa sporno. Važan je profit a ovo liči na veoma isplativu „investiciju“ (tj. izostanak iz iste).

Surovo (liberalno) kapitalistički, ali zasnovano. Ovako je BP postao prvi „surovi“ profitabilno nastrojen koncern. Sabrali dva i dva i zaključili da im se na kraći i srednji rok isplati a (globalna) ekonomska kriza koja još ne jenjava im je ovo spornu odluku učinila jednim od boljih poteza u oblasti poslovanja u industriji maziva.

Naravno, vodu na vodenicu, je vodila i tehnološka zaostalost (nedostatak prave tehnologije) ove multinacionalke, pa ovo liči (pomalo) i na izjavu (iz vica): „Ma ionako nije nikakva (devojka, koja ih je odbila)“.

Sve je počelo (krenulo nizbrdo po tehnološkom pitanju) sredinom osamdesetih kada je Chevron krenuo sa HC tehnologijom proizvodnje baznih ulja. Ostali su (praktično) bili nespremni (osim Mobil-a, koji je već koristio PAO ulja, ali je u strateškom smislu i ta kompanija bila zatečena osobinama koje su bile dovoljno bolje od mineralnih ulja po neznatno višoj ceni, što u tom trenutku nisu mogli da ponude tržištu).

Odgovor velikih je usledio devedesetih (Shell, Mobil i ostali) u vidu još kvalitetnije vrste ulja (SHC), tj. ulja III bazne grupe. Evropljani kao da su bili opijeni EU euforijom i podcenili su ova kretanja na tržištu.

Total i BP su ostali na rubu događaja.

Izraubovane rafinerije mineralnih baznih ulja sve su manje bile konkurentne. U to vreme je spas bio u tome da motori tog vremena nisu bili posebno zahtevni i da je većinski deo tržišta lako gutao (lošija) mineralna ulja.

Nije teško pogoditi da je većinski deo industrije pružao veliki otpor uvođenju HC i još kvalitetnijih baznih ulja, jer je trebalo „iscediti suvu drenovinu“ iz rafinerija (starijih od 20 godina tad).

Osim onoga „da vam bolje od mineralki ne treba“, da „sintetike uništavaju starije motore“, „da to curi na sve strane“ (sve to nije bilo izmišljeno kod ovih kompanija ali nije ni oštrije demantovano, pogađate zašto), počelo je i uvaljivanje mineralnih ulja (što su radili i proizvođači HC ulja, nekad manje a nekad više) u PS ulja. Sve više i više, dok nismo došli na odnos proizvodnje II i III bazne grupe sa jedne strane i mineralnih ulja (I bazna grupa) sa druge. Prećutni dobovor? Otprilike.

Bilo kako bilo, ni kupovina (brenda) Castrol nije bila od većeg značaja za BP, jer (ponavljam) za razliku od Shell-a i Mobil-a (o Chevronu tek ne treba trošiti reči) BP (a i Total) nisu imali tehnologiju. Ne radi se o tome da nisu mogli da je razviju ili da je to bilo poseban stručan izazov za njih ali su zakasnili u startu i ostali na repu.

Međutim vreme im je išlo na ruku, a ekološki zahtevi (prvenstveno u Evropi) još više. Slučajno ili ne, podsticanje dužih intervala zamene (ne samo u km, a stiglo se i do 50.000km početkom veka, što je kasnije ublaženo na 30.000km što je manje-više i sad standard za nova vozila, VEĆ i vremenski na 18 ili 24 meseca). Slučajnosti se događaju ali treba biti izuzetno naivan pa progutati ovu priču i trougao interesa (Vlade(zakonodavci)-proizvođači automobila-Proizvođači maziva, ali pre svega goriva).

Kako se preživela prva polovina prve decenije XXI veka, sve je išlo „kao voda“ tako da su drugi odradili posao za BP (Castrol i Aral), i omogućili im posao bez investicija.

Za ovo nije trebalo biti (ekonomski) Ajnštajn ili Tesla, veća količina baznih ulja od potrošnje je već bila pojava poznata decenijama (što je rešavano a i sada se rešava mešanjem sa gorivima, u banana-republikama za vozila, a u ozbiljnijim državama u gorivu za grejanje i slično).

Dakle, može se biti među vodećima u biznisu a nemati osnovu (osnovnu sirovinu).

Ljudi koji misle da to ne može a naročito oni koji tvrde da su samo takvi proizvođači („sa rafinerijama“) ozbiljni su u velikoj zabludi.

Ipak, ovo je moglo da im se obije o glavu naročito u određenim periodima, no sada je sve „nice & easy“ jer već od sledeće godine počinje (hiper)produkcija baznih ulja II i III grupe.

Jednostavno kriza je dublja i dugotrajnija pa je manja prodaja novih vozila pokvarila račune (i izazvala nepriznata kašnjenja u realizaciji).

Dakle, „oficir i džentlmen“, „bankar i bajker“ pa može i „uljar bez (svog) ulja“.

U svakom slučaju fleksibilno rešenje što se tiče finansija, sigurnost snabdevanja (nečeg čega ima u višku) odlična – dobitna kombinacija. Finese u vidu zavisnosti od tehnologije drugih i mogućnosti da ih konkurencija prestigne (kao Shell sa GTL) jeste realnost ali se nijanse lako „peglaju“. U krajnjem slučaju pojačajte reklamu.

BP je bio i ostao (i biće) veliko ime u svetu maziva (naročito industrijskih) a brend Castrol ih spašava povezivanja sa brljotinom u Meksičkom Zalivu (kada je USA filijala pokazala da su „vrhunski standardi“ i „tehnologija“ zapravo makretinška priča a smanjenje troškova pravi prioritet).

Dakle, industrija maziva je (ionako) privezak, pa bar se ne treba opterećivati ulaganjem u nju. Jedna rafinerija košta kao 10 (ili više) blendara, a ove druge je i lakše premestiti ili zatvoriti. N&E.

Za sada se ne oseća problem u (ipak) vrhunskim standardima ili u razvoju (na kome se takođe žestoko štedi što je lako prozreti ali teško dokazati, a sami nikad neće priznati, bar ne otvoreno), ali dokle će tako biti, videćemo. Nije (zaista) problem BP-a što će reklama u Ligi Evrope doprineti većoj prodaji nego da uvedu super-hiper tehnologiju ali jeste žalosno kada (ako) jedna multinacionalna kompanija tako postavi stvari. Šta sledi sutra? Totalni izlazak iz industrije maziva?! (ne bih se preterano iznenadio).

Za sada (na sreću ili žalost, kako se već na to gleda) stvari idu kao po loju.

Posle malo teže 2011. kada je cena baznih ulja bila malo veća i nisu se tek tako mogli diktirati uslovi (čak i najvećem pojedinačnom kupcu istih) stigla je 2012. i „rasprodaja“ kada su nadoknadili dve „loše“ godine kao što je bila 2011.

Nešto ispod 30 blendara u 100% vlasništvu i par njih kao zajedničko vlasništvo sa partnerima omogućava BP-u da još uvek bude (čak) TREĆI svetski proizvođač maziva.

Moje iskrene čestitke za biznis potez decenije (prototip koji bi mogao da sledi možda čak i Total, za druge će to teško biti realna opcija još neko vreme) uz žaljenje da je vađenje nafte jedino bitno a da prateće (donekle prerada iste u goriva, pa sve ostalo u opadajućem nizu, počevši od distribucije preko maloprodaje, koju svi veliki više skoro i da nemaju) ne samo da nije bitno nego je i „prikolica“ koju treba vući za sobom (ili čak „omča oko vrata“), čak iako se radi o nekoliko % poslovanja.

Neprofitabilni sektori (ili slabo profitabilni) sa tendencijom stagnacije ili možda čak i pada, jednostavno ne mogu opstati.

Zašto je BP (još uvek) treći proizvođač maziva? (za ovo, pored superprofitabilnih JV poslova sa Ruskim kompanijama  u oblasti eksploatacije nafte i gasa kao „sitan“ kusur).

JEDNOSTAVNO (JE).

Ove godine (2013.) više od 50% poslovanja (naročito profita ali i samog obrta) u oblasti maziva BP je ostvario van zone OECD-a (EU (doduše ne ceo ali većim delom), USA, Japan, Koreja, Turska, Australija, Švajcarska, Norveška, Izrael ... valjda sam sve nabrojao).

„Castrol brate – vrh!“, osim u UK (očigledno) lakše prolazi na novim tržištima.

Osim (tradicionalne) Indije i Brazila sve je aktuelniji Pacifički region (naravno Kina na prvom mestu) ali i uopšte Azija. Ostali su tu kao „kolateralna šteta (trošak)“.

I na kraju, podela tržišta po brendovima (negde je samo Castrol, negde su Castrol i Aral, a negde je samo BP) uz prodaju istih ulja (osim nekih specifičnih Aral ulja i Edge serije) je takođe za medalju u poslovnom smislu.

Skeptici i zlonamerni bi možda pomislili da su ova dva recepta pravo „šišanje ovaca“ što je možda i dobra alegorija, ali je „out of date“. „I tata bi sine“ (ostali giganti) ali  se nisu tako dobro poklopile kockice ili su menadžeri manji vukovi (manje novcožedni), tj. možda imaju širu sliku: šlepati nus proizvodnju i nije tako loše makar se para samo okretala, nije profitabilno (posebno) ali i ne košta, a može da služi za razna „spinovanja“ ako ne danas a ono možda dugoročno; osim toga navedeni „trojac“ ima i interes u prodaji tehnologije (što je neubedljivo ako istu ne koristite, zar ne).

Uostalom ovo je prava paradigma savremenog sveta (i ekonomije), film možete praviti bez svog studija, proizvoditi nešto i bez fabrike, štampati pare bez pokrića, rezervama smatrati još neiskopano (npr. zlato ili naftu) ...

Pre samo pola veka ovo bi bila jeres (i radilo se krišom) a sada je proglašeno zvaničnom (doktrinom; paradigmom; dogmom; načinom ponašanja; normom – izaberi po želji ili sve zajedno).

Šta ovo znači? Da li kupovati BP maziva?

Ništa njima ne fali, čak su ovim smanjeni troškovi poslovanja. Ostaje izbor samo na vama, a to znači: ukoliko vam cena odgovara, kvalitet je O.K. i možda je (čak), ironično, ovim i povećan – npr. bolje je kupovati bazna ulja od Neste-a ili SK-a nego se upinjati da napravite svoje skuplje i lošije (makar oba u nijansama) ili možda ne?

Srećna nova 2010. !! Happy New 2010 Year !!

Kako sad pa ovo? Nije li 2014. ?!

Pa … i jeste i nije. Kako se uzme. Zapravo je 2012. ali ta je aktuelna pa je malko skuplja.

Radi se (zapravo) o ispunjenju ACEA (i API) standarda i FAM-u (kod njih sam ovu promenu zapazio).

Dakle, verovatno je ovogodišnja (javna) nabavka obezbedila noviju generaciju aditiva (ili je samo primećeno da se odavno nisu obnovili) pa je sad više ulja prešlo iz ACEA C# iz 2004. u ACEA iz 2008. i 2010. a i mnoga su prešla iz API SM u SN (opet iz 2010.).

Dakle, uglavnom je „nova“ 2010.

Fenix Power 504/507 je sad ACEA C3-10,

Fenix Energy PSA je sa C2-04 sada prešao na ACEA C2-08,

Fenix Premium (oba, 5W-30 i 5W-40) su sa A3/B4/C3-04 porasla na ACEA 2008. (u svim kategorijama) s takođe su i API SN (uz zadržano SM),

Fenix Gold 0W-30 je ostalo na (u) 2004. (po ACEA) ali je bilo i ostalo vrhunsko ulje naročito za VW 503.01 zahteve ali i mnoga vozila iz perioda 1996.-2004. kojima je Low HTHS 5W-30 fabrički default,

I na kraju ali ne i po značaju:

FAM Fenix BM Extra 10W-40

Iako je ostalo isto po osnovi, novija generacija aditiva (?) je ovom ulju omogućilo ispunjenje:

ACEA A3/B4-10, što je prava mera za jedno (vrhunsko) PS ulje (današnjice).

Kako je u ACEA 2010. Još teže (nemoguće) spojiti C# sa A3/B3(4) nije pravljen kompromis te je ovo ulje sada sa TBN 7 dobilo povećanu vrednost ovog parametra pa je sad TBN=10!

Ovim postaje jedna od boljih kupovina za dizel motore iz devedesetih ali i Euro 3 uz mogućnost korišćenja i u Euro 4 motorima bez DPF. Jeste ED (Euro 5) gorivo smanjilo potrebu za velikom vrednošću TBN ali je dobro znati da i takvog ima. Ovo naročito ukoliko vam treba ulje 10W-40 uz interval zamene od 15000km. Izvanredno! Naravno ostaje vrlo dobro za benzinske motore i veoma pogodno za TNG instalaciju jer je zadržalo koncentraciju sulfatnog pepela od 1,0%.

I sada FAM navodi i Renault RN0700 odobrenje (ili makar nivo kvaliteta) što ovo ulje preporučuje mnogim Renault motorima (i u Dacia vozilima), benzinskim – sa ili bez TNG instalacije.

Dakle, posebna preporuka za Renault benzinske motore koji imaju zahtev za odobrenjem RN 0700.

Ništa posebno, ali mi je baš zapalo za oko.

Dakle, „šminka“ ili ne, dobro je pratiti situaciju na tržištu i postizati što novije standarde, koji su kompatibilni unazad sa starijim ali (makar) u nijansama bolji i zahtevniji.

Za isti novac, dobiti makar malo više, nije loše.

Naravno već sam pominjao da su neki već startovali prošle i ove godine sa ACEA  C3-10 ali to su nove serije a ovo su obnovljene stare, a i ono su ogromne a ovo je tek srednje velika kompanija.

SREĆNA NOVA 2008. & 2010. (vašim motorima) i NARAVNO (Vama) 2014. (koja samo što nije!).

P.S.

Sad je prilika da se pomenu i novi standardi:

1) PC-11 (naslednik API SJ-4) za motore komercijalnih vozila

2) ILSAC GF-6 (neizvesnog API imena, verovatno ne API SO pre će biti SP ili ST)

Prvi je najavljen za 1. Januar 2016. a drugi za 30. septembar te (iste) godine.

Vremena da se piše o njima još ima, ekologija je u prvom planu (približno usklađeno i sa Euro 7 motorima i ACEA koja će slediti ili obratno). Ono što je manje važno ali jeste zanimljivo u vezi GF-6 je to da će biti A i B kategorije od kojih će ova druga po prvi put biti NEKOMPATIBILNA „unazad“ (sa SN; SM i SL) i da će SAE 0W-16 i 5W-16 biti rezervisane viskozne gradacije baš za taj standard. Pominjao sam već ali eto, na sreću, to ćemo sačekati tek za 2,5 godine. Onda će nam 0W-20 izgledati normalno a 5W-30 kao veoma „gusto“ (viskozno) ulje, kao sad 5W-50 ili 10W-50.

A zapravo i treba jer će biti i najgušće koje će po GF-6 A biti licencirano uz 10W-30 (ali ovakvih se u Evropi nećemo nagledati).

Ne treba brinuti za starije ljubimce jer API SH, SG i SF su zastarela (odavno) ali su ih police (rafovi) puni.

Tako da ćemo (makar) API SL nalaziti kao od šale (a API SJ ionako nije lako naći osim ako nije multifleet ili ulje pretežno za dizel motore, API CG-4, CF-4 pa i SJ, onako usput).

Uglavnom najnovija ulja neće prelaziti 5W-30 (ekologija i smanjenje potrošnje goriva) pa je možda zato i zabušavanje sa 5W-40 već počelo („visinske pripreme“) jer će ta ulja za 3-4 godine biti samo za (mnogo) starije (i zastarele) motore (mislim da će i Mercedes i BMW popustiti pod pritiskom „zelembaća“).

03. januar 2014.
DOPUNA, KOJA SE MORA DODATI (ADDENDUM)
Gore sam naveo (prvo tačno, pa sam se pogrešno ispravio u vezi ACEA 2012).
Naime, originalni tekst je lepo naveo najnoviji ACEA 2012 standard. Posle kraće provere (ali nedovoljne) učinilo mi se da još nije aktivan.
Međutim isti važi od 10. januara 2013. 
To što takvih ulja nema i što je njegova suština vezana (zato i ono prvo) za tzv "Euro 6" standarde o emisiji štetnih gasovaje druga stvar (pa posredno počinje da biva aktuelan tek ove, već počete 2014.)
Naravno, sad kada imam malko slobodnog vremena, proverio sam na najmerodavnijem mestu:
ATIEL organizaciji.
Lepo piše, a izdata je i (standardna) brošura u vezi procedura i zahteva za ispunjenje ACEA 2012.
Dakle, srećna nam (uljarska) 2012. kojom će se motorna ulja spremiti za najnoviji i najzahtevniji (do sada) standard (za motore) Euro 6.
JOŠ JEDNOM IZVINJENJE ZA OVU NEPRECIZNOST.

Ovo nikako ne umanjuje vrednost ulja po ACEA 2010. standardu. Glavna razlika novijeg standarda u odnosu na ovaj je bolja kompatibilnost motornih ulja (otpornost na razređenje, bolja deemulzivnosti i slično) za korišćenje goriva (novina za "Euro 6") sa većom koncentracijom goriva iz obnovljivih izvora. Konkretno:
Za dizel, je koncentracija biodizela povećana sa 5% na 7% (a da ne mora da se posebno označava procenat BD).
Za benzin je dozvoljena koncentracija (bio)etanola povećana sa 5% na 10%.
Naravno, i sa uljima po ACEA 2010. su se mogla koristiti čak i goriva sa više etanola (E85, 85% etanola) ili biodizela (BD20 i više) i slično API SN.
Naravno, sada je to više naglašeno u standardu, naročito kod produženih intervala zamene.
Nama (Balkan) gde je primena ovih goriva minimalna ili još nije zakonski regulisana (Srbija, još uvek se ne isplati dodavati 5% biodizela, a NIS već pravi takvo gorivo za izvoz), je bliža (uljarska) 2010. od 2012. jer će ACEA 2012 biti (kao standard) aktuelan tek 2015. ili 2016.
Euro 6 kreće od 1.septembra (sa đacima u školi) 2014. za automobile , godinu dana kasnije za laka dostavna vozila ali je već aktuelan (od 31.12.2013. tj. Nove godine), pa srećna (nam) Nova 2014.

I naftaši imaju dušu, And Oilmen have the soul

“Maratonca Lazara Rišara (19), koji živi u baraci na groblju u Somboru, direktor "Knez petrola" Srđan Knežević zaposlio kao točioca”

Ovo je za svaku pohvalu. Naročito mi se sviđa način na koji je rešen veliki problem. Ne nekom jednokratnom donacijom (mada je u planu i minimalni uslovi za život u vidu jednosobne kućice, ako sam dobro razumeo) već prilikom da se jedan veoma sposoban mladi čovek sam izdržava. Naravno, jedna plata (pa makar i poslanička) ne bi bila dovoljna za osmočlanu porodicu ali sa zapošljenjem i Lazarove maćehe situacija će biti podnošljiva a toj porodici “raj na zemlji” (imajući u vidu dosadašnju situaciju).

Ovakve stvari uvek upute na pitanja (ona večna): skromnosti, humanosti, socijalne (ne)pravde i sličnih.

Taman se zapitate koliko smo odmakli iz pećina poslednjeg ledenog doba ili uznapredovali od predaka iz Istočne Afrike (ne mnogo ako uopšte, obzirom na mogućnosti sasvim sigurno nazadovali) u humanosti.

Prazne priče o “evolutivnom” ili “prirodnom” poretku stvari su čista demagogija.

Tako da nešto što je “normalno” zaista zaslužuje (širu) pažnju.

Priču već znate ili je možete naći na net-u ili u novinama (što bi prvi sneg zavejao i prošlo bi kao da nikada bilo nije, srećom te nije).

Do informacije sam došao tragajući za načinom da pomognem u ovoj priči (što je sada rešeno, ne kao u bajkama “do kraja života” ali najbolje moguće u stvarnosti “na početku (novog) života”).

Možda sam i zato toliko oduševljen ovom vešću.

Meni je ovo jedna (od retkih) dobrih vesti. Naravno i pomoć deci ali da ne širim temu.

Ako se sećate, na blogu je posle zemljotresa u Kraljevu bio apel za pomoć a i sam sam uplatio izvesnu sumu. To što su neki iz lokalne samouprave deo para proneverili (ne znam dokle je stigao sudski proces) nije razlog da se od sličnih akcija odustane.

Posebno mi je drago što su i drugi iz ove branše bili uključeni u slične akcije. Ne bih posebno isticao nikoga jer ovo nije nikakvo takmičenje.

Ipak da naglasim:

KNEZ PETROL – položen test društvene odgovornosti, na najbolji mogući način!

I na kraju, maratoncu Lazaru, pozdrav uz želju da nastavi sa pobedama.

Slučajno ili ne, čak se i njegovo ime uklapa u simboliku novog života i nade, a svima koji čitate ove redove želim ono u životu najvažnije: puno zdravlja i sreće Vama i vašim porodicama.

(taman i u duhu predstojećeg Svetog Nikole i Božićnih praznika)

Lako zaboravljamo koliko neke obične stvari čine život. Za „pračence lima“ ... vremena ima.

"PredZaključak", "PreConclusion"

Činjenice su neumoljive, mineralna (grupe I) bazna ulja (još uvek) vladaju.

Još na početku krize njihov udeo na tržiđtu bio je 60% sada je oko 55 (56)% a zadržaće 51% sve do kraja (pred kraj) ove (druge) decenije XXI veka. Iako su predviđanja bila da će posti ispod polovine već 2015 ili 2016. godine, kriza (ekonomska, bankarska, opšta, kako-god) koja ne jenjava više od 5 godina odložiće taj trenutak možda i za samu 2020. ili još kasnije. Već je sasvim izvesno da će i do 2030. biti bazna grupa sa (pojedinačnim) vodećim udelom (iako bi II+III već moglo da prevagne pre tog roka).

Ne pomaže ni „Euro gugl“ standard protivu „emisije“ štetnih produkata sagorevanja – jednostavno nove investicije kasne, neke se otkazuju i sva je prilika da na tlu Evrope nećemo videti „revoluciju“ u smislu prelaska na II i III baznu grupu već će to biti evolucija (baš kao biološka, spora i mukotrpna).

Činjenica je i da oko 40% proizvodnje (makar kapaciteta, zapravo) baznih ulja prve grupe u Evropi a sa Azijom i Bliskim Istokom to bude 70-75%. Nasuprot tome, 50-60% II bazne grupe se proizvede u Americi a 30-40% u Aziji (Daleki Istok i „Blisko-Srednji“) dok Evropa jedva drži 10%. Bliski Istok i Daleki Istok (Arapsko poluostrvo i Koreja pre svega) ima instaliranih blizu 75% kapaciteta III bazne grupe, 15% je u Severnoj Americi i u Evropi (opet) jedva desetak %.

Dok su (neznalice) „ekolozi“ i birokrate deljali ražanj za zeca, zec pobegao pa umesto ekologije dobili su najveće tehnološko zastarevanje kapaciteta u istoriji (u ovoj oblasti). Potpuni poraz i potpuna zavisnost a od „nularice“ ih koliko-toliko čuva inventivni (i ne tako gigantski) Neste.

Ovo bi moglo da bude za poseban tekst („kako je Evropa u proizvodnji baznih ulja sustigla (crnu) Afriku“) ali pošto je to birokratsko i kvazi-ekološka zavrzlama toga na blogu neće biti.

Šta je suština svega ovoga?

To da ste u prvoj deceniji (a ni sad nije mnogo bolje) kupovali PS (polu-sintetička) ulja koja su praktično bila (čisto) mineralna. Desetak % „plemenitijeg“ sastava ne menja stvar.

Da li je još uvek tako? Uglavnom, da. Doduše možete biti čašćeni sa 50% BU grupe II ili tako nešto ali od slučaja do slučaja. Dobro, spasiću se „sintetičkim“ uljem 5W-40 ili još bolje (gore) 5W-30, zar ne?

Ne (baš). Ovo su često (doduše prava) PS ulja, najčešće mešavina grupe II i III (pogađate koje obično ima više) ili (u novije vreme, čitaj poslednje decenije) čista II+ ili (u još „novije“ vreme) kombinacija II i II+.

E baš, lepo!

Kako je ovo (pobogu) moguće?!

Tako. Ko prati situaciju na tržištu (ni ja nisam baš redovan) zna da se nedeljema pa čak i mesec-dva na tlu („vrle“) Evrope NE proda ni tona „sintetičkog“ (i to onog „mineralno-sintetičkog“, III BG) baznog ulja.

Ovo je pravilo u poslednjih 5 godina. Nešto se kupuje HC ulja, uglavnom jeftinijih (tj. kada su jeftinija, iste cene ili tek neznatno skuplja, od mineralki) a (makar na „slobodnom“, e jadna mu sloboda, tržištu) III bazna grupa je tek da se „zakiti“ i „začini“ čorba. Naravno mnogi proizvođači imaju godišnje ili više godišnje ugovore pa nije baš da se „sintetike“ ne koriste ali ... ALI ...

Ironija je veća ako znamo (a znamo) da od malih do velikih (proizvođača) svi se busaju u grudi (kao gorile, i puni su im katalozi) razno raznim sintetikama koje obuhvataju 80% asortimana (doduše i tek 20% prodaje) većine njih. Kako (gospodo „draga“, zapravo zabušantska) i od čega?? Gde kupujete tu „vrlu“ sintetiku kojom obećavate performanse iz naučne-fantastike (a NF (SF) je samo „transformacija“ iz mineralnog u sintetičko (bazno) ulje).

Eh, jadna nam majka (sa takvima).

Od čega (zapravo) žive hiljade malih proizvođača, odavno se zna (muvanje i petljanje sa viškovima baznih ulja, naročito „friziranje“ goriva njima) ali ćute svi, od (poznate nam i čuvene) Komisije do „malog Perice“.

Kako se spasiti? (kako spasiti „dušu paćenu“ ?! od „duša“ prodanih)

Teško.

Ne verujem (ama baš) nikome. Zašto?

Obujte na trenutak cipele velikog direktora velike kompanije. Plata solidna (par desetina hiljada evrića) ali nedovoljno za Jet-Set. (Primamljivi) bonusi za red veličine ili dva (nula-dve više, „sića“) ispred nosa. Treba samo uvaliti koju desetinu hiljada tona (viška) BU iz rafinerije (koja zarađuje na gorivu).

Savest. Dobra proizvođačka praksa. Brending. Kvalitet.

Od svega toga nema ništa (znate i sami) i sve je to magla. Stvarnost je samo oprati novac, smanjiti poresku stopu, uvaliti „kvalitet“ i dokopati se bonusa. Kupac? Cenjeni potrošač? Saradnik?

   - Ma ko vas hebe ... he, he, he ... be, be, be !! Mrš fukaro! (a u fukare „oči od splačine“).

Orasi su ionako sve mekši pa „jaki zubi“ ih lome k'o stiropor a kamoli „dobra sablja“ ... još „glavu od kupusa“ (a sve više je glava (baš, bukvalno) od kupusa u ljudi, liči na mozak i isti procenat vode ima, ostalo je različito).

Biće nešto (koliko-toliko) suvislih saveta kako „stići i uteći“ i (pomalo) na „strašnom (zlom) mestu postojati“ i „ne bojati se nikoga do boga (makar od čoveka izmišljenoga)“.

Nagoveštaj (hint), za početak: NE CICIJAŠITE KAD KUPUJETE ULJE !!

Kratko, jasno, neprecizno ali bolji savet u manje reči (nikada) i nećete dobiti (od bilo koga).

P.S.

Možda Super Hik više ne pije viski (sa ili bez hleda) ali (verujte mi na reč) sok od rajčice (pa još GMO) je još moćnija stvar! „Uzeti od siromašnih a dati bogatima“ bolje od naftaša još (samo) mogu bankari (doduše mrtva trka sa dodelom medalja u foto-finišu).

Dodatak (Addendum) – ni „đavo“ nije toliko crn (nor „devil“ not so black)

Otpilike je jedna godina od završetka rekonstrukcije  rafinerije u Pančevu. I toliko (i nešto duže doduše) od kada (i) u Srbiji može da se kaže da je gorivo u potpunosti po „Evro 5“ standardima (EN xxx:2009).

Sada na godinu dana od tog događaja situacija je (kako sam i sam, na blogu, nagovestio) da je gorivo i po „Euro 6“ (zapravo posebnih uslova za gorivo nema, već svako (iole bolje) „Euro 5“ gorivo može da ispuni zahteve Euro 6 motora) ili (možda još) bolje reći: na nivou (DOBROG) goriva iz (Zapadne) Evrope.

Nisam se previše začudio analizama (vidi CBC i Poljoinfo) koje kažu da NIS-ov dizel (može da) ima i:

Manje od 1ppm sumpora, manje od 1% policikličnih aromata, cetanski broj (i indeks) preko 55 ...

Ništa lošije od (bilo kog) kvalitetnog goriva u Evropi. Čak i prevazilazi prosek. Uz sve ostalo tu je i test „mazivosti“ (habanja pumpe visokog pritiska) koji daje 20% bolje rezultate od (visokih) zahteva. Dakle, neće doći do istrošenosti „boš-pumpe“ ... doduše i dalje se u (manjem procentu) može desiti da se zaptivni materijali „skupe“ i dođe do curenja na istoj ali posle zamene zaptivki sve će biti kako treba.

Uz to imamo i BMB 98 (godine priče da je to „nepotrebno“ su ostale, na svu sreću, samo bajke za malu decu; samo vi verujte naftašima ... daleko ćete dogurati ... do prvog parkinga) što je dobar znak da čak i (monopolistički, makar neformalno) NIS može da se ponaša (koliko-toliko) tržišno. Doduše cena je baš zabiberena i ovaj benzin košta 10% više od 95-ice što je najveća razlika u regionu (do 5%). Ajd' da se (naivno) nadamo da je to zbog skorog izbacivanja novog proizvoda na tržište (mada je obično obratno, tj. ide sa promotivnom cenom) i da će se (kad ljudi ukapiraju da od toga nemaju toliku korist, čak i kada imaju a 80% neće imati nikakvu) stanje „normalizovati“ sa 5-6% većom cenom (što je adekvatna razlika).

Ostali OLIGOPOLISTI su se ponašali komotno i ušuškani u „zagarantovan“ udeo na tržištu (radio, ne radio – svira ti radio). Umesto plasiranja novih vrsta goriva (pre NIS-a) uzdali su se u nebulozne (za ovo siromašno tržište) akcije, promocije, kartice, nagradne igre i ostale neozbiljne pokušaje preotimanja kupaca. Doduše Srbij(ic)a jeste Meka za ovakva „šibicarenja“ (kakav kvalitet „brate“, sve ti je to ista „čorba“ , reče dizelaš i ode da diluje).

Prvi je (na teren) „istrčao“ OMV (ali u provinciji skromno i nenametljivo ali uz solidnu opštu medijsku promociju) sa maxxmotion serijom (natprosečnih) goriva ... taman koliko da je stigao na „pola trke“.

Eko odavno ima „Avio“ dizel (i već je i vrabcima i zidovima dosadio sa tim).

MOL ne smatra da bi sa svojim benzinom od 99 oktana bilo šta (bitno) zaradio na ovom tržištu (a i šta će raji tako dobro gorivo).

Lukoil je pred ciljem (u zadnjih par metara) počeo sa finišom (sprintom) te mu ni kombinacija sa nagradnom igrom neće mnogo pomoći. Dakle Ecto goriva su trebala (MORALA) da se pojave još proletos (ionako su godinama prisutna u okolini) ako već „gentlmenskim dogovorom“ („au ala je mene krenula karta!“) sa G-jem nisu to mogli (ili hteli) još prošle godine. I umesto 5-6% veće cene u odnosu na „obično“ gorivo (svesni propusta) sada idu sa tek 2-2,5% (što je manje nego u okruženju gde je 3-4%).

To je dakle (kao i „max“) nešto kao „3 u 1“ („grupnjak“) gde se hoće i manja potrošnja i veća snaga i čistiji izduv pa na kraju bude (pre)malo od svakog od tih („dobitaka“) ili bude izduv(anje).

Sada pogotovu, od kada NIS (Big G) „uzvraća udarac“ (svojim „Euro 6“ gorivima).

OMV, LUKoil & Eko – dobro jutro Kolumbo! (1, 2  i 3). Nadam se da ste se probudili iz „letnjeg sna“.

I vest (nisu „nadrealisti“) da NIS prodaje svoj BD 5 (dizel sa 5% biodizela) u regionu ali ne i na domicilnom tržištu („nije zakonski usklađeno da se isplati“ ?!) i to (naravno) ne od domaćeg (a i zašto bi?) BD nego uvoznog (export-imoport d.o.o.).

Komentar?

„Blago onom ko brzo poludi, pa mu život prođe u veselju“ ... „Nemoj na silu uzmi veći čekić“ ... „sve prolazi pa i doživotna (robija)“ ... „imala majka dva sina, jedan učio školu a drugi bio pametan“ ... „Kada bi se mi (svi) manje plašili ne bi nas, tako bolno,"jašili"!!“  „Ne staj osim kad moraš“ i naravno – „No comment“.

Državljani Šljivrope ... za bolje od Oligopola i nismo ... posle Monopola čak je i prihvatljivo, makar je kvalitet bolji a za cenu će se već pobrinuti „državni organi“ (ne boj te se, neće pasti, to je jedino sigurno, ma kakva cena bila na berzi; ne zaboravite „Deda Mraz“ nam „poklone“ sprema – u vidu „usklađivanja“ (kakav sarkazam, bolje da su nam poručili „ako je na vodu išao manje je trošio“ (automobil)) akciza (uskladim ih na ... pa što ih ne uskladiste na „srednju“ vrednost nego na najvišu, pa još malo podignutu).

Gorivo je dakle sve bolje samo što ćemo ga („slobodnom voljom“ i još slobodnijim džepovima) sve manje sipati u rezervoare.

„O revuar o rezervoar“.

V bazna grupa, Base oils group V

Ajd’ da primaknemo cara do duvara (stignemo do mineralnih baznih ulja).

Estri

Ova bazna ulja (i uopšte estre) po pravilu NE proizvode naftne kompanije već hemijska industrija. Najveći i najznačajniji izuzetak (koji potvrđuje pravilo) je ExxonMobil sa svojim sjajnim Esterex baznim uljima (estarskim). Dodue ne proizvodi ih na tlu Evrope (ni okoline) pa se zato i NE računa.

Pa da navedem najvažnije a ima ih više od prstiju, pa bih neke svakako morao izostaviti.

Akzo Nobel ... (onaj Nobel? – DA.), Auschem (pogon u Italiji), BASF (najznačajniji i najveći proizvođač na starom kontinentu), Chematura (više fabrika u različitim državama), Clariant, Croda, Diester Industrie, Esterchem, Ineos, Nyco ...

Selekcija je i po prepoznatljivosti kompanija (šire gledano). Clariant i Croda su veliki giganti i proizvode široku lepezu hemijskih proizvoda (uglavnom baznih, sirovina).

Estri (naročito Diestri i poliestri) su NAJSKUPLJA i (uglavnom, verovatno i najčešće) najkvalitetnija bazna ulja, više u primeni u industriji (za mnoge namene nenadmašna) a u automobilskoj industriji ili „začinska“ (rastvarači ili kao potpora manje kvalitetnoj osnovi, sve ređe) ili 100% estarska, u široj prodaji samo Motul (300V serija), kod motociklističkih još i Silkolene i Bel-Ray (makar kao američka kompanija) i sa po par ulja još nekoliko kompanija (ove imaju cele serije na bazi estara ili kombinacija Estri/PAO). Koriste se i za prava (pravcata; makar i 300V bio u toj feli) Racing ulja (ulja za trke), i obično su komplet na bazi estara. Koristi se kod 2T sintetičkih ulja. Takođe se koriste za specijalne (visokotemperaturne) masti iako je PAO tu više u upotrebi.

PIB (ne, nije poreski indentifikacioni broj, već je Poliizobuten)

Ne koristi se u automobilskim uljima ali je važan (glavni) sastojak SINTETIČKIH 2T ulja. Dobro, može biti (i najčešće jeste) više estara (60-tak %) ali bez PIB-a ne može (tamo je izvestan kao porez i smrt ... pa dobro, kao porez, imaju i zajedničku skraćenicu).

Proizvođači:

BASF (da li vas čudi?), Ineos (bravo! Mogli bi da dobiju i ime jednog margarina, jer ih svuda ima) ... i još (samo) proizvođači aditiva: Infineum i Lubrizol.

Od njih 40% otpada na BASF, Ineos i Infineum su na 20-25% tržišta (Evrope) a Lubrizol drži preostalu osminu (1/8) .

Rusi imaju jedno postrojenje u Tuli ... meni nepoznatog kapaciteta ali verovatno tek na pola od Lubrizola.

Ipak, bitno je pomenuti i nije zanemarljivo.

Naftenska bazna ulja

Tu je priča kratka: Nynas ... pa Nynas, pa niko.

Nynas je vodeći svetski proizvođač (iz Švedske, sa doduše 50% udelom Venecuelanske (državne) naftne kompanije, gde se proizvodni najviše nafte pogodne za proizvodnju ovih BU) .

Do skora je Shell imao ¼ udela, ali je prošle godine i to postrojenje kupio Nynas.

Jedino je još NIS (Gasprom, Gasprom Neft) najavio (i započeo) rafineriju gde će se ova BU proizvoditi u Evropi (sa respektabilnih 15-20% ukupnih kapaciteta u Evropi).

U svetu se samo tri proizvođača mogu smatrati takvim i to su osim Nynas-a, još i Ergon (pored Nynas-a jedini koji snabdeva i Evropu, mada više Nynas snabdeva USA) i PetroChina.

I da, za ljubitelje teorije zavera, podatak da su sve tri kompanije (zapravo) DRŽAVNE, valjda nešto govori (ili možda ne?). Ni Gasprom ne ispada iz te priče ... Dobro, solidnim delom jesu i privatne, a tržište specifično.

Koriste se (pre svega) za transformatorska ulja, specijalne mazive masti (sve više) i industrijska ulja.

Za automobile su pre svega „začinska“ i slično estrima služe kao rastvarači (naročito kod PAO ali i III bazne grupe). Imaju prilično specifična svojstva pri čemu se dopunjavaju sa drugim (pre svega estrima) sintetičkim uljima. Mana (jedina?) im je nizak indeks viskoznosti ... pa dobro, ima još par (mana) ali ovo je najozbiljnija. Specifična masa (težina) im je prilično velika što ne mora (ali može) da bude od značaja.

Tačka stinjavanja je obično ispod -40°C tako da su i tu „prave sintetike“.

Sintetike? Vode se kao V bazna grupa (zajedno sa estrima) i imaju osobine (kvalitet svojstava) kao sintetička (ne računajući ind. visk.) ali se proizvode HC postupkom i dobijaju direktno iz nafte (obično zajedno sa parafinskim, pa u zavisnosti od sastava nafte i procenat jednih i drugih, ali uvek više naftenskih ako se uopšte proizvode, jer se proizvode samo od određenih vrsta sirove nafte) pa su po tome (ipak) mineralna bazna ulja. Naravno potpuno drugačijeg hemijskog sastava od parafinskih (parafinsko/aromatskih) i time osobina bližih nekonvencionalnim ili sintetičkim baznim uljima.

Sve se više koriste smeše naftenskih sa BU II i/ili III grupe kao zamena za mineralna ulja, pri čemu je korekcija formulacije (aditiva) skoro nepotrebna a osobine podignute na viši nivo. Ovo zahvaljujući opštim svojstvima naftenskih BU, ali pre svega njihovim rastvaračkim osobinama. Tako se dobijaju nešto skuplja ulja (maziva) ali sa mnogo boljim osobinama i većom čistoćom.

Naftenska  BU su obično niske viskoznosti (najviše se koriste kao takva) ali pokrivaju širi opseg.

Toliko.

Sledi tekst o proizvodnji mineralnih baznih ulja, pa (otvoreni) zaključci.

Evropa je ovim BU (navedenim u ovom tekstu) sebi spasila obraz i čast, kao tehnološki vodeća „sila“.

Krajnje je vreme da i preradu nafte podigne na viši nivo, ne samo što se tiče goriva (tu jeste vodeća) nego i baznih (mazivih) ulja; i ne samo za industrijska maziva već i za automobilska.

Pre SNEGA, Before the SNOW

Jedan „laganica“ tekst. Više podsećanje. Pre nastavka serijala o baznim uljima (i kasnijeg o aditivima).

Prvo vest (već poznata, ali jeste da se naglasi):

Elf je preimenovao (sva) svoja ulja. I ambalaža je nova (a i bilo je krajnje vreme).

Nadam se da će ovim izvršiti (pozitivan) pritisak i na druge da osveže ponudu (makar ostala suštinski ista). Nisam naravno pritalica da se ovo radi svaki čas i naprečac (nije toliko zanimljivo a i treba naučiti nova imena, mada nov izgled ambalaže uvek ostavlja dobar utisak). Možda je dva puta u deceniji ovo potrebno uraditi. Naravno uz povećani kvalitet ambalaže (što obično izostane ili ostane isti).

Više informacija na sajtu uvoznika (Profaco) ili samog proizvođača (Total group).

Kad smo već kod ambalaže ...

Da ne pišem poseban tekst o tome ali da naglasim:

Posebno cenim (malobrojne) proizvođače koji imaju poseban sistem za zatvaranje boca (pop-up bottle cup, „zatvarač na izvlačenje“) na svoj ambalaži. Većina velikih imena to ima na posudama od 4 ili 5 litara ali manji broj njih i na flašama od litar. Ovo proizvođača košta (desetak centi) ali vredi (bar) 5 puta toliko ili možda i ceo evro (dolar). Lično se meni to toliko sviđa da bih zaista za isto ulje dao još jedan PDV (20%) za kvalitetnu ambalažu (i dovoljno čvrstu da ne „propiša“ ulje kad se stisne).

Lepo i kulturno sipaš ni kap ne prospeš ne umažeš se, ne sliva se ulje, milina.

Nije zaštita od falsifikata (kao ni metalna ambalaža) ali komplikuje posao (i smanjuje profit) falsifikatorima koji moraju više da ulože i prodaju veću količinu (što povlači i korišćenje jeftinijih ali ulja koja nisu škart). Doduše to rade i manje softificirani falsifikatori (slučaj „bure“).

I da se vratim na temu: šta urediti pred pravu zimu (sledeće nedelje je samo uvod, pa tekst nije zakasneo, možda je baš za sledeći vikend uz pripreme u toku sedmice).

1) Motorna ulja

Ako ste prešli 70-80% intervala za zamenu a automobil vam je u koliko-toliko dobrom stanju, razmislite da ulje zamenite. Za starije automobile ako ste prešli 50-60% važi isto.

Ukoliko ste (tek) prevalili polovinu (ili malo više) a automobil koristite (manje nego leti ali skoro svakodnevno) onda nemojte menjati. Taman ćete s proleća zameniti ulje (ako je samo po gradu onda i „puno“ vode).

Ako zimi malo ili nimalo ne koristite vozilo, onda je bolje zameniti pred zimu! (slično kao kod motocikala)

Ukoliko koristite 10W-xx ulja, to je za većinu krajeva (osim planinskih) više nego dovoljno.

Ukoliko ste na 15W-xx uljima, možete dosipati (ako ima mesta) 10-20% (i iz više puta, što je najčešće slučaj) 10W-xx ulje istog proizvođača (iste serije, ili sa što sličinijm specifikacijama).

Nije obavezno (zime su sve umerenije) ali neće škoditi. Ipak do -15°C nije od značaja a par dana (ako je manje) se može pregurati (naročito ukoliko je automobil garažiran).

Ulje NE držite na minimumu! (ili ispod). To što će se zagrejati neki minut (km) ranije, nije od većeg značaja.

Doduše ne morate (kao ostali deo godine) juriti i max. („zlatna sredina“ je baš o.k.)

2) Menjačka ulja.

U 90% ništa ne dirati. 80W-90 ili 80W ulja su dovoljna ali je na većim minusima potrebno više minuta da se zagreju. Ne šaltajte mnogo, posle minut zagrevanja u mestu (kod starijih motora i par minuta), više je bacanje para, krenite prvim stepenom prenosa, pa vozite malo duže nego što je uobičajeno (a uobičajeno je prvih 10m, neka bude i par stotina, dok ne prođete prvu raskrsnicu ili tako nešto) pa drugim stepenom vozite što duže (ako je toliko hladno i nije za jurcanje, a sneg se podrazumeva, a čak i kada se čiste ulice može biti poledice). I to je to, ništa specijalno. Ukoliko imate 75W(-xx) ulje, onda ste obezbeđeni i na Pešteru (i sličnim predelima).

3) Kočiona tečnost (KT)

Još nije kasno ... nemojte po svaku cenu trčati da to uradite ali ako ima idealnog vremena za zamenu to je (pozna) jesen. Logika je jednostavna: što više vode u KT to veći (potencijalni) problemi ... voda ledi a vode ima tu i par % (ako duže od 2-3 godine niste menjali). Nije loše prekontrolisati nivo i dosipati do potrebnog nivoa. Ovo su „najmešljivija“ od svih vrsta fluida u automobilu. Jedino pazite da ne mešate LHM mineralne fluide (za neka vozila PSA grupe) i DOT 5 (silikonske) sa ostalima. DOT 3, 4 i 5.1 su mešljiva među sobom.

Ipak, najbolje je koristiti istu koje već jeste (ako imate informaciju o tome). I naravno, istog proizvođača, ali nije od krucijalnog značaja.

4) Antifriz. (AF) (ili RT, rashladna tečnost)

Ovo je naravno, najvažnije i najaktuelnije.

Da ne ponavljam mnogo, imate već poseban tekst o tome (koristite „search“).

Samo napomena oko jednog praktičnog aspekta.

Često se doliva „nešto“ (malo) koncentrata da bi se „pojačao“ (AF).

To je obično jedan litar (1,0 lit.).

Prvo: izmerite „jačinu“ AF-a, pre takve „akcije“. -30 i manje je dobar rezultat i tu ne treba ništa posebno dirati. Ako nedostaje pola litara ili par dl, dolijte 50% („40“, od zaštite do -40).

Drugo: uobičajena zabluda je da AF isparava (voda), mnogo je češće da curi. Plinska instalacija povećava mogućnost curenja (a ne isparavanja, kako se uobičajeno veruje).

Treće: Šta god da je uzrok, najbolje je dosipavati 50% (i da je manja i veća koncentracija). Koncentacija je o.k. ako je 40-60%. Dosipavanje 50% jedino može biti nedovoljno za jaku zimu (vidi pod 4).

Četvrto: Koliko pomaže litar koncentrata?

Zavisi od ukupne zapremine i početne koncentracije. Ponavljam, prvo izmeriti pa ako je tek -20°C (ili bliže nuli) onda je bolje ZAMENITI nego dosipavati.

Teorijski je (približno) sledeće:

Jedan litar AF-a sipan u 5 litara 33% (vol.) snižava tačku mržnjenja sa -18 na -24.

Deluje kao o.k. ali u 6 ili 7 litara je nedovoljno a i onih 33% treba da je precizno određeno.

I na kraju ali ne i po značaju:

(„njegovo veličanstvo“) Akumulatorska baterija.

5) Akumulatorska Baterija (AB)

O ovome (naravno) imate poseban blog mog prijatelja Miše (i tekst o tome).

Samo par napomena.

Akumulator dopunite (punjačem sa podešavanjem struje i/ili napona; ili „inteligentnim“ sa više programa ili automatikom).

Akumulator premerite u nekom dobrom servisu (makar „struju punjenja“).

Ako imate dizel motor i „sumnjiv“ akumulator, planirajte da isti zamenite (ili ako ste blizu Subotice, probate da spasete isti kod Miše, dobijate zamenski dok ne završi intervenciju).

Nov, uvek dobro dopunite pre stavljanja na automobil, jer tako počinje drastično skraćenje njegovog veka (ako je stajao duže od 6 meseci u magacinu, po pravilu je tako).

O gumama je sve rečeno a o tome i zakon vodi računa, sve četiri M+S sa min. 4mm je zaista sve što Vam treba (i lanci u gepeku; doduše kad dođe do lanaca to je tek za „ne daj bože“ i poslovne potrebe).

I pre svega: vozite oprezno, lagano i po propisima. Na snegu upola sporije nego na suvom kolovozu i bez naglih pokreta i kočenja. Doduše kočite (ako imate ABS držite pedalu) ali lagano i kratko.

O problemima sa dizelom je već pisano (dva teksta). Sa ED-om (EN590) pa još zimskim nećete imati većih problema ali kako se bliži -20 prelistajte tekstove od pre (skoro) dve godine. Benzin je ionako „majka“ za zimu a najveći problemi mogu biti sa TNG-om (letnji ili „nedovoljno zimski“, znači sa nedovoljno propana u smeši) ali kad smo (neki još nisu) preživeli dvostruko oporezivanje (atestiranje), preživećemo i malo vožnje na benzin (malo duže jutarnje).

I sada može i Deda Mraz da nam „stigne na veselje“.

P.S.
Tačka na i (ili j) je ne zaboraviti tečnost za pranje vetrobrana. Neće -1, -2 pa ni -3 biti opasno (ako nije čista voda), ali je dobro dodati zimsku tečnost (ako već niste). Trećina zimske pruža zaštitu do -5 pa je to u većini predela o.k. za narednih nedelju dana. Polovina štiti do -7 ili -8°C što bi već od sledeće nedelje i početka decembra bilo primereno.
Najjeftinije tečnosti možda štite samo do -15°C (naročito one koje nemaju deklarisanih -20 ili ako je "advokatski" navedeno "i do -20"). 
Uzmite da su proizvođači kao što su: FAM, NIS, RNB, Modriča i INA pouzdani.
Dobra iskustva sam imao i sa Viskol-om (koji zaista štiti i do -25°C). Naravno i jeftinije sam (povremeno) koristio, bez većih problema ali tu ipak može da promakne i neki sa metanolom. 
Ove se tečnosti uglavnom dobro mešaju međusobno (malo površinski aktivnih materija + alkohol) tako da tu ne treba očekivati probleme, naročito ako se kupuju tečnosti renomiranih proizvođača.
I na kraju: ne kupujte MUTNU tečnost za vetrobran! Mora biti (kristalno) čista i bistra.
Jedina mutna tečnost u vezi automobila može biti odmašćivač za spoljno pranje motora (ili skinutih delova), ali NE mora da bude (opet prednost onim transparentnim).

Bazna ulja 2.0 (II i II+ grupa); Base Oils 2.0 (group II & II+)

Priča o grupi II baznih ulja bi mogla da se svede i na par rečenica; jednostavno Evropa i proizvodnja ovih BU ne idu zajedno. Praktično se ona u Evropi (pa i okolini) proizvode u stilu „statističke greške“ ... skoro.

Pre ove priče moram da naglasim (u vezi prethodnog teksta o BU) da je Total za 2011. najavljivao znatne kapacitete III grupe BU (nešto oko 200 hiljada tona ako se dobro sećam). Šta je sa tim bilo? Gde je netragom nestalo? Kriza?! U svakom slučaju Total povećava kapacitete za BS (bazna ulja) ulja što je tek posebna priča i dodaćiću je i u ovom tekstu.

Evropski kapaciteti za proizvodnju II G BU su izuzetno skromni tako da se velike količine uvoze.

Jednostavno Evropa je (na svoju štetu ali bez velikih posledica) ovu tehnologiju „prespavala“ a kada se trgla iz sna, naišla je na košmarnu stvarnost. Veliki kapaciteti rafinerija starih i preko 30 godina, mineralke koliko ti srce ište a modernih ulja ni za lek. U poslednjih 15-tak godina u Evropi je zatvoreno mnogo (ali MNOGO) pogona koji su proizvodili mineralna BU (grupa I). I pored toga postoji višak proizvodnje (i naročito kapaciteta).

II bazna grupa su praktično ono što se naziva i HC (hidrokrekovana) BU. Zastarela klasifikacija omogućava da dodatno prečišćena (hidrofinišom) „Solven Neutral“ BU „dosegnu“ (rastegnu se) u ovu grupu. Ipak, u industrijskim uslovima ovo se pokazuje nekomerijalnim pa su takva ulja najčešće I+ grupa.

Glavna prednost (po zvaničkoj klasifikaciji) je hemijski sastav, više od 90% zasićenih ugljovodonika (UV).

Ovim su ova (HC) ulja otpornija na oksidaciju i pogodna za duže servisne intervale. Idealna su za 15000km a uz bogati sastav aditiva (i/ili dodatak III grupe) i više.

Sam proces je prilično star a još pedesetih godina se u maloj količini proizvodilo po njemu za specijalne namene. Moderna HC ulja potiču iz sredine 80-tih i prvog modernog postrojenja Chevron-a.

Ako su PAO i estri bili „tri klase iznad“ ali zbog cene nedostižni, onda su HC bazna ulja sa tek dvostrukom cenom (u doba pojavljivanja) izazvala pravu (r)evoluciju, koja je doduše poprilično zaobišla drugu stranu Atlantika, mada bi mi sa područja bivše SFRJ mogli biti ponosni na činjenicu da su se proizvodila svega par godina nakon Amerike. Nespremnost Evrope i prenaduvani kapaciteti su doveli do toga da je nametnuto mišljenje da su ova ulja dobra ali ne previše bolja i skuplja, međutim to ni blizu istini nije, a vreme je samo potvrdilo da su to potpuno nesuvisle i nebulozne tvrdnje čiji je smisao bio da se održi „status-quo“.

Dakle, brzo su cene pale na 50% više od mineralki i tu stvari postaju ozbiljne. Dalje se uozbiljavaju novim zahtevima za zaštitu okoline i već bi sada moglo da se (mirne duše) kaže da je vreme mineralki (u tehnološkom smislu) odzvonilo iako će (ironično i paradoksalno) ostati vodeća BU do kraja sledeće decenije ako ne i duže (po prognozi svih relevantnih institucija, udruženja i proizvođača).

Trenutno su HC ulja II grupe (ubedljivo) najisplatljivija i za proizvođače i potrošače. Idealna su za viskozne grupe 5W-30 i 10W-40 koje i (u Evropi bar) preovladavaju.

U poslednjih desetak godina (naročito 5-6) je sve češća pojava „tehnološkog paradoksa“ da su ova BU jeftinija od tehnološki inferiornih mineralnih ali je „ceđenje suve drenovine“ i izbegavanje novih investicija (zbog krize) učinila da su mineralke zadržale (neopravdanu) vodeću poziciju na obe strane Atlantika. Analiza kaže da se cena HC ulja kreće u granicama 0,9 do 1,2 u odnosu na SN BU, ili sve više u još užim: 0,95-1,1. Ovo vodi ka tome da su troškovi skoro izjednačeni (čak se i aditivi ne moraju posebno promeniti ili tek neznatno, pa je u proizvodnji čisto HC ulje skuplje tek 5-20%). Posledica je sve češća proizvodnja „polu-sintetike“ isključivo na ovim uljima, protiv čega nemam ništa protiv, više su „sintetička“ nego ona koja imaju 15-20% III bazne grupe. I sve se češće (naročito kod teretnog programa) koriste i za 15W-40 ulja, kao 100% baze (ACEA E9 na primer) ili mešanjem sa mineralnim. Čak se i u 20W-50 koriste jednim delom, mada ta pojava nije masivna, bar ne u Evropi gde se ova VG koristi uglavnom za starije automobile.

Doduše tu se razni proizvođači „snalaze“ pa „PS“ ulja prave kao 50/50% mineralno/HC ili čak dodaju tek 25% HC ulja u mineralke ali to je „druga strana medalje“.

Bilo kako bilo: II grupa BU se proizvodi ili kao „nus-proizvod“ pri proizvodnji III bazne grupe (naročito u Evropi) ili se proizvodi u Aziji i USA. Vodeći proizvođači su (ubedljivo): Chevron (nešto malo II+ grupe) i ExxonMobil (uglavnom samo II+).

II+ su HC ulja sa VI (inksom viskoziteta, IV prevedeno) većim od 110.

Uglavnom imaju sastav III bazne grupe. Sadržaj zasićenih UV je uglavnom veći od 98% (mada i II grupa ima često toliko, 99% kod Chevron-a) a sumpor je ispod 10ppm čime čak i prevazilaze III grupu BU iz nešto starijih pogona gde se postiže tek ispod 50ppm a daleko ispod 300ppm po standardu.

Nezgodacija je i u tome što su manje viskozna ulja iz pogona III grupe uglavnom II(+) a za niže viskoznosti se traži III ili kombinacija III i IV ... pogađate, „full sintetika“ je često i II+.

Dakle, stvar je prioriteta (praktično podela tržišta) jer Chevron može svoja ulja unaprediti i u II+ ali uz veću cenu pa je ovako visok kvalitet HC ulja po niskoj ceni bolja kupovina ali i neznatno skuplja II+ grupa ima svoje kupce pa ko šta želi to i dobije (nešto se sa II+ uštedi i na polimerima pa je to više stvar ukusa o kojim ne treba raspravljati ili timova velikih kompanija koji računaju troškove „na četvrtu decimalu“ pa nekad prevagne jedno a nekada drugo).

Veliki proizvođači (van Evrope) su:

u USA:

II bazna grupa: Chevron, Philips 66 (ConocoPhilips, koji je ostao kao deo za eksploataciju nafte a 66 kao prerađivač), Flint Hills (gde opet Philips 66 ima udeo) ... i naravno Motiva (koja ima pogon u Port Arturu, Teksas) ali nije i američka firma (prvo pogon bio u vlasništvu Texaco-a, a sada je JC između Shell-a i Saudijaca). Na kontinentu treba spomenuti i kompaniju Petro-Canada.

II+: Exxon Mobil i Philips 66.

Azija:

SK (pretežno II+, prodaju se i u Evropi ali naročito u USA, gde su gotovo „podelili“ tržište sa EM-om gde Sk drži niže viskoznosti a Ameri veće) te ostali Korejanci: GS Caltex (prema mestu proizvodnje) i S-Oil; nešto malo proizvodi Petronas a nešto više FPL na Tajvanu i PetroChina (CNPC) u Kini.

I da se vratimo na temu ... Evropa.

U Evropi (jadnoj nam po ovom pitanju) situacija je sledeća:

Puralube, Nemačka (najveći kapacitet); Viscolube, Italija; EcoStream (Finska) ... svi između 50 i 100 hiljada tona po redosledu navođenja. I još Eni sa ispod 50 hiljada tona. Ukupna proizvodnja jedva da premašuje (ako uopšte) trećinu  proizvodnje III bazne grupe, dok je u ostalom svetu obrnuto.

Šire u regionu su još samo pogoni u Kataru (Shell) i Turmkmenistanu (Srednji Istok) koji jedva da je EMEA (izlaskom na Kaspijsko jezero (more) se tako provlači), tj. u Aziji.

Shell još uvek ne prodaje velike količine u Evropi ali se to treba očekivati (iz godine u godinu, da raste). Kapacitet GTL-a po pitanju HC ulja II bazne grupe je veći nego svi kapaciteti u Evropi (trenutno).

Najave:

Puralube najavljuje (doduše skromno) proširenje kapaciteta i nova rafinerija (baznih ulja, po Chevron-Lummus tehnologiji) u Novom Sadu (NIS) gde su HC ulja tek pod dva (naftenska BU su glavna). I to je sve što se Evrope tiče. Naravno u Rusiji je u planu više pogona (kombinovana proizvodnja II i III grupe) što je uglavnom već spominjano u tekstu o III grupi BU, kao i SK-Repsol pogon u Španiji koji će manjim delom proizvoditi i ova bazna ulja.

Dok se sve to ne ostvari (u naredne 2-3 godine) Evropa ostaje veliki uvoznik BU II grupe.

Na kraju ali ne i po značaju: ChevronTexaco i ExxonMobil nisu samo vodeći proizvođači već su i lideri u tehnologiji. Tako da je većina pogona u svetu bazirano na njihovim tehnologijama. Hidrokrekovana ulja se često (ali ne i isključivo, najbolji primer buduća rafinerija Novi Sad) proizvode u velikim rafinerijama gde se proizvode (kvalitetna) goriva. Tako se za količinu „otimaju“ dizel i bazna ulja, te je (naročito u Evropi) čest slučaj da prevagne „ceđenje“ dizel goriva (više se isplati).