Interval zamene motornog ulja - Konačna granica (deo prvi); Motor Oil Changing Interval - Final Frontier (part one)

Uvod (Preface)

Koliki je maksimalni interval zamene?

Koliki je maksimalni interval zamene kod pojedinog automobila?

Koliki je maksimalni interval zamene kod pojedinog ulja?

Šta je zapravo važnije? Vrsta automobila ili konkretno ulje?

1. Preporuka proizvođača automobila: ovo je primarno i treba ga se držati što više i što bliže. Možete skratiti intervale ali ne preterujte u tome. Izbegavajte da ih produžavate osim u slučaju da vozite mnogo više dugih relacija, dosipavate bar litar ulja na 10k km ili koristite kvalitetnije ulje od preporučenog. Obično je potrebna kombinacija prethodnih parametara da bi se utvrđeni interval prekoračio.

2. Preporuka proizvođača motornog ulja. Odmah do prethodnog.
Naročito ukoliko je vek trajanja ulja manji od preporučenog od strane proizvođača automobila (motora). U USA vrlo redak slučaj (7500milja za automobil a samo 5000milja za (mineralno) ulje kao jedan od retkih primera). U Evropi češći slučaj. Preporuke od 30k km uz upotrebu polu-sintetičkih ulja na drže vodu (ukoliko je isto eventualno alternativa) već treba stati na 20k km.
Obrnuti primer kada proizvođač ulja dopušta više a preporučeno je manje je takođe zanimljiv. Primer AMSOIL-a je čak i preterivanje na ovu temu ali je činjenica da ako ne može svih 25k milja uglavnom može 20k milja ili bar 15k u slučaju da je preporučeno 10k i 7500milja respektivno. Otpilike duplo više. Ovo su krajnje i ne preterano preporučljive granice a i primer je sam rub mogućeg.
Primer dva: 5W-40 za koje se kaže da može i do 30k km (zavisno od proizvođača motora, što ima uticaja ali nije „sveto pismo“). Vaša je preporuka da ulje menjate na 15k km. Šta raditi? Ukoliko ne pređete vremensko ograničenje možete da gurate i do 20k km, za više nije preporučljivo (iako moguće) jer mnogo zavisi od slučaja do slučaja, načina vožnje i vrste vožnje kao i opštih uslova prilikom vožnje.
Kod svih primera produženja intervala zamene ulja podrazumevaju se normalni (naročito lakši) uslovi rada motora i više od polovine pređenih kilometara van grada.
Strožiji uslov o polovini radnih sati motora u uslovima vožnje van grada je poželjan.
Uz ovaj poslednji i solidno dolivanje ulja (menjanje filtera u toku izmene ulja baš zbog toga ukoliko motor troši jako malo ulja) uz ulje više kategorije kvaliteta mogu da omoguće i do 50% duže intevale zamene. Ipak kako će u tekstu biti pokazano ovo ne radite napamet već ukoliko to zaista želite uradite makar analizu na standardnom intervalu zamene ulja ili 20-30% većem od njega.

3. Kombinacija prethodna dva faktora i poznata logika „da je istina negde na sredini“ i ovde u dobroj meri važi. Dobrom procenom šta raditi uz odmeravanje prethodna dva faktora (kriterijuma) može se dosta precizno utvrditi inerval promene motornog ulja i koji je kako pokazuje praksa negde između prethodna dva. Vodite računa da „srednina“ nije aritmetička i na pola puta između prethodnih. Od slučaja do slučaja je bliže jednom ili drugom. Najčešće je (naravno) bilže preporuci proizvođača motora (automobila). Ponekad su intervali za teške uslove rada preterano zaštitinički postavljeni i obično se uz ulje kvalitetnije od traženog mogu (malo) i produžiti.

4. Skoro da je nepotrebno napominjati koliki je uticaj kvaliteta goriva na interval zamene ulja. Toliko da je to NAJZNAČAJNIJI pojedinačni kriterijum po ovom pitanju (i samim tim i posredno na dužinu veka trajanja vozila).
Lošije gorivo od propisanog ili neophodnog skraćuje životni vek motornog ulja za faktor 2 ili više dok dobar kvalitet goriva, naročito veći od propisanog, može da produži interval zamene motornog ulja 50% ili čak i više.
Prvo navedeno je uobičajeno do te mere da se čak i navodi u servisnim knjižicama ili tehničkim uputstvima i kod teretnih vozila je veoma čest podatak o tome koliko (km ili radnih sati) možete maksimalno koristiti ulje zavisno od kvaliteta goriva (uobičajeno je skraćenje 2 ili 3 puta zbog lošijeg kvaliteta dizel goriva).
Produženje intervala zamene zbog boljeg goriva se malo teže priznaje ali makar proizvođači ulja daju i tu mogućnost. Najčešći primer je korišćenje motornih ulja uz TNG (LPG) kao gorivo umesto benzina kada se navodi mogućnost 50% produženog intervala zamene. Slično je moguće i kod na primer Euro 3 dizel motora i goriva po E4 ili E5 standardu. U EU je uz dobar opšti kvalitet goriva smanjenje koncentracije sumpora 7 puta (E3 na E4) ili 5 puta (E4 na E5) samo po sebi dovoljno da bi se interval zamene produžio sa 15k km na 20k km ili sa 20k km na 25k km. Naročito ukoliko je slučaj E3 motora a E5 goriva. U zemljama sa nižim kvalitetom goriva (čitaj: gde su državne nacionalne kompanije glavni snabdevači) prelaz za dve kategorije je tek nešto što se računa te za Srbiju odnos sličan gornjem važi za: D2-Euro3 i motor Euro 2 sa Euro 4 ili 5 gorivom.
U manjoj meri važi i za benzine i tu je NIS (na žalost) „vrh dna“ sa benzinima koji mogu da imaju (po propisima) i do 650ppm sumpora (u praksi 100 do 500) što je neslavni evropski rekord. Na sreću i tu se nešto menja ali jako sporo.
Uprediti ovakav benzin sa benzinima sa „nula“ sumpora je slično kao i uporediti D2 sa Euro 4 dizelom. Sa tako lošim benzinom polovina evropskog intervala zamene nije preterivanje a dve trećine ili tri četvrtine apsolutni maksimum koji bih mogao da savetujem.

5. Koliko tip ulja (kategorija) utiče na interval zamene ulja?
Oni koji ne znaju zaklanjaju se iza (vešto postavljene) fraze: „sa polu-sintetikom i full sintetikom možete da pređete više km nego sa mineralnim ali vam niko ne može reći koliko.“
Ajde da budem taj Niko (kao Odisej kod Polifema) i da negiram (ili potvrdim imenom svojim a zovem se „Niko“ tako su me zvali otac i mati, tako i sam sebe počinjem da zovem lutajući morima neznanja i predrasuda dugi niz godina).
Dakle, Ja – Niko kažem:
Moja omiljena „postavka“ („scene“) je: ako je mineralno = 1, polu-sintetika = 1,5 dok je sintetika = 2,5. Manji (manje sigurni u sebe) proizvođači obično navode odnos: 1:1,5:2 dok oni veći (samouvereni) kažu: 1:2:3. Naravno sve navedene vrednosti su zaokružene prema najmanjim „celim“ (nisu svi) brojevima. Istina je verovatno u odnosu prostih brojeva 3:5:7 ili najbliži istini i neopterećen tako „finom matematikom“ je 3:5:8 što je zapravo i odnos krajnjih dometa svake od pojedninačne kategorije ulja: 15k km, 25k km i 40k km respektivno. Ili drugačine rečeno tipičnim (i prosečnim) preporučenim od 10 (12) hiljada km za mineralna, 15 (20) hiljada km za polu-sintetička i 25 (30) hiljada km za potpuno sintetička motorna ulja.
Naravno da je deo istine u onako sročenoj (dostojno sofista i naravno kukavica) rečenici u tome da je u to zadenuta davno poznata istina koja kaže da je (skoro) svaki slučaj poseban i da se treba razmatrati za sebe. I zaista je tako. Doduše može se po vrsti ulja i vozila napraviti prilično precizno uopštavanje ali fine razlike koje se provlače unutar ±20% od okvirnog su zaista priča za sebe i od svakog pojedinačnog vlasnika automobila i načina njegovog korišćenja.

Jedno je sigurno:

Ekstemno kratki ili ekstremno dugi intervali zamene svakako nisu nešto što se preporučuje.

Produženi intervali zamene su mogući uz mnogo iskustva, laboratorijskih analiza (makar jedne u realnim uslovima) i uz koliko-toliko dosipavanje ulja. Sintetička ulja uz više dosipavanja (menjanje filtera u tu svrhu na 10 do 15k km) dopuštaju teorijski jako dugačke intervale zamene. Ipak to nije savet i nije baš da važi mit da ulje i ne treba menjati. Neki realni maksimumi su 2 puta od preporučenog od proizvođača ali i to uz posebne uslove i vožnju na dugim relacijama. Iako nije tema samo da spomenem COT (Clean Oil Technologies) sistem koji dopušta izuzetno duge intervale zamene (više stotina hiljada km ali kod teretnih vozila koja i standardno imaju 80 do 120k km za duge relacije). Ovde takođe ne spada ni SynLube koji omogućava makar 80k km (pa do 240k km) kod automobila ali to je isto posebna priča.

Izuzetno kratki inervali zamene su takođe nešto što treba izbegavati. Naravno ukoliko proizvođač propisuje (naročito za teške uslove) takve ili vozite u izuzetno teškim uslovima ili samo teškim (npr. mnogo voženje na leru u gradskoj gužvi, preko 90% pređenih km), ni 5000km (pa ni 3000km) često nije prekratko. Ipak u normalnim uslovima sve ispod 10k km (ili 7500km za loše dizel gorivo) nije samo bacanje para već i loša usluga motoru zbog činjenice da se ulje najbrže degradira u prvih par hiljada km (desetina radnih sati motora) kao i zbog toga što motor po pređenom km najveće habanje ima (zapravo) sa novim uljem! Ovo iz više razloga od kojih je glavni to što svako ulje ima "time realising" aditive, kojima (kako samo ime kaže) treba vremena da ispolje svoju funkciju. Ovi aditivi su baš oni za smanjenje trenja i sprečavanje habanja motora.