TEST - REZULTATI; TEST - RESULTS

"Znam znam, sinak, brojke ne lažu, bolje mi je da ne gledam, možda sam jos uvek tamo (bolje da ne gledam to ulje, možda sa njim još može da se vozi)"

„I know, I know, son, figures do not lie, it is better not to look, maybe I am still there (better not to look at that oil, maybe it is still good for the car)“

1. TBN (Ukupni bazni broj; Total Base Number), mgKOH/g: 5,28

2. Viskoznost na 40°C (Viscosity on 40°C), mm²/s (SRPS ISO 3104-2003): 87,77

3. Viskoznost na 100°C (Viscosity on 100°C), mm²/s (SRPS ISO 3104-2003): 13,85

4. Indeks viskoznosti (Viscosity Index - VI), SRPS ISO 2909-2007: 162

5. Koncentracija gvožđa (Fe) u ulju (Iron (Fe) concentration in oil), ppm: 37

6. Koncentracija bakra (Cu) u ulju (Copper (Cu) concentration in oil), ppm: 8

7. Koncentracija olova (Pb) u ulju (Lead (Pb) concentration in oil), ppm: 35

8. Koncentracija cinka (Zn) u ulju (Zinc (Zn) concentration in oil), ppm: 1150

(9.) Opis stanja uzorka: „Uzorak donet u sivo obojenoj flašici od 0,5 l sa plavim zatvaračem od kis. vode. Uzorak je neprozirno mrke boje, bez vidljivih mehaničkih nečistoća. Miris se meša od nove boce i rabljenog ulja (Ulje je rabljeno 12500km prema inforaciji od ovl.lica).“

Sample Description: „Sample is brought in gray (plastic, PE) 0.5 liter bottle with blue cup from mineral water. Sample is opaque (dark) brown colour, without apparent (visible) mechanical impurities. Odour is mix of new bottle and used oil (oil is used 12500km according to information from authorized person)”.

Citat je od strane ovlašćene laboratorije. Quote from authorized laboratory.

DISKUSIJA (REZULTATA); (RESULTS) DISCUSSION

Opšti zaključak: po svim parametrima korišćeno ulje je još uvek pogodno za upotrebu.

General conclusion: Used oil is still suitable for the application in compliance with all above parameters.

1) Ne postoji definisana oblast (zahtev) za ovom vrednošću. Vrednost TBN od 5,28 je više nego dobra posle 30% većeg intervala zamene od preporučenog i uopšte za 13.000km. Više o ovome u sledećem tekstu. Sada samo da naglasim da postoji više gledišta na to kolika ova vrednost treba da bude da bi ulje još uvek bilo upotrebljivo.
Klasično gledište kaže: ulje je upotrebljivo ako ima polovinu početne vrednosti TBN ili dokle god je TBN veće od TAN.
Kataloška početna vrednost korišćenog ulja je TBN = 8. Čak su u ovlašćenoj laboratoriji sumnjali da je ta vrednost prava i tipovali da konkretno ulje ima tek 7,5 ili da je 7 do 7,6.
Po ovome je ulje više nego pogodno za korišćenje a neka od modernih ulja kao nekorišćena imaju tek 6,0 ili max. 6,5 a predviđena su za produžene intervale zamene, obično za 30 do 40k km.
Kako TAN nije rađen može se samo nagađati ali ta vrednost ne bi trebala da bude veća od 3. Kako god, autorovo mišljenje je da bi 3,0 bila dobra granica za TNG i ED kao i bolje benzine a za sadašnji NIS-ov nekih 3,5. Za lošija (dizel) goriva bi mogla da se crta povuče na 4. Naravno na sve ove vrednosti nekih 0,5 kao „garancija“ nije na odmet.
Sve u svemu: pad sa 7,5 (ili 8) na 5,3 je jako mali i po ovom pitanju je ulje „odradilo“ odličan posao, zapravo pokazalo se kao jako dobro.

2) Zahtevi za viskoznost na 40°C ne postoje (nisu propisani) te bi ovde mogla da prođe i lošija vrednost. Ipak treba sve gledati kroz prizmu indeksa viskoznosti. U tom slučaju bi ova vrednost trebala da bude u intervalu 80 do 100 ili 85 do 100, što manja to bolje.
Novo ulje kataloški ima nekih 95 ali to nije prava vrednost već je negde oko 90. Pad sa 90 (ili max. 92) na 87,77 je jako mali i zapravo se može reći da je ulje unutar tolerancija za novo ulje!! Jako dobar rezultat.

3) Zahtevi (po laboratoriji) bili su da ulje bude unutar SAE 40 granica (12,5 do 16,3). Ovo je visok i veoma oštar kriterijum. Uzima se da je dobro i ± 15% (malo izvan SAE granice), a da zavodoljava (dopušteno) je i svih ± 25% ili za porast čak i 30%.
Novo ulje ima (kataloški): 14,4 mm²/s a zapravo 14 do 15. U proseku najverovatnije 14,5. Posle 11 meseci i blizu 13k km ulje ima 13,85!? Koliko je ovo dobro? Izuzento!!
Nepunih 4% manje od novog ulja je beznačajno, uz mogućnost da bude svega 1% ili maksimalno 7,7%. Sve i da je 10% bilo bi vrlo dobro. Ovo je zapravo vrhunski rezultat. Ni solidno dosipavanje ulja ne može osporiti neverovatnu činjenicu da radna viskoznost (jednog 10W-40 ulja) praktično „nije mrdnula“ za ceo eksploatacioni period.

4) Za indeks viskoznosti granice nisu postavljene. Ulja 10W-40 imaju obično 145 do 165. Korišćeno ulje ima vrednost od 162 dok novo nekih 156 ili 158 (zapravo 155 do 165). Znači postoji mogućnost da je ova vrednost čak i veća nego kod nekorišćenog ili da je zapravo ista ili u najgorem slučaju 2% manja. Vrhunski rezultat!!

5) Dozvoljena Fe koncentracija je max. 100ppm ili po novijim i strožijim normama 75ppm. Dobijenih 37ppm je izuzetan rezultat. To je tek malo više od trećine ili nepuna polovina od dozvoljenog i dopušta još dosta km da se pređe.

6) Bakar je dozvoljen sve do 40ppm. Analizom je dobijeno 8ppm. Ovo je tek jedna petina dozvoljenog i više nego dobra vrednost, naročito ukoliko se uzme da je interval izmene bio dobrano van fabrički preporučenog.

7) Olovo je dozvoljeno do 50ppm. Za modernije motore i po strožijim normama tek 20ppm. Ipak je ovde prva vrednost ta koja je merodavna. Ovaj element je najbliže granici ali dovoljno daleko da bi interval mogao biti i značajno duži. Kritika da je efekat dolivanja ulja taj koji je smanjio koncentraciju je tek delimično na mestu jer bi i dalje bilo zadovoljen uslov da granica nije pređena. Osim toga sve i da je koncentracija i 55ppm samo po sebi nije diskvalifikujuće uzevši u obzir druge rezultate. Za konačnu ocenu nedostajalo bi nekoliko analiza ali je kao princip O.K. – znači granična vrednost jednog od elemenata ne mora da znači da ulje više nije za upotrebu. Ovde je pak vrednost na 0,70 od granične te je očigledno da je stepen sigurnosti više nego dovoljan. Više o ovome u trećem delu teksta o testu.

8) Nema granice za vrednost cinka. On potiče (uglavnom) od aditiva. Uobičajeno je da se dozvoljava smanjenje vrednosti (gubitak) od 20% aditiva do punog intervala zamene ulja.
Vrednost za SL ulja je različita ali kod proizvođača ulja o kojem govorimo je na maksimalnih 1200ppm. Nakon završenog ciklusa korišćenja ostalo je praktično isto (1150) ili manje za tek 4%. Izuzetno. Ipak treba naglasiti da je jedan deo cinka verovatno iz prašine. Iako je urađene sve da se to smanji (zamena filtera vazduha u toku testa) sigurno je jedan deo odatle. Teško je reći koliko je to. Analiza silicijuma (Si) bi posredno dala okvir uz urađen fosfor (P) čime bi se lakše procenilo koliko je cinka iz ZDDP-a.
Ipak sasvim je izvesno da više od 100ppm cinka u ulju ne može biti iz vazduha (prašine), te bi 1050ppm posle 128,5% fabričkog intevala zamene bilo više nego dobar rezultat. Smanjenje od tek 12,5% (jedna osmina) je više nego dobro. Granična vrednost od (uslovno) 960ppm Zn je još uvek dovoljno daleko da se zamena ulja mogla izvršiti i znatno kasnije.

9) Opis ulja. Kako vam zvuči? Dosta dobro? I bolje je od toga. Zapazite da je miris ulja bio tek neznatan i da je jedva pokrivao miris nove boce od PE. Nije bilo ni mehaničkih nečistoća a mrka boja je oznaka za nešto što bi laici ipak nazvali „tamnim“ ili čak „crnim“. Da bi se izgledom ocenilo ulje (makar u vidu opšte procene) treba dosta iskustva. Ako bi na skali od 1 do 5 ocenjivali samo boju ulja, većina bi dala 2 (zadovoljava), ja sam to ocenio kao 3 a iskusan šef laboratorije kao 4 (vrlo dobro). Ocene su samo orijentacionog karaktera i samo malo bolje definišu impresiju ispitivača. Ukupno stanje nakon tolikih pređenih kilometara je u laboratoriji ocenjeno kao „jako dobro“, a čak i vrsan znalac (autor) je istu takvu ocenu dao tek zahvaljujući posrednoj informaciji. Naime dok se ulje cedilo i to kad je prešlo u fazu „kap po kap“ po sunčanom danu se jasno videlo koliko je zapravo ulje bilo prozirno i kako je osnova ostala gotovo nedirnuta. U laboratorijskoj čaši je izgledalo malo lošije (jako tamno), međutim nije bilo ni vidljivih opiljaka (mada je to trebalo utvrditi filtracijom kroz fini filter što nije urađeno da se ne utiče na analize) niti bilo kakvih mehaničkih nečistoća. Drugo je čak i dato u izveštaju a prvo je oko iskusnog eksperta iz laboratorije ocenilo čak i bez dodatnih informacija.
U telefonskom razgovoru je rečeno (parafraza): ma ovo ulje izgleda odlično, da li ste sigurni da je to posle skoro 13k km? ... ma kakvo tamno, ovo je jako dobar izgled za rabljeno ulje uopšte, itd.
Kao što smo zajedno zaključili sama boja ulja nije kriterijum ali je zanimljivo razmeniti iskustva te je stručnjak koji se nagledao korišćenih ulja bio jako zanimljiv sagovornik. Iskustveno je i pre saznanja da o kom se vozilu radi već znao da nije teretno i da nije dizel a iako nije bio siguran tipovao je da je TNG pogon u pitanju.
Iako nije relevantno nije loše navesti (kao zanimljivost) kako se kretao izgled ulja tokom eksploatacije. Prvih 5000km, „čisto kao suza“ (uzmite u obzir da je pre toga bila čista sintetika i motor izuzetno čist), na nekih 7000km javili su se prvi znaci promene boje ulja ali do promene filtera i 8750km i dalje je ulje bilo jako prozirno. Prilikom promene filtera se ipak videlo da je ulje već malo tamnije ali je boja počela da se menja bitnije tek posle 11000km. Ništa ne znači ali eto kao mali prilog.

Na kraju treba naglasiti da je ulje zadnji put doliveno na oko 10.100km kada je sa cca. 2,5dcl (250-tak ml, po merenju 254) bilo dopunjeno „do vrha“. Do promene ulja nivo je spao na otprilike polovinu na mernoj šipki, uz potrošnju od oko 2dcl na 1000km. Naravno nivoi su okvirna stvar a ukupna količina ulja je merena nakon njegove zamene uz jako dugo ceđenje istog pri čemu je pre toga bilo zagrejano na radnu temperaturu. Uzorak je uzet nakon potpunog ceđenja ulja (celokupne količine) i homogenizacije u vidu višeminutnog mućkanja u kanti od (istog) ulja od 5lit. pri čemu je bilo dovoljno mesta da se isto i obavi. Uzorak je uziman iz nekoliko puta prilikom presipavanja uz povremeno mućkanje primarnog kontejnera za ulje (kantice) tako da se može smatrati dobrim srednjim uzorkom. Ulje je poslato na analizu nekoliko nedelja kasnije uz dobro zatvorenu bocu koja je držana na mračnom i hladnom mestu.

P.S.
Moram da napomenem da su analize rađene u 2 laboratorije. Prvih 4 rezultata (i opis) je rađeno u akreditovanoj laboratoriji. Analize elemenata rađene su pomoću AAS metode (emisiona spektrofotometrijska metoda) u takođe akreditovanoj laboratoriji ali ne i po ASTM. Analize su rađene po metodama koje koriste akreditovane laboratorije i na opremi koja ima dovoljnu tačnost i preciznost za određivanje od strane viskostručnog kadra tako da se rezultati mogu smatrati relevantnim. Zbog ovoga rezultate 5 do 8 bi strogo gledavši morali da smatramo tek okvirnim. Ipak znajući ljude koji su radili i delo učestvujući u radu garantujem da rezultati nisu većeg odstupanja od ±10%. Uzgred ova vrsta analize (AAS) i daje rezultate koji se zavisno od laboratorije mogu razlikovati nekoliko % (±5% najčešće). Određivanje viskoznosti (kapilarom) je mnogo preciznije i obično se uklapa u 1%. TBN kao i svaka titracija može imati 1-2% greške ali nije toliko bitno u celini; dobijenih 5,28 je sigurno sredina između mogućih 5,18 i 5,38 (na primer) kao krajnjih granica.

Sve u svemu, rezultati su jako pouzdani u svakom smislu, počevši od uzorkovanja do rezultata laboratorije a uslovi su jako precizno praćeni (što je bilo prilično naporno uz ostale obaveze).