G-Energy, Start u velikom stilu (Hype Start)

"ADAPTING TO ANY SITUATION"

Povod za dodatni tekst je konačna (i nadam se neopoziva) promocija G-Energy serije motornih ulja. Naravno G brend ulja obuhvata i: G-box menjačka (uključujući i ATF), G-Profy teretni program i G-Motion serija ulja za dvotaktne motore.

Dakle D-day je bio 20.oktobra uz prilično glamura. Pravi Hype, makar na velikom domaćem tržištu.

Slogan za seriju i reklamnu kampanju je: „Adapting to Any Situation“. Ovo nije čist marketing već samo marketing koji prati tehnološku postavku (jako dobro) ovih ulja. Slično Lukoil-u (ali i recimo Mobil-u) sistem aditiva koji se koristi aktivira pravu komponentu u pravo vreme, bilo da je hladan start u pitanju, vožnja u visokim obrtajima ili stani-kreni gradska vožnja. Naravno da se podrazumeva da moderno motorno ulje ima komponente za razne uslove vožnje u svom sistemu aditiva ali je dobro znati da se ne radi o običnom paketu aditiva za određenu kategoriju kvaliteta nego da su izvršene male modifikacije čime se makar za nijansu odskače od proseka industrije.

Ovo je praćeno i odličnom reklamnom kampanjom u kojoj je polazna tačka spot od 30 sekundi u kome je glavna uloga (i zaštitno lice brenda) engleski glumac Jason Statham (poznat iz „Transportera“ ali i „Sneča“ i „Čađave dvocevke“) dok je režiser Jan de Bont ("Speed", "Lara Croft: Tomb Raider"). Skupo ali vredi.

Ništa posebno ali Holivudski i profesionalno. Jason je zaista „facko“ te bolje nisu mogli da odrade ovaj deo. Autor bi voleo i drugi deo iz drugog dela Transportera, varijacija na scene iz garaže gde Jason uz pomoć ULJA uspeva da isprebija 10-tak protivnika, no za to treba malo i autorskih prava. U svakom slučaju dobro je što je počelo sa originalnom autorskom postavkom makar bio i kliše. Inače snimljene su dve reklame a druga je ostavljena za sledeću godinu. Osim toga Jasnon Statham je učestvovao i u foto sešnu gde je napravljeno više fotki za postere, kalendare i bilborde.

Kampanju inače vodi Russian Ogilvy Group (svaka čast).

Zapravo prva prezentacija brenda (dan ranije) je održana zapravo u Torinu gde je i sedište Italdesign-Giugiaro, jednog od vodećih studija za industrijski dizajn u svetu, koji je seriji dao vizuelni identite. I zaista dizajn je na visokom nivou te ambalaža (sa etiketama) zaista izgleda izvanredno te je sam svetski vrh u tom domenu trenutno.

Pet dana kasnije sledi i konferencija za štampu u Beogradu. Konačno bi u novembru na svim većim pumpama NIS-a ova ulja trebala da osvanu.

Dobra vest (za konkurenciju) je da je kapacitet blederice u Bariju tek 30 hiljada tona ulja i 6 hiljada tona maziva što je približno potrošnji Srbije. Obzirom na sva tržišta G ne namerava da u narednih 2-3 godine pokrije više od 20-25% (sa sve Nisotec-om) praktično domaćeg srpskog i 5 do 10% ostalih planiranih tržišta u regionu. Ovo je dobra vest za konkurenciju koja se može pregrupisati za to vreme i zaista videti šta mogu prodavati i po kojoj ceni.

Za više (51%-?) bi verovatno morali da uključe široku mrežu distribucije te i male str-ove što je malo komplikovanije a neophodno jer sve preko 20% ne može se ostvariti samo preko NIS pumpi i velikih sistema. Uostalom ljudi iz NIS-a su godinama bili zaštićeni te ih treba dobro prodrmati da bi mogli da se bore sa manjima od sebe kojima je svaki prodati litar pitanje opstanka. Takvu motivaciju preko postojeće radne snage ne mogu ostvariti.

No oni su toga i svesni. Dokaz je kako akcija na „secikese“ koji su krali gorivo tako i celokupnom pričom o svojim uljima. Malo kasne ali ionako igraju na duge staze te par meseci gore-dole nije od velikog značaja.

Šta je novo? Četiri nova ulja u odnosu na tekst iz avgusta 2010.

Doduše dva su varijacije već postojećih (5W-30 i 10W-40) a jedno nije namenjeno tržištu Evrope ali je jako zanimljivo i ako se slučajno nađe i ovde moguć je kao potajni favorit (10W-30). Tu je naravno i 15W-40 ulje i to polu-sintetičko (ili makar delimično sintetičko).

Najvažnije je da G veoma dobro shvata stanje na tržištu. U tom smislu je najvažnije proširenje asortimana u 5W-30 viskoznoj gradaciji koja je dominantna za trenutno aktuelne automobile.

G-Energy F Synth 5W-30

Za razliku od EC verzije u istoj viskoznoj gradaciji ova je manje namenjena ekonomičnoj vožnji a više za motore koji traže veće performanse i HTHS vrednost preko 3,5mm²/s.

Iako pretežno namenjeno automobilima GM grupe (praktično svi modeli od 2000. na ovamo) ima i širu grupu kojoj je prikladno. Od BMW motora od sredine devedesetih do sredine prve decenije XXI veka (shodno LL-01 standardu) tu su i svi mercedesovi motori kojima je propisana ova kategorija viskoziteta osim dizela sa DPF ili benzinaca sa TWC jer ovo ulje jednostavno nije Low SAPS. Ipak standardi koje ispunjava su maksimalni ne računajući najnovije ekološke (po pitanju obrade izduvnih gasova) te ako gledam samo performanse, i najveći zahtevi su ispunjeni. Nije pogodno za dizelaše VW grupe sa sistemom pumpa-dizna i neke od najnovijih benzinaca ali ispunjavajući VW 502.00 nameće se kao odlično rešenje za sve modele VW grupe koji imaju ovaj zahtev.

Ispunjava sledeće standarde: ACEA A3/B4, API SM/CF, MB 229.5, VW 502.00/505.00, BMW LL-01, Renault RN0700 i Opel LL-A/B-025.

Kako je praktično sve sa standardima već rečeno samo kratak zaključak: vrhunac „klasike“ standarda.

Tipične osobine:

Specifična gustina (na 15°C, kg/m³): 856, kinematička viskoznost na 40°C: 69mm²/s a na 100°C: 12,2mm²/s. Indeks viskoznosti: 176. Tačka paljenja: 238°C a tačka stinjavanja: −36°C.

Vrlo dobro. Nije izuzetno a deo duguje i samim standardima naročito GM. Iznenađuje malo veći indeks viskoznosti od očekivanog. Teško je reći bez dovoljno podataka o čemu se radi ali je vrlo verovatno da je u osnovi ovog ulja ili deo PAO base stock-a (i/ili sintetičkih estara) ili su korišćena najkvalitetnija bazna ulja III grupe VHVI (Very High Viscosity Index). Verovatnije je ovo drugo a samih polimera verovatno nema u prevelikom procentu, uostalom tačka tečenja posredno potvrđuje obe tvrdnje iz ove rečenice.

G-Energy S Synth CF 10W-40

Je samo (pod)varijanta istog ulja bez CF u oznaci. Oznaka označuje jedini API standard koji ulje ispunjava. Ukratko ovo je Diesel varijanta postojećeg polu-sintetičkog ulja.

Gazpromneft brzo shvata da je dizel gorivo u Evropi jako popularno (za razliku od Rusije) i da bi ovakvo ulje bilo dobro imati u samom startu.

Ispunjava sledeće standarde: ACEA A3/B4, API CF, MB 229.1, VW 501 01/505 00.

Oni ukazuju da iako je moguće koristiti ga i kod benzinskih motora nije i preporučljivo, verovatno (ako ništa drugo) zbog visokog sadržaja sulfatnog pepela. Još manje je dobro koristiti ovo ulje za TNG pogon.

Tehnički podaci su praktično identični ulju bez CF u svom imenu ali nije loše podsetiti ih se:

Specifična gustina (na 15°C, kg/m³): 872, kinematička viskoznost na 40°C: 100,3mm²/s a na 100°C: 14,7mm²/s. Indeks viskoznosti: 153. Tačka paljenja: 225°C a tačka stinjavanja: −36°C.

Nedostaju značajni podaci te ostaje nada da će proizvođač proširiti tabelu sa njima u skorije vreme. U odnosu na običnu (non-diesel) varijantu razlika je verovatno u većem procentu detergenata i disperzanata kao i većoj TBN vrednosti. Shodno tome i malo veća cena ulja.

G-Energy S Synth 15W-40

Polu-sintetičko ulje u 15W-40 viskoznoj gradaciji. Ima još ovakvih tvrdnji ali ne toliko direktnih. Jedini slučaj polu-sintetičkog 15W-40 uz ovaj je Eneos. Ti i tamo neke manje firme takođe daju ovakvu klasifikaciju. Strogo gledavši ova ulja bi trebalo (nemački precizno) nazivati mineralna ulja sa sintetičkim komponentama (kao Liqui Moly koji ih ima u svojoj ponudi). Osim kompanije LM takva ulja imaju i Comma, Motul i drugi.

Kako god na pitanje ima li delimične ili polu sintetike u 15W-40 viskoznosti odgovor je izgleda DA. Naravno G samo koristi preterivanja onih pre njih u označavanju ove kategorije. Od „polu“ se stiglo do „četvrt“ sintetike te je tako i postalo moguće da se i 15W-40 uklopi u tu kategoriju. Uostalom uz manje polimera to je bilo itekako moguće ali ne i isplatljivo. Na žalost moram reći jer bi HC ulja (čista) ili čak i delom PAO mogla itekako da budu 15W-40 i indeksa viskoznosti oko 140. Kod HC ulja je glavni problem to što često imaju tačku stinjavanja od oko (ili nešto iznad) –20°C te su polimeri neophodni da bi se ona spustila za 7 do 10 stepeni cel. ali onda ulje pređe u 10W-40 viskoznu kategoriju.

Kako god jedno je sigurno, ovde imate ulje jako dobre osnove koja je na nivou mnogih 10W-40 ulja.

Naročito je pogodno za vozila iz osamdesetih i devedesetih ali i za one (pretežno benzinske) automobile posle 2000. koji mogu koristiti ovu viskoznu kategoriju makar kao alternativno rešenje („letnje“ za 2 zamene godišnje kod novijih motora ili za motore koji su prešli mnogo km i slično).

Ispunjava sledeće standarde: ACEA A3/B3, API SL/CF, MB 229.1, VW 505 00, ОАО «ЗМЗ» i Сертифицировано ААИ.

Sasvim u skladu sa ciljnom grupom. Nije za iole novije dizele ali njima ionako nije propisana ovakva viskoznost. Ulje koje je sigurno veoma pogodno za tržište Srbije i okolnih zemalja. Neizvesno da li će steći veću popularnost ali ne bi bilo neobično ukoliko to i postigne. Popularnost 15W-40 je još uvek velika a (iako više marketniška) polu-sintetička odrednica može ga učiniti jako traženim.

Tipične osobine:

Specifična gustina (na 15°C, kg/m³): 882, kinematička viskoznost na 40°C: 105,5mm²/s a na 100°C: 14,3mm²/s. Indeks viskoznosti: 138. Tačka paljenja: 195°C (?!) a tačka stinjavanja: −33°C.

Malo je čudan podatak o tački paljenja, ostalo je normalno. Indeks viskoziteta tek neznatno iznad uobičajenih 135 taman da implicitno ukaže da ima u sebi sintetičkih komponenti.

Tačka stinjavanja daleko bolja od proseka i tipična za 10W-40 ulja. Ovo omogućava upotrebu ovog ulja do –20°C. Verovatno da je uslovljeno zahtevima domaćeg (ruskog) tržišta gde su zime daleko oštrije.

G-Energy Far East M 10W-30

Ovo ulje samo da pomenem. Teško da će se uopšte naći u ponudi u Evropi mada nije isključeno. Namenjeno je ne samo automobilima sa dalekog istoka, kako samo ime kaže, već i njihovoj klimi (Kina, Južna Koreja i Japan, i naravno cela Jugoistočna Azija).

Sintetičko ulje ove kategorije prava je poslastica naročito za „nostalgičare“ koji iz neopravdanih (ali emotivnih i stoga nepobedivih) razloga ne vole visok sadržaj polimera (modifikatora viskozniteta).

Dodouše odradilo bi posao i na Balkanu ali je pre svega za Italiju i to Južnu Italiju gde se ovo ulje i proizvodi (Bari). Manje varijacije temperature u toku godine, toplije zime sa retkim mrazom i to tek par stepeni ispod nule, i topla leta ali gde temperatura opet ne prelazi 35°C prečesto.

Toliko o novinama. Treba još pomenuti da blending postrojenje u Bariju jeste srednjeg kapaciteta (za branšu) ali sa naglaskom da je i male zapremine suda za mešanje što je jako moderan pristup. Za razliku od starog blending suda koji ima Galax (80 ili čak 100 tona) koji sada zvrji prazan (novi je 10 ili 20 tona), sud od 10-tak tona (ili par njih) uz više prihvatnih rezervoara je mnogo fleksibilnije rešenje. Pogotovu kada imate širok asortiman. Sa druge strane asortiman i nije preterano širok. Nema velike divezifikacije što je ekonomski izuzetno a i olakšava proizvodnju. Mali blending sud (reaktor), ili nisko tonažni ali velike preciznosti („High precision low-tonnage blending“), je sa druge strane odlično rešenje i za postizanje vrhunskog kvaliteta. To su priznali i drugi veliki proizvođači te ili imaju više takvih ili čak kontinualni proces proizvodnje.

Dakle G je kročio na tržište Evrope. Nije im namera da brzo zagospodare, možda čak takvih (bolesnih) ambicija i nemaju. Ali jedan solidan deo Evropskog tržišta je njihov cilj i od toga neće lako odustati makar se borili sa više decenijskim iskustvom (sve manje od značaja) i toliko dugotrajnim stvaranjem brenda (ovo je već značajno).

Kako god početak ne može biti lak ali kvalitet je tu treba se samo dokazati u prvih par godina što ne bi trebalo da bude problem.