INA, RM i RNB - godišnji pregled (annual review)

Godinu dana je dobar vremenski period za dopunu tekstova i pisanje o novinama.

Zaista sam obećao jedan tekst posebno o INA novinama međutim njih nema za ceo tekst. Kod Rafinerije Modriča zapravo nema ništa novo kao ni kod RN Beograd.

Zbog toga će ovaj pregled ukazati na nedostajuće podatke iz originalnih tekstova o sve tri kompanije i kod INA-e opisati jedino novinu u uljima za komercijalni program.

U brzom pregledu mi se učinilo da ima par ulja o kojima nisam ništa rekao (i kod INA i u slučaju Optima) međutim temeljno sam napisao prve tekstove te zaista takvih nema. Optima ima par manje bitnih i starijih ulja za teretni program koja ni ovaj put ne bih pominjao.

INA

Nema suštinskog napredka u oblasti maziva. INA jeste napredovala u kvalitetu goriva dok Sajt izgleda manje-više isto. Pravi korporacijski, ne previše estetski doteran i pomalo dosadan. Ipak suštinski se nema šta zameriti jer je pravljen po šablonu za takve sajtove. Uz konstataciju da je malo zastareo tu bih priču o sajtu i završio.

Još jedna zamerka, koju bi izvrsno tehničko odeljenje INA moglo brzo rešiti, je nedostatak malo više informacija o uljima u katalogu. Makar nedostaju indeks viskoznosti i tačka stinjavanja, dok bi poželjno bilo navesti i Noack isparljivost, sadržaj sulfatnog pepela i HTHS viskozitet. Ovako, uz izvrsne bezbedonosne liste (MSDS), prosek kvare navedene samo najosnovnije osobine ulja. Kako se INA nema čega stideti zaista je čudno da se ne poštuju nepisani standardi o javno dostupnim informacijama. Uostalom ne treba ići dalje od MOL-a čijoj grupi INA pripada. Uraditi po tom šablonu i odličan posao!

Prvo podaci o nekim uljima kojih nema u originalnom tekstu ili su u međuvremenu izmenjeni prvenstveno zbog ispunjenja novijih standarda.

INA 505.01 5W-40

Polu-sintetičko (kako proizvođač pravilno navodi „djelomično“) visoko kvalitetno motorno ulje. Naravno kako je i u originalnom tekstu navedeno prvenstveno je namenjeno za motore sa sistemom pumpa-brizgaljka iz VW programa.

U tom smislu nije loše podsetiti da su Ford M2C 917-A i VW 505.01 praktično identični standardi i da se odnose na iste (VW) motore koji su ugrađivali i u Ford-ova vozila.

Zadovoljava zahtjeve specifikacija ACEA A3-02/B3-98 issue 2, API SJ/CF i Ford

M2C 917-A. Posjeduje upotrebne dozvole: VW 505.01(1999.)/505.00/500.00

i MB-Approval 229.1.

Na 100°C ima viskoznost od 14,5mm²/s dok je TBN vrednost 9,5.

Kod VW 505.01 ulja TBN vrednost od 9 ili nešto iznad je uobičajena.

INA Delta Sint 10W-40

Zadovoljava zahtjeve specifikacija ACEA A3/B3-08, A3/B4-08 i API SL/CF.

Posjeduje uporabne dozvole: VW 502.00/505.00 i MB-Approval 229.3.

Nije velika razlika ali postoji: sada su sve ACEA specifikacije po ACEA 2008. a ne po 2004. što jeste mala ali bitna razlika. API i VW specifikacije su ista ali umesto MB229.1 sada je tu MB 229.3 što jeste velika razlika koja se mora primetiti. Ovime se Delta Sint svrstava u sam vrh polu-sintetičkih ulja 10W-40 viskozne gradacije.

Na 100°C ima viskoznost od 14,2mm²/s dok je TBN vrednost 8,5.

Toliko o proizvodnom programu motornih ulja za automobile.

Iako sam prestao da pišem o komercijalnom delu, jako je poželjno da u dopunama pomenem i njega ako je o tom programu bilo reči u originalnom (prvom) tekstu. INA ima jedno (ali vredno) novo ulje za teretna vozila.

INA Super 2009 10W-40

Vrhunsko sintetično „low SAPS“ motorno ulje prvenstveno namijenjeno

podmazivanju teško opterećenih dizel motora privrednih (gospodarskih) vozila sa filtrom

čestica (DPF) te EGR ili SCR sistemima obrade izduvnih gasova, koji zadovoljavaju

Euro 4 / Euro 5 zahtjeve emisije.

Zadovoljava vrlo stroge zahtjeve specifi kacija ACEA E6-08/E4-07/E7-08.

Poseduje upotrebne dozvole: MB-Approval 228.51, MAN M 3477, Volvo VDS-3 i

MTU Type 3.1.

Na 100°C ima viskoznost od 13,7mm²/s dok je TBN vrednost 10,0.

Ranije je pomenuto da ima tačku paljenja veću od 225°C i tačku stinjavanja od –30°C.

Jako moderno i kvalitetno ulje. Zaista se može preporučiti najnovijoj generaciji teretnih vozila. Zapazite najnovije ACEA specifikacije gde je najzahtevnija E6 koja diktira Low SAPS norme i ima velike zahteve po pitanju smicajne otpornosti ulja.

MB i MAN propisi su najnoviji u obe kompanije i slični su utoliko što se temelje na ACEA E6 uz dodatne testove samih proizvođača. Propisuju i zamenu ulja posle pređenih 80 do 120k km, zavisno od uslova vožnje. Tipično je vremensko ograničenje od godinu dana.

Jedina zamerka autora: VDS-3 jeste zahtevan standard (za Euro 4 motore i produžene intervale izmene i do 100k km) ali je VDS-4 ipak najnoviji i najzahtevniji Volvo standard namenjen Euro 5 motorima. Ovako kvalitetno ulje bi moglo da zadovolji i te zahteve i zaokruži ciljnu grupu najnovije produkcije 3 velika (u Evropi vodeća) proizvođača dizel motora za teretni program.

INA Super 5

Mala dopuna za ovo „kamionsko“ ulje. U osnovnom tekstu od prošle godine navedeno je:

Zadovoljava zahtjeve specifikacija ACEA E2-96 issue 5 i API CG-4/CF-4/CF/SJ i MB 228.1 (što je već skromno).

Komentar je sad suvišan ili bi glasio „nije loše ali bi moglo i bolje jer sada ispunjava:

ACEA E2-96 issue 5 i API CG-4/CF/SL. Posjeduje uporabne dozvole (SAE 15W-40): MB-Approval 228.1, MAN 271 i Volvo VDS.

Potcrtane razlike su baš ono malo koliko je nedostajalo da inače dobro ulje bude ozbiljnije shvaćeno. U svakom slučaju bolje je usklađen kvalitet sa specifikacijama.

OPTIMA

Kod Rafinerije Modriča, na žalost, ništa novo. Tačno je da su prilično zaokružili proizvodni program još u vreme originalnog teksta ali bi neka varijacija na temu u smislu namenskog (po standardima) ulja 5W-30 viskozne kategorije dobro došla.

Što se tiče opisa ulja, od prvog teksta su sva na broju. Jednino nedostaju podaci za Modriča Eco plus koje jeste spomenuto uz navedene standarde koje ispunjava. Ovom prilikom ću navesti i tehničke podatke za tada novo ulje u produkciji.

Optima Eco Plus – tipične osobine:

Radna viskoznost na 100°C: 11,8-12,3 (12,1); indeks viskoznosti: 158. Viskoznost na 40°C: 75mm²/s. Tačka paljenja 230°C a tačka stinjavanja –35°C.

Sve su ove osobine bolje od ionako vrlo dobrog Optima Eco pa čak i manji indeks viskoznosti koji ukazuje na manji sadržaj polimera.

Nije se loše podsetiti (iako ima i u prvom tekstu) ispunjenih specifikacija ovog izuzetnog ulja:

ACEA A3/B4-04, VW 504 00/507 00, MB 229.51, BMW Longlife-04.

Magnum i Magnum Plus

Ispunjavaju iste standarde a lista je podugačka (i respektabilna):
ACEA A3-02/B3/B4-02, API SL/CF, MB 229.3 (odobrenje), VW 500 00/502 00/ 505 00, (odobreno) kao i 503 01 (odobreno), OPEL GM-LL-B-025 (odobreno), BMW L L-98 i PORSCHE i PSA.

Tako je pisalo pre nešto više od godinu dana. Nije se mnogo promenilo ali vredi navesti:

ACEA standardi nisu više iz 2002. već su svi iz 2004. takođe nije više API SL/CF već je kod oba API SM/CF. Kako im dolikuje i zaslužuju.

Protrčano je smao koroz HC Power 10W-40 te bih se ipravio svim podacima o njemu.

ACEA A3/B3/B4-04, API SL/CF, MB 229.1, VW 505 00/500 00/502 00 Approved.

Viskoznost na 100°C,mm2/s 14,3-14,8; Index viskoznost min. 150; Tačka paljenja 220°C (min.); tačka tečenja °C (max.) –30°C.

Kao i onda zaključujem da je jedno od boljih (vrhunskih) polu-sintetičkih ulja 10W-40 viskozne gradacije.

Što se brenda Optima tiče, pozitivno je to što su manje-više zadržali stare cene i bar delom kompenzovali rast kursa evra u odnosu na dinar. Ovo je povećalo konkurentnost ovog ulja. Ovo su inače uradili i neki uvoznici skupljih brendova. Ne bih prethodne cene tumačio „dranjem“ jer je zarada u procentima bila prosečna za branšu i region. Zarada i dalje postoji ali je jako smanjena i u apsolutnom iznosu se približava ekonomskoj klasi ulja. Naravno uz rast cena nafte svi, pa i RM, će morati da podignu cene.

Ovom prilikom ću ponoviti: Optima brend je sebi namenio značajnu ulogu u regionu a kvalitetom i cenovno se svrstao u Premium klasu. U njoj je gužva tek malo manja nego u ekonomskoj ali su i konkurenti mnogo jači. Zaista im želim da opstanu i istraju u tom nastojanju. Činjenica je da imaju dobru istoriju te prepoznatljivost na tržištima regiona. Ovo zaista pomaže prodaju i ambicije da se „pliva sa ajkulama“.

Međutim, i pored jake (finansijske) podrške novog vlasnika ova strategija će ići uz mnogo problema. Ne treba zaboraviti Gazpromneft koji ima velike ambicije na glavnim tržištima Optima brenda. S tim u vezi nije loše pomenuti da Optima jako zaostaje u dizajnu svoje ambalaže. Iako u branši to nema toliki uticaj kao u drugim industrijama (kozmetika), ipak nije bez značaja. Čak i Mobil i Shell kao najveći o ovome vode računa. Nemaju (ni jedni ni drugi) posebno fensi ambalažu niti su najbolji po tom pitanju u branši ali uvek prate trendove i uvek su iznad proseka. Činjenica da AMSOIL ima izuzetno zastarelu i ne tako lepu ambalažu je deo njihovog imidža. No oni su ipak poseban slučaj. Ukoliko se već cilja visok kvalitet može se i ići na takvu soluciju ali postoje dodatni troškovi da se takav stav objasni. Mnogi mlađi ljudi kojima Optima nije nešto na šta su slabi će sigurno biti starim dizajnom odbijeni. Uz kombinaciju sa visokom cenom (nespojivom sa dizajnom) čak i oni koji će pogledati ulje mogu da pomisle da je vrednost precenjena (pogrešno) povezujući (čak i podsvesno) kvalitet ulja sa opštim utiskom o ambalaži kao celini. Nije dakle važno biti u pravu često je važnije prilagoditi se činjeničnom stanju i opštim trendovima protiv kojih je teško boriti se.

Stoga preporuka autora: staru ambalažu je možda zgodno zadržati za proizvode koji su dugo na tržištu a za iole noviju produkciju bi trebalo zameniti.

Ne mora se ići daleko (a i košta) i angažovati svetski dizajnerski studio kao što rade najveći i najbogatiji, ali je promena zaista neophodna makar za grupu sintetičkih ulja.

GALAX

Teško je bilo šta reći bilo novo bilo zasnovano. RNB od prodaje nema baš pravi kurs. Firmu je napistio jedan broj značajnih (iako možda ne vodećih) ljudi što je u suštini najvažnije. Investicije i reklama vam ne može nadoknaditi okrnjen a nekada jak tim. I međunarodne kompanije su padale na ovom pitanju te je zaista ključno pitanje u modernom poslovanju već više godina pitanje ljudskih resursa uz opštu organizaciju kompanije. Sve drugo se da nadoknaditi. Ovo nije iz altruizma nego jedno pragmatično sagledavanje. Uz veliku konkurentnost bez jakih ljudskih resursa nemate nikakve šanse.

Iako autor nema dovoljno podataka, čini se da tamo još uvek ima kvalitetnih ljudi te bi vlasnik (Neochimiki) morao malo da ih izvuče na prave pozicije i možda dovede i nove ljude naročito iz branše.

Dobro smišljena strategija o strateškom partnerstvu sa Prista Oil na žalost nije dala veće rezultate. Da li ugovor nije bio dorečen ili je različitost interesa bila jača teško je bez pravih informacija reći. Postavljanje Galax brenda u ekonomsku klasu uz malu modernizaciju je bila dobra zamisao ali na žalost nije ostvarena bar ne u većoj meri.

Teško je i saznati šta se sa tim uopšte dešava ali stiče se utisak da je ugovor istekao ili je raskinut. Čak i da nije tako ide traljavo pa više i nije bitno.

Galax sada kusa svu podršku NIS-a i definitivno nije popularan u meri u kojoj inače zaslužuje. Ponovo pokretanje proizvodnje ulja u NIS-u u Rafineriji NS sigurno neće pomoći Galax brendu ali ni FAM-u. Ovaj potez svakako nije fer jer ako ste prodali dve najveće blenderice iz svom vlasništvu, da bi ojačali pozicije za prodaju cele kompanije i napunili državnu kasu, trebalo je makar 5 godina ostaviti tržište koje su FAM i RNB imali.

Doduše nužda zakon menja te činjenica da iako solidne ove privatizacije nisu dale očekivane rezultate. Dok se FAM još koliko-toliko bori, RNB je izgubila dobar deo tržišta koji su zauzele strane kompanije agresivnim (ali dozvoljenim) nastupom.

NIS zapravo nije imao kud. Prepuštanje 10 ili 20% tržišta je mnogo a zaostala im je blenderica u NS sa kojom dugo nisu znali šta da rade. Upravo se čini da je pad prodaje Galaxa napravio mesta za pun kapacitet pogona u NS (nekadašnji Novolin brend sada je Nisotec).

Kako god, Nisotec se cenovno pozicionirao na nivo FAM-a, dok Galax mora da ide sa nižim cenama, što zbog starije opreme (i neupošljenih kapaciteta) što zbog opšte pozicije brenda koje nisu ojačale, naprotiv.

Pozitivno je što su toga ljudi u kompaniji svesni. Dokaz su dva objavljena cenovnika (jul i septembar) koji su zaista jako dobro pozicionirali (možda i za nijansu niže) cenovni rang.

Možda su ulja Galax malo zastarela a svakako stare koncepcije. Možda im i kvalitet nije za premium klasu ali je još uvek makar zadovoljavajući i ima dobar odnos cena/kvalitet.

Naravno vlasnici novijih automobila imaju razloga za kupovinu skupljih marki ulja ali bi stariji vozni park (naročito iz devedesetih) mogao da koristi ova ulja uz (mora se priznati) veoma dobru cenu.

Čak i ako na cene iz cenovnika ne ide rabat još uvek su to solidne cene. Ukoliko veći kupci ili samo bolje platiše dobiju makar 10% dolazi se do konačne MP cene koja je za nijansu niža od FAM i NIS ulja, baš gde pripadaju.

Iskreno bi mi se svidela ideja da se nešto ozbiljnije uradi sa RNB. Možda brend Galax nije realno održati dugoročno ali bi pogon i ljudstvo (makar deo) mogli da budu inkorporirani u neki veći sistem. Vrednost vremenom samo može da pada ili da se održava uz velike investicije. Na potezu je Neochimiki.

P.S.

Moram se ispričati INA-i. Gore u tekstu sam naveo:
"Još jedna zamerka, koju bi izvrsno tehničko odeljenje INA moglo brzo rešiti, je nedostatak malo više informacija o uljima u katalogu."

U katalogu nema ali ima na tehinfo na sajtu proizvođača. Hvala čitaocu "kristina990" koji me je na ovo podsetio.
Bar nisam promašio da je tehničko odeljenje ZAISTA IZVANREDNO.
Sada mogu reći (sasvim slobodno i sigurno): INA ima najbolje informacije o svojim uljima uopšte (na planeti Zemlji). Ovo je zaista teško dostići i teško odmeriti ali za sada tako izgleda.
Tehničke informacije koje daju su na nivou Prista Oil-a, nedostaje samo (manje bitan) podatak o viskoznosti na granici pumpabilnosti (5 stepeni manje od standarda za W viskoznost) po ASTM D 4684 inače su obe specifikacije (osim toga) IDENTIČNE i IZUZETNE.

Međutim INA ima i (kao i MOL) tako dobre Sigurno Tehničkie Listove (MSDS) da cela elita može i mora da im zavidi.

Dobro je primećeno i na vreme. Taman pre tekstova o uljima za menjače po proizvođačima da ubacim tekst o detaljnim INA podacima sa komentarima.
Nije baš "Reload" jer je asortiman sa osnovnim podacima dobro prikazan ali bi moglo da se nazove INA 2.0 zbog sveobuhvatnosti podataka.

Dakle, kritika je bila promašena (ljudski je grešiti). Ipak mogla bi se iskoristiti da se kaže:

MOL ima jako dobre MSDS-ove i solidne tehničke podatke. Ipak malo detaljniji tehnički podaci bi zaokružili povoljan utisak. (i da parafraziram samog sebe):

Uostalom ne treba ići dalje od INA-e koja ionako pripada MOL grupaciji. Uraditi po tom šablonu i odličan posao!